proizvodnja sadnica, sadnja

8/16/2019 Proizvodnja sadnica, sadnja

1/41

Proizvodn ja sadnog

materi jala, sadn ja


2/41

• Za sadnju voćaka se koriste:1. Sadnice dobijene kalemljenjem na podloge - većina voćaka

2. Izdanci - leska, malina, kupina, šljiva Požegača, višnja Oblačinska3. Reznice - ribizla, kupina, borovnica, aktinidija (kivi)

4. Živići - jagoda

1 2 3 4


3/41

Generativne podloge voćaka

• Proizvedene iz semena - sejanci• Osobine: - Heterogene (neujednačene)

- Bujne

- Otpornije prema suši, mrazu i bolestima

- Voćke na njima kasnije prorode i duţe ţive- Lošiji kvalitet plodova

• Sejanci: divlje kruške, dţanarike, vinogradske breskve, divljetrešnje, magrive, oraha

• Izdvajanje semena iz plodova i sušenje

• Stratifikovanje (jarovizacija) - čuvanje u uslovima niske t (0-5 C),visoke RVV i prisustva O2 - 30-180 dana- u pesku na dubini od 30cm

• Setva naklijalog semena (u semenište, rastilo ili kontejnere)

• Pikiranje sejanaca - skraćivanje srţne ţile

• VaĎenje, klasiranje i trapljenje sejanaca


4/41


DIVLJA KRUŠKA MAGRIVA


5/41


ĐŢANARIKA VINOGRADSKA BRESKVA


6/41


Dţanarika se čuva u trapu do momenta sadnje


7/41

Vegetativne podloge voćaka

• Postale vegetativnim razmnožavanjem

• Osobine: - Homogene (uniformne, ujednačene)- Slabije bujne- Manje otporne prema suši, mrazu i bolestima- Voćke na njima ranije prorode, ali žive kraće- Bolji kvalitet plodova

• Kod nas se koriste se uglavnom kod jabučastih voćaka: jabuka, dunja• Nagrtanje - matičnjak veg. podloga, 8-10 mladica po matičnom žbunu

• Neophodno je obezbediti zalivanje tokom maja i juna


8/41

Ožiljene podloge - "mladice"


9/41

Matičnjak vegetativnih podloga za jabuku nagrnut sapiljevinom


10/41

Podloge i sadnice koje se

razmnoţavaju nagrtanjemse skidaju sa matičnih

ţbunova tokom periodamirovanja vegetacije.

Ţbunovi se ostavljajuodgrnuti do početka majakada su mladi prirasti visoki

oko 30 cm. Potom seobavlja zagrtanje. Da bi

oţiljavanje bilo uspešnoneohodno je primeniti

najmanje dva zalivanja

tokom maja, pogotovo u

slučaju deficita padavina.Na slici je matičnjakvegetativne podloge kolt

nagrnut sa peskovitom

zemljom


11/41

Sadnice lešnika se proizvode nagrtanjem matičnih ţbunova ioţiljavanjem jednogodišnjih izdanaka uz obavezno zalivanje.


12/41

Polje gajenja podloga za kalemljenje - Rastilo


13/41

Polje gajenja podloga za kalemljenje - Rastilo

• PresaĎivanje podloga u rastilo u dobro pripremljenu zemlju- u jesen ili proleće

• Razmak sadnje 80-120 cm izmeĎu redova x 15-20 cm u redu

• Nega podloga: obrada, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštita

• Priprema za okuliranje. Odstranjivanje bočnih grančica do visine kalemljenja seobavlja nekoliko sati pre okuliranja. U slučaju ranijeg ili preobimnog uklanjanjagrančica dolazi do smanjenja inteziteta transpiracije što se odraţava na lošijiprijem kalema. U slučaju letnje suše obavezno je zalivanje 1 dan pre kalemljenja

• Okuliranje - krajem leta (VIII-IX) a spajanje - početkom proleća (III-IV)


14/41

Matičnjak sorti voćaka-služi isključivo za skidanjekalem grančica- plodovi se uklanjaju, mora da ima prostornu

izolaciju – da je udaljen 500m od proizvodnih zasada


15/41

U slučaju uzimanja kalem –grančica iz proizvodnih zasadadolazi do prenošenja virusa.Na slici je prikazana kajsija sa

deformisanim plodovima usled

zaraţenosti virusom šarke šljive


16/41

Odmah po skidanju kalem-grančica

iz matičnjaka sorti neophodno je uklonitilišće i to skidanjem lisne ploče i

ostavljanjem lisne peteljke. Uklanjanje

se obavlja da bi se sprečilatranspiracija. U slučaju da se lisna pločane ukloni transpiracija se nastavlja što

dovodi do dehidratacije grančice-pupoljci su neupotrebljivi.

Kalem - grančice se mogu čuvati dokalemljenja 7 – 10 dana u hladnjači

u zatvorenim najlon kesama.

Tokom kalemljenja grančice se drţeu rastilu pokrivene mokrom krpom zbog

zaštite od isušivanja i prljanja.


17/41

KALEMLJENJE PODLOGA

Okuliranje(očenje) na

spavajući pupoljak

vrši se u VIII i IX i to

na dva načina: na T

(fotografije) i kalemlje

njem na isečak ilizarez ("Chip" buding).

Za prekrivanje pupoljka

se koristi gumica ili

folija (uklanja se posle

30 dana).


18/41

Vinogradska breskva okalemljena okuliranjem na T

posle mesec dana


19/41

"Chip" buding- čipovanje


20/41

Okulant breskve u

proleće narednegodine. Čipovanje jeobavljeno sa dva

pupoljka. Po kretanju

vegetacije ostavlja se jači prirast, drugi seuklanja.


21/41

Izgled okulanta jabuke u jesen i proleće naredne godine


22/41

• Kalemljenje spajanjem - prosto spajanje (podloga i kalem-grančicaiste debljine)- Sobno kalemljenje - od sredine I do kraja II –stratifikovanje - Kalemljenje iz ruke - u III ili IV

• Gornji presek kalema se pokriva sa voskom ili drvofiksom

A - prosto spajanje B - englesko spajanje


23/41

Kalemljenje spajanjem


24/41

Prekalemljivanje trešnje (spajanjem ) na stalnom mestu

drvofiks


25/41

Orah kalemljen sobno, engleskim spajanjem se potom stavlja u

stratifikalu u piljevinu na tem. 30 st. C . Piljevina se odrţava uvlaţnom stanju da bi se sprečilo sušenje.

S d i h i Ď i t tifik l d til č tk j d


26/41

Sadnice oraha izvaĎene iz stratifikale , sade se u rastilo početkom maja dabi se izbegao eventualni pozni mraz.


27/41

Odgajivanje sadnica

• Skraćivanje podloga iznad mesta kalemljenja - skraćuje se u

proleće na 2-3 mm iznad pupoljka (sa suprotne strane)

• Čišćenje izbojaka iz podloge

• Pinsiranje okulanata

• Plitka obrada na 5 - 10 cm (prašenje)

• Prihranjivanje N Ďubrivima• Navodnjavanje

• Zaštita od bolesti i štetočina

• VaĎenje sadnica - u jesen kada opadne lišće

- ručno ili mehanizovano• Klasiranje - I klasa: - najmanje 5 osnovnih ţila duţine min 20 cm

- duţina nadzemnog dela min 70-100 cm

- debljina iznad korenovog vrata > 10 mm

• Čuvanje sadnica - trapljenje


28/41

Okulanti trešnjeu rastilu


29/41

PRE POSLE

Pojedine voćne vrste karakteriše porast prevremenih grana u rastiluokulanata (badem, kajsija, trešnja). Da bi se dobile kvalitetne sadniceneophodno je blagovremeno ukloniti prevremene grane – pinsiranjem.


30/41


31/41


32/41

Trapljenje sadnica u pesku

K t j k d i


33/41

Kontejnerske sadnice se dobijaju sadnjom biljaka u saksije ili perforiranekese od crne folije u mešavinu zemlje (60%),treseta (30%) i peska (10%).Korišćenjem ovog materijala obezbeĎuje se odličan prijem i tokom kasne sadnje(maj, juni). Prilkom sadnje koren se ne oštećuje pa nadzenmi deo biljke ne mora bitiredukovan.

Kivi Malina

K t j k d i


34/41

Kontejnerske sadnice

podloga

Sejanci vinogradske breskve

Virus testirana podloga za trešnju MAKSMA 14

Oţiljavanje zrelim


35/41

Oţiljavanje zrelimreznicama

U periodu mirovanja vegetacije se

skidaju jednogodišnji zdravi ineoštećeni prirasti. Gornji deoletorasta se odbacuje jer na njemu

preovlaĎuju cvetni pupoljci kojiisrpljuju reznicu cvetanjem

(borovnica, ribizla). Seku sa na

duţinu 15-20cm. Reznice većinesorti ribizle se mogu oţiljavati urastilu u rastresitom i dobro

pripremljenom zemljištu. Zavisokoţbunastu borovnicu i kivi jeneophodno obezbediti sterilni

supstrat (mešavina treseta i perlita)sto sa baznim grejanjem.

Temperatura supstrata u zoni

oţiljavanja treba da bude 18-20 st.C. Za pomenute vrste neophodno je

koristiti hormon za oţiljavanje zrelih

reznica .


36/41

PODIZANJE VOĆNJAKA

• Ocena klime: min zimske t , PPM, količina i raspored padavina,

dominantni vetrovi, učestalost grada

• Ocena zemljišta i poloţaja

• Ekonomski faktori: mogućnost realizacije na trţištu, blizina većihpotrošačkih centara, hladnjače, fabrike za preradu, radna snaga

• Izbor vrsta i sorti, odnosi oploĎenja• Raspored: - u kvadrat - obrada u oba pravca

- u pravougaonik - obrada samo u pravcu redova

- u trougao - 15% više sadnica

- po izohipsama (konturno) - pri nagibu 5-10• Pravac redova zavisi od: - nagiba (po izohipsama)

- insolacije (S-J)

- vetrova (upravo na pravac vetrova)

• Razmak sadnje: bujnost sorte i podloge, sistem gajenja, plodnost

zemljišta, raspoloţiva mehanizacija


37/41

Priprema zemljišta za podizanje zasada

• Čišćenje i ravnanje terena: veće kamenje, panjevi, ţile (gljive

truleţnice - Armillaria mellea i Rossellinia necatrix )• Agromeliorativno Ďubrenje

- humifikacija - dodavanje stajnjaka (za 1% - 50 t)

- dodavanje P i K Ďubriva (za 1 mg treba 60 kg/ha P2O5 ili K2O)

- kalcifikacija (dodavanje krečnjaka) - na suviše kiselim zemljištima

• Rigolovanje - oranje na 70 cm

- najbolje u toku leta (VII-IX)

- Moze i pliće oranje (40 cm)

sa podrivanjem

• Kopanje jamića za sadnju

(60-60 cm x 50 cm)

Uticaj rigolovanja na razvoj korena


38/41

Sadnja voćaka

• Vreme sadnje: kasno u jesen (XI) ili rano u proleće (II-III)

• Priprema sadnica: skraćivanje ţila (za 1/3) i potapanje u "kašu" odsveţe goveĎe balege, ilovače i vode

• Dubina sadnje:

do dubine korenovog vrata

• Dodavanje stajnjaka i

mineralnog Ďubriva

• Gaţenje zemlje

• Zalivanje (5-10 l vode)

Pravilna dubina sadnje

Korenov vratSpojno

mesto


39/41

Određivanje dubine sadnje

Posledica duboke sadnje -


40/41

Posledica duboke sadnje

prevođenje voćke na sopstveni koren

Sadnja voćaka


41/41

Sadnja voćaka

Obavezno zalivanje !

proizvodnja sadnica, sadnja

Documents