radna snaga i nezaposlenost

8/8/2019 radna snaga i nezaposlenost

http://slidepdf.com/reader/full/radna-snaga-i-nezaposlenost 1/5

Nezaposlenost-opšti pojmovi i istorijski aspekti

Tržišta radne snage ne funkcionišu na isti način

kao robna tržišta.Različiti institucionalni uticaji daju tržištu radnesnage poseban karakter; npr. razlike uekonomskoj razvijenosti, razl. privredni sistemi,tradicija i dr.Radna snaga je subjektivan faktor proizv. (pružausluge rada u određenom vremenskom periodu).Radna snaga se ne prodaje i kupuje, već

iznajmljuje za određeno vrijeme.U idealnom stanju tržišne ravnoteže, ponuda itražnja za R.S. su izjednačene...i nemanezaposlenosti. Stvarno stanje daleko odidealnog.

Nezaposlenost je problem savremene epohe.

Za nju vezane neke od najdramatičnijih stranicaekonomije i društva.Iako prati istoriju civilizacije, ona se izučava tek unovijem periodu; posebno njene implikacije uekonomskoj teoriji...Prvi oblici se javljaju kao posledica industrijskerevolucije, širenja podjele rada i gašenja lokalnih itradicionalnih oblika proizvodnje...Unapređenje tehničke opremljenosti i organizacijerada podiže produktivnost...

1



Klasični ekonomisti nisu zaobišli ovaj problem,posebno Rikardo i J.S.Mill. Međutim, tretman ovogproblema je za njih bio sekundaran...

Smatrali su da je puna zaposlenost kada je tržišterada u ravnoteži-uz tekuće cijene ipreovladavajuću nominalnu najamninu...oniuočavaju i tzv. frikcionu nezaposlenost.Neoklasična škola formalizuje zaključke klasičnogkoncepta.

Marksova teorija polazi od postavke da se

akumulacija kapitala ne može stalno povećavati,te da kapitalistički sistem ulazi u krizu,ostavljajući višak stanovništva nezaposlenim(mimo njegove volje) stvarajući tako rezervnuarmiju rada...Marks razlikuje četiri oblika nezaposlenosti(periodični, tekući, stagnantni i latentni)...

Tridesetih godina 20. st. u građanskoj ekonomijidolazi do velikih promjena u odnosu premaproblemima nezaposlenosti. J.M.Keynes smatrada se pri datoj sklonosti potrošnji i veličiniinvesticija formira određeno ravnotežno stanjezaposlenosti koje ne mora obavezno biti punazaposlenost...Puna zaposlenost je samo jedan mogući slučaj, aekonomski sistem automatski ne teži tom stanju.Ravnoteža se može postići na nižem nivouzaposlenosti...

2



U osnovi Keynsovog učenja se nalazi odbacivanjeSayovog zakona.Suprotnost kapitalističke proizvodnje i potrošnje

u Keynsovim i Marxovim učenjima je slična.Sličnosti su ipak u domenu dijagnoze, dok su napodručju analize i rješavanja problema razlikefundamentalne...Keyns ne smatra da je maksimiranje akumulacijekapitala apsolutni zakon kapitalizma (kao Marx),već da je u interesu stabilnosti kapitalističkogsistema da se poveća potrošnja u korist

akumulacije radi eliminacije kriza i depresija. Nezaposlenost nema jasnu definiciju; onapredstavlja razliku između ponude i tražnje zaradnom snagom. Nezaposlenost je višak ponudenad tražnjom radne snage.Ona predstavlja višak ponude radno sposobnog

stanovništva u odnosu na tražnju pri datoj stopirealne nadnice (bez obzira na to da li nezaposlenine želi ili ne može da nađe posao).Tehnički u USA, nezaposlenim licem se smatraona osoba koja nema posla, a koja je ,,ušinilaposeban napor da ga nađe,, obraćanjemposlodavcima i servisima ili ,,proverom kodprijatelja,, kao i lice koje je izgubilo posao i nanjega čeka duže od 30 dana (US Bureau of theCensus).

3



Nezaposlenost je razlika između ukupne radnesnage (voljnih i sposobnih za rad) i ukupnog brojazaposlenih.

Kontigent radne snage nije fiksan; zavisi odstarosne, polne, obrazovne strukture,demografskih, tradicionalnih i drugih obilježja...Oblici nezaposlenosti: frikciona, strukturna,ciklička i prikrivena,...,ima i drugih. Poseban oblikfrikcione je sezonska nezaposlenost.Tržišna struktura nezaposlenosti pokazuje dvaoblika: a)Dobrovoljnu i b)Prinudnu nezaposlenost.

Nezaposlenost se mjeri stopom nezaposlenosti,koja je odnos nezaposlenih i ukupne radne snage(ukupno zaposlenih i nezaposlenih).OECD je predložila da se kao indikator korististopa besposlenosti (,,Non-employment rate), tj.odnos nezaposlenih i radno-sposobnog

stanovništva(razlika u neprijavljenim kao zaposl. inezaposl.)Društveni troškovi nezaposlenosti se mogu mjeritineostvarenim GDP.Odnos DP i nezaposlenosti formuliše tzv. Okunovzakon (smatra da nezap. raste za 1%, kada GDPpadne za 2%)Postoji pozitivna korelacija izmeđunezaposlenosti i siromaštva.

# Teme: mobilnost radne snage u EU; važnost i specifičnost socijalne politike EU; Nezaposlenost u EU itd.

4



Od 70-ih godina prošlog vijeka nezaposlenost uEU je izazvana o održavana slijedećim uzrocima:

1. Spore reakcije (prilagođavanje) globalnim

poremećajima i šokovima (npr. naftna kriza70-ih godina).2. restriktivna monetarna politika, koja je

uvedena da bi se redukovao spoljnji efekatinflacije koji je izazvan naftnom krizom.

3. Konkurentnost novoindustrijalizovanihzemalja (posebno u industrijama kojedominantno koriste nekvalifikovanu radnu

snagu)4. Napredak tehnologije koja stvara višak radne

snage5. Neadekvatna obuka radne snage6. Visoki porezi i soc. troškovi pri zapošljavanju7. Slaba koordinacija glavnih ekonomija EU8. Početni efekti striktne monetarne politike pri

stvaranju Evrozone9. Problemi sindikalne prirode i dr.

Ne postoji idealna kombinacija politika kojeobezbeđuju ekonomski rast i zaposlenost. U nekeod njih svakako spadaju:

- Stabilna monetarna i fiskalna politika- Štednja i investicije (visoki i stabilni)- Trgovinska liberalizacija (otvorenost)- Relativno prihvatljivi (niski) porezi- Povoljnosti za mala i srednja preduzeća- Kvalitetno i kontinuirano obrazovanje- Pravna i socijalna sigurnost i dr....

5

radna snaga i nezaposlenost

Documents