SADRAJ

2UVOD

31. Produktivnost

52. Analiza produktivnosti

62.1. Merenje produktivnosti

82.2. Pokazatelji produktivnosti

112.3. Faktori uticaja na produktivnost

143. Ekonominost

164. Analiza ekonominosti

194.1. Metodika analize ekonominosti

224.2. Merenje ekonominosti

224.2. Merenje ekonominosti

234.3. Rashodi kao podloga za analizu ekonominosti

284.4. Statiki pokazatelji ekonominosti projekta

284.4.1. Vreme povraaja (PP Payback Period)

294.4.2. Prosena rentabilnost investicije (ARR Average Rate of Return)

294.5. Dinamiki pokazatelji ekonominosti investicije

304.6. Metode vrednosti kapitala

304.6.1. Sadanja vrednost (PV Present Value)

304.6.2. Neto sadanja vrednost (NPV Net Present Value)

314.7. Proraun ekonominosti na osnovu kamatnih stopa

314.7.1. Interna rata povraaja (IRR Internal Rate of Return)

335. Rentabilnost

356. Analiza rentabilnosti

366.1. Kriterijumi za ocenu i merenje rentabilnosti projekta

376.2. Merenje rentabilnosti

41ZAKLJUAK

45LITERATURA

UVOD

Merila uspenosti ili rezultata poslovanja preduzetnika su produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Pokazatelji produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti mogu se iskazati u fizikim ili naturalnim jedinicama, te u finansijskim ili novanim jedinicama. U trinim i novanim ekonomijama, dakle u kapitalizmu, od presudne su vanosti finansijski pokazatelji, pa emo se u objanjavanju pojmova produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti prikloniti njima. Pokazatelji produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja od kljune su vanosti za ocenu uspenosti poslovanja preduzetnika. Produktivnost i ekonominost mogu se meriti i koliinski, odnosno fiziki, a rentabilnost samo finansijski, odnosno vrednosno. Iako i koliinsko, odnosno fiziko merenje uspenosti poslovanja upuuje na odreene zakljuke o uzrocima /ne/uspenosti poslovanja, objektivna ocena mogua je samo finansijskim, odnosno vrednosnim merenjem. Naime, jedino na takav nain moe se utvrditi u kojoj je meri preduzetnik ne samo finansijski, nego i trino priznat, konkurentan i aktualan. Meutim, za objektivnu ocenu uspenosti poslovanja preduzetnika potrebno je finansijski, odnosno vrednosno iskazane pokazatelje produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja uporeivati u vremenskim serijama, sa slinim poduzetnicima na drugim prostorima, zemljama i sl. i konano s planskim veliinama ili pak standardima koji vrede za delatnosti /brane/ u kojima preduzetnik posluje. Pokazatelji produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti samo su kvantificirani izraz posledica poslovanja i imaju indikativno znaenje, ali uzroke /ne/uspenog poslovanja menaderi, analitiari, poslovni savetnici i sl. treba temeljito istraiti i doneti odgovarajue preporuke i mere za poslovnu i razvojnu politiku preduzetnika. Treba upozoriti ako su pokazatelji produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti loi, to uglavnom znai da je preduzetnik neuspean, u nekim sluajevima i "kliniki" mrtav. Ali isto tako, ti pokazatelji mogu biti i vrlo dobri, moda i ne zbog uspene trine prilagodbe ili uprave, nego sticajem povoljnih spoljanjih okolnosti, najee makroekonomskih ili ak politikih, na koji takozvani unutranji inioci nemaju nikakvog uticaja, to opet ne znai da ni takav preduzetnik nije zapravo neuspean.1. ProduktivnostProduktivnost odnosno proizvodnost je odnos izmeu koliine proizvoda ili usluga i koliine bilo kojeg inioca koji je uestvovao u proizvodnom ili uslunom procesu. NA osnovu ovoga produktivnost merimo pomou razlomka gde je koliina inioca koji su uestvovli u proizvodno ili uslunom procesu na mestu imenioca razlomka, dok je na mestu brojioca razlomka koliina proizvoda ili usluga.Napominjemo da inioc koji je sudelovao u proizvodnom procesu ne mora biti broj zaposlenih, to najee inimo kod izrauna pokazatelja produktivnosti, nego to moe biti i koliina utroenih sirovina i materijala, elektrine energije, sredstava za rad, nekretnina, opreme, postrojenja i sl. Ipak, ispravno je meriti produktivnost koliinom proizvoda, usluga ili uinaka po uloenoj koliini ivog rada, odnosno broju zaposlenih. Utroene sirovine i materijal, energija, oprema i sl. mogu biti bolje ili loije iskoritena, ali se iz njih nikadne moeizvui vie nego to je u njih uloeno.

Ponekad se vea proizvodnja moe ostvariti i uz smanjivanje produktivnosti, a produktivnost se moe poveati i uz smanjivanje proizvodnje. Poveavanje produktivnosti ima samo onda smisla ako se ostvaruje uz poveavanje proizvodnje. Poveavanje produktivnosti na raun proizvodnje dovelo bi i do poveanja retkosti proizvoda i, u vezi s tim, do slabijeg podmirivanja potreba."

Iskazivanje produktivnosti rada u fizikim ili naturalnim pokazateljima, dakle proizvedenoj koliini proizvoda ili usluga po zaposlenom, makar ima stanovitu analitiku i dopunsku vrednost u optoj oceni uspenosti poslovanja, od malog je znaenja. U pravu su svi oni koji produktivnost rada mere u finansijskim, odnosno novanim jedinicama ili jo tanije, odnosom finansijskog rezultata /dobitka ili gubitka/ i broja zaposlenih, dakle dobitkom ili gubitkom po zaposlenom. Jer, novostvorena vrednost, domai bruto proizvod po stanovniku, dobitak ili profit po zaposlenom, merilo su ekonomske razvijenosti drave ili preduzetnika. Dodue, treba rei da bolja tehnika opremljenost pridonosi i veoj produktivnosti i veem dobitku po zaposlenom, ali i to se moe "normalizirati". Osim toga, dobitak moe biti posljedica nekih okolnosti koji nemaju nikakve veze s uloenim radom, prihodi od pozitivnih teajnih razlika ili revalorizacije imovine/, ali se sve to moe iskljuiti pri "normalizaciji" dobitka.

Kako bilo, pokazatelj produktivnosti rada u finansijskom izrazu, a i u fizikom ili naturalnom obliku ukazuje na stepen razvijenosti nacionalne ekonomije, odnosno uspenosti poslovanja preduzetnika. Prema svim relevantnim i nezavisnim studijama i istraivanjima, najvei problem svih ekonomija je vrlo niska produktivnost rada.

2. Analiza produktivnostiPokazatelj ukupne produktivnosti faktora je odnos ili racio izmeu proizvoda i svih uloenih inputa, ljudskih i materijalnih, odnosno

gde su P - produktivnost, Q - proizvod, I - inputi. Racio ukupne produktivnosti pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda.

Pokazatelj parcijalne produktivnosti je odnos ili racio izmeu proizvoda i jednog uloenog inputa. Racio parcijalne produktivnosti pokazuje doprinos jednog inputa u generisanju proizvoda. Postoji veliki broj racia parcijalne produktivnosti. Tri osnovna racia parcijalne produktivnosti su: produktivnost rada, produktivnost kapitala i produktivnost poljoprivrednog zemljita(koji mi ovde neemo razmatrati).

Produktivnost rada je najstariji i najee korien pokazatelj parcijalne produktivnosti. Produktivnost rada je odnos izmeu proizvoda i uloenog rada, odnosno

gde je PL - produktivnost rada, Q - proizvod, L - rad. Racio produktivnosti rada poredi proizvod sa uloenim radom i izraava doprinos rada u stvaranju proizvoda. Poveanje vrednosti racia indikator je porasta produktivnosti rada, tj. ostvarenih uteda u korienju rada, dok pad vrednosti racia oznaava pad produktivnosti rada.

Produktivnost kapitala je odnos izmeu proizvoda i uloenog kapitala, odnosno

gde je PK - produktivnost kapitala, Q - proizvod i K - kapital. Produktivnost opredmeenog kapitala pokazuje doprinos kapitalne opreme u stvaranju proizvoda. Produktivnost investicionog kapitala, koji se izraava realnim godinjim prinosom kamate na uloeni kapital, pokazuje koliko je odricanje od sadanje potronje, tj. koliko je rtvovana sadanja potronja, da bi se, kroz porast produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila vea potronja u budunosti. Poveanje vrednosti racia indikator je porasta produktivnosti kapitala, a pad vrednosti racia indikator je opadanja produktivnosti kapitala.2.1. Merenje produktivnostiBudui da je pojam produktivnosti kompleksan, namee nam se pri merenju produktivnosti pre svega pitanje: koju produktivnost treba meriti, dakle koji faktor proizvodnje, da li:

produktivnost rada produktivnost materijala

produktivnost elektroenergije

produktivnost osnovnih sredstava

produktivnost nekog pogona, ili pak

produktivnost cijele OUR,

Prema definiciji OEEC-a, objavljenoj u publikaciji Terminologie of Productivitv (Paris 1952), produktivnost je:

Koeficent koji se dobija kada se proizvodni uinak podeli s proizvodnim faktorima, tako da se moe govoriti o produktivnosti kapitala, investicija, sirovina, ve prema tome da li se uinak odnosi na kapital, investicije ili na materijal.

Postoje brojne mogunosti da svaki od navedenih pojmova varira u brojiocu ili u imeniocu razlomka i da na taj nain saznamo o kakvoj se produktivnosti radi. U stvari, pojam produktivnosti, kao oblik izdanosti proizvodnje, ne predstavlja u sutini nita novo iako je produktivnost nakon drugoga svetskog rata pod amerikim uticajem postala predmet naunog prouavanja u brojnim institutima najrazliitijih zemalja, analogno kao to je i racionalizacija bila predmet prouavanja nakon prvog svetskog rata, a jo je i danas. Sutinu produktivnosti poznajemo ve iz stepena uinka i stepena iskoritenja (npr. materijala).

Znamo da se proizvodni uinak naelno i u prvom redu meri koliinski (komadi, kg, m, 1, itd). To je, meutim, mogue samo onda ako je proizvodnja homogena, ili ako se pomou tzv. ekvivalentnog rauna moe svesti na zajedniki nazivnik, kao npr. u ugljenicima, preradbi kalija, proizvodnji cementa, u valjaonicama i si. Proizvodni uinik je proizvedena koliina u odreenom vremenu (sat, dan, mesec, tromeseje ili godina).

Ako koliinsko merenje, dakle, nije mogue, moe se merenje vritivrednosno. Uslov za to jest da je merilo vrednosti koliinskog uinka proporcionalno. Kao novana vrednost proizvodnog uinka uzima se najee: prihod od prometa prodaje uvean ili umanjen zalihama poluproizvoda ili gotovih proizvoda. Prihod je zavisan od prodajne cene i od naina utvrivanja neprodanih zaliha. Ako bismo, meutim, zbog toga uinak u brojiocu koeficijenta produktivnosti zamenili prihodom, onda bismo dobili zavisni pokazatelj ekonominosti

Ako se proizvede uinak meri pomou samo jedne vrste utroka (npr. ljudskoga rada), onda se uinak moe meriti samo na tom jednom utroku (radnom vremenu). Uslov je za takvo merenje da je za merilo uinka uzet normalni utroak, dakle kalkulirano ili planirano radno vreme, a ne ostvareno. Pri samoj analizi pak vrimo onda komparaciju izmeu uinka merenog po planiranom i uinka merenog po stvarnom utroku radnog vremena, da se na taj nain vidi odstupanje i ispituju uzroci.

Daljnji je uslov da je merilo utroka uvek isto, a to znai da rad ne vri razliito plaena radna snaga, jer u protivnom sluaju bolje merilo utroka jesu normalni ili planirani trokovi rada izrade (plate ili lini dohodci izrade). Ova mogunost merenja uinka postoji posebno u raznim radionicama ili na pojedinim radnim mestima. Za delimine uinke mogu, meutim, doi u obzir druga merila nego za uinke celog preduzea ili pogona. Ako npr. za merenje celokupnog uinka nekog preduzea upotrebimo tone, za merenje deliminih uinaka ipak dolaze u obzir ova merila:

za utroak vode: m3 vode,

za utroak pare: t pare,

za lini auto: preeni km,

za teretni auto: tonski kilometri (tkm),

za konjska vozila: sati,

za eleznicu: tkm,

za laboratoriju: broj analiza (ekspertiza).Pri kvantitativnoj komparativnoj analizi produktivnosti raznih OUR treba voditi rauna o tome da se sirovina ili materijal kao proizvodni faktor esto javlja u vrlo razliitom stanju prerade, pa e stoga i uinak dobijen proizvodnjom tako razliitog materijala biti razliit. U tom sluaju treba takve proizvode i na strani uinaka i na strani utroka obraunati istim iznosima i tretirati ih kao prolazne stavke. Meu uincima treba, meutim, razlikovati tehnike uinke proizvodnje od komercijalnih uinaka proe ili prodaje. Ako se, naime, obe vrste tih uinaka izraze u vrednosti, onda nije mogue tano utvrditi uinak posebno za proizvodnju, a posebno za prodaju.

2.2. Pokazatelji produktivnostiPokazatelje produktivnosti predstavljaju koeficijenti koji izraavaju odnos izmeu nekog uloga (utroka) i uinka ostvarenog tim ulogom. Budui da su veliine u tim koeficijentima vrlo brojne i razliite, postoji i velika mogunost formiranja raznovrsnih pokazatelja produktivnosti kao to su:

pokazatelje celokupne produktivnosti,

pokazatelje produktivnosti rada,

pokazatelje produktivnosti materijala,

pokazatelje produktivnosti ostalih sredstava.

Pokazatelje celokupne produktivnosti predstavljaju koeficijenti koji izraavaju ove odnose:

Ili

Ili

Pokazatelje produktivnosti rada (ljudskoga) predstavljaju koeficijenti koji izraavaju odnose proizvedenog uinka i broja zaposlenih ili njihovih radnih sati:

Ili

Ili

Dovodei pomou koeficijenta u odnos uinak s brojem zaposlenih, moemo dobiti ove pokazatelje produktivnosti:

Proseni uinak po zaposlenom = koliina uinaka/broj zaposlenihIli

Proseni uinak po zaspolenom = koliina uinaka/radnici+slubenici

Ili

Proseni uinak po radniku = koliina uinaka/broj radnika

Ili

Proseni uinak po proizvidnom radniku = koliina uinaka/proizvodni radniciTo je mogue, dakako, uz pretpostavku da su uinci (proizvodi) istovrsni i koliinski uporedivi. U protivnom sluaju treba ih izraziti u novanoj vrednosti (prometa od prodaje). Meutim, taj pokazatelj je nepouzdan s obzirom na oscilaciju cena na tritu, kao i s obzirom na promene na skladitu. Bolje je stoga formirati pokazatelje iz odnosa koliine uinaka po vremenu utroenom u njihovu proizvodnju, dakle:

Ili

Ili

Ili

Ili

Ili

I ovde vredi ista napomena kao i za pokazatelje produktivnosti po zaposlenima, naime, da e se pri raznovrsnim uincima morati koliinsko izraavanje zameniti vrednosnim. U vezi s proizvodnou rada treba spomenuti i pokazatelj produktivnosti prerade, koji predstavlja ovaj koeficijent:

Stvarni trokovi prerade/prlanirani trokovi x 100Pokazatelji produktivnosti materijala jesu koeficijenti koji nam pokazuju odnos izmeu koliine utroenog materijala i sirovina te koliine uinaka, dakle

Proizvedeni uinak/utroeni materijal x 100Osim toga, vaan je koeficijent koji nam pokazuje stepen iskoritenja materijala iz odnosa:

Iskorieni materijal/utroeni materijal x 100Razliku izmeu brojioca i imenioca u tom koeficijentu predstavljaju: otpaci, kvar, lom, isparivanje, isuenje i dr. Komparacijom pokazatelja stepena iskoritenja svih proizvoda saznaemo gradaciju s obzirom na iskoritenje materijala, pa e nas to ponukati na dvoje:

1. da ispitamo uzroke boljeg i loijeg iskoristivosti i donesemo odgovarajue mere;2. da neke proizvode izluimo iz proizvodnog programa, ako iskoristivost materijala nije mogue uiniti racionalnijim.

Ova analiza je posebno korisna kod preduzea koja u strukturi cene kotanja imaju velik udeo trokova materijala (prehrambena, hemijska i dr.). Pokazatelji produktivnosti ostalih sredstava imaju zadatak da nam predoe proizvodne uinke pojedinih strojeva, ureaja, visokih pei, dakle pojedinih proizvodnih sredstava. Pojedinano je mogue te uinke predoiti koliinski, ali skupno nije, pa imenioc u koeficijentu toga skupnog pokazatelja produktivnosti sredstava treba izraziti u novanoj vrednosti. Pri izraunavanju vrednosti proizvodnih sredstava (procene) moraju se iskljuiti uticaji cena, a ako se vri komparativna analiza produktivnosti za razne pogone ili ak za razna preduzea, onda je utoliko potrebnije vriti procenu proizvodnih sredstava po istim principima.

2.3. Faktori uticaja na produktivnostFaktore uticaja korisno je uoiti pri svakoj analizi, da bi se, ako su negativni, mogli eliminisati, a ako su pozitivni, da bi se mogli potencirati. Pri analizi produktivnosti oni su posebno vani zato jer je pokazatelj produktivnosti jedan od najvanijih pokazatelja, pomou kojega se prosuuje zalaganje radnog kolektiva, a i svakog pojedinca.

Viel je sve kauzalne, odnosno uzrone, faktore koji utiu na produktivnost podelio na:

ekzogene faktore: priroda, drutvo, trite i

endogene faktore: objektivni i subjektivni.

Egzogeni faktori vre svoj uticaj na produktivnost pomou prirode:

klimatski (tropi i arktik nepovoljno, umerena klima povoljno),

meteoroloki (vjetrovi i kie nepovoljno),

nacionalni karakter (razliito);

pomou drutva (drave, sindikata);

pomou trita (ciklusi: konjunkture i depresije).

Endogeni faktori jesu oni koji se nalaze u samoj privrednoj organizaciji.

Meu objektivne faktore treba ubrojiti u prvom redu organizaciju, jer ona utelovljuje u sebi sve nedostatke, zatim veliinu OUR, jer vee OUR redovno raspolau i veom mehanizacijom sredstava, veim finansijskim sredstvima, veim prometom, ali zato snose i vei rizik nego mala preduzea; nadalje utie na produktivnost i poloaj preduzea na tritu, jer ako je on monopolan, onda se preduzee ne trudi da povea produktivnost i ekonominost, jer mu sam monopolni poloaj omoguuje rentabilnost.

Meu subjektivne faktore koji utiu na produktivnost treba u prvom redu spomenuti one koji su zavisni direktno od oveka, jer produktivnost nije samo tehniki nego i ljudski problem. Izdanost uinaka zavisi, naime, od dva daljnja faktora: od sposobnosti za stvaranje uinaka i od volje za stvaranjem, jer od nje zavisi radni intenzitet, tanost, interes i dr. S tim u vezi treba istaknuti i psiholoki faktor, a to je svjest pojedinca, od koje zavisi shvatanje odgovornosti i odnos prema radu.

Osim ovih, nazovimo ih optih faktora koji utiu na produktivnost, postoje jo i specifini faktori, koji se pojavljuju kao smetnje naroito u komparativnoj analizi, jer oteavaju - a esto i onemoguuju - komparaciju rezultata privrednih organizacija s obzirom na podizanje produktivnosti rada:

problem koji nastaje pri merenju produktivnosti rada, kada su uzima samo ivi rad, a ne ukupan rad.

problem je i utvrivanje koliine proizvoda (uinaka), koja ulazi u brojnik koeficijenta. Tu se, naime, postavlja pitanje: koju koliinu proizvoda uzeti, tj. da li uzeti:

gotove proizvode

prodane proizvode

poluproizvode vlastite proizvodnje

nedovrenu proizvodnju

ukupan drutveni proizvod.

Problem merenja produktivnosti javlja se i kod elemenata rada utroenog u neku proizvodnju, jer se postavlja pitanje koji rad uzeti u koeficijent:

da li vreme ukupnog efektivnog rada,

da li samo vreme efektivnog rada proizvodnih radnika,

da li ukupno radno vreme,

da li ukupno radno vreme samo proizvodnih radnika,

da li ukupni ivi rad,

da li ukupni rad, tj. ivi i minuli.

Rezultat je te neodreenosti i razliitog tretiranja problema, koji s njima nastaju, formiranje i razliitih koeficijenata s razliitim odnosima. 3. EkonominostEkonominost se iskazuje razlomkom u kojemu se u brojiocu nalazi ostvareni uinak, a u imeniocu utroeni inioci proizvodnje ili usluga. Kao i kod produktivnosti, ekonominost se moe iskazivati u fizikim ili naturalnim i finansijskim ili novanim pokazateljima. Kako pie imun Babi : "Merenje produktivnosti rada ide u prvom redu za tim da iznae udel ivog rada u proizvodu ili usluzi i da utie na smanjivanje tog udela. Merenje ekonominosti usmereno je na iznalaenje udela svih inioca u proizvodu ili usluzi, odnosno ukupnog rada, novog i prenesenog, i na ukazivanje na mogunosti smanjivanja tog udela u jedinici proizvoda ili usluge. Produktivnost se poveava sa svakim smanjivanjem udela ivog rada u jedinici proizvoda, bez obzira na to u kojoj su meri troeni i drugi inioci za izradu te jedinice proizvoda. Oito je, meutim, da od poveavanja produktivnosti ne bismo imali naroitu korist kada bi se ostvarivalo jaim poveavanjem koliine minulog rada u proizvodu nego to odgovara smanjivanju koliine utroenog ivog rada. Zbog toga raun ekonominosti polazi od ukupnog rada, ivog i minulog, odnosno od troenja svih iniocakoji su sudelovali u radnom procesu. To je ujedno razlog zbog kojeg merenje ekonominosti osigurava potpunije podatke o racionalnosti poslovanja nego merenje produktivnosti. Samo u sluaju kada se troenje drugih inioca ne menja ili kada se i ono smanjuje, poveavanje produktivnosti imae za posledicu i veu ekonominost."

Ako se uinak i utroci pri merenju ekonominosti iskazuju fiziki, naturalno ili koliinski, kilogramima, tonama, metrima, satima, kwh onda je to koliinsko, odnosno fiziko merenje ekonominosti. Do poveavanja ekonominosti moe doi ako raste koliina uinaka uz jednako troenje inioca proizvodnje ili usluga ili ako se za ostvarenje jednake koliine uinaka troe manje koliine inioca proizvodnje. Koliinsko merenje ekonominosti ukazuje na tedljivost izraenu u koliini uinaka i inioca proizvodnje ili usluga. Koliinski pokazatelji ekonominosti od vee su vanosti inenjerima, tehnolozima i slinim tehnikim profilima, jer ukazuju na fizike ili koliinske posledice uvoenja novih tehnologija. Meutim, za ekonomiste takav pokazatelj nije od vee vrednosti. Mogue je u koliinskom ili fizikom pokazatelju ekonominost bude pozitivna, odnosno da je za istu proizvodenu koliinu utroeno manje proizvodnih inioca, ali u ekonomskom ili finansijskom smislu pokazatelj ekonominosti bude negativan. To je sluaj kada prodajne cene uinaka bre padaju od trokova inioca proizvodnje ili usluga. Dakle, kupac ili korisnik usluga, odnosno trite nije priznalo koliinsko ili fiziko poveavanje ekonominosti.

Zbog toga, kao i kod produktivnosti, ekonominost treba meriti odnosom proizvodnih uinaka izraenih u finansijskim podacima i prihodima i utroenih inioca proizvodnje ili usluga takoer u finansijskim podacima i rashodima. Kad je taj odnos, odnosno koeficent vei od 1, znai da su prihodi vei od rashoda i da se ostvaruje pozitivan finansijski rezultat ili ekonominost poslovanja. Vredi i obratno, kad je odnos, odnosno koeficent manji od 1, znai da su prihodi manji od rashoda i da se ostvaruje negativan finansijski rezultat ili negativna ekonominost poslovanja. Treba ipak upozoriti da kod finansijskog iskazivanja ekonominosti menjanje koeficenta ekonominosti moe biti posledica ili varijacija u koliinama ili varijacija u cenama. Koliinski ili fiziki merena ekonominost moe se poveati, ali ako prodajne cene padaju, finansijski izraena ekonominost je u padu. Jednako tako, mogu se ostvariti i odreene koliinske utede u iniocima proizvodnje ili usluga, ali to po sebi ne znai da e se finansijski merena ekonominost poveati. Naime, koliinske utede mogu se posve neutralizovati zbog poveanih nabavnih cena inioca proizvodnje ili usluga.

Najei pokazatelji ekonominosti poslovanja su ekonominost ukupnog poslovanja (ukupni prihodi/ukupni rashodi), ekonominost prodaje (poslovni prihodi/poslovni rashodi), ekonominost finansijskih aktivnosti (prihodi od finansiranja/rashodi finansiranja) i ekonominost izvanrednih aktivnosti (izvanredni prihodi/izvanredni rashodi). U svakom sluaju, koeficent vei od 1 znai i pozitivnu ekonominost, a manji od 1, negativnu ekonominost. Meutim, za objektivnu analizu ekonominosti potrebno je utvrditi i razloge koji su doveli do odreenih koeficenata, pri emu treba ukljuiti, primerice i neke koliinske ili fizike podatke, stope inflacije i sl.

4. Analiza ekonominostiAnaliza ekonominosti je sagledavanje odnosa izmeu trokova i obima proizvodnje, radi odreivanja poslovanja sa najniim trokovima. Trokovi i obima proizvodnje je meusobno uslovljeno i funkcija trokova pokazuje da trokovi zavise od obima proizvodnje, odnosno

T = f(Q) gde su T - trokovi, f zavisi od, Q - obim proizvodnje.

Funkcije trokova pokazuju kako se menjaju trokovi u odnosu na promenu koliine uloenih inputa i rezultiraju promenu obima proizvodnje, pri emu promena obima proizvodnje zavisi od i produktivnosti inputa.

Proseni i marginalni trokovi razlikuju etiri koncepta prosenih trokova: proseni fiksni trokovi, proseni varijabilni trokovi, proseni ukupni trokovi; i marginalni trokovi.

Proseni fiksni trokovi (PFT) su ukupni fiksni trokovi podeljeni sa ukupnim obimom proizvodnje, odnosno

Proseni fiksni trokovi su manji, ukoliko je obim proizvodnje vei. Proseni fiksni trokovi opadaju, sa porastom obima proizvodnje, jer, kada se ukupni fiksni trokovi, koji su konstantni, rasporede na vei broj proizvoda, njihov iznos po jednom proizvodu opada. Na primer, ako su UFT = 2000 dinara, za obim proizvodnje od 10 proizvoda, PFT = 1000/10 = 200 dinara. Pad prosenih fiksnih trokova, zbog poveanja obima proizvodnje, naziva se degresija fiksnih trokova po jedinici.

Proseni varijabilni trokovi (PVT) su ukupni varijabilni trokovi podeljeni sa obimom proizvodnje, ili

Proseni varijabilni trokovi nazivaju se ukupni varijabilni trokovi po jedinici to pokazuju iznos ukupnih varijabilnih trokova po jednom proizvodu: primer, ako su ukupni varijabilni trokovi UVT = 1000 dinara, a ako je proizvodnja Q = 10 proizvoda, proseni varijabilni trokovi su 100 dinara.

Proseni ukupni trokovi (PUT) jednaki su ukupnim trokovima po jedinici proizvoda i izraunavaju se kada se ukupni trokovi podele sa ukupnim proizvodima

Proseni ukupni trokovi pokazuju iznos ukupnih trokova po jednom proi primer, ako su ukupni trokovi UT = 3000 dinara, a ako je obim proizvodnje = 10 proizvoda, proseni ukupni trokovi iznose 300 dinara (3000/10=300din.), i pokazuju koliki je iznos ukupnih trokova po jednom proizvodu.

Poto su ukupni trokovi jednaki zbiru ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova, tj. UT = UFT + UVT, i proseni ukupni trokovi jednaki su zbiru prosenih fiksnih trokova (PFT) i prosenih varijabilnih trokova (PVT), odnosno

PUT = PFT + PVT.

Na primer, ako su proseni fiksni trokovi PFT = 200 dinara, a proseni varijabilni trokovi PVT = 100 dinara, proseni ukupni trokovi su 300 dinara, tj. 200 + 100 = 300dinara.

Marginalni trokovi su promena ukupnih trokova, zbog promene obima proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda, ili

Na primer, ako su UT = 3000 dinara za obim proizvodnje Q = 10 proizvoda, a UT = 3500 dinara za obim proizvodnje Q = 15 proizvoda, marginalni trokovi iznose 500 dinara, tj. 3500 -3000 = 500 dinara. Marginalni trokovi pokazuju koliko kota poveanje obima za pet proizvod ili koliko moe da se utedi, ako se obim ne povea za jedan proizvod. Poveanje obima proizvodnje sa 10 na 15 proizvoda kota 500 dinara odnosno marginalni trokovi iznose 500 dinara, ili preduzee moe da utedi 500 dinara, ako se obim ne povea za 5 proizvod.

Marginalni trokovi mogu da se definiu i kao promena ukupnih varijabilnih trokova, zbog promene obima proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda, odnosno

Poto su, u kratkom roku, ukupni fiksni trokovi konstantni, ukupni trokovi se menjaju samo zbog promene varijabilnih trokova. Stoga je promena ukupnih varijabilnih trokova, zbog promene obima proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda, podjednako taan izraz marginalnih trokova, kao i promena ukupnih trokova za jednu jedinicu proizvoda.

Marginalni trokovi su veoma vaan koncept za ekonominost preduzea, jer su to trokovi nad kojima preduzee ima direktnu kontrolu. Marginalni trokovi predstavljaju trokove, koji se mogu utedeti smanjenjem obima za jednu jedinicu proizvoda, ili obratno, pokazuju dodatne trokove, koji e nastati, ako se obim proizvodnje povea za jednu jedinicu. Ovu, veoma vanu informaciju ne otkriva ni jedna druga kategorija prosenih trokova, dakle, ni proseni fiksni, ni proseni varijabilni, ni proseni ukupni trokovi.Najee se ekonominost vidi iz odnosa:

prihoda prema rashodima,

smatra se da je ekonominost to vea to vie prihodi premauju rashode, dakle to je koeficijent vei od 1,

Ovakvo shvatanje ekonominosti se moe razumeti kao maksimiranje dohotka ili izdanost dohotka, dakle tada bi to bilo isto to i rentabilnost. Rentabilnost, naime, nije nita drugo nego upravo izdanost dohotka u odnosu na uloena sredstva. To bi znailo da su najekonominije ona preduzea koja ostvaruju najvei dohodak bez obzira na koji nain. Takvo shvatanje ekonominosti znailo bi odbacivanje osnovnog principa racionalnosti, koji vredi za svaki rad, a dolazi do izraaja u tedljivosti i u nastojanju da se s minimalnim ulozima ostvaruju najbolji uinci.

Teite treba da bude usmereno na unutranji rad preduzea, na njegove pogone, pa e prema tome onda i odnos prihodi-rashodi predstavljati samo pogonski koeficent. Ekonominost e pak predstavljati stepen tedljivosti i stepen izdanosti pri proizvodnji uinaka. Cilj je analize ekonominosti utvrditi faktore koji utiu na ekonominost kao i na proizvodnju uinaka. I ova analiza moe biti kvalitativna i kvantitativna. kvalitativna - ona vri ralanjivanje pokazatelja ekonominosti na njihove elemente,

kvantitativna - ona razmatra pojedine elemente po. njihovoj vrsti.

U sutini ova analiza predstavlja merenje i analizu uinaka, a to u stvari znai obuhvatiti veliine i rezultate delatnosti, prikupljati tane brojane podatke za prosuivanje ostvarenih zadataka i pojedinanih radnih uspeha, da bi se pri tom saznalo koji elementi koe, a koji unapreuju rad. Prema tome, osnovni zadaci ovih izlaganja sastojae se u tome da nas upoznaju:

s metodikom ove analize,

s merenjem ekonominosti,

s pokazateljima ekonominosti,

s problematikom analize prihoda i rashoda,

4.1. Metodika analize ekonominostiAnaliza ekonominosti moe biti:

prethodna i naknadna,

jednokratna i tekua.

Prethodna se preklapa s jednokratnom i naknadna s tekuom analizom. Jednokratna analiza je prigodna analiza ekonominosti i starija je od tekue pa se upotrebljava u preduzeu za najrazliitije gradacije.

Vanost tekue analize sastoji se u njenom svojstvu da poslui kao kontrolni i upotrebljivi instrument u racionalnom ostvarivanju uinaka. Pri toni raunovodstvo preduzea odlino slui, jer prerauje masu brojanih podataka, a s sve to sa svrhom da bi se saznao stepen ekonominosti u ostvarivanju uinaka. Na taj nain moe se sa stanovita ekonominosti ispitati i prosuditi:

kapacitet i njegova iskoristivost,

proizvodni program,

organizacija proizvodnje,

organizacija prodaje i uprave,

unutranji transport i dr.,

Analiza ekonominosti vri se prema Mellerowiczu u dva stepena:

obuhvatanjem i procenjivanjem veliina objekata koje treba meriti,

iznalaenjem merila uporedivih veliina.

Pri iznalaenju tih merila najmanje e nam posluiti apsolutni brojevi (npr. pri uporeivanju brojeva prometa), a u znatno veoj meri relativni. Kao merila koja se mogu porediti dolaze u obzir naelno tri veliine, i to:

ostvareni brojevi iz prolosti:

vlastitih OUR,

tuih OUR,

proseci iz ostvarenih brojeva iz prolosti:

vlastitih OUR,

tuih OUR,

objektivno utvrene naune norme (standardni brojevi).

Iz tih veliina izraunavaju se merila kao odnosni brojevi koji predstavljaju merila ekonominosti. Kao kvantitativna analiza dolazi analiza ekonominosti do izraaja u komparaciji, i to:

u vlastitoj OUR,

uporeivanjem raznih vremenskih perioda,

odnosom ostvarenog s predvienim; odnosom meu OUR.

Kao kvalitativna analiza dolazi analiza ekonominosti do izraaja u ralanjivanju analitike materije u koliine i u novane vrednosti. Tako se npr. trokovi i prihodi ralanjuju u koliinske i vrednosne faktore, da bi se na taj nain upoznao i eliminisao uticaj vrednosti, a koliine se dalje ispituju u analizi produktivnosti. Utvrivanjem i procenom visine trokova i prihoda i njihova meusobnog odnosa elimo saznati njihovu zavisnost. Usporedbu rezultata periodikih analiza i tendencija njihova razvoja omoguuju nam pokazatelji izraeni u indeksnim brojevima.

Koristei se indeksnim brojevima u analizi, treba, meutim, uz nesumnjive prednosti, koje oni imaju, misliti i na nedostatak, koji se sastoji u uticaju izbora osnove, koja se zato uzima kao idealna ili normirana veliina.

4.2. Merenje ekonominostiVe smo konstatovali da iz odnosa rashodi-prihodi saznajemo koeficent pogona, ali nipoto stepen ekonominosti, jer su u tom odnosu sadrani i spoljni uticaji. Stepen ekonominosti moemo saznati samo iz odnosa ostvarenih veliina s normiranim (planiranim), tako da ustanovimo:

kako se prema odreenom prihodu odnosi ostvareni rashod u poreenju s normiranim rashodom, jer time saznajemo stepen tedljivosti, ili

kako se prema odreenom rashodu odnosi ostvareni prihod u usporedbi s normiranim prihodom, jer time saznajemo stepen izdanosti.

Merenje ekonominosti sastoji se, dakle, u dvostrukom postupku, jer se prvim postupkom odreuje odnos izmeu prihoda i rashoda a zatim drugim postupkom vri poreenje ovog odnosa s normiranim. Od tih veliina, odnosno od njihove verodostojnosti i tanosti, zavisi, dakle, utvrivanje stepena tedljivosti i izdanosti, pa prema tome onda i stepen ekonominosti. Merilo prosuivanja stepena ekonominosti biti samo optimum prihoda prema odreenim rashodima ili rashoda prema odreenim prihodima. Optimum saznajemo iz odnosa:

normiranog prihoda (Pn) i ostvarenog rashoda (Ro), ili iz odnosa

ostvarenog prihoda (Po) i normiranog rashoda (Rn),

a to znai: optimalni prihod uz nastali rashod i optimalni rashod uz nastali prihod.

Ne moe se istovremeno postii norma i u prihodu i u rashodu, jer bi to znailo raditi s formulom sastavljenom od samih nepoznanica. Budui da odnos:

Po : Ro predstavlja pogonski koeficent, a

Pn : Ro norma prihod,

Stepen ekonominosti dobijamo poreenjem odnosa ostvarenih rashoda i prihoda s odnosom optimalnih rashoda i prihoda. Iz toga moemo zakljuiti da se stepen ekonominosti sastoji od dve komponente: od stepena izdanosti i stepena tedljivosti, pa se stoga u te obe komponente i izraava.

4.3. Rashodi kao podloga za analizu ekonominostiBudui da su rashodi jedna od dve komponente ekonominosti, od koje u velikoj meri zavisi druga (prihodi), logino nam se najprije kao problem namee pitanje:

kako ustanoviti primerenost visine rashoda usporedivi s drugim veliinama i

koja merila u tom prosuivanju dolaze u obzir.

Najee se kao merila prosuivanja primerenosti visine rashoda ili intenziteta rashoda uzimaju:

prihod

koliina uinaka

jedinica zaposlenosti

jedinica kapaciteta i

sredstva i izvori sredstava.

Iako prihod predstavlja primarno merilo prosuivanja intenziteta rashoda jer se u njemu odrazuju najrazliitiji uticaji (kapacitet, stepen zaposlenosti i dr.), ipak treba primetiti da je to ujedno od najlabilnijih merila, to treba pri poreenju uvaiti i rashode pri prosuivanju svesti na odgovarajui stepen zaposlenosti.Koliina uinaka moe posluiti kao merilo za prosuivanje visine rashoda jer se na nju mogu svesti svi elementi cene kotanja, bili oni izraeni pojedinano ili sloeno, kao i koliinske veliine (materijal, radni sati). Meriti rashod po jedinici zaposlenosti znai meriti ga po radnom satu radnika ili stroja, jer zaposlenost predstavlja iskoriteni kapacitet. Zato trokovi po radnom satu odrazuju intenzitet rashoda i omoguuju sud o racionalnosti procesa u pogonu. Uzimajui jedinicu kapaciteta kao merilo za prosuivanje rashoda, treba voditi rauna o kakvom se preduzeu radi (krevet u ugostiteljstvu, povrina kulture u poljoprivredi, tehnika jedinica u tvornicama). Sredstva kao merilo za prosuivanje rashoda imaju svoje opravdanje jer su u tesnoj uzronoj vezi s raznim rashodima, za sva ta merila za prosuivanje primerenosti ili intenziteta rashoda da se uzmu u obzir razni uticaji koji pozitivno ili negativno deluju na visinu rashoda.

U strunoj literaturi se nailazi na razliita miljenja:

da li treba govoriti o uticajima (Viel),

da li o faktorima uticaja ili smetnji (Schott, Schnettler), ili pak

o uslovljenosti tih faktora.

Uslovljenost visine rashoda postoji s obzirom na opseg i vrstu uinaka, zatim s obzirom na formiranje cena i na poslovni tok operacija. Ta uslovljenost visine rashoda raznim uticajima dolazi do izraaja uglavnom na dva naina:

u strukturi rashoda, i

u promenama na rashodima.

Ad a)

Struktura rashoda uslovljena je najveim delom internim uticajima dispozitivne naravi, i to u proizvodnji, pa se oni odrauju na uincima, pri analizi rashoda teite se stavlja na redovne rashode, a manje na izvanredne rashode, u kojima se odraavauju esto razni uticaji uslovljenii tritem i konstitucijom preduzea. Prema tome, vanredni rashodi predstavljaju u strukturi rashoda samo neku vrstu propratnih pojava, bez kojih nije mogue stvoriti konani sud o finansijskom rezultatu preduzea, ali nisu odluni za ekonominost preduzea. Analizirajui strukturu rashoda, moemo polaziti od raznih injenica koje mogu uslovljavati njihovu visinu, kao to su npr.:

pripadnost OUR odreenoj privrednoj grani ili struci,

veliina preduzea,

fuzija preduzea,

promena proizvodnog programa,

poveanje planskih zadataka,

finansiranje preduzea i dr.

Svaka za sebe od spomenutih injenica vrie neki uticaj ne samo na visinu nego i na strukturu rashoda. Pripadnost preduzea nekoj privrednoj grani uslovljava ne samo odreenu strukturu sredstava, dakle jai ili slabiji organski sastav sredstava, nego i vee ili manje rashode, jer rashodi predstavljaju troenje sredstava. U preduzeima s jakim organskim sastavom sredstava bit e teite analize upravljeno u prvom redu na rashode u vezi s osnovnim sredstvima, dakle na amortizaciju, kamate za ta sredstva i trokove odravanja (pogonsku reiju). Zatim e biti vano saznati strukturu rashoda po njihovu znaenju, tj. odnos fiksnih prema varijabilnim rashodima, a takoer i uslovljenost fiksnih sa stupnjem zaposlenosti, itd.

U preduzeu koje je preteno orijentisano na veliko iskoriavanje materijala predstavljae teite analize trokovi materijala, ne samo zato jer e oni u strukturi cene kotanja biti procentualno najbrojniji nego i zato jer se i najmanji postotak snienja tih trokova odrazuje na cenu kotanja znatno bolje nego snienje bilo kojega drugog elementa. Interes analize kod pojedinih rashoda ili trokova bie razliit, ve prema tome kojoj privrednoj grani ili struci preduzee pripada, odnosno kakvu strukturu imaju njegovi rashodi. Veliina preduzea utie na strukturu rashoda razliito.

Tako se redovno s poveanjem opsega preduzea poveava i njegova organizacija, uprava i kontrola, to neminovno utie na poveanje trokova. Zbog veeg kapaciteta nastaju u proizvodnji i vei fiksni trokovi, jer rad strojeva potiskuje runi rad, interni transport se poveava, kvarovi su vei ako nije dobro organizovana interna kontrola, a sve to poveava onda rashode, odnosno trokove, naroito opte trokove izrabe ili pogonsku reiju. Veliina preduzea utie na strukturu rashoda utoliko to stvara relativno vee opte, odnosno reijske trokove, a upravo oni su esto odluujui za preduzee, jer su preteno fiksnog karaktera te se njihov uticaj moe smanjiti samo veom zaposlenou, odnosno poveanjem uinaka, dakle boljim iskoritenjem kapaciteta.

Fuzija preduzea, pa ve i sama kooperacija, deluju u suprotnom pravcu, tj. na snienje rashoda, jer je tim operacijama omogueno bolje savetovanje i izmena iskustva strunjaka, zatim bolje iskoritenje kapaciteta i specijalizacija pogona, a takoe i smanjenje upravnog aparata, prodajne organizacije itd., a sve se to napokon odraava u smanjenju rashoda tih preduzea. Promena proizvodnog programa uslovie snienje rashoda ako ta promena omogui bolje iskoritenje kapaciteta i veu zaposlenost preduzea i ako je time omoguena vea prodaja artikala na tritu. Do izraaja e to snienje doi u prvom redu u pogonskoj i upravno-prodajnoj reiji, a to je vrlo vano jer su u njima sadrani fiksni trokovi preduzea.

Finansiranje preduzea uticae na snienje finansijskih rashoda samo onda ako finansiranje bude ekonomino i rentabilno, a to znai: ako finansiranje investicija bude vreno na investicionom programu, koji bazira na prethodnoj realnoj oceni situacije na tritu da e apsorbirati poveane kapacitete, odnosno njihove uinke, zatim ako i planiranje proizvodnih zadataka bude realno, tj. ako bazira na realnoj oceni potreba potroaa, odnosno trita, jer e onda i finansiranje biti realno. Preduzeu e tada normalno pristizati likvidna sredstva, a isto e tako ostvariti i pozitivan finansijski rezultat, to e mu u krajnjoj liniji omoguiti i vee vlastito finansiranje (pomou raspodele dohotka na fondove preduzea), a to onda sniavai trokove za finansiranje kamate.

Od ostalih faktora koji uslovljavaju visinu rashoda moemo spomenuti jo smetaj preduzea koji ako je preduzee blizu jakih potroakih centara utie na snienje transportnih trokova, u obratnom sluaju na njihovo poveanje. Isto tako utie na line rashode preduzea i obilje, odnosno nestaica radne snage, kao i injenica da li je radna snaga kvalifikovana, jer to utie na produktivnost rada. Napokon, na visinu tih rashoda utie u velikoj meri i stimuliranost kadrova, jer u krajnjoj liniji sve zavisi od faktora koji predstavljaju ovek sa svim svojim psiholokim predispozicijama i fizikim i umnim sposobnostima da svojim radom ostvari u to veoj meri racionalistiki princip, tj. to veu tedljivost i to veu izdanost, dakle to vei stepen ekonominosti.

Ad b)

Promena na rashodima moe biti poput promene u strukturi rashoda - takoe uslovljena raznim uticajima. Najei su meu njima ipak:

promena kapaciteta

kolebanja zaposlenosti i

promena cena.

Promena kapaciteta nije odluna za visinu rashoda samo zbog veeg ili manjeg stepena njegova iskoritenja s obzirom na porast, odnosno pad fiksnog dela rashoda, nego i zbog toga to je s promenom kapaciteta potencijalna iskoristivost kapaciteta poveana ili smanjeno.

Ako, naime, kapaciteti, koji su potencijalno moda i vei od dosadanjih jer nabavljeni strojevi mogu postii vee proizvodne uinke, nisu u organizacionom pogledu dobro usklaeni, drugim reima: ako je tom promenom nastalo usko grlo, vee investicije ostae na taj nain paralizovane, odnosno poveani kapaciteti nedovoljno iskorieni, jer je usko grlo u krajnjoj liniji uvek odluno za potencijalnu iskoristivost kapaciteta pa e, prema tome, fiksni trokovi po jedinici proizvoda ipak porasti.

Kolebanja zaposlenosti, odnosno uticaj promene stepena zaposlenosti na rashode ili odreenije fiksne trokove je ve toliko poznata injenica da je kao takvu ne treba jo dalje ponavljati. Pa ipak, uza svu zavisnost trokova od stepena zaposlenosti pri analizi trokova se esto konstatuje da oni uprkos uklanjanju svih faktora smetnji ne padaju onako kako bi se to teoretski oekivalo, ve da pojedine vrste trokova povremeno pokazuju razne skokovite promene. Kada je tome, tako, onda je neopravdano govoriti da su ti trokovi samo od stepena zaposlenosti. Stepen zaposlenosti je, dakle, samo jedan od faktora koji utiu na promenu trokova. Ne sme se, dakle, generalizovati i uticaj stepena zaposlenosti na trokove identificirati sa svim ostalim uticajima koji se uz ovaj uticaj mogu pojaviti.

Da i cene predstavljaju faktor uticaja na rashode, ne treba posebno dokazivati, kada znamo da je rashod produkt koliine i cene i da je rastavljanje na ove dve komponente esto vrlo vano za analizu rashoda, kada se elimo osvedoiti da li npr. porast trokova materijala predstavlja i stvarno (koliinsko) poveanje utroka materijala, ili je nastao samo zbog poveanih cena materijala.

Analogno tako mogue je ispitivati i uticaj tarifa na plae, odnosno line dohotke radnika, jer je troak rada produkt vremena i tarifne stope, odnosno rezultat poveanih uinaka, pa je zanimljivo utvrditi da li se porast trokova rada slae s veim utrokom radnog vremena i s veim uincima (proizvodima), ili je samo odraz poveanja tarifa.4.4. Statiki pokazatelji ekonominosti projekta4.4.1. Vreme povraaja (PP Payback Period)Investitori odnosno vlasnici projekta esto oekuju, da im se ulaganje vrati u odreenom vremenu. Sa bismo mogli ispuniti tu potrebu, moramo izraunati vreme povraaja. Vremenom povraaja iskazuje se ono vreme, kroz koje dolazi do povraaja iznosa investicije (ulaganja) iz dohotka koji se stvara u toku ivotnog veka investicije.

PP=[godina],

gde je

PP: vreme povraaja

F0: iznos investicije, odnosno novani tok izvren u nultoj godini

Ft: godinji dohodak pretpostavka: dohodak koji se stvara u toku ivotnog veka investicije svake godine je isti.

Ako se vremenom menja dohodak koji se stvara funkcionisanjem zavrene investicije, tada

PP=[godina],

gde je

PP: vreme povraaja

F0: iznos investicije, odnosno novani tok izvren u nultoj godini

Ft: kumulativni dohodak do t godina

Ft+1: kumulativni dohodak do t+1 godine

t: je ona zadnja cela godina, u kojoj je kumulativni dohodak investicije jo manji od iznosa poetnog ulaganja.

4.4.2. Prosena rentabilnost investicije (ARR Average Rate of Return)Pokazatelj, koji u vidu kolinika izraava efikasnost investicije. Slaba taka ovog pokazatelja je to izravnava oekivane prihode, koji se inae vremenom menjaju, pa jo vie poveava greke koje nastaju zbog zanemarivanja vremenske vrednosti novca. Izraunava se na sledei nain:

ARR=,

gde je

Fa: prosean godinji dohodak, odnosno prosean godinji novani tok pri funkcionisanju

F0: iznos investicije, odnosno realizovani novani tok u nultoj godini.

4.5. Dinamiki pokazatelji ekonominosti investicijeKao to smo napomenuli, novac ima vremensku vrednost. Pri garantovanim uslovima (bez rizika) uloeni novac proizvodi prinos, pa kasnije na svom raunu u banci videemo vei iznos od nominalnog. No taj iznos nee vredeti vie nego sadanji iznos, koji je izraen manjim brojem, jer u principu mogunost bezrizinog ulaganja je pristupana svakom. Znai dananji 1 dolar vredi vie, nego 1 dolar za godinu dana. U toku prorauna rentabilnosti dobiemo dakle taniji rezultat, ukoliko uzmemo u obzir vremensku vrednost novca, i to na taj nain, to emo prinos proizveden naom investicijom uporediti sa prinosem bezrizine investicije.

Logiki se lako da videti, da investitori ne ele ulagati u takav projekat, koji ne proizvodi vei prinos, nego hartija od vrednosti drave, koja se moe smatrati bezrizinom, jer hartiju od vrednosti drave samo treba kupiti i ekati dospee, kada sigurno donosi novac. A pogon (ili bilo ta drugo), koji je stvoren investicijom, mora funkcionisati, a to ide sa radom odnosno povlai za sobom rizik zbog nesigurnosti.

4.6. Metode vrednosti kapitala

4.6.1. Sadanja vrednost (PV Present Value)

Odreuje dananju vrednost nekog budueg novanog toka (dohodaka) na osnovu procenjene ili kalkulisane kamatne stope. Kao procenjenu kamatnu stopu teoretski treba raunati godinji prinos bezrizine investicije, a najbolju procenu u praksi daje kamata dravne obveznice sa rokom dospea, koji je istovetan sa ivotnim vekom sredstva, koje stvoreno datom investicijom.

PV==,

gde je

Ft:dati godinji dohodak

t:data godina

r:stoti deo uporedne kamatne stope (kamatna stopa bezrizinih ulaganja, u irem shvatanju njegov godinji prinos

4.6.2. Neto sadanja vrednost (NPV Net Present Value)Neto sadanja vrednost je razlika sadanje vrednosti dohodaka i iznosa investicije, odnosno suma diskontovanih novanih tokova sa pravim predznakom. U nultoj godini realizujemo investiciju, to znai negativan novani tok, odnosno novani tok, koji se odliva. Od prve godine moemo raunati na prihode, odnosno novane tokove, koji ulaze, znai da su to pozitivni novani tokovi. Samo se ona investicija moe smatrati ekonominom, ija je neto sadanja vrednost pozitivna, to znai, da njegov prinos premauje prinos bezrizinog ulaganja. Od vie investicija sa pozitivnom neto sadanjom vrednou najekonominija investicija je ona sa najveom neto sadanjom vrednou.

NPV=PV-F0=-F0gde je

PV: sadanja vrednost

F0: iznos investicije, odnosno novani tok ostvaren u nultoj godini.

Ft:dat godinji dohodakk

t:data godina

r:stoti deo uporedne kamatne stope (kamatna stopa bezrizinih ulaganja, u irem shvatanju njegov godinji prinos

Ako se nae investicione mogunosti razlikuju i po ivotnom veku i u pogledu vremena, u kojem je vezan na kapital, onda radi prevazilaenja tih okolnosti treba jo vie produbiti proraune NPV.

4.7. Proraun ekonominosti na osnovu kamatnih stopa

4.7.1. Interna rata povraaja (IRR Internal Rate of Return)

Interna rata povraaja (IRR) je ona kamatna stopa (prinos), pri kojoj je vrednost neto dohodaka i sadanja vrednost investicije ista, odnosno PV=F0, znai NPV=0. Data investicija je ekonomina, ako je IRR vea nego kamatna stopa bezrizinog ulaganja (ili u irem shvatanju njenog prinosa).

Sledeu jednainu moramo reiti za IRR

NPV = ,

gde je

F0: iznos investicije, odnosno novani tok ostvaren u nultoj godini

Ft:dati godinji dohodak

t:data godina

IRR:interna rata povraaja

Da se videti, da se ova jednaina uglavnom moe reiti semo iteracijom, ali sreom raunarski programi lako obave ovaj posao.

Pravilo za donoenje odluka o predlozima projekata na osnovu interne rate povraaja kae, da mogunost ulaganja prihvatimo onda, ukoliko su alternativni trokovi kapitala nii, nego to je interna rata povraaja datog ulaganja. (Brealey Myers, 1999)

Ako postoji vie alternativa u izboru, ekonomski je povoljniji onaj predlog projekta, koji ima vii IRR.

5. Rentabilnost

Prema imunu Babiu "izraz "rentabilnost" ili profitabilnost u vezi je s pojmom dobitka. U kapitalistikim ekonomijama oba izraza upotrebljavaju se za oznaivanje iste stvari, ali na dva razliita naina. Formalna razlika izmeu njih je u tome to se dobitak ustanovljuje oduzimanjem jedne veliine od druge, a rentabilnost deljenjem jedne veliine s drugom. Dobitak se moe ustanoviti na dva glavna naina. To je razlika do koje se dolazi kada se od vrednosti neke imovine, iskazane na kraju obraunskog razdoblja, odbije poetna vrednost imovine. Tu se, naravno pretpostavlja da je konana vrednost imovine bila vea od poetne. U obrnutom sluaju razlika bi predstavljala gubitak. Jednako se moe rei da je dobitak razlika do koje se dolazi kada se od prihoda, ostvarenih u nekom razdoblju, odnosno na nekom poslu, oduzmu rashodi. I tu se pretpostavlja da su prihodi bili vei od rashoda. Ako su prihodi manji od rashoda, razlika opet predstavlja gubitak. Ovaj dvostruki nain ustanovljavanja dobitka odnosno gubitka, uslovljen je injenicom da su upravo rashodi i prihodi ono to u toku razdoblja deluje u smeru promene poetnog stanja neke imovine. Skladno tome, dobitak ili gubitak jednak je razlici imovine na kraju obraunskog razdoblja i imovine na poetku obraunskog razdoblja ili dobitak (gubitak) jednak je razlici izmeu prihoda i rashoda u nekom obraunskom razdoblju. Kada se tako izraunat dobitak ili gubitak stavi u odnos s poetnom imovinom, dobijamo pokazatelj rentabilnosti. Pokazatelj rentabilnosti, a esto se zove i stopa povrata, koja pokazuje za koliko se godina poslovanjem vraaju uloena sredstva, u investicijskoj i razvojnoj politici, odnosno alokaciji kapitala najvaniji je pokazatelj. Naime, tamo gde je stopa rentabilnosti ili povrata niska, tamo ulagai ba i ne juriaju i obratno. Treba upozoriti da su mogue brojne manipulacije u iskazivanju rentabilnosti poslovanja i u brojiocu i u imeniocu. Tako se neutemeljenim revalorizacijama imovine ili nerealnim iskazivanjem amortizacije moe manipulisati s finansijskim rezultatom poslovanja, dakle dobitkom ili gubitkom. Ako poetna imovina koja je u imeniocu razlomka kojim se meri rentabilnost poslovanja potceni u odnosu na imovinu na kraju obraunskog razdoblja i na takav se nain moe poveati dobitak i rentabilnost poslovanja, iako se ne moe uzeti takav pokazatelj verodostojnim.

6. Analiza rentabilnostiRentabilnost je sposobnost preduzea da sa uloenim sredstvima ostvari maksimalni profit.

Razlikuju se dva pristupa merenja rentabilnosti raunovodstveni i ekonomski. Raunovodstveni podrazumeva raunovodstveni koncept profita i naziva se prinosni metod. Ekonomski se bazira na konceptu ekonomskog profita i naziva se pristup dodatne vrednosti.

Raunovodstveni pristup merenja rentabilnosti izraunava se poreenjem ostvarenog profita ili prihoda sa uloenim sredstvima, u zavisnosti od pokazatelja rentabilnosti, koji se izraunava. Podaci o ostvarenom profitu, prihodu i uloenim sredstvima obezbeuju se iz raunovodstvenih izvetaja preduzea, odnosno iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Za prosuivanje i merenje rentabilnosti nee biti zanimljiva samo uloena sredstva u preduzee, dakle uloeni finansijski kapital, nego i u procesu proirene reprodukcije utroena sredstva, dakle rad, kao i sredstva i predmeti rada. korisnici rente su vlasnici, ali mogu biti i drava, zaposlenici i sl. Rentabilnost treba meriti i kroz prizmu raznih interesa

KOMPARACIJA POKAZATELJA

Problematika ove analize sastoji se u tome da utvrdimo i merimo i pokazatelje rentabilnosti. Pokazatelji rentabilnosti omoguit e primenu uobiajene tehnike analize upotrebom njenih metoda, da bi se mogli oceniti ostvareni rezultati, odnosno prosuditi opravdanost odstepena od planiranih rezultata.

6.1. Kriterijumi za ocenu i merenje rentabilnosti projektaKako u teori tako i u praksi postoje mnogobrojni kriterumi za ocenu rentabilnosti investicionih projekata. Zajedniko svim kriterumima je da:

u svojoj sutini kvantitativno (brojano) mere odnose izmeu oekivanih uinaka i ulaganja i

koriste podatke i pokazatelje koji su formirani tokom prethodno navedenih analiza, a pre svega finansske analize.Prof. dr Blagoje Paunovi (Paunovi, 1994.) navodi da postoje kriterumi koji ne uzimaju u obzir vreme, odnosno vremensku vrednost novca (statiki metodi) i oni koji respektuju vremensku vrednost novca (dinamiki metodi).

Vremenska preferenca novca je veoma znaajna a sa praktinog aspekta podrazumeva princip da novac danas vredi vie nego sutra, bez obzira o kojoj se novanoj jedinici radi (dinar, evro itd.).

Mnogobrojni su razlozi koji potvruju pomenuti princip da novac danas vredi vie nego sutra. Od njih najbitni su sledei:

inflaca obezvreuje novac

izgubljena zarada (novac na raspolaganju danas znai mogunost dodatne zarade kroz kamatu putem tednje i sl.)

psihologa imaoca novca (novac obezbeuje odreena zadovoljstva, pa je sasvim prirodno da se zadovoljstvo, pa i novac, vie vrednuje danas nego sutra).

Stepeni poveanja korisnosti danas i smanjenja korisnosti sutra mogu se izraziti u procentima. Procenat smanjenja korisnosti u finansskoj i aktuarskoj matematici se naziva diskontnom stopom. Diskontna stopa po pravilu odraava cenu kapitala iz kojeg se projekat finasira. Pomou diskontne stope sve vrednosti u budunosti (u ovom konkretnom sluaju: prilivi i odlivi koje projekat odbacuje) svode se na sadanju vrednost odnosno na realnu vrednost u vreme donoenja investicione odluke.Bez pretenze nabrajanja svih kriteruma koji se koriste kod ocene investicionih projekata, naredni pregled daje spisak najee korienih kriteruma u praksi:

Statiki kriterumi su pokazatelji koji ukazuju na neke znaajne odnose (raca) rentabilnosti i efikasnosti projekta, ukupno gledajui i ne uzimajui u obzir vremensku dimenzu. Dinamiki kriterumi vode rauna o vremenskoj dimenzi odnosno vremenskom rasporedu priliva, odliva, ulaganja, tj. posmatraju rentabilnost projekta kroz vreme. Eliminacioni kriterumi su osnovni kriterumi rentabilnosti. Ukoliko oni nisu ispunjeni, projekat se odbacuje kao neprofitabilan. Funkcionalni kriterumi pokazuju odrivost projekta sa stanovita likvidnosti, koeficenta iskorienosti kapaciteta i promene drugih bitnih varabli koje utiu na analizu rentabilnosti projekta (cene inputa i autputa i drugo).

6.2. Merenje rentabilnostiPostupak merenja prethodi samoj analizi rentabilnosti. Da bi merenje bilo uopte mogue, treba pre svega odabrati potrebne objekte merenja, a to su apsolutne brojane veliine, koje se dovode u meusobni odnos i na taj nain dobijaju u obliku koeficijenta pokazatelji za analizu. Brojane veliine pomou kojih se vri merenje rentabilnosti vrlo su razliite. Za svako od tih merenja rentabilnosti mogu se koristiti ne samo razne veliine nego i razne kombinacije odnosa tih veliina. Rentabilnost kapitala ili sredstava saznajemo na taj nain da ga dovedemo u odnos s drugom veliinom, koju predstavlja dobitak, pa nam koeficijent pomnoen sa 100 kazuje fu obliku postotka) koliko jedinica dobitka (rente) otpada na svakih 100 jedinica uloenih sredstava (kapitala).

Obe veliine koje u koeficijentu dovodimo u meusobni odnos, dakle kapital i dobitak, moemo dalje ralaniti. Tako na primer, ako se u odnos s dobitkom dovede sav kapital, onda nam koeficijent pokazuje rentabilnost celokupnog kapitala ili tzv. privrednu rentabilnost preduzea, ako se dobitak dovede u odnos samo s vlastitim kapitalom, onda koeficijent predstavlja samo rentabilnost vlastitog kapitala.Analogno tako moe se ralaniti i druga veliina, dakle dobitak na svoje dve osnovne komponente, na prihode i trokove iz kojih je dobitak kao razlika i proizaao. Dovodei svaku pojedinu od njih u odnos s kapitalom, odnosno sa sredstvima, dobie se na taj nain i dva odgovarajua koeficenta.Koeficent obrtanja kapitala ili sredstava kazuje nam kako esto su se kapital ili sredstva u odreenom vremenu pretvarala u prihode; to je obrtanje bilo ee, to je bio vei prihod, odnosno to manji moe biti kapital ili sredstva kojima se eljeni prihod ostvaruje.

Koeficent trokova kazuje nam kako esto su se u odreenom vremenu kapital ili sredstva pretvarali u trokove time to su osnovna sredstva i materijal utroeni, plaeni osobni dohoci, porez i dr., jer tek na taj nain je nastala proizvodnja, koja je omoguila ostvariti prihode pomou realizacije.

Da bi se iskljuio uticaj izvanredne rentabilnosti, vri se merenje rentabilnosti pogona, dovodei u tu svrhu u odnos pogonski dobitak s pogonskim sredstvima. Tu se, meutim, javlja dvostruki problem:

kako razgraniiti dobitak iz redovnog poslovanja po pogonima i

kako odrediti visinu pogonu potrebnih sredstava, dakle samo sredstava utroenih u rad pogona.

Praktino ta sredstva sadre stvarnu cena kotanja za svaki pojedini proizvod, pa e se sumiranjem svih cena kotanja proizvoda koji se u nekom pogonu proizvode dobiti u pogonu utroena sredstva. Druga veliina koja slui za merenje rentabilnosti jest promet koji je preduzee ostvarilo u odreenom vremenskom razdoblju.

Menadment zanima i kolika renta otpada na svakih 100 ili 1000 jedinica prometa. Na taj nain saznaje se rentabilnost prometa. Pri tom se kao promet uzima u novanoj vrednosti izraena protuvrednost prodanih uinaka (proizvoda ili usluga), dakle prihod koji je umanjen za razne odbitke, kao to su: rabati, skonta, bonifikacije i porez na promet.Osim spomenutih merenja rentabilnosti vre se i druga merenja, kao npr.:

Bruto-rentabilnost meri se tako da se dovede u odnos isti dobitak, povean za kamate na dugoroni tui kapital, s obrtnim kapitalom, tj. s vlastitim kapitalom, poveanim za dugoroni tui kapital.

finansijsku rentabilnost se meri tako da se dovede u odnos dividenda s teajem koji ima odreeni vrednosni papir.

Merenje rentabilnosti moe se vriti stavljanjem u odnos i drugih veliina kao to su uloena i utroena sredstva, sa dobitkom, dobitkom poslije obrauna poreza itd.

Prema raspodeli akumulacije, odnosno prema korisnicima, treba razlikovati:

rentabilnost uloenih sredstava u korist drutva, koja se meri dovodei u odnos doprinos drutvenoj zajednici prema uloenim sredstvima;

rentabilnost uloenih sredstava u korist preduzea, koja se meri dovodei u odnos deo akumulacije za preduzea s uloenim sredstvima;

rentabilnost neposrednih proizvoaa (radnika i slubenika), koja se meri dovodei u odnos realizirani viak proizvoda s iznosom ukupnih ukalkuliranih osobnih dohodaka (ukljuivi doprinose).

Merenje rentabilnosti ili finansijske izdanosti (efikasnosti) vri se, dakle, sa svrhom da se sazna:

izdanost uloenih sredstava,

izdanost utroenih sredstava,

izdanost ukupnog prometa,

izdanost pojedinih korisnika prema njenoj raspodeli.

I u vezi s merenjem rentabilnosti treba, dakle, dovodei u odnos razne veliine, formirati odgovarajue pokazatelje.ZAKLJUAK

Ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i radu preduzea i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspeno poslovanje se ostvaruje onda kada se tim poslovanjem ostvaruju unapred postavljeni ekonomski ciljevi preduzea. Stepen uspenosti ostvarivanja ciljeva preduzea izraava efikasnost njegovog poslovanja.

U osnovi ekonomske efikasnosti preduzea je njegova tenja da svojom delatnou ostvari maksimalni rezultat uz minimalna ulaganja potrebnih faktora materije, energije i vremena.

Ekonomski ciljevi i zadaci su deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzea. Efikasnost poslovanja preduzea je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima. Vei rezultati podrazumevaju i veu efikasnost pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu poveana u veem obimu od obima rezultata.

Zbog nemogunosti sintetikog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja teorija i praksa ekonomije preduzea afirmiu odreene ekonomske principe poslovanja preduzea. Najznaajniji principi su: produktivnost, ekonominost i rentabilnost.

Ekonominost predstavlja jedan od irih instrumenata kontrole ekonomske uspenosti poslovanja preduzea, jer ona odrava odnos preduzea prema ukupnim trokovima.

Ekonominost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea koji obezbeuje maksimalan proizvodni rezultat uz minimalno troenje elemenata proizvodnje.

Smisao kontrole putem ekonominosti jeste identifikovanje mesta u preduzeu u kojima se dolazi do poveanih trokova, nesprovoenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.

Ostvarenje veih rezultata uz smanjeno troenje elemenata, postie se kvalitetnijim poslovanjem preduzea, jer poveanje ekonominosti u irem smislu oznaava poveanje bogatstva drutva.

Produktivnost rada je ekonomska kategorija koja oznaava mogunost proizvodnje ili ostvarenje dohotka u odreenoj privrednoj aktivnosti, uz to manji utroak rada i proizvodnih sredstava.Produktivnost je jedan od tri osnovna ekonomska principa, uz ekonominost i rentabilnost, koji trai ostvarivanje odreene vrednosti proizvodnje sa minimalnim utrocima radne snage.Analizirati produktivnost, ekonominost i rentabilnost znai analizirati tri oblika efikasnosti poslovanja i to:- tehniku efikasnost ili produktivnost koja se dobija iz odnosa proizvedena koliina/proizvodni faktori (zaposleni, radno vreme, sredstva),- ekonomsku efikasnost ili ekonominost koja se dobija iz odnosa prihodi/rashodi,- finansijsku efikasnost ili rentabilnost koja se dobija iz odnosa uspeh/sredstva.Navedeni oblici izraavanja efikasnosti poslovanja imaju zajedniko to to predstavljaju najvanije principe poslovanja. Razlikuju se prevashodno po podrujima i funkcijama iz kojih pojedini oblici efikasnosti poslovanja proizilaze, a zatim i u nainu izraavanja brojanih veliina kojima se slue. Tako se produktivnost izraava u naturalnim (koliinskim jedinicama, a ekonominost i rentabilnost u vrednosnim jedinicama).Na osnovu konstatacije da je produktivnost efikasnost proizvodnje koja zavisi od intenziteta ljudskog i stvarnog faktora, dakle rada i kapaciteta (sredstava), nema smisla govoriti samo o produktivnosti rada i meriti produktivnost samo na osnovu odnosa: radnik (sati) / koliina proizvodnje, ve se moe govoriti i o produktivnosti preduzea (pogona). to vie sredstava uestvuje u proizvodnji, uz isti broj zaposlenih, to je rezultat rada bolji.Za razliku od produktivnosti koja ima ui i specifini karakter efikasnosti, ekonominost ima ne samo opti nego i relativni karakter. Opti karakter ekonominosti trai da se ona odnosi na svaku delatnost u preduzeu: na planiranje i organizaciju poslovnog procesa, na kalkulaciju i kontrolu. Ekonominost ne moe biti sama sebi cilj ve mora biti upravljena na neki odreeni cilj, prema tome postoji ekonominost nabavke, proizvodnje, prodaje, uprave, organizacije itd., dakle ekonominost neke aktivnosti, neke funkcije.Iz navedenog proizilazi da se pojam ekonominosti i produktivnosti ne identifikuju, odnosno da je pojam produktivnosti koliinski i kvalitetni pojam, a ne vrednosni i trokovni.Za razliku od produktivnosti i ekonominosti, rentabilnost predstavlja merilo za odravanje i osiguranje finansijskih sredstava te nam pokazuje visinu ukamaenja tih sredstava. Rentabilnost je najvaniji pokazatelj poslovnosti preduzea. Produktivnost rada je veoma znaajan pokazatelj uspenosti poslovanja nekog preduzea i kao takav je predmet konstantnog praenja i pronalaenja naina za unapreivanje.Da bi se poveala produktivnost i snizila cena nekog proizvoda, potrebno je joprilikom projektovanja proizvoda eliminisati sve one uzroke koji izazivaju nepotrebnopoveanje rada. Koliko god je mogue izbegavati nestandardne delove i proizvode u svimsluajevima u kojima standardni delovi i proizvodi mogu potpuno zadovoljitiPravilnim analiziranjem izvrenja ekonominosti, izraunavanjem globalnih iparcijalnih pokazatelja, spoznaju se uzroci koji su uticali na postignuti nivoekonominosti. Mere za poveanje ekonominosti imaju za cilj poveanje koliineproizvoda (ukupnog prihoda), snienje utroenih elemenata proizvodnje (trokova). Onesu uslovljene objektivnim (drutveni i tehniki uslovi) i organizacionim iniocima.Drutvni inioci direktno utiu na ekonominost proizvoaa preko plana i trinih cena.Drutveni faktori koji deluju na zaradu, u prvom redu preko drutvenog plana, su:drutvena akumulacija, zajednika drutvena potronja, investicije i spoljnotrgovinskibilans.Mogunosti poveanja rentabilnosti su mnogobrojne. To su sve one mere koje utiuna produktivnost i ekonominost poslovanja, odnosno koje doprinose poveanju ukupnogprihoda i smanjenju angaovanja sredstava. Na dohodak kao osnovni motiv privredjivanjautiu materijalni trokovi reprodukcije i prodajne cene proizvoda. Ukoliko su materijalni trokovi manji, dohodak je vei. Ukoliko su prodajne cene proizvoda i usluga vee, to e sepozitivno odraziti na rast dohotka. Na veliinu angaovanih sredstava bitno utie brzinaobrta obrtnih sredstava i stepen korienja kapaciteta. Na brzinu obrta obrtnih sredstavabitno utie duina vremena njihovog zadravanja u pojedinim fazama ciklusa odnosno upripremi, proizvodnji i prometu. Na nedovoljno korienje kapaciteta, mogu uticati raznifaktori, kao to su: izbor sredstava, neusklaenost kapaciteta i dr.Vremenski faktor znaajan je u merenju i efektima rentabilnosti, jer formiraveliinu ulaganja, odnosno angaovanja sredstava. Po tom, vremenskom faktoru serentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja preduzea produktivnosti i ekonominosti.

LITERATURA Babic imun: Uvod u ekonomiku poduzeca, kolska knjiga, Zagreb, 1967

Dragana M. Pokraji, Ekonomika preduzea, igoja tampa, ISBN 86-903055-0-5, Beograd, 2002.

Janii D., Cocovi-Krsti M:Trina ekonomija, Poslovna kolaMegatrend, Beograd 1997 Janii D., Nikoli R., Ekonomika preduzea, Grafiki atelje Kum,Beograd 1999. Karavidi S., Zdravkovi D., Ivkovi D.,Poslovna ekonomija,Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd 2009 Kolari N. V., Uticaj stepena zaposlenosti kroz dinamiku trokova na rentabilnost eleznice, eleznice, 3/1979.

Ministarstvo inostranih poslova Republike Maarske: Projekat Razvoj meunarodne saradnje, Kritof Z., Planiranje razvoja, formiranje cena u lokalnom komunalnom sektoru, Unapreenje komunalnih usluga u Srbiji UKUS

Sajfert Z., Poslovna organizacija, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin 2002. Stojanosvski ., Ocena rentabilnosti i rizinosti projektnog finansiranja, Bankarstvo 5-6, Beograd 2009.

Unanin R., Poslovna ekonomija, VP aak, aak 2007.

Internet izvori

http://www.effect-dubrovnik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=346%3Aproduktivnost-ekonominost-rentabilnost&Itemid=106 http://www.oecd.org/ http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:PScnMBNuDL4J:www.efmo.ba/public/down/APP_PER_P.doc+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=rs&client=firefox-a Babic imun: Uvod u ekonomiku poduzeca, kolska knjiga, Zagreb, 1967.

http://www.effect-dubrovnik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=346%3Aproduktivnost-ekonominost-rentabilnost&Itemid=106

Dragana M. Pokraji, Ekonomika preduzea, igoja tampa, ISBN 86-903055-0-5, Beograd, 2002., str.184

http://www.oecd.org/

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:PScnMBNuDL4J:www.efmo.ba/public/down/APP_PER_P.doc+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=rs&client=firefox-a

Babic imun: Uvod u ekonomiku poduzeca, kolska knjiga, Zagreb, 1967.

http://www.effect-dubrovnik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=346%3Aproduktivnost-ekonominost-rentabilnost&Itemid=106

Dragana M. Pokraji, Ekonomika preduzea, igoja tampa, ISBN 86-903055-0-5, Beograd, 2002., str.261

Ministarstvo inostranih poslova Republike Maarske: Projekat Razvoj meunarodne saradnje, Kritof Z., Planiranje razvoja, formiranje cena u lokalnom komunalnom sektoru, Unapreenje komunalnih usluga u Srbiji UKUS

Babi, imun: Uvod u ekonomiku privrednih poduzea, Zagreb, 1960

Stojanosvski ., Ocena rentabilnosti i rizinosti projektnog finansiranja, Bankarstvo 5-6, Beograd 2009.

PAGE 8

_1216982582.unknown

_1216983753.unknown

_1228772664.unknown

_1216984781.unknown

_1216982593.unknown

_1216981148.unknown

_1216981442.unknown

_1216980688.unknown