radiologija - odgovori na pitanja moja prepravka

5/20/2018 Radiologija - Odgovori Na Pitanja MOJA PREPRAVKA

1

Uvod


2

Vrste i osobine jonizujuceg zracenja

Zraenje je irenje energije u prostoru. Zraenje moe biti korpuskularno (estino) i elektromagnetno

(talasno).

Korpuskularno zraenjepodrazumeva kretanje estica koje osim energije poseduju i masu, a moguposedovati i naelektrisanje. estice korpuskularnog zraenja su subatomske estice: proton, elektron,pozitorn, neutron i sl. Korpuskularna zraenja su alfa()-zraenje ibeta()-zraenje.

-zraenjeje korpuskularno zraenje pri kojem se emituje -estica koja se sastoji od dvaprotona i dva neutrona odnosno (pozitivno naelektrisanog) jezgra jednog atoma helijuma.

-esticaje slabo penetrantna (krupna je, teka i nosi snano naelektrisanje; blokira je papir ilikoa!) ali ima, teoretski, visoku mo jonizacije.

-raspadje prelazak jednog atoma u drugi otputanjem -estica (2 protona i 2 neutrona) iz svogjezgra (npr. prelazak radona (Rn) u polonijum (Po)). Pri tome se oslobaa energija.

-zraenjeje korpuskularno zraenje pri kojem se emituje -estica koja se sastoji od elektronaili pozitrona.

-estica je umereno penetrntna (sitnija je, laka i nosi slabije naelektrisanje od -estice;zaustavlja je nekoliko milimetara aluminijuma!) i, teoretski, ima umerenu mo jonizacije.

-raspadje prelazak jednog atoma u drugi pri emu nastaje-zraenje i energija.

Elektromagnetno zraenje podrazumeva kretanje talasa energije u obliku fotona (kvanta energije).

Fotoni predstavljaju istu energiju, oni nemaju masu. Talasi elektromagnetnog zraenja poseduju talasnuduinu (), frekvencu (f) i amplitudu (A).

Elektromagnetno zraenje obuhvata (po rastuoj vrednosti frekvence) mikrotalase, radio talase,infracrveno zraenje, vidljivu svetlost, ultraljubiasto zraenje, X (rentgensko) zraenje i gama ()zraenje. Ova zraenja razlikuju se iskljuivo po talasnoj duini odnosno frekvenci.

-zraenjeje energija (elektromagnetno zraenje) koje nastaje:1. Pri prelasku jedra iz stanja visoke energije (pobuenog stanja)u stanje niske energije (stanjemirovanja), npr. pri - i -raspadu (kada -zraenjepredstavlja zapravo energetsku razlikuizmeu ta dva stanja),

2. Pri koenju naelektrisanih (i) estica,3. Pri prelasku elektrona sa vieg na nii energetski nivo u okviru atomskog omotaa.

Foton (-estica) je veoma penetrantan (sitan je, nema masu i ne nosi naelektrisanje;

zaustavljaju ga olovne ploe, beton i sl.) i, u odnosu na - i-zraenje, ima relativno nisku mojonizacije, koja je, meutim, praktini znaajna zbog visoke penetrantnosti!

-raspad je prelazak jednog atoma u drugi pri emu se emituje samo -zraenje (npr. raspadmetastabilnog tehnicijuma-99).

Alfa

Beta

Gama


3

Jonizujue zraenjeje zraenje koje ima dovoljnu energiju da izbijeelektron iz atoma, pri emu atomdobija naelektrisanje i postaje jon (biva jonizovan). Jonizujua zraenja su sva korpuskularna zraenja(-i-zraenje) i elektromagnetna zraenja: X i gama ()i deo UV-zraenja.

Jonizujue zraenje je emitovano prilikom (,, ) raspada radioaktivnih elementa (nestabilnih nuklida).

Jonizujue zraenje moe biti direktno ili indirektno prema mehanizmu jonizovanja atoma.

Direktnojonizujue zraenje nastaje usled delovanja Kulonovih sila izmeu estica i atoma.Zraenja koja mogu da direktno jonizuju atom sukorpuskularna - i -zraenjezato to te esticenose naelektrisanje!

Indirektnojonizujue zraenje nastaje prenosom energije na elektron prilikom kontakta (npr.fotoelektrinim efektom ili Komptonovim efektom) pri emu on naputa atom koji postajejonizovan. Zraenja koja vre indirektnu jonizaciju su elektromagnetna zraenja:-zraenje i X(rentgensko) zraenje(kao i zraenje neutrona, nama trenutno nebitno).

Energija zraenja izraava se u elektronvoltima (eV). 1 eV je energija koju ima elektron koji se kree odkatode ka anodi pod naponom od 1 V (volt). 1 MeV iznosi 1000000 eV.

Jonizujue zraenje se koristi u medicini u dijagnostici (radiologija i nuklearna medicina) i u terapijizraenjem.

DODATAK

Nestabilni nuklidi (radioaktivni elementi) su atomi odreenog atomskog i masenog broja koji podleuradioaktivnom (nuklearnom) raspadu. Vreme koje je je potrebno da se dogodi nuklearni raspad 50%

atoma supstance predstavlja poluivot radioaktivnog elementa. Nuklidi koji due vremena odolevajunuklearnom raspadu (poluivot im je dug nekoliko sati ili dana) nazivaju se metastabilnim i oznaavaju sesa mpored masenog broja. Metastabilni nuklid Tehnicijum-99m (

99mTc) koji ima poluivot od 6h i prinuklearnom raspadu produkuje isto -zraenje, to ga ini idealnim za ulogu radioaktivnog tracer-a unuklearnoj medicini.


4

Interakcija zracenja sa materijom

Prilikom interakcije zraenja i materije dolazi doprenosa energije.

U zavisnosti od koliine prenete energije moe doi do jonizacije materije. Zraenja koja poseduju

dovoljnu koliinu energije da jonizuju materiju nazivamo jonizujuim zraenjem, a ona mogu bitidirektno ili indirektno jonizujua.

Uestalostinteragovanja zraenja sa materijom zavisi od osobina materije. to je materija guai deblja,odnosno to je atomski broj atoma materije vei, to je vea ansa interakcije (interagovanja su uestalija).

Interakcija indirektnog jonizujueg zraenja sa materijom

Indirektna jonizujua zraenja su -zraenje i X (rentgensko) zraenje (kao i, nama nebitno, zraenje

neutrona). Oba ova zraenja su elektromagnetna i zrae istom energijom u obliku fotona koji nema masuniti naelektrisanje.

Pri sudaru fotona sa atomom materije moe doi do apsorpcije i/ili rasipanja (uproeno reeno)zraenja.

Izmeu fotona i materije postoji pet vrsta interakcija: fotoefekat (fotoapsorpcija), Komptonov efekat,stvaranje parova, klasino rasipanje i reakcija jezgra.

Fotoefekat (fotoapsorpcija)podrazumeva interakciju fotona i elektrona iz atomskog omotaa sa niegenergetskog nivoa (blie jezgru). Prilikom njihovog sudara elektron u potpunosti apsorbuje fotonpreuzimajui od njega dovoljnu koliinu energije da napusti atom jonizujui ga(pri tome dobijajui novoime, fotoelektron). Upranjeno mesto zauzima elektron sa najvieg energetskog nivoa otpustajui pritome razliku energije. Ta energija naziva se karakteristino zraenje.

Komptonov efekatje interakcija izmeu fotona i elektrona atomskog omotaa sa jednog od viihenergetskih nivoa. Foton pri sudaru predaje deo svoje energije elektronu i, menjajui poetni pravac,nastavlja sa kretanjem nosei manje energije. Elektron (sada nazvan Komptonov elektron) naputa atomjonizujui ga.

Stvaranje parovapredstavlja interakciju izmeu fotona visoke energije(1,022 MeV) i jezgra atoma. Prisudaru sa jezgrom foton se (nekom magijom) pretvara u jedan elektron i jedan pozitron (eltron-pozitron-

par). Pozitron se sjedinjuje sa oblinjim elektronom pri emu nastaje ponitavajue zraenje u vidu dvafotona (energije po 0,511 MeV).

*Slobodni elektroni nastali u ovim interakcijama interaguju sa okolnim elektronim jonizujui ihmehanizmom direktne jonizacije, stvarajui pri tome tzv. Sekundarne elektrone.

Klasino rasipanjepredstvlja interakciju fotona i eletrona pri emu foton pri sudaru ne predaje energijuelektronu ve se samo odbija menjajui svoj prvobitan pravac kretanja. Dakle, ne dolazi do jonizacijeatoma.

Reakcije jezgra podrazumevanju promene u jezgru pri sudaru sa elektronom visoke energije u viduemisije protona ili neutrona i sl. (nama ne toliko bitno).


5

Posledice interakcija:

1) Slabljenje zraenjazbog apsorpcije energije (to se koristi u rentgenografiji) i2) Rasipanje zraenjazbog skretanja fotona s prvobitnog kursa (to dovodi do zamuenja rentgenskog

aaaa snimka smanjujui mu kvalitet).

Koja intereakcija epreteno dovesti do zlabljenjazraenja zavisi od energije zraenja:

Zraenja energije do 10 keV slabe preteno zbog klasinog rasipanja.

Zraenja energije od 10 do 60 keV slabe preteno zbog fotoefekta.

Zraenja energije od 60 keV do 20 MeV slabe preteno zbog Komptonovog efekta.

Zraenja energije vee od 2 MeV slabe jo i zbog stvaranja parova.

U rentgenografiji glavnu ulogu imaju fotoefekat i Komptonov efekat (zato to se koristi zraenje ija jemaksimalna energija u rasponu od 20 do 150 (200) keV).

*U rentgenografiji dakle, pri niskim energijama fotona (zraenja) preovladava apsorbcija, dok kod viihpreovladava rasipanje.

Slabljenje zraenja

Stepen slabljenja energije zraenja zavisi od: energije samog zraenja (fotona) i od osobina materije(debljine, gustine i atomskog broja)

Energija zraenja

-ato je energija zraenja manja to e zraenje vie slabiti pri prolasku kroz materiju zato to dolazi doaavee apsorpcije (fotonov efekat).-ato je energija zraenja vea to e zraenje manje slabiti pri prolasku kroz materiju zato to nadaaapsorpcijom preovladava rasipanje (Komptonov efekat).

Upadni foton

Elektron

Jezgro atoma

PozitronStvaranje parova

Jezgro atoma

Upadni fotonUpadni foton

FotoelektronKomptonov elektron

Rasuti foton(nie energije)

Atomski omota

Fotoefekat Komptonov efekat

Upadni foton

Rasuti foton

Klasino rasipanje


6

Osobina materije

-ato je materijadeblja i gua to e zraenje vie slabiti pri prolasku kroz istu.-ato je vei atomski broj atoma koji izgrauju materiju to e zraenje vie slabiti pri prolasku kroz tuaamateriju. Zato kotano tkivo, koje sadri puno kalcijuma iji je atomski broj 20, stvara senku na RTGaasnimku, a voda sainjena od vodonika (1) i kiseonika (8) pravi tzv. rasvetljenje.

Poto pri fotoefektu nema rasipanja zraenja (nema skretanja fotona), a ova interakcija najuestalija je prizraenju niim energijama (do 60 keV), najjasniji RTG snimci dobili bi se upotrebom niskoenergetskogzraenja, meutim, zbog velike izloenosti zraenju (materija apsorbuje mnogo energije), niskoenergetskazraenja u praksi se ne koriste, izuzev u mamografiji.

Interakcija direktnog jonizujueg zraenja sa materijom

Direktno jonizujue zraenje (- i -zraenje) interaguje sa elektronima i atomskim jezgrom materije

preko svog naelektrisanja. Pri tome dolazi do koenjai rasipanja estica zraenja.

Postoje dve pojave koenja zraenja:

1. Pri sudaru estice sa elektronom atoma dolazi do jonizacije atoma (direktna jonizacija) uzoslobaanje energije (fotona) koje se naziva karakteristinoX zraenje.

2. Prilikom prolaska estice kroz polje jezgra atomadolazi do slabljenja energije zraenja koja seoslobaa u vidu tzv.Bremsstrahlung(nem.)

I Bremsstrahlung i karakteristino X zraenje po svojim frekvencama odgovara rentgenskom (X)

zraenju.Bremsstrahlungima kontinuirane vrednosti energije, a karakteristino X zraenje ima odreenu(karakteristinu) energiju koja zavisi od jonizovanog atoma. Oba zraenja ne mogu imati energiju veu odenergije estice pri ijem koenju su nastala.

*Ova dva procesa objanjavaju proces stvaranja rentgenskog zraenja u rentgenskoj cevi.

Specijalne interakcije zraenja i materije

*Fotohemijsko dejstvozraenjakoristi se u rentgenografiji. Srebro-bromid je fotosenzitivno jedinjenje

tj. ima osobinu da crni nakon izlaganja elektromagnetnom zraenju, konkretno X (rentgenskom)zraenjem. Fotoni koji padaju na film od srebro-bromida menjaju koncentraciju atoma srebra u odnosu naenergiju koju nose. Tako nastaje nevidljiva latentna slika koja prolazi kroz proces razvijanja da bi se

dobio RTG snimak.

*Delovanje zraenja na bioloke sistemepodruije je izuavanja nauke po imenu biologija zraenja.Ono se moe podeliti na primarne procese i sekundarne procese.

1. Primarni proces predstavlja prenos energije zraenja na materiju


7

2. Sekundarni procesi podrazumevaju radiolozu vode i biohemijske reakcije koje dovode do

promene biomolekula.

Radioloza vode obuhvata pobuivanje vode, pri emu nastaju radikali H i OH, ijonizaciju vode, pri emu se oslobaa elektron e -i jon H20

+. Ove materije reaguju sa

biomolekulima oteujui ih.

Biohemijske reakcije podrazumevaju oteenje DNK to dovodi do genetskihporemeaja, i oteenje drugih biomolekula (proteina, lipida) to dovodi dosomatskih i teratogenih oteenja zraenjem.


8/

Zastita od jonizujuceg zracenja

Fokusi zatite od zraenja su:

Zatita profesionalno izloenog osoblja, Zatita pacijenata,

Zatita graana.

Zatita profesionalno izloenog osoblja

- Prilikom jednostavnih rentgenskih snimanja izloenost zraenju osoblja je zanemarljiva poto se osobljeaanalazi iza pulta van domaaja zraenja.- Prilikom interventno-radiolokih pregleda osoblje je izloeno zraenju i mora nositi zatitnu olovnuaaodeu sa olovnim ploama debljine od 0,35 do 0,5 mm.- Sobe u kojima se vre intervencije koje podrazumevaju zraenje imaju poseban zid koji spreava

aaprodiranje zraenja van prostorije.

Zatita pacijenata

- Kad je re o zatiti od zraenja za pacijenta ne vae iste odredbe kao za osoblje. Pacijent esto mora dase izlae veoj koliini zraenja kako bi imao korist od samog dijagnostikog ili terapijskog postupka.- Za zatitu pacijenta od zraenja odgovorno je osoblje. Lekar se pri tome koristi ALARA principom kojekae as low as reasonablz achievable, odnosno navodi lekara da koristi najmanju dozu draenja kojom serealno moe dobiti eljena korist za pacijenta. Lekar takoe proverava indikacije za odreeni radiolokitretman pacijenta ne izlaui pacijenta zraenju ako to nije potrebno. Lekar je svestan da su deca i mladiviestruko osetljiviji na zraenje i tei da to izbegne ako je ikako mogue. Izbe gava se izlaganje trudnica

zraenju.- Lekar vodi rauna o tehnikim parametrima pri izvoejnu rentgenskih dijagnostikih procedura i timetiti pacijenta od nepotrebnog zraenja (tvrdoa zraenja, veliina povrine zraenja, rastojanje fokusa ikoe, trajanje izlaganja, osetljivost aparata za snimanje, upotreba digitalnih sistema, porvera kvaliteta.

*Najbolja zatita od zraenja je odravanje rastojanja od izvora zraenja jer je doza zraenja obrnutoproporcionalna kvadratu rastojanja. Drugim reima da dvostruko veem rastojanju intenzitet zraenja jeetvorostruko manja.

Zatita graana

- Osnovne metode zatite graana od izloenosti zraenju su zabrana prilaska prostorijama sa zraenjem i

spreavanje prodiranja zraenja iz tih prostorija.


9

Primarne i sekundarne brane

(pretpostavljam da se pitanje odnosi na zastore, tubuse i reetke)

Zastor ili blendaje deo rendgenskog aparata koji slui da se podesi veliina polja zraenja pacijenta.Napravljena je od materijala koji ne proputa zraenje. Sastoji se od dva para ploa koje stoje jednanaspram druge i pomou kojih se, poveavajui ili smanjujui njihovo rastojanje, menja veliina poljaoblika pravougaonika koje e biti ozraeno. Blenda je ugraena u otvor na rentgenskoj cevi.

Tubusje oblika cevi koja se esto suava ili iri. Takoe je izraen od materijala koji ne proputazraenje. Njegova uloga je da uoblii snop zraenja, odnosno da zaustavi zrake koji nisu fokusirani napacijenta. Vizirtubus je verovatno poseban model tubusa koji moe da prilagoava svoju veliinupotrebama postupka. Tubus se takoe stavlja na otvor rentgenske cevi.

Reetka ili rasterje sitna reetka izraena od materijala koji neproputa zraenje, a postavlja se izmeupacijenta i filma. Funkcija rastera je da neutralie zrake koji su pri prolasku kroz ljudski organizampromenili pravac kretanja tj. rasuli se. Raster je napravljen tako da kroz njega prolaze samo zracinormalni (perpendikularni) na njegovu povrinu, tj. zraci koji su zadrali svoju originalnu putanju.

*Rasteri su veoma znaajni jer omoguavaju korienje visoko energetskog zraenja koje je manje tetnoza pacijenta ali daje nejasniju sliku zbog intenzivnog rasipanja (Komptonov efekat). Raster neutralie torasipanje i tako podie kvalitet slike.


1

3. RTG aparat

Rentgenski (RTG) aparat slui zapravljenje rentgenskih snimakapacijenta u dijagnostike svrhe.

Osnovni delovi rentgenskog aparata su: generator, rentgenska cev, stativ i komandni sto.

Generator je izvor struje potrebne za rad aparata. Glavni deo generatora je transformator koji

transformie gradsku struju u struju pogodnu za rad rentgenskog aparata, tj. njegovog kljunog dela,rentgenske cevi. Rentgenska cev zahteva dve struje za rad: struju niskog i struju visokog napona, paprema toma generator sadri i dve vrste transformatora: jedan koji prevodi gradsku struju (mislim da jenjen napon 220 V) u niskonaponsku struju (6-10 V) i jedan koje je prevodi u visokonaponsku struju (10-

150(200) kV). Niskonaponska struja koristi se da zagreje katodu, a visokonaponska da stvori napon

izmeu katode i anode rentgenske cevi.

Rentgenska cevje kljuni deo rentgenskog aparata. Ona predstavlja izvor X (rentgenskog) zraenja.Glavni delovi rentgenske cevi su katoda i anoda i dva elektrina kola, jedno sa niskonaponskom i drugosa visoko naponskom strujom. Ovi delovi nalaze se u vakuumskoj staklenoj cevi koja omoguava da seestice kreu maksimalnom brzinom. Oko vakumske cevi je olovno kuite sa otvoromkroz koje zraenje

naputa rentgensku cev. Na otvoru se nalaze filtri i blende koje slue za podizanje kvaliteta snimka.

Stativili nosa je deo aparata koji ima ulogu da dri i povezuje sve delove aparata. Stativ sadri kasetu zafilm i postolje za pacijenta. Veliine, oblika i pokretljivosti je zavisno od vrste rentgenskih snimaka kojise na aparatu izrauju.

Komandni stoje upravo to; sadri komande za rukovanje rentgenskim aparatom. Kontrolni sto se nalaziodvojen od ostatka aparata iza zatitnog zida i stakla kako osoblje koje za njim radi ne bi bilo izloenozraenju.

*Rentgenski aparati se mogu podeliti na dijagnostike i terapijske. Dijagnostiki se dele prema naponu

koji mogu da proizvedu i prema nameni.


1

1. i 2. Anoda i rentgenska cev

Rentgenska cevje kljuni deo rentgenskog aparta jer se u njoj stvara zraenje. Glavni delovi rentgenskecevi su anoda, katoda, dva strujna kola i vakumska cev u kojoj se sve to nalazi zajedno sa olovnim

kuitem i otvorom. Princip rada rentgenske cevi ima dve take fokusa. Prvo se zagrevanjem katode iznje izdvajaju elektroni (-zraenje), potom se oni pomou napona visokonaponskog kola, usmeravaju iubrzavaju ka katodi pri emu dolazi do interakcije elektrona sa atomima anode (interakcija direktno

jonizujueg zraenja sa materijom). Pri ovoj interakciji nastaje rentgensko zraenje usred koenjaelektrona (pri emu na zraenje odlazi samo 1% energije dok se ostatak konvertuje u toplotu).

Katoda je u obliku zavije ice i pravi se od volframa (W).

Anoda se pravi od materijala koji dobro podnosi toplotu (ima visoku temperaturu topljenja) to jenajee volfram injegove legure ili molobden (Mo) koji se koristi u aparatu mamografiju. Povrina naanodi na koju padaju elektroni naziva se fokus ili ia. Anoda moe biti statina ili rotirajua, zavisno odmodela rentgenske cevi. Statina anoda mora konstantno da se hladi mehanizmima sa vodom ili uljemkako se ne bi istopila pod velikom toplotnim optereenjem. Rotirajua anoda je napravljena u oblikutanjira i rotira se odreenom brzinom (9000 rpm) tako da fokus (ia) vie nije jedna taka nego krunicadebljine nekoliko milimetara. Noviji modeli imaju anode sa dva fokusa.

Kvalitet (tvrdoa)rentgenskog zraenja zavisi od napona u rentgenskoj cevi, tanije od visokonaponskestruje, i od osobine anodnog materijala. Zraenje se moe podeliti na meko (1 MeV). Meko (niskoenergetsko) zraenje se izbegava jer je tetnije za ljudskiorganizam.

Na izlasku iz rentgenske cevi nalazi se filter proputa zraenje odreene tvrdoe time podiui kvalitetslike i titei pacijenta odnepotrebnog zraenja.


1

7. Prirodni i vetaki kontrasti

(Pretpostavljam da se ovde misli na prirodne kontraste na rentgenskim snimcima i da su CT i MRT

snimci izostavljeni)

Prirodni kontrasti na rentgenskom snimku su senka i rasvetljenje koji potiu od struktura organizma.Senka nastaje zbog toga to tkiva apsorbuju rentgenske zrake, to se na snimku vidi kao belina.

Rasvetljenja nastaju kada rentgenski zraci prolaze kroz vazduh ili tkivo koje ga slabo apsorbuje, to se nasnimku vidi kao crnina. Senke su podeljene prema intenzitetu na senke mekih tkiva, senke kalcijuma i

kostiju i senke metala.

Vetaki kontrasti ili kontrastna sredstvapoveavaju kontrast izmeu odreenih struktura i okolnogtkiva, inei na taj nain te strukture vidljivim na radiolokom snimku. Kontrastna sredstva su zaorganizam strano telo i stoga moraju biti nekodljiva i organizam mora biti u stanju da ih u potpunostieleminie. Kontrastna sredstva mogu imati neeljena dejstva(npr. alergijska reakcija).

Kontrastna sredstva se u organizam mogu uneti: per os, kateterom ili direktno u telesne upljine iliintravazalno.

Rentgenska kontrastna sredstva

Rentgenska kontrastna sredstva u prvom redu moemo podeliti na pozitivna (daju senku) i negativna(daju rasvetljenje).

Pozitivna kontrastna sredstvasu barijum-sulfat i jedinjenja joda.

Barijum-sulfatna suspenzija koristi se preteno u gastrointestinalnoj dijagnostici i pri tome se moekombinovati sa negativnim kontrastnim sredstvima (vazduhom). Barijum-sulfat je nerastvorljiv pa je

prema tome njegova upotreba kontraindikovana kod sumnje na perforaciju zbog opasnosti od peritonitisa

(u tim sluajevima koristi se u vodi rastvorljiva jedinjenja joda).

Jedinjenja jodadele se na hidrosolubilna i liposolubilna (koriste se vrlo retko).

Hidrosolubilna jodna kontrastna sredstva su najee koriena kontrastna sredstva i koriste se uangiografiji, holecistografiji i holeangiografiji, urografiji i mijelografiji. To su soli trijodbenzoeve

kiseline. Ova jedinjenja mogu biti jonska (koriste se u gastrointestinalnoj dijagnostici) i kovalentna

(koriste se intravazalno, u bronhografiji i intratekalno; manje su hiperosmolarna od jonskih pa ne

izazivaju ekstravazaciju vode kod intravazalne upotrebe).

Negativna kontrastna sredstvasu ugljen-dioksid (u angiografiji) i vazduh (u kombinaciji sa barijum-

sulfatom).

*Neeljena dejstva jodnih kontrastnih sredstavanastaju retko ili vrlo retko ali predstavljaju opasnost

za pacijenta i lekar uvek mora da potvrdi indikacije za upotrebu jodnih kontrastnih sredstava.

Kontraindikacije za upotrebu jodnih kontrastnih sredstava:

Pacijenti sa hipertireozom ili autonomnim adenomom tiroidne lezdejer moe doci dotireotoksikoze.

Pacijenti sa bolestima bubregajer su jodna k. s. Tubulotoksina(dodatak i.v. acetilcisteina imaprotektivno dejstvo). Takoe kod dijabetiara i pacijenata sa povienim kreatininom treba

prepoloviti dozu kontrastnog sredstva. Pacijenti koji su alergini na jod. Simptomi mogu biti raznoliki (munina, povraanje, eritem,

urtikarija, bronhospazam, spazam larinksa, grevi, anafilaktiki oki sl. U 90% sluajeva tegobese jave u prvih 15 minuta, ali pacijent bi trebao da bude pod nazorom narednih 45 minuta.


1

Kontrastna sredstva u magnetnoj rezonantnoj tomografiji

*Magnetna rezonantna tomografija (MRT) funkcionie po potpuno drugom principu u odnosu narentgenografiju i kompjuterizovanu tomografiju, tako da i kontrastna sredstva u MRT rade po potpuno

drugom principu ali je sutina ista.

U MRT najee se kao k. s. koristi gadolinijum(Gd). Gadolinijum-jon u obliku helatnog jedinjenja neprolazi intaktnu krvnomodanu barijeru, meutim kod patolokih procesa u mozgu sa poremeenom krv-mozak barijerom nakuplja se u obolelom tkivu poveavajui signal (hipointezni signal) pri T1 zasienju.

Neeljena dejstva MRT kontrastnih sredstava su veoma blaga i retka u odnosu na rentgenska k. s. Ipaktreba izbegavati ponavljanu upotrebu kod pacijenata sabubrenom insuficijencijom.

Kontrastna sredstva u ultrasonografiji

Osnova ultrasonografskih kontrastnih sredstava su mikro mehurii koji intenziviraju odbijanje

ultrazvunog talasa na taj nainpojaavajui signal. Ovi mehurii zadravaju se u krvnim sudovimapojaavajui signal protiue krvi. Koriste se za demarkaciju lezija na parenhimatoznim organima, presvega na jetri.


1

8. Kasete, folije i filmski materijal

(Od svega ovoga film je najvaniji deo, pa u krenuti od njega)

Rentgenski film je medijum ma kom se prikazuje rentgenski snimak napravljen na RTG aparatu. On se

sastoji od podloge (nosaa) koja je najee sa obe strane premazana fotosenzitivnom emulzijom kojasadri kristale srebro-bromida. Osvetljenjem filma dolazi do njegovog zacrnjenja tj. do stvaranja latentneslike. Zacrnjenje je posledica stvaranja elementarnih atoma od jona srebra pod dejstvom energije

elektromagnetnog zraenja. 5% zacrnjenja potie od rentgenskog zraenja, dok ostalih 95% nastajezahvaljujui fluorescentnom svetlu folije za pojaavanje.

Razvijanjem filma latentna slika postaje vidljiva tako to biva pojaana 100 miliona puta. Pri razvijanjufilm prolazi kroz razliite razvijae i fiksatore u vidu rastvora i na kraju se sui.

Osnovno pravilo glasi: to je manje rentgensko zraenje oslabljeno telesnim strukturama, to je jaezacrnjenje filma.

Zacrnjenje zavisi i od doze zraenja koja se koristi. Film treba da je optimalnog osvetljenja. Meutim,film moe biti i preosvetljen (koritena je prevelika doza) kada je slika suvie tamna, ili nedovoljnoosvetljen (doza je bila preniska) kada je slika previe svetla. U oba sluaja kontrast tkiva na slici jenedovoljan.

*Ne zaboraviti da je film pre zraenja svetao, delimino prozraan. Nakon zraenja tj. osvetljenja (bilokoje jonizujue zraenje da je u pitanju) i razvijanja film e biti taman na ozraenim mestima.

Folije za pojaavanje sadre retke zemljane metale (III grupa PSE) kao to su lanthanum (La),gadolinium (Gd) i Yttrium (Y). Ovi kristali imaju mo fluorescencijeto znai da odaju elektromagnetno

zraenje (sijaju) kada su ozraeni. Folije za pojaavanje nalepljene su na sa obe strane filma. Uloga folijaza pojaavanje je da smanje dozu rentgenskog zraenja (a time i zraenje pacijenta) potrebnu da senapravi slika na rentgenskom filmu. Samo 5% zatamljenja filma potie od rentgenskog zraenja, dokostalih 95% zatamljenja nastaje usled zraenja (sijanja) folija za pojaavanje!

to je folija za pojaivanje deblja to je osetljivija, to znai da je potrebna manja doza rentgenskogzraenja da proizvede fluorescenciju.

Manefolije za pojaivanje:

U foliji dolazi do rasipanja svetlosti(zraenja) koje muti slikupritom smanjujui njen kvalitet.

to je folija deblja (a time i osetljivija) rasipanje je vee. Poto se folija nazali sa obe strane filma moe doi do prosvetljivanja, tj. svetlost volije s jedne

strane moe osvetliti fotosenzitivni sloj druge strane filma, na taj nain takoe dovodei dozamuenja filma.

Veoma osetljive folije zahtevaju veoma niske doze zraenja. Meutim, pri tako niskim dozamaraspodela zraenja po povrini filma nije ravnomerna pa dolazi do nejednakog osvetljenja to sena filmu vidi kao granulacijekoje mogu maskirati detalje pritom sniavajui kvalitet slike.

Kasetaje futrola (od nemake reci Futteral to znai kaseta... da, i ja sam ljut) za folija-film-folija-kombinaciju. Uloga kasete je da sprei izlaganje filma zraenju(npr. sunevom) pre nego to za to dodjevreme i titi film od drugih inilaca koji ga mogu otetiti. Prednji zid kasete, onaj koji se okree premapacijentu i rentgenskoj cevi, napravljen je od metala koji ne zaustavlja i ne ometa prolazak rentgenskog

zraenja. Zadnji zid napravljen je od elika i olova jer mora da zustavi zraenje koje je prolo kroz film.


1

*Digitalna radiografija u dananje vreme sve vie zamenjuje klasinu projekcionu radiografiju. Udigitalnoj radiografiji umesto rentgenskog filma koriste se senzori X-zraka, a RTG snimak se dobija u

digitalnoj formi bre i jeftinije.

Digitalna radiografija funkcionie na osnovu jednog od sledeih principa:

Flat paneldetektoriprevode X zraenje u digitalni signal direktno ili indirekto (prevodei gaprvo u vidljivu svetlost, a potom u digitalni signal).

Line-scandetektori visoke gustineuvaju energiju X zraenja i oitavaju je laserom prevodeije u digitalni signal.

Slika se pojavljuje na ekranu na kontrolnom stolu gde se moe dodatno obraditi, sauvati na hard -disku,poslati elektronskom potom i itampati na posebnom tampau (to su ujedno i glavne prednostidigitalne radiografije).

*Radioskopija (prosvetljivanje)je postupak koji funkcionie po slinom principu kao i radiografija, s

tim to se umesto slike u radiskopiji pravi RTG video zapis telesnih struktura. Poto kod radioskopije nijemogue naknadno razvijati zapis kao radiografski film, koriste se vee doze zraenja, a umesto filma upoetku se koristio fluorescentni ekran. Fluorescentni ekran je imao olovno staklo koje je apsorbovalo Xzraenje, a proputalo svetlost, i na njemu je prikazivan proizvod snimanja, video zapis.

Radioskopija je znaajno napredovala nakon otkria elektrinog pojaivaa slike koji je unapredioklasini fluorescentni ekran.Elektrini pojaiva slike pretvarao je energiju X zraenja u digitalni signalpojaavajui je od 500 do 3000 puta. Elektrini pojaiva slike smanjio je koliinu zraenja kojoj jepacijent (i lekar) morao da se izloi pri izvoenju radioskopije.


1

9. Tomografija

(Od grke rei tomosto bi se moglo nezahvalno prevesti kao krika)

Konvencionalna tomografija je metod pravljenja snimka jednog sloja pacijentovog tela pomourentgenske cevi i filma koji se kreu u suprotnim smerovima. Na taj nain strukture koje su u fokusu suprikazane jasno, a one van fokusa su mutne i nejasne. Sa uvoenjem CT i MRT kliniki znaaj

konvencionalne tomografije se izgubio, zbog velikog zraenja pacijentai relativno niskog kvaliteta slike.Jedino je jo ortopantomografija (dentalna panoramna radiografija), vid konvencionalne tomografije,ostao u upotrebi.


1

10. Komjuterizovana tomografija (CT)

Kompjuterizovana tomografija je rentgenski metod kojim se dobijaju slike preseka (slojeva) tela

pacijenta. Strukture su prikazane dvodimenzijalno, a sumacijom slika strukture se mogu rekonstruisati

tako da daju trodimenzionalnu informaciju.

CT-aparatse sastoji od: gentrija (cevi), sto na kome lei pacijenti kontrolni sto sa raunarom.

Gentrisadri generator, rentgensku cev, sistem blendi, hlaenjei sistem detektora.

Rad CT-aparata zasniva se na rotaciji rentgenske cevi oko pacijenta koji lei pri emu se stvara slikapreseka tela na kom je fokusiran snop rentgenskog zraenja. Danas se koriste aparati 3. i 4. generacije.Kod aparata tree generacije detektorski sistem postavljen naspram RTG cevi rotira se sa njom, dok jekod aparata etvrte generacije detetorski sistem postaveljen u obliku pune krunice tako da se rotira samoRTG cev.

Detektorski sistem meri energiju snopa zraenja u svakom uganom poloaju RTG cevi i prevodi tajsignal u elektrini da bi ih obradio i, nakon proraunavanja, prikazao kao sliku pojedinanog preseka.Svaki piksel slike nakon mnoenja sa debljinom preseka predstavlja jedinicu zapremine (volumena)matovitonazvanu voksel.

Moderni aparati etvrte generacije oboguavaju tzv. spiralni CTpregled. Prednosti ove metode u odnosuna klasinu sloj-po-sloj metodu su brzina, odsustvo rupa izmeu dva preseka, mogunosttrodimenzionalne rekonstrukcije, bolji kvalitet pri pri upotrebi kontrastnih sredstava i sl.

Moderni CT-aparati tree generacije imaju vie detektorski ploa (od 2 do 256) poreanih paralelno jednauz drugu (MDCT= Multi-detektorski CT tj. MSCT= Multi-slajsni CT). MDCT aparati mogu se dalje

unaprediti dodatkom jo jedne rentgenske cevi (Dual-source-CT) koja omoguava drastino smanjenjevremena rotacije (na ak 165 ms). To prua mogunost dobijanja jasnih prizora srca!

Da bi se prikazala apsorpcija razliitih vrsta tkiva dobijena proraunavanjem detektovanih signala koristese Haunsfild (Hounsfield) jedinice (HU). Haunsfild je relativna mera gustine materije, a za referentne

vrednosti uzeti su voda (0 HU) i vazduh (-1000 HU). Na taj nain izraunava se relativna gustinarazliitih tkiva i formira se Haunsfildova skala.

Tkivo/materija Relativna gustina u HU

Vazduh -1000 HU

Plua -500 HU

Mast od -100 do 0 HUVoda 0 HU

Jetra (nativna) od 40 do 60 HU

Svee krvarenje od 70 do 90 HUJetra (sa k. s.) oko 150 HU

Spongioza 300 HU

Kompakta > 1000 HU

Razliite gustine tkiva na slici su prikazane kao razliite nijanse sive (ljudsko oko moe da razlikuje oko20 nijansi sive; osim ljubitelji lake literature, oni mogu i 50). Zbog toga je uvedena prozorska tehnika.

Ova tehnika podrazumeva uzimanje manjeg opsega gustina tako da se tih 20 raspoznatljivih nijansi siverasporedi na manje razliitih gustina tkiva. To omoguava razlikovanje tkiva sline gustine.


1

Postoje:

Prozori imaju svoje karakteristike opisane sa dva broja x/y. Prvi broj x oznaava irinu prozora (rasponobuhvaenih gustina), a drugi centar prozora (vrednost centralne gustine). Karakteristikeprozora za mekatkiva su 400/40, to znai da je centralna vrednost 40 HU, a raspon od -160 do 240 HU (to daje irinu od400 HU). Prozor za pluaoznaen je sa 1200/-650, a prozor za kosti sa 2000/400. Mogue je napravitinovi prozor prema potrebama snimanja.

Strukture iste gustine kao referentna struktura (to su najee okolne strukture) na CT-snimku oznaujuse kao izodenzne, strukture koje su vee gustine (svetlije) hiperdenzne, a one koje su manjehipodenzne.

Mana CT je u relativno visokoj dozi zraenja kojoj se izlae pacijent. Iako CT predstavlja samo oko 7%radiolokih pregleda, on proizvodi gotovo 54% ukupne koliine medicinskog zraenja. Dozu zraenjaodreuje lekar prema dijagnostikim potrebama. Da bi se zadrao isti kvalitet, a prepolovila debljinapreseka, potrebno je udvostruiti dozu.

CT naao znaajnu primenu u dijagnostikovanju intrakranijalnih krvarenja (pogotovo akutnih),modanog loga i trauma lobanje i mozga, hitnih stanja kod kojih zbog brzine CT ima prednost u

odnosu na MRT. Pored toga, CT se esto koristi za prikaz grudnog koa(pri potrazi npr. za trombom uplunim arterijama ili disekciji aorte) i abdomena tj. abdominalnih organa, uglavnom uz upotrebu

kontrastnih sredstavaa (najee jodnih). Meutim, CT nailazi na svoje granice kada je re odijagnostikovanju sitnih lezija i sveeg infarkta mozga i pri pregledu modanog stabla, u kojimsluajevima je metoda izbora MRT.

Prozor za meka tkiva

(medijastinum)

Prozor za plua Prozor za kosti


1

11. Magnetna razonanca (MR)

Magnetna rezonanca (MR) ili magnetna rezonantna tomografija (MRT) ili magnetic resonace

imaging (MRI)je metoda stvaranja slika preseka u eljenoj ravni (multiplanarnost) bez upotreberentgenskog zraenja.

MRT, ukratko, funkcionie po sledeem principu: Aparat stvara snano magnetno polje koje izaziva

usmeravanje magnetnog dipola jezgara svih atoma tela sa neparnim atomskim brojem (najbrojniji je atomvodonika ije je jezgro predstavljeno jednim protonom). Potom aparat proizvodi elektromagnetni talasfrekvencije radio-talasa koji pri kontaktu sa jezgrima remeti njihovo stabilno, usmereno stanje. Atom se

potom, odreenom brzinom specifinom za materiju, vraa u to stabilno stanje, to se naziva relaksacija, ito stvara signal koji detektuje detektorski sistem.

Postoji dve vrste ove relaksacije: jedna oznaena kao T1 i druga kao T2, to je iskoriteno za dobijanjeslika razliitih zasienja.

MRT-aparat sadri: magnet sa sistemom za hlaenje, gradijentne kaleme, visokofrekventne kaleme iraunar.

Magnetstvara i odrava snano homogeno magnetnopolje u aparatu koje slui kao spoljanje magnetnopolje pod ijim uticajem e se usmeriti magnetni dipoli tela pacijenta. Magnetnetni kalem mora bitiodravan na temperaturi blizu apsolutne nule to je realizovano sistemom za hlaenjekoje sadritenihelijum. Jaina ovog magnetnog polja izraava se u Teslama (T) i jaine aparata koji se danas koristekreu se oko 1,5 T.

Gradijentni kalemiimaju ulogu da u roku od nekoliko milisekundi promeni ravan snanog homogenogmagnetnog polja, na taj nain omoguavajui pravljenje snimaka preseka tela u sve tri ravni.

Visokofrekventni kalemi odgovorni su za stvaranje i primanje elektromagnetnog signala. Oni su u

mobilni i postavljaju se na deo tela pacijenta koji treba da se snima (glava, trup, udovi). Ovi kalemiemituju radio-talasni impuls koji poremeti usmereno stanje protona u telu, a potom registruje signal koji ti

protoni emituju pri povratku u usmereno stanje.

Raunardobija signal od visokofrekventnih kalema i koristi ga da bi rekonstruisao sliku.

*Niz radio-talasnih impulsa naziva se sekvenca (pulsna sekvenca). Vreme izmeu dva ova impulsanaziva se repeticiono vreme (TR). Vreme izmeu emitovanja radio-talasa i primanja signala naziva sevreme ehoa (TE).

Kontrast slike, tj. razlika svetline razliitih tkiva, zavisi od: parametara tkiva (T1, T2, koncentracija

protona (PD) tj. sadraj vode),parametara sekvence (TR, TE) i tipa sekvence.

Parametar tkivakoji dolazi do izraaja odreuje zasienje(karakter) sekvence:


2

T1-zasienje T2-zasienje PD-zasienje

Pri T1-zasienju sekvencetkiva sa kratkim T1 (npr. bela supstanca mozga, mast) pojavljuju se

svetla (hiperintenzna), a ona sa dugim T1 (npr. siva supstanca mozga, miii) pojavljuju setamna (hipointenzna).

Pri T2-zasienju sekvence tkiva sa dugim T2 (npr. voda tj. likvor, edem, ciste) pojavljuju se

svetla, a ona sa kratkim T2 (npr. miii) pojavljuju se tamna.

Pri PD-zasienjusekvencetkiva sa visokim PD (npr. voda, vezivno tkivao) pojavljuju se svetla,a ona sa niskim PD (npr. kosti, vazduh) pojavljuju se tamna.

Razliiti tipovi sekvenci omoguavaju korekcije kvaliteta slike na raun vremena snimanja. Njaeekoriteni tipovi sekvenci su spineho-(SE)-sekvenca, turbospineho-(TSE)-sekvenca, EPI-sekvenca(Echo Planar Imaging), STIR-sekvenca, FLAIR-sekvencai sl.

Artifekti smanjuju kvalitet slike i nastaju usled raznih smetnji. Tipini artifekti su: artifekti kretanja(kada se pacijent pomeri tokom snimanja), pulsacioni artifekti, chemical-shiftartifektii sl.

Uzrok potencijalnihopasnostipri MRT snimanju je snano homogeno magnetno polje koje aparat stvarapri svom radu. Tako aparat moe privui metalne predmete(npr. protivpoarni aparat, invalidska kolica)koji mogu povrediti pacijenta ili osoblje, potom magnetno polje moe pokrenuti metalne implante u telupacijenta (npr. stentove, vetake zalistke) ili otetiti elektrine implante(npr. pejsmejker).

Apsolutne kontraindikacije za MRT pregled: pejsmejker i kohlea-implanti.

Relativne kontraindikacije za MRT pregled: vetaki srani zalisci, klipsovi, kava-filteri (mada,moderni implanti se prave od metala koji nemaju magnetna svojstva), rana trudnoa itd.

Problemi, takoe, mogu nastati ako je pacijent klaustrofobian, gozazan (pa ne moe da proe kroz uzanotvor aparata, ili ima tetovae koje mogu dati smetnje.

MRT je zbog prikazivanja mekog tkiva sa velikom kontrastom nezamenljiv pri proceni mozga i mijelina.

Upotrebom EPI-sekvence mogue je uoiti najranije promene (tzv. difuzione poremeaje) u parenhimukod akutnog modanog loga. Ipak, svea krvarenja vide se za nijansu bolje na CT. MRT sa velikomosetljivou prikazuje zapaljenja i tumore, pogotovo pri T2 zasienju (zbog visokog sadraja tenosti).Takoe, MRT se koristi pri pregledu zglobnih struktura, kostiju, hrskavice, ligamenata itd.


2

Refleksija Prelamanje Rasipanje Apsorpcija Divergencija

12. Ultrasonografija

Ultrasonografijaje metod snimanja koji se bazira na emitovanju ulrtazvunih talasa i detekciji talasaodbijenih u tkivima (ehoa). Ultrazvuk je mehaniki talas frekvencije vee od 20 kHz, a u ultrasonografijise koriste frekvence od 1 do 10 MHz. Mehaniki talaspredstavlja mehanike oscilacije koje se prostirukroz elastinu sredinu i pri tom prenose energiju.

Ultrazvuk se karakterie talasnom duinom(), frekvencom (f) i amplitudom (A).

Brzina prostiranja zavisi od gustine i kompresivnosti materije (tkiva), pa je prema tome u vazduhunajmanja (330 m/s), dok je u kotanom tkivu vrlo visoka (3300 m/s), a u mekom tkivu (voda, mast,miii, jetra) iznosi oko 1500 m/s.

Slabljenje (atenuacija) ultrazvunog talasapri prolasku kroz tkivo nastaje usled apsorpcije, refleksije i

prelamanja i disperzije talasa i divergencije.


2

Apsorpcija predstavlja zapravo transformaciju kinetike energije talasa u toplotu, tako da amplitudatalasa tokom njegovog puta kroz tkivo eksponencijalno slabi. Stepen slabljenjazavisi od kompresivnosti

i gustine materije i od frekvence talasa. Tako je slabljenje u vodi manje nego u mekom tkivu, dok je u

kosti najvee. Visoke frekvencije bre se apsorbuju, te stoga imaju manju penetrantnost (mo prodora).

Praviloje da to je struktura koja se posmatra dublje u tkivu, frekvenca ultrazvunih talasa mora bitimanja.

Frekvenca, kad je re konkretno o ultrazvunom aparatu,zavisi od sondekoja se koristi, pa tako sonda zapovrne strukture (kou, limfne vorove, dojku, titastu lezdu) ima frekvencu od 7,5 MHz, sinda zamuskulaturu i krvne sudove 5 MHz, a za abdominalne organe 3,5 MHz.

Kvalitet slike vei u sluajevima korienja veih frekvencija. Zato se pri pregledu pravi kompromisizmeu eljene dubine i kvaliteta slike.

Refleksija i prelamanje nastaju kada ultrazvuni talas naie na granicu izmeu tkiva sa razliitimakustinim svojstvima pri emu se delom odbija u vidu ehoa (refleksija), a delom nastavlja kretanjemenjajui ugao putanje (prelamanje). Stepen refleksije i prelamanja zavisi od toga koliko se tkiva

razlikuju po osobini provoenja ultrazvunih talasa(akustina impendeca).

*Pogotovo je velika razlika impendece izmeu vazduha i mekog tkiva i kosti, kada dolazi do skoro 100%refleksije, pa se to vidi kao eho-bogata struktura sa dorzalnim zasenenjem.

Posebni praltini znaajima razlika u impendenci izmeu vazduha i koe, zbog eka se koristi kontaktnigelkoji premouje ovu razliku.

Rasipanje i divergencijasu takoe uzroci slabljenja ultrazvunog talasa.

Rasipanje nastaje kada talas naie na strukture manje od svoje talasne duine, kada se on odbija u svimpravcima dajui svetao veo. Ovo se najee sree kod masne degeneracije jetre (steatoze).

Divergencijapredstavlja razilaenje zrakatokom njihovog udaljavanja od sonde kao svog izvora, to imaza posledicu smanjenje kvaliteta slike, a uzrok ovoga nije tkivo ve konfiguracija sonde i velikaprodornost talasa.

Stvaranje signala bazira se na inverznom piezoelektrinom efektu. Inverzni piezoelektrini efekatpodrazumeva osobinu nekih kristala (piezokristala) da proizvode ultrazvune talase ako se nau upromenljivom elektrinom polju odreene frekvencije.Ovaj proces je mogu i u obrnutom smeru i nazivase piezoelektrini efekat, i koristi se za detekciju signala povratnih talasa, tzv. ehoa.. Razlika amplituda

Kamen u

unoj kesi

Dorzalno

zasenenje


2

a) Linearni skenerb) Sektorski skener

c) Konveksni skener

a b c

direktnog signala i ehoa i vreme za koje se talas odbije i vrati do sonde daju predstavljaju osnovu za

stvaranje slike.

UZ-aparatsastoji se iz sonde i upravljake jedinice.

Upravljakajedinicakontrolie piezokristal i obraujeelektrine signalenastale od ehoa i pretvara ih usliku na ekranu.

Sonda je deo aparata koji lekar dri u ruci i prislanja na telo pacijenta. Sonda sadri piezokristal kojifunkcionie kao odailjai prijemnik signala. Ona, dakle, radi naizmenino, kao odailja ultrazvunogpulsa i detektor ehoa, to se naziva puls-eho-princip.

Prema vrsti piezokristala, sonda se deli na linearni, sektrorni i konveksni skener.

Linearni skener ima pravougaono talasno polje pa je i slika pravougaonog oblika. Koristi

kristale visoke frekvencije i koristi se za pregled povrnih struktura (tiroidne lezde, dojke,muskulature i vratnih krvnih sudova).

Sektroski skenerima piezokristal koji se pomou elektromotora rotira oko svoje ose pri emu je

talasno polje trouglasto. Zbog svoje male glave, ove sonde mogu se koristiti za snimanje srcakroz interkostalne prostore (ehokardiografija). Mana ovih sondi je velika divergencija zraka pri

snimanju dubljih struktura.

Konveksni skenersadri piezokristale poreane u luku na taj nain koristei prednosti linearnog(dobar kvalitet slike) i sektorskog skenera (iroko talasno polje). Koristi se pri pregleduabdomena.

Tehnike pregledaultrazvukom su A-mod, B-mod, M-mod i dopler.

A-modse koristi jo samo za ehoencefalografiju. Ovo je najjednostavnija tehnika UZ pregelda.

B-mod je najee koritena tehnika UZ-pregleda. Refleksija je na slici, zavisno od amplitude ehoa,prikazana kao nijansa sive. to je vea amplituda ehoa, to je reflekciona povrina (granica izmeu dvatkiva razliitih akustinih osobina) svetlija (hipersonornastruktura, npr. tkivo-kost prelaz), i obrnuto,to je amplituda manja, to je prikaz tamnije (hiposonorna struktura, npr. cista-tkivo prelaz).


2

M-modje tehnika koja radi na slinom principu kao B-mod, ali se koristi za posmatranje struktura nakonstantnoj dubini koja su u pokretu (npr. kretanje sranih zalistaka). Ova tehnika se preteno koristi ukardiologiji.

Dopler je specijalna UZ tehnika za pregled krvnih sudova. Pri ovoj tehnici detektuju se promene

frekvencije ehoa odbijenih od strukture koja je u linearnom pokretu (krvne elije krvi u protoku), pri tomeje prikazan tok krvi. Ova tehnika se oslanja na doplerov efekat.

*Dupleks-sonografija (kolor dopler)je kombinacija doplerai B-moda.

(Poslednja tri pitanja, podela radioterapije prema kono-fokusnoj distanci, fokalna radioterapija isupervoltana radioterapija, bave se veoma irokomi dubokom temom radioterapije i reeno mi jeda sevie ne pitajuna usmenom ispitu, niti te oblasti dolaze u obzir na testu, u ta ja rado verujem.)

(Ostatak pitanja dobro su razranjena u blagoslovenom praktikumu, a ja sam rad da i na to dodam po koju

reenicu i/ili sliku, ali, naravno, za tako neto u ispitnom roku nema vremena, te su ovde obraena ona

poglavlja koja su, po mom miljenju, najvie oskrnavljena u onom udbeniku, bla, bla...)

radiologija - odgovori na pitanja moja prepravka

Documents