Na osnovu lana 90. Zakona o zatiti na radu ("Slubeni glasnik SRS", br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85), a po pribavljenom miljenju Saveza sindikata Srbije, Privredne komore Srbije i nadlenih republikih organa, Republiki komitet za rad donosi

PRAVILNIK

O OPTIM MERAMA ZATITE NA RADU ZA GRAEVINSKE OBJEKTE NAMENjENE ZA RADNE I POMONE PROSTORIJE

(Objavljen u "Sl. glasniku SRS", br. 29/87)

I. OPTE ODREDBE

lan 1.

Ovim pravilnikom utvruju se opte mere zatite na radu za graevinske objekte namenjene za radne i pomone prostorije.lan 2.

Graevinskim objektom namenjenim za radne, odnosno pomone prostorije, u smislu ovog pravilnika, smatra se zgrada sa prostorijama za rad, kretanje i povremeno zadravanje radnika.Graevinskim objektom iz stava 1. ovog lana smatraju se i odgovarajui graevinski objekti (saobraajnice, pomoni objekti i sl.) u krugu organizacije, koji slue korienju graevinskih objekata namenjenih za radne i pomone prostorije.Pod radnom i pomonom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se ureen deo prostora sa pripadajuim ureajima, opremom i instalacijama namenjen za proizvodne i druge radne procese.

lan 3.

Mere zatite na radu propisane ovim pravilnikom obezbeuju se i primenjuju kod projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i odravanja graevinskih objekata namenjenih za radne i pomone prostorije (u daljem tekstu: graevinski objekti).

II. MERE ZATITE NA RADU

1. Graevinski objekat

lan 4.

Projektovanje i izgradnja graevinskih objekata vri se tako da se njihovim rasporedom u krugu organizacije obezbeuje primena mera zatite na radu predvienih ovim pravilnikom.

lan 5.

Projektovanje i izgradnja saobraajnica unutar kruga organizacije vri se tako da bude obezbeena sigurnost radnika uesnika u saobraaju i ostalih radnika koji se kreu ili rade u krugu organizacije.U krugu organizacije u kome se kreu motorna vozila obezbeuju se:1. saobraajni znaci prema propisima o ureivanju saobraaja na javnim putevima;2. veze saobraajnica kruga organizacije sa saobraajnicama javnog saobraaja u skladu sa propisima o bezbednosti saobraaja;3. propisano osvetljavanje saobraajnica za vreme rada nou i u uslovima smanjene vidljivosti;4. posebne povrine za parkiranje putnikih i teretnih vozila;5. posebni znaci upozorenja, signali ili branici na mestima saobraajnica, peakih prilaza i prolaza koja nemaju dovoljnu preglednost.Projektovanje i izgradnja kolskih puteva i prolaza u krugu organizacije vri se prema sledeim dimenzijama:

-----------------------------------------------------------------------

R.Kolski putevi i prilazi u krugu organizacije

br. dimenzije saobraajnice

Najmanje (m)

-------------------------------------------------------------------------------------

1

2

3

-------------------------------------------------------------------------------------

1. irina jednosmernog puta

3

2. irina dvosmernog puta

5

3. Bono rastojanje izmeu objekta i gabarita vozila mereno po irini 0,75

4. Vertikalno rastojanje izmeu objekta i gabarite vozila mereno po visini 0,75

5. irina kolskog prolaza sa svake strane bonih ivica gabarita vozila po 0,50

6. Visina kolskog prolaza vie od visine gabarita vozila za0,50

-----------------------------------------------------------------------

lan 6.

Na ogradi kruga organizacije postavljaju se kapije, iji broj i veliina zavise od broja zaposlenih radnika i vremena potrebnog za brzo naputanje za sluaj eksplozije, poara i elementarnih nepogoda.Kapice se postavljaju tako da omogue nesmetan prilaz specijalnim vozilima u sluaju hitne intervencije.

lan 7.

Razvodi instalacija (elektrine energije, vodovoda, kanalizacije, gasova, para, komprimovanog vazduha i sl.) u krugu organizacije postavljaju se izvan saobraajnica i drugih mesta gde postoji mogunost njihovog mehanikog oteenja.U neposrednoj blizini mesta gde se obavljaju tehnoloki procesi na otvorenom prostoru ili vri transport otrovnih ili drugih tetnih materija, postavljaju se slavine ili tuevi sa istom, tekuom vodom.

lan 8.

Otvorena skladita i deponije materijala koje zagauju vazduh projektuju se, izgrauju i odravaju tako da imaju dovoljnu udaljenost od okolnih radnih i pomonih prostorija. Ukoliko nije mogue obezbediti dovoljnu udaljenost obziuju se, ili se preduzimaju druge tehnike mere zatite.Kod odreivanja poloaja skladita i deponija neophodno je voditi rauna o pravcima delovanja vetrova (rua vetrova).

lan 9.

Projektovanjem i izgradnjom graevinskog objekta obezbeuje se takav raspored radnih i pomonih prostorija sa pripadajuim instalacijama i ureajima da se omogui primena propisanih mera zatite na radu.

lan 10.

Graevinski objekat i njegovi delovi (zidovi, pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se, izgrauju i odravaju tako da obezbeuju:1. zatitu od atmosferskih uticaja;2. odstranjivanje hemijskih tetnosti nastalih u procesu rada;3. zagrevanje i provetravanje odreenih prostorija;4. osvetljenost prostorija i mesta rada;5. zatitu od buke i vibracija;6. bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava;7. zatitu od vlage;8. toplotnu izolaciju.Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju tetni gasovi laki od vazduha, pare, praina ili toplota, koji se ne mogu odgovarajuim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smetaju se po pravilu u prizemne graevinske objekte u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kad se prostorije iz stava 2. ovog lana nalaze u viespratnom objektu, smetaju se na poslednjem spratu.

lan 11.

U graevinskom objektu obezbeuje se mogunost evakuacije i spasavanja radnika u sluaju opasnosti po ivot i zdravlje radnika (pomoni izlazi, putevi i dr.).

lan 12.

Put za evakuaciju projektuje se i izgrauje tako da na najkrai mogui nain vodi do izlaza iz objekta, odnosno obezbeenog prostora unutar objekta, da bude jasno obeleen, dobro osvetljen i da ima dovoljno vazduha.Broj izlaza i njihova irina odreuje se prema vrsti opasnosti koja moe da proizae iz tehnolokog procesa, broju radnika, nainu kretanja pri evakuaciji i sl.

lan 13.

U objektu u kome se pri proizvodnom procesu razvijaju hemijske i fizike tetnosti, na najmanje jednom spoljnom zidu obezbeuje se otvor za prirodno provetravanje.

lan 14.

Spoljna vrata objekta postavljaju se tako da se otvaraju u pravcu izlaza iz objekta. Ako vode na otvoreni prostor, nivo sa spoljne strane vrata moe biti nii najvie do 16 cm (za jednu stepenicu).

lan 15.

U stepenitu, prolazima i hodnicima, vrata koja imaju zastakljene povrine posebno se obeleavaju, obezbeuju od udara i zatiuju od loma.

lan 16.

Vrata sa automatskim otvaranjem pokretana energijom, izrauju se tako da se mogu otvarati i runo.

lan 17.

Na velikim pokretnim vratima na halama, garaama, skladitima i drugim veim prostorijama koja se koriste i za prolaz radnika, ugrauju se i posebna vrata irine najmanje 70 cm.

lan 18.

Prozori i drugi spoljni otvori objekta projektuju se i izgrauju tako da se otvaraju i zatvaraju iznutra. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje prozora postavlja se na visini dohvata ruke radnika, kada stoji na podu prostorije ili radne platforme.

lan 19.

Prozori i drugi spoljni otvori projektuju se i izrauju tako da omoguavaju bezbedno odravanje i ienje sa spoljne i unutranje strane.

lan 20.

Zidovi objekta u kome se nalaze radne prostorije u kojima prilikom tehnolokih procesa nastaju pare, projektuju se, izgrauju i odravaju tako da se sprei pojava difuzije.Kad se za pojedini tehnoloki proces predvia pojava difuznih para na spoljnim zidovima obezbeuje se odvod kondenzata para izvan objekta.

lan 21.

Zidovi objekta i njihovi delovi u radnim prostorijama u kojima se pri obavljanju tehnolokih procesa razvijaju tetnosti po zdravlje u vidu fizikih, hemijskih ili biolokih faktora, tetnih zraenja ili buke i vibracija, projektuju se i izgrauju tako da spreavaju irenje ovih tetnosti u druge radne prostorije ili okolinu objekta u kojoj rade ili se kreu radnici.

lan 22.

Projektovanjem i izgradnjom objekta obezbeuje se bezbedan prilaz na krovnu povrinu.Na krovnoj povrini se, pojaanjem nosee konstrukcije ili na drugi nain i vidnim obeleavanjem, obezbeuju odreeni delovi za bezbedno kretanje radnika.

lan 23.

Graevinski objekti namenjeni za smetaj orua za rad i ureaja koji proizvode buku i vibracije ili u koje buka i vibracije mogu da dopiru spolja, projektuju se, izgrauju i odravaju tako da odgovaraju normativima zatite na radu i akustinim proraunima i proraunima vibracija priloenih projektu objekta.

2. Radna prostorija

lan 24.

Radne prostorije projektuju se, izgrauju i odravaju, tako da obezbeuju:1. bezbednost radnika na radu;2. zatitu od hemijskih i fizikih tetnosti, odreenih jugoslovenskim propisima i standardima;3. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomone prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana i ako ista visina prostorije nije manja od 2,20 m.

lan 25.

Radne prostorije se projektuju i izgrauju u veliini koja zavisi naroito od:1. vrste i specifinosti tehnolokog procesa i organizacije rada;2. vrste orua i ureaja za rad koji e se koristiti u procesu rada;3. vrste sredstava za prevoz radnika i prevoz i prenos opreme, materijala i gotovih proizvoda;4. potrebne opreme i ureaja za obezbeenje uslova rada iz l. 24. ovog pravilnika;5. broj radnika koji rade u smeni.

lan 26.

Najmanje veliine radnih prostorija su:

-----------------------------------------------------------------------------

Poslovi koji se obavljaju u

Najmanja veliina slobodnog prostora

radnoj prostoriji

-----------------------------------------------------------------------------

a. b. c.

ista povrina zapremina

visina po jednom po jednom

(m) radniku radniku

(m2) (m2)

-----------------------------------------------------------------------------

1 2 3 4

-----------------------------------------------------------------------------

Proizvodni proces u halama, pogonima,

radionicama (bez tetnosti)

2,60 2,00 10,00

Proizvodni proces u halama, pogonima,

radionicama (sa tetnostima)

3,00 2,00 12,00

Projektovanje i administracija (bez tetnosti)2,40 3,00 10,00

Proizvodni proces u objektima u starim gradskim

jezgrima (bez tetnosti)

2,20 2,00 10,00

----------------------------------------------------------------------------

istom visinom radne prostorije, u smislu ovog pravilnika, smatra se svetla visina od zavrenog poda do zavrenog plafona bez neravnina, ispada, instalacija i ureaja.Slobodnom povrinom poda, u smislu ovog pravilnika, smatra se povrina poda bez ureaja, orua, instalacija, materijala, gotovih proizvoda i inventara, osim radnog stola i stolice.Slobodnom zapreminom, u smislu ovog pravilnika, smatra se vazduni prostor, bez ureaja, orua, instalacija, inventara i prostora koji se koristi za skladitenje.

lan 27.

Pod radne prostorije projektuje se, izgrauje i odrava tako da obezbeuje:1. otpornost na oteenje od mehanikih i drugih uticaja;2. vodonepropusnost i nagibe prema otvorima odvodnih kanala, ako u prostorijama moe doi do razlivanja tenosti ili kondenzacije vodene ili drugih para;3. ravne i hrapave povrine, koje obezbeuju sigurno hodanje;4. toplotnu zatitu;5. zatitu od vlage;6. elektro-provodljiva, odnosno elektro-izolaciona svojstva, zavisno od uslova tehnolokog procesa;7. lako korienje i odravanje.

lan 28.

Unutranje povrine zidova projektuju se, izgrauju i odravaju, tako da obezbeuju:1. ravne i dovoljno glatke povrine da bi se izbeglo zadravanje praine i drugih tetnih materija;2. ienje i pranje;3. spreavanje prodiranja tetnih materija;4. da povrine zidova radnih prostorija budu obojene svetlim bojama, osim onih u kojima dnevna svetlost moe tetno delovati na sirovine, tehnoloki proces ili gotove proizvode;5. da zidovi od stakla ili drugog lako lomljivog materijala budu oznaeni, ograeni i uvreni;6. da se kod otvora u zidu ija je visina parapeta manja od 90 cm postavlja zatitna ograda.

lan 29.

Tavanice se projektuju, izgrauju i odravaju tako da obezbeuju:1. stabilnost nosee konstrukcije i ostalih elemenata;2. potrebnu krutost u pogledu ugiba, pomeranja i vibracija;3. zatitu od buke i vibracija;4. zatitu od prodiranja vlage i noseu konstrukciju;5. mogunost provetravanja kada se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju tetni gasovi, pare, praina ili toplota;6. mogunost prirodnog osvetljavanja kad dnevno svetlo ne deluje tetno na sirovine i proizvode u tehnolokom procesu ili na gotove proizvode.

lan 30.

Prozori u radnim prostorijama izgrauju se tako da obezbeuju:1. zatitu od padavina i drugih atmosferskih uticaja;2. dnevnu osvetljenost prostorija;3. toplotnu zatitu;4. zatitu od sunevih zraka, kada je to neophodno;5. bezbedno ienje spoljnih i unutranjih povrina;6. otvaranje i zatvaranje iznutra;7. da mehanizam za otvaranje i zatvaranje bude postavljen na visini dohvata ruke radnika, kada stoji na podu radne prostorije;8. da donja ivica nadprozornika ne bude postavljana nie od 30 cm od plafona.

lan 31.

Unutranja vrata izgrauju se tako da trajno obezbeuju:1. toplotnu i zvunu zatitu, kad to posebni uslovi zahtevaju;2. prolaz i evakuaciju;3. da se konstrukcijom ne umanjuje efektivna irina hodnika, stepenita, odmaralita i sl. za vie od 50 cm.Vrata na prostorijama kod kojih postoji opasnost od eksplozije, izgrauju se od materijala koji ne moe da proizvede varnicu, a postavljaju se tako da se otvaraju u susednu prostoriju prema smeru najblieg izlaza.

lan 32.

Unutranja stepenita projektuju se i izgrauju tako da obezbeuju:1. nesmetano izlaenje iz svih delova objekta;2. potrebnu propusnu mo;3. najkrai put prema izlazu iz objekta sa jasno oznaenim smerom kretanja ka stepenitu;4. najvii mogui intenzitet osvetljavanja dnevnim svetlom;5. stabilnost pri optereenju koje je predvieno kao najvee mogue.Stepenita u objektu po pravilu se izgrauju sa stepenicama jednakog oblika i dimenzija.

lan 33.

Zavojno stepenite projektuje se i izgrauje tako da obezbeuje:1. da na najuem delu irina gazita ne bude manja od 10,0 cm;2. da se ne predvia kao stepenite namenjeno za sluaj evakuacije i spavanja radnika.

lan 34.

Prolazi, prelazi, radne platforme i sva mesta ada na visini veoj od 1,0 m od tla ili podloge na koju se moe pasti, ograuju se zatitnom ogradom.Kod stepenita od 10 stepenika, ukoliko stepenite ne premoava podlogu na koju se moe pasti sa visine vee od 1,0 m, ograda se moe postaviti samo sa jedne strane, a kod stepenita sa preko 10 stepenika sa obe strane.

lan 35.

Zatitne ograde se izgrauju tako da obezbeuju:1. stabilnost pojedinih elemenata, meusobne veze elemenata i ograde u celini, proraunatih na najnepovoljnije horizontalno i vertikalno optereenje, koje se moe pojaviti;2. konstrukciju ograde sa takvim rasporedom elemenata, u ravni ograde, da jedna dimenzija slobodnog otvora u ogradi ne bude vea od 25 cm;3. da elementi ispune ograde budu sa unutranje strane stubova ograde;4. da visina od povrine tla ili patosa do gornje ivice ograde ne bude manja od 10 cm, a kod kosih ograda na stepenitima, da visina bude najmanje 100 cm mereno vertikalno od sredine gazita do gornje ivice ograde;5. da krajevi elemenata ograde budu vrsto oslonjeni, da ne budu postavljeni u obliku prepusta;6. da povrine elemenata ograde budu glatke i bez neravnina o koje bi se mogli povrediti delovi tela radnika ili zakaiti odea.

lan 36.

Kod saobraajnica koje prolaze kroz radne prostorije - unutranje saobraajnice a postavljaju se u nivou poda, gornja ivica ina koloseka postavlja se u nivou poda radne prostorije, tako da odstupanje ne prelazi +- 1,0 cm.Okretnice za vagone moraju biti osigurane od okretanja odnosno pokretanja pri prelazu drugih vozila.

lan 37.

U radnim prostorijama obezbeuju se i odravaju prolazi za radnike i transportni putevi za transport sirovina, materijala u proizvodnji i gotovih proizvoda u skladu sa sledeim normativima:

-----------------------------------------------------------------------

R. Prolazi radnika i transportni putevi u

Najmanja

br. prostorijama naziv prolaza - puta

irina (m)

-----------------------------------------------------------------------

1 2 3

-----------------------------------------------------------------------

1. Glavni hodnik za prolaz radnika

1,50

2. Sporedni hodnik za prolaz radnika

1,00

3. Prolaz za ienje, odravanje i posluivanje orua za

rad 0,75

4. Transportni put, glavni

1,80

5. Dodatak na irinu transp. sredstva, odn. najireg

komada koji se prevozi da bi se dobila irina puta.

Usvaja se vredn. koja je vea izmeu ovako dobijene

ir. i 1,80 m

0,80

6. Prost. irine do 15,0, jedan transp. put

1,80

7. Prost. irine od 16,0 do 40,0 m jedan

tranportni put 2,40

8. Prost.ir. od 41,0 do 80,0 m jedan transp.

3,00

put ili dva transportna puta po 2,00

9. Prost. irine preko 80,0 m na svakih

40,0 m

irine po jedan transportni put 3,00

-----------------------------------------------------------------------

-----------------------------------------------------------------------

R. Uskladitenje robe u pomonim prostorijama

Najmanja

br. Elemenat graevinskog objekta

udaljenost (m)

-----------------------------------------------------------------------

1 2 3

-----------------------------------------------------------------------

1. Od robe do zida, plafona, hidr., izl.

0,80

2. Od robe do rasvetnog armaturnog ili grejnog tela 0,50

3. Od robe do zidova u prirunom skladitu ili

skladitu povrine manje od 100 m2

0,30

4. Meusobno izmeu organa ili stalaka

0,80

-----------------------------------------------------------------------

lan 38.

Osvetljenje radnih prostorija projektuje se, izgrauje i odrava u skladu sa uslovima tehnolokog procesa, tako da u toku korienja obezbeuje:1. da osvetljenost mesta rada i radnog prostora odgovara vri rada koja se u radnoj prostoriji obavlja;2. ravnomernost i ujednaenost osvetljenosti mesta rada i radnog prostora;3. dnevnu svetlost u to veoj meri, ukoliko nije u suprotnosti sa uslovima procesa proizvodnje.

lan 39.

Obim i kapacitet ureaja i opreme potrebne za sprovoenje ukupne zatite na radu od svih vrsta tetnosti po zdravlje radnika, projektuje se, izgrauje i odrava prema posebnom proraunu koji sadri brojane vrednosti veliina tetnosti, brojano dimenzionisanje projektovanih mera, kojima se tetnosti svode ispod dozvoljenih granica.

3. Pomona prostorija

a) Zajednike odredbe

lan 40.

Pomonom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se prostorija u kojoj se obavljaju pomoni radni procesi u odnosu na proces koji je delatnost organizacije.Pomone prostorije su: garderobe, kupatila, umivaonice, prostorije za linu higijenu ena, nunici, prostorije za uzimanje obroka hrane, prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za ienje i dezinfekciju radne i zatitne odee.

lan 41.

Pomone prostorije smetaju se u posebne graevinske objekte u blizini radnih prostorija.Pomone prostorije mogu da budu smetene u graevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno-higijenski uslovi dozvoljavaju.

lan 42.

Poloaj, veliina, konstruktivni delovi, ureaji i instalacije kod pomonih prostorija projektuju se i izgrauju tako da obezbeuju ostvarivanje namene za koje se postavljaju i da budu zatiene od opasnosti po ivot ili hemijskih i fizikih tetnosti po zdravlje radnika.

lan 43.

ista visina pomone prostorije projektuje se i izgrauje tako da ne bude manja od 2,60 m.

b) Garderobe

lan 44.

Garderobe se smetaju uz radne prostorije u kojima radnici pri radu koriste radna odela i obuu.Za smetaj odee i obue radnika obezbeuju se posebno garderobe za mukarce a posebno za ene.Broj mesta za uvanje odee i obue radnika u garderobi obezbeuje se prema broju radnika u dve uzastopne, najbrojnije smene.Nain uvanja odee i obue radnika, otvoreni zatvoreni ili kombinovani projektuju se prema vrsti i stepenu tetnosti koje se razvijaju u procesu rada.

lan 45.

Garderobe se projektuju, izgrauju, odravaju i opremaju zavisno od vrste i stepena zagaenosti mesta rada i prirode poslova koje radnici obavljaju, po sledeim kriterijumima:1. za poslove u administrativnim prostorijama, laboratorijama i slinim prostorijama kod kojih se pri procesu rada ne razvijaju tetnosti po zdravlja radnika (isti poslovi) obezbeuju se iviluci ili garderobni ormani sa vealicama;2. za poslove kod kojih se u procesu rada razvija praina koja nije tetna po zdravlje radnika i druge prljave poslove, treba da budu obezbeeni jednostruki garderobni ormani;3. za poslove kod kojih se u procesu rada razvijaju praina, gasovi ili pare tetni po zdravlje radnika (rad sa olovnim ili ivinim jedinjenjima, rad sa parama kiselina kod izrade akumulatora i sl.) obezbeuju se dvostruki garderobni ormani sa posebnim odeljcima za linu i zatitnu odeu;4. za poslove sa otrovnim, zaraznim materijalima i sa tetnim materijama obezbeuju se posebne garderobne prostorije sa dvostrukim ormanima za zatitu i za linu odeu;5. za poslove koji se obavljaju u vlazi, obezbeuje se ureaj za suenje radne odee;6. za poslove koji se obavljaju u vlazi i pri kojima se razvijaju tetnosti po zdravlje radnika obezbeuju se posebne garderobe za linu, a posebne za odlaganje i suenje radne odee.Temperatura toplog vazduha za suenje odee ne sme da bude via od 310 K, 37 CELZIJUSOVIH a temperatura vazduha u garderobnim prostorijama u delu za presvlaenje ne manja od 290 K. 17 CELZIJUSOVIH

lan 46.

Garderobni ormani izgrauju se i opremaju tako da ispunjavaju sledee uslove:1. da imaju najmanje dimenzije: visina 180 cm od poda, ista dubina 35 cm, ista irina 35 cm;2. da su postavljeni na nogare visine 15 cm ili na fiksno podnoje visine 15 cm;3. da imaju pri dnu i vrhu na podobnim mestima otvore za ventilaciju;4. da imaju brave koje se zakljuavaju;5. da su obojeni zatitnom bojom;6. da je sa unutranje strane obezbeena mogunost za veanje odee;7. da u gornjem delu imaju policu visine 30 cm;8. da u donjem delu imaju odeljak za obuu.Dvostruki garderobni ormani izgrauju se isto kao i jednostruki, s tim to ista irina treba da bude najmanje 70 cm, a pregrada koja ih po irini deli na dva dela treba da bude izvedena tako da lina odea ne dolazi u dodir sa radom.

lan 47.

Garderobni ormani i iviluci u garderobi razmetaju se na najpovoljniji nain u odnosu na duini i irinu prostorije, kao i na poloaj prozora i vrata, tako da budu obezbeeni slobodni prolazi.

lan 48.

Ako se u garderobi predvia istovremeni smetaj odee i obue za vie od 50 radnika, slobodni prolazi treba da imaju irinu najmanje 1,0 m.

lan 49.

Garderobne prostorije se opremaju klupama, ogledalima i korpama za otpatke.

v) Kupatila

lan 50.

Za radnike koji obavljaju poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvaenja tela i odee, znojenja i pojave praine, kao i za radnike koji rade sa otrovnim, zaraznim ili jonizujuim materijama i radnike koji uestvuju u procesu prerade prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala, obezbeuju se kupatila koja se projektuju, izgrauju i odravaju, tako da:1. imaju obezbeenu toplu i hladnu vodu;2. imaju prostor za presvlaenje, koji se pregrauje tako da odea i obua radnika ne bude izloena prskanju vodom;3. prostorija sa kupatilima i tuevima ima predprostor, koji slui za prilagoavanje promeni temperature;4. temperatura vazduha ne bude nia od 298 K; 25 CELZIJUSOVIH5. pod i zidovi budu od materijala koji ne proputa vodu i lako se pere;6. obezbeuju upotrebu posebno za mukarce a posebno za ene.

lan 51.

Broj tueva u kupatilu odreuje se zavisno od vrste poslova koje radnici vre i broja radnika u smeni tako to se:1. kod obavljanja poslova, kod kojih dolazi do pojave tetnih materija, praine i jaeg znojenja, ili dolazi do kvaenja obue i odee obezbeuje jedan tu na najvie pet radnika;2. u sluaju iz take 1. ovog stava kad se ne pojavljuju i tetne materije obezbeuje se jedan tu na najvie deset radnika;3. kod obavljanja poslova kod kojih ne dolazi od jaeg znojenja, praine, kvaenja obue i odee, odnosno kod kojih ne dolazi do pojave tetnih materija obezbeuje se jedan tu na najvie 20 radnika.

lan 52.

Kad je tu postavljen u kabini, irina i duina kabine ne treba da bude manja od 90 cmd90 cm.

g) Umivaonice

lan 53.

Umivaonice se projektuju, izgrauju i odravaju tako da obezbeuju:1. da imaju hladnu i toplu vodu;2. da imaju dovoljan broj slavina zavisno od vrste poslova i broja radnika;3. da imaju obezbeeno oticanje vode kada su sve slavine u upotrebi;4. da na svakoj slavini postoji rezervni ventil za potrebe zaustavljanja vode kad se slavina pokvari;5. da su izgraene od takvog materijala koji se lako isti i pere.Kad se umivaonice smetaju u posebne prostorije, po pravilu su povezane sa garderobom.

lan 54.

Broj slavina, odnosno baterija u umivaonicama odreuje se zavisno od vrste poslova i broja zaposlenih radnika i to:1. ako pri obavljanju radove dolazi do prljanja ruku, jakog znojenja, pojave praine ili vlage - jedna slavina (baterija) na najvie 20 radnika;2. ako pri obavljanju poslova dolazi do prljanja tela i odee, znojenja ili veih koliina praine - jedna slavina (baterija) na najvie 15 radnika;3. ako se pri obavljanju poslova razvijaju tetne materije ili ima jonizujuih zraenja ili se zagauje odea - jedna slavina (baterija) na najvie deset radnika;4. za poslove na kojima nema tetnosti (administrativni i drugi tzv. isti poslovi) - jedna slavina (baterija) na najvie 50 radnika.

d) Prostorije za linu higijenu ena

lan 55.

Prostorije za linu higijenu ena obezbeuju se u objektima gde radnice obavljaju poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvaenja tela, odee, poveanog znojenja, pojava veih koliina praine, zatim gde se obavljaju poslovi pri kojima se dolazi u dodir sa otrovnim, zaraznim ili jonizujuim materijama ili u proizvodnji prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala.

lan 56.

Prostorije za linu higijenu ena projektuju se, izgrauju, opremaju i odravaju tako da pri korienju:1. budu odvojene od drugih prostorija, smetene u neposrednoj blizini mesta rada radnica;2. imaju toplu i hladnu vodu sa mogunou meanja;3. imaju predprostor opremljen umivaonicima za pranje ruku, ogledalima, i inventarom za odlaganje odee, obue i runog pribora;4. imaju kabine ija povrina poda iznosi najmanje 1,50m2.

) Nunici

lan 57.

Nunici se projektuju, izgrauju i odravaju tako da ispunjavaju sledee uslove:1. da za najvie 30 radnika, odnosno 20 radnica bude po jedan nunik, a uz svaki nunik za mukarce po jedan pisoar;2. da u viespratnom objektu bude na svakom spratu po jedan nunik;3. da odstojanje nunika od najudaljenijih radnih mesta ne bude vee od 100 m - kad su smeteni u graevinskom objektu, odnosno 200 m kad se nunici nalaze izvan graevinskog objekta;4. da povrina poda kabine ne bude manja od 90 cmd120 cm;5. da nunici koji se nalaze u graevinskom objektu imaju predprostor sa kojim su povezani vratima koja se sama zatvaraju;6. da su snabdeveni ureajem za pranje prostorije vodenim mlazom;7. da u predprostoriji bude najmanje jedan umivaonik na etiri nunika;8. da ima ventilaciju prostorija nunika i predprostora;9. da po pravilu budu tipa "uavci";10. da budu posebno za mukarce a posebno za ene;11. da budu smeteni tako da pri kretanju do kupatila, umivaonika, odnosno prostorija za linu higijenu ena bude zatiena od negativnih spoljnih uticaja.

e) Prostorije za uzimanje obroka hrane

lan 58.

Prostorije za uzimanje obroka hrane (trpezarije) projektuju se, izgrauju i odravaju tako da:1. veliina zavisi od broja zaposlenih radnika, rasporeda smena i prirode poslova koje obavljaju;2. imaju umivaonik sa tekuom hladnom, a po potrebi i toplom vodom;3. da imaju ventilaciju.

) Prostorije za povremeno zagrevanje radnika

lan 59.

Prostorije za povremeno zagrevanje radnika obezbeuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, skladitima, hladnjaama ili na otvorenom prostoru.Prostorije iz stava 1. ovog lana su posebne prostorije, ija se veliina odreuje u zavisnosti od broja radnika koji e ih istovremeno koristiti.U prostorijama iz stava 1. ovog lana obezbeuje se temperatura od 288 K. 15CELZIJUSOVIH

z) Prostorije za ienje i dezinfekciju radne odee

lan 60.

Prostorije za ienje i dezinfekciju radne odee obezbeuju se za radnike koji obavljaju poslove sa poveanom opasnou od zaraze.Prostorije iz stava 1. ovog lana su posebne prostorije, ija veliina zavisi od koliine odee i linih zatitnih sredstava radnika, koja e se istovremeno istiti ili dezinfikovati.

III. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 61.

Odredbe ovog pravilnika primenjivae se na graevinske objekte namenjene za radne i pomone prostorije ija izgradnja zapoinje posle njegovog stupanja na snagu.Opte mere zatite na radu u postojeim graevinskim objektima namenjenim za radne i pomone prostorije uskladie se u to kraem roku sa odredbama ovog pravilnika, s tim to, za mere za koje su neophodna vea investiciona ulaganja i radovi, taj rok ne moe biti dui od pet godina.

lan 62.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, odredbe pravilnika o optim merama i normativima zatite na radu za graevinske objekte namenjene za radne i pomone prostorije ("Slubeni list SFRJ", br. 27/67, 29/67 i 41/68), prestaju da se primenjuju kao pravila u smislu lana 94. stav 1. taka 29. Zakona o zatiti na radu ("Slubeni glasnik SRS", br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85).

lan 63.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike Republike Srbije".