Zastita I unapredjenje covekove radne I zivotne sredine

• Pojam radne I zivotne sredine Radnu sredinu sacinjavaju svi uslovi u kojima covek radi. Pod uslovima podrazumijevaju se svi elementi kao sto su fizicki faktori( vazduh, osvetljenje, temperatura itd.) kao I drugo sa cime covek neposredno ili posredno dolazi u dodir kao sto su materijali, alati, masina, instalacije. To sve zajedno oblikuje uslove radne sredne. Zivotnu sredinu cine svi uslovi u kojima covek zivi. Kako je radna aktivnost covekova deo sveukupne aktivnosti ( zadovoljavanje fizioloskih I drugih potreba kulturne I druge aktivnosti), to je radna sredina deo covekove sredine. Znaci, radna sredina je deo I zivotne sredine

• I one predstavljaju jedinstvenu cjelinu. Drustveno-ekonomski znacaj zastite I unapredjenja covekove sredine Cinioci radne I zivotne sredine medjusobno se preplicu I uticu jedni na druge. Tako na primer, otpadne vode ili gasovi iz tehnoloskih procesa neke fabrike pored toga sto ugrozavaju neposredno radnu sredinu u proizvodnim odeljenjima zagadjuju vodu I vazduh citavog predela, posebno naselja I gradova u blizoj a nekad I daljoj okolini.

• Posledice takvih delovanja se odrzavaju na sire drustvene zajednice, a mogu biti dvojake: - neposredno ugrozavanje zdravlja stanovnistva ( akutna ili hronicna oboljenja oboljenja disajnih organa, na primer) I - unutrasnje elemente flore I faune u vodi, na zemlji, kao na primer potpuno unistavanje useva u okolini takvih izvora zagadjenja.

• Drustveno-ekonomski znacaj zastite I unapredjenje covekove sredine ogleda se u: - stvaranju boljih uslova zivota I rada stanovnistva, clanova uzih I sirih zajednica I - smanjivanju negativnih efekata po prinose u poljoprivredi I drugim privrednim delatnostima.

• Karakteristicni uticajni cinioci u radnoj sredini Jos uvek se brojne situacije u kojima se radni covek nalazi izlozen raznim stetnim uticajima. Brojni cinioci ugrozavaju coveka na radu I van njega . Paznja se usredjuje na skup odabranih znacajnih uzroka na datom stepenu razvoja proizvodnih snaga. Prvu grupu takvih cinilaca sacinjavaju fizicki faktori radne, I u izvesnom smislu, zivotne sredine. Tu spadaju:

• 1. vazduh, mikroklima, temperatura, vlaznost, strujanje vazduha 2. osvetljenje 3. buka I vibracije 4. zracenja U drugu grupu se svrstavaju cinioci koji proizlaze iz rada masina, koriscenja alata I dejstava elektricne struje.

• Posledice dejstva uticajnih cinilaca na coveka Trenutno ili trajno delovanje navedenih uticajnih cinioca zavisno od niza okolnosti medju kojima prvenstveno treba ubrojati: 1. jacinu dejstva 2. otpornost organizma 3. zastitne mere uslovljava stetne posledice na coveka.

• Najrasprostanjenije posledice su: 1. povrede I nesrece na radu I 2. profesionalne bolesti.

• Povrede I nesrece na radu Uzroci povredjivanja na radu Prema tome, povreda na radu je svaki oblik ostecenja tela I zdravlja radnika nastao tokom obavljanja radnog zadatka. Sire shvaceno, to

• su I ostecenja nastala dok se izvrsava taj zadatak, na putu na posao I sa posla, kao I za vreme sluzbenog putovanja. Stoga je veoma znacajna borba protiv povredjivanja na radu. Najefikasniji put borbe protiv povredjivanja je otklanjanje uzroka povreda na radu. Smrt ili tesko dozivotno ostecenje organizma coveka, spadaji takodje u kategoriju nesreca na radu.

• Profesionalne bolesti Pojedini poslovi se obavljaju u teskim uslovima opasnim po zdravlje coveka. U radnom prostoru nastaju otrovni gasovi ili prasina koji uslovljavaju trajna ostecenja covekovog organizma. Dugotrajnije udisanje vazduha zagadjenog slilicijumom prasinom uzrokuje ostecenje, odnosno oboljevanje disajnih organa, prvenstveno pluca

• Radnik dobija bolest zvana silokoza. U profesionalne bolesti ubrajaju se pored silikoze, I tzv.kesonska bolest koja se javlja kod radnika u kesonima (specijalne komore za rad pod vodom). Tako na primer, pekarski radnici zbog udisanja sitnih cestica brasna dobijaju astmu ( oboljenje disajnih organa praceno otezanim disanjem). U ovu grupu sire shvacenih profesionalnih bolesti spadaju: reumaticna oboljenja, bronhitis, alergije, oboljenja kicme, prosirene vene, I slicno.

• Uticajni cinioci Vazduh I mikroklima Vazduh je neophodan uslov za zivot I rad coveka. Funkcionisanje covekovog organizma zavisi od sastava vazduha. Normalan sastav vazduha je: - oko 20,9% kiseonika - oko79% azota - ostatak otpada na ugljendioksid CO2 I neke druge gasove.

• Prikazani sastav vazduha je od posebnog znacaja za coveka, jer udisanjem covek uzima kiseonik potreban za najvaznije zivotne procese. Za sagorevanje, oksidaciju unete hrane covek trosi kiseonik I proizvodi toplotu I mehanicku energiju. Poremecen sastav vazduha, a posebno koncentrecija drugih vise li manje stetnih materija, otezava normalno snadbevanje organizama kiseonikom.

• Zagadjenost vazduha u naseljenim mestima Razvoj industrije, I narocito gradskog saobracaja te posebno brojne kotlarnice u vecim gradovima u novije vreme sve vise zagadjuju vazduh u gradovima I njihovoj bliznoj okolini. Ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, I drugi otrovni gasovi ispusteni kroz fabricke dimljake, izduvne cevi automobila I druge odvodne cevi,

• cest prelaze dozvoljene granice I kvare kvalitet vazduha. Merenje I dozvoljena koncentracija zagadjenja Koncentracija pojedinih stetnih sastojaka u vazduhu meri se da bi se utvrdilo stanje zagadjenosti vazduha. Srednjednevna koncentracija neke stetne materije u vazduhu je njena kolicina u uzorku vazduha koji je skupljen u toku najmanje 23casa a izrazava se u MG/m3.

Tablela 13

• Prema nasim vaznim zakonskim propisima granice stetnih materija su : Stetne materije srednja dnevna koncentracija Sumpor-dioksid 0,15

Ugljen-dioksid 0,01

Ugljen- monoksid 1

Azotni oksid 0,085

Flourovodonik 0,005

Cadj 0,05

Pepeo I prasina Do 300

• Posledice za organizam Razne stetne materije u vazduhu koje covek udise na mestima gde radi I zivi izazivaju razovrsne posledice. One zavise od: - vrste stetne materije - koncentracije I - vremena izlaganja coveka Mere zastite - izgradnja industrijskih I drugih objekata van naseljenih mesta

• - ugradnja filtera precascivaca na mestima izbacivanja - potpuno zatvaranje, hermetizacija, sudova I uredjaja gde nastaju stetne materije - obezbedjivanje pojacane izmene vazduha u radnom prostoru - Primena licnih zastitnih sredstava kada preduzete mere ne obezbedjuju dovoljnu zastitu

• Mikro klima Pod mikroklimom radne sredine podrazumijeva se: 1. temperatura vazduha 2. vlaznost vazduha 3. strujanje vazduha Ukoliko se ventilatorom postigne pojacano strujanje vazduha, nastupice izmena temperature I koncetracije vlage.

• Temperatura vazduha Kad normalno funkcionise covekov organizam obezbedjuje na temperaturu od 36,6c. Prilikom obavljanja poslova razlicite tezine dolazi do promena u organizmu. Tada temperatura okolnog vazduha treba da bude nesto visa. Na osnovu rezultata ispitivanja, date su sledece preporuke za temperaturu radne sredine:

• - za lak rad preko 17-18c - za srednje tezak rad oko 15c - za tezak rad oko 12c Jedinica za merenje temperature je *C, a meri se termometrom. Vlaznost vazduha Covekovo telo sacinjava u znacajnom procentu vode.Na osnovu proucavanja utvrdjeno je da se covjecjem organizmu najvise odgovara 70% relativne vlaznosti vazduha, u prostoru u kome zivi I radi.

• Strujanje vazduha Izmena vazduha u prostoru gde covek boravi je bitna da bi se vazduh osvezio, dostigao normalan sastav I vlaznost, I da bi se smanjila koncentracija stetnih materija. Shodno proucavanjima I merenjima reagoavnja covjeci organizam najbolje raguje pod sl.uslovima: 1. brzina strujanja vazduha 6-12m/min 2. izmena vazduha u cilju osvezivanja 29m3 vazduha na cas po jednoj osobi.

• Mesta sa nenormalnom mikroklimom U brojnim slucajevima texnoloski proces se ostaruje u uslovima odstupanja od normalnih vrednosti temperature, vlaznosti I strujanja vazduha. Takvi karakteristicni primeri su: - livnice, topionice, celicane - proizvodnja papira I nekih pogoni prehrambene industrije - susionica - rad u hladnjacama

• Posledice Visoke temperature radne sredine otezavaju organizmu mogucnost da na sebi svojstven nacin odrzava normalnu temperaturu, pa sa time ugrozava I normalno funkcionisanje organizma. U krajnje ugrozenim slucajevima dolazi do teskih ostecenja unutrasnjih poremecaja krvotoka I drugih organa, jer usled izlcivanja neuobicajeno velike kolicine tecnosti iz organa dolazi do smanjenja koncentracije soli. Krajnje niske ili viskoke temperature mogu izazvati smrt.

• Zastitne mere 1. izdvajanje izvora toplotnih zracenja, odavanje vlage 2. normalizovanje uslova uz pomoc posebnog klima-uredjaja 3. licna zastitna sredstva u koja spadaju azbestna odela u slucaju velikih temperatura radne prostorije.

• Osvetljenje Prirodna svetlost se nicim ne moze zameniti. Za obavljanje poslova, radnih zadataka, potrebno je razlicito jako osvetljenje. Dakle, vazno je obezbediti jacinu I kvalitet osvetljenja. Osvetljenost radnog prostora meri se luksima(1x). Luks je svetlosni snop primenjen na jedinicu povrsine tj.1x/m2(gde je lumen 1 m jedinica za svetlosni snop).

• Osvetljenost se meri pomocu specijalnog instrumenta luksmetra. Za razne vrste, kategorije poslova preporucuje se pogodno osvetljenje: 1. za poslove bez posebnih zahtjeva u pogledu preciznosti 50- 100 1x 2. za poslove u radionicama I kancelarijama 100-300 1x 3. sa srednjim zahtjevima u pogledu preciznosti 100-300 1x 4.za obavljanje preciznih poslova 300-500 1x

• 5. za obavljanje vrlo preciznih poslova 500-2000 1x Postoji prirodno I vestacko osvetljenje. Prirodno osvetljenje je bolje, ali zbog promena u toku dana, sezona, I vremenskih prilika mogu nastati prigotori. Vestacki svetlosni izvori su stalne jacine I mogu se birati u skladu sa potrebama.

• Vestacki izvori mogu upucivati svetlosne zrake - direktno - indirektno Direktni svetlosni izvor (sijalica, zarece svetlosno telo) direktno osvetljava radni prostor. Tada je moguce i zabljestavanje, sto se nepogodno odrazava na covekov vid. Kod indirektnog svetlosnog izvora svetlosno telo (sijalica) zaklonjeno je od direktnog pogleda.Svetlosni zraci se odbijaju od pogodno oblikovane povrsine i dospevaju u radni prostor.

Opasnosti za coveka

• U savremenoj proizvodnji u odredjenim slucajevima je potrebno intezivno osvetliti predmet rada ili delove uredjaja, pa je vid neposredno ugrozen. Medju takve slucajeve, mogu se, pored ostalih, ubrajati: - elektricno i autogeno zavarivanje; - otvori na pecima s uzarenom masom u livnicama, topionicama, visokom pecima.

Mere za zastitu

• Ukoliko su uocene teskoce i problemi vezani za osvetljenje ne mogu razresiti izborom pogodnog svetlnosnog izvora, treba primeniti posebne zastitne mere.

• Medju zastitne mere spadaju:

• - izolacija predmeta, uredjaja, koji predstavljaju nenormalno jak izvor svetlosti ugradnjom zatamljenih staklenih zidova, - primena pogodne kombinacije obojenih povrsina koje bi ublazile ili pojacale efekat osvetljenja, - koriscenje zastitnih sredstava kao sto su stitnici s ugradjenim zatamljenim staklima na otvorila za posmatranje koje koriste zavarivaci.

Buka i vibracije

• Masine i uredjaji, kako i neki alati, prilikom rada odnosno koriscenja proizvode buku i vibracije. Buka i vibracije skupa preko cula sluha i dodiraprodiru u covekom organizam i nepovoljno deluju na nervni sistem, krvotok i srce, zatim organe za varenje i neke druge organe. Jacina, intezitet, ucestanost i frekvencija buke kao fizicke pojave uticu na coveka. Jedinica za merenje nivoa jacine buke je 1 decibel (dB), koji je deseti deo 1 bela. Jedinica za merenje frekvencije je 1 herc (Hz), 1 Hz = 1\sec, a sto odgovara jednom treptaju u sekundi.

• Ucestanost treptanja od 20Hz pa do 20.000 Hz spada u normalan opseg cujnosti cula sluha coveka

• Za merenej buke koristi se precizni merac nivoa zvuka (zvukomer), na kome se mogu ocitavati neposredno vrednosti jacine buke u dB.

Opasnosti za coveka

• Kao najizrazitije slucajeve treba napomenuti: 1. rad kotlarnice i mlaznih motora sa jacinom buke od oko 100 dB, 2. zakivanje oko 90 dB, 3. pneumatska busilica oko 80 dB, 4. intenzivan saobracaj oko 75 dB, 5. razgovor oko 60 dB.

• Buka od 120 dB izaziva bolove. Buka od 90 dB je neprihvatljiva jer moze izazvati ostecenja.

• Dopusteni nivoi buke prema vrsti delatnosti.

Tabela 14

Red Vrsta delatnosti dopunski nivo buke br. 1 3 na radnom mestu a b v 3 4 5

1.Fizicki rad bez zahtjeva za metalnim naprezanjem I zapazanjem 90 84 80 okoline sluhom

2.Fizicki rad usmeren na tacnost I koncentraciju povremeno prace- 80 74 70 nje I kontrola okoline sluhom upravljanje transportnim sredstvima

3.Rad koji se obavlja sa cistim komadima I akusticnim signalima. - 70 60 Rad koji zahteva stalno precenje sluhom.

4. Rad pretezno mentalnog karaktera koji zahtijeva koncentraciju, 70 64 55 ali rutinski rad.

5. Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koji obavlja - 55 45 pretezno mentalni rad. Rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom ili telefoniranje.

• a- oznacava rad koji pravi orudje za rad ili uredjaj kojim radnik neposredno rukuje ili ga posluzuje, b- oznacava buku koju pravi orudje za rad ili uredjaj kojim radnik ne rukuje niti ga posluzuje, c- oznacava buku koju stvaraju neproizvodni izvori (uedjaji za vantilaciju ili klimatizaciju, ulicni saobracaj i dr.)

Mere za zastitu

• Covekov organizam se moze prilagoditi odredjenom nivou jacine buke. Ali, dugotrajno izlaganje buci donosi vremenom poremecaje koji mogu biti i ozbiljne povrede. U cilju zastite od buke i vibracije koriste se sledece zastitne mere: a) konstrukcione izmene sa primenom plasticnih materijala: b) potpuno izdvajanje masina ili uredjaja koji proizvode buku;

• c) ugradnja elasticnih podmetaca pod masine i uredjaje koji proizvode vibracije; d) ugradnja pregradnih zidova, ili oblaganja zidova materijala koji ne odbijaju zvucne talase; e) koriscenje licnih zastitnih sredstava.

Zracenje

• Covek je izlozen zracenjima.

• Zracenje u savremenim industrijskim pogonima su elektro magnetne prirode. Dele se prema talasnim duzinama. Intenzivno i dugotrajno izlaganje coveka ovim zracenjima dovodi do odgovarajucih stetnih posledica. Ultraljubicasto zracenje vece jacine moze dovesti do trenutnog ostecenja organa cula vida, oka, kao i opekotina na kozi. Jonizujuca zracenja, pre svega, rendgensko i gama zracenje, koja su veoma prodorna, u vecim dozama i duzim izlaganjem dovode do ozbiljnih ostecenja covekovog organizma, kao sto su:

• 1. poremecaji u nervnom sistemu, 2. smetnje u izmeni materije u organizmu, 3. gubitak belih krvnih zrnaca, 4. opekotine, 5. smanjenje plodnosti, 6. rak i 7. u krajnjim slucajevima, smrt.

• Jedinica za merenje doze izlaganja jonizujucem zracenju je 1 kulon po kilogramu (C\kg).

Pojave zracenja u industriji

• Nabrojacemo neka od mesta gde je covek izlozen zracenju: 1. rad na poslovima zavarivanja, 2. rukovanje rentgen aparatima u zdravstvu, kontrola materijala i sl., 3. rad sa uredjajima u koje su ugradjeni aktivni izotopovi za merenje nivoa rastopive, tecnosti i kontrolu kvaliteta liva.

• Mere zastite Uprokos slozenosti materije koju je I nedopustivo pojednostavljati, u nastanku se navode neke od karakteristicnih zatitnih mera, kao sto su na primer: a) posebna izolacija izvora zracenja u zasebnu prostoriju b) mehanizacija I automatizacija radova u zoni zracenja

• C) koriscenje licnih zastitnih sredstava kao sto su olovne kecelje, zastitne rukavice, specijalna odela, posebni stitnici sa zatamljenim staklom( kao zastita od ifra-crvenih I ultraljubicastih zracenja. Zastita od mexanickih povreda Masine I uredjaji u industijskoj proizvodnji, posebno u metalo-preradjivackoj proizvodnji, funkcionisu kretanjem raznovrsnih oblika delova masine I uredjaja, alata, cesto pod visokim

• pritiskom. Covek cesto mora da obavi komplikovane operacije na masinama. Mexanicka povredjivanja mogu izazvati: 1. delovi I sklopovi koji obezbedjuju pogon, pokretanje masinai uredjaja kao na primer kaisevi, kaisnici, lancanici I sl, 2. pokretni delovi I sklopovi masina kao, na primer, zubcanici, osovine, I tome slicno 3. pokretni alati I pribor, na primer burgija, na busalici, glodac na glodalici, brus na brusil I sl

• 4. sudovi I cevovodi pod pritiskom, kao kotlovi, cevi za prenos gasova I slicno, 5. predmeti rada u toku transporta. Do povrede coveka na radu moze doci u vise slucajeva. A. Pogonska grupa masina I uredjaja Kruzno kretanje kajisnika, kajiseva zamajaca. B. Ukljucivanje I iskljucivanje radnih elemenata masine I uredjaja

• Deo odece, ili prst, mozda pramen kose, zatekne se u zoni kretanja delova masina I uredjaja I povreda je neizbezna. V. Rad masine I uredjaja 1. dugotrajnost perioda rada 2. promenljivost situacija od kojih su mnoge nove, tesko predvidive, iznenadne I tome slicne.

• Stetne posledice za coveka poremecaji I nezgode u radu masina I uredjaja izazivaju citavu skalu povreda I nesreca na radu. One se mogu svrstati u sledece grupe: - povreda bez trajnih posledica - povreda sa trajnim posledicama - smrt, usled eksplozije – na primer

• Zastitne mere Vertikalno, koso I horizontalno remenje(kaisevi) uzeta I lanci transmisije, bez obzira na njihovu sirinu I brzinu kretanja moraju se ograditi odnosno zastititi oklopom do visine od 1,5 m iznad poda na kome stoji radnik. Zastitne naprave moraju biti konstruisane I postavljene na orudjima za rad tako da se onemoguci prodor ruku ili drugih delova tela u opasnu zonu za vrijeme rada. Osigurani zastitnici ogradama ili zasticeni cvrstim metalnim oklopima.

• Zastita od elektricne struje Najveci broj masina I uredjaja ima pogon na elektricnu energiju. Posledice delovanja elektricne struje su cesto veoma velike, a neretko I smrtonosne. Zato je zastita od elektricne struje predmet brojnih propisa cija je primena obavezna. Podrucije zastite Pod elektricnim instalacijama treba, pored ostalih razumeti:

• - izolovane provodnike - vazdusne I podzamne vodove - prekidace, utikace kutije, osigurace - instalacione pribore I aparate U elektricna postrojenja I uredjaje ubrajaju se: - elektricni motori - transformatori I generatori - kondezatori - drugo

• Opasnosti za coveka Svaki kontakt coveka sa nezasticenom elektricnom instalacijom, postrojenjem I uredjajem u kojima protice elektricna struja iznad 65V prema zemlji opasan je po coveka jer izaziva moguce posledice: 1. nervni sok 2. nesvesticu 3. opekotine( razni stepeni) 4. ozlede 5kratkotrajni prestanak rada srca 6. smrt

• Zastitne mere A” Postavljanje svih nezasticenih delova elektricne instalacije. Postrojelja I uredjaja, kod kojih postoji opasnost od slucajnog dodira, a pod naponom su, izvan domasaja ruku I dodira drugih delova tela coveka. Visina od 2,5m smatra se dae van domasaja ruku. B” Besprekorna izolacija zastita svih delova elektricne instalacije postrojenja I uredjaja.

• Pojam uzemljenja Uzemljenje je spoj elektricnog postrojenja sa zemljom preko posebnog elektricnog voda. Svrha je uzemljenje da spreci dospevanje pod napon kucista I nezasticenih metalnih delova uredjaja usled neke greske u postrojenju. Pruzanje prve pomoci Svrha je pruzanje prve pomoci da se povredjenom obezbedi neodlozno, na najblizem pogodnom mestu, otklanjanje

• neposredne opasnosti po zivot I zdravlje, da ne bi nastupile komplikacije usled odlaganja. Prvu pomoc pruzaju posebno obucena lica u okviru ostvarivanja programa samozastite. Upustvo za pruzanje prve pomoci Stetno dejstvo za coveka od Dodira coveka sa visokim naponom najcesce izaziva: - prestanak disanja - I prestanak rada srca

• U cilju efikasnog spasavanja I izbegavanja dodatnih nezgoda treba najprije iskljuciti dovod struje, a zatim oprezno izvuci unesrecenog. a. Vestacko disanje: Udahni duboko vazduh, spasilac prislanja usta na usta povredjenog stiskajuci mu nosnice, te ispusta vazduh uduvavanjem u povredjenog. Oslobadjanjem usta prati se ispustanje grudnog kosa povredjenog.

• Postupak se ponavlja vise puta. U pocetku se obavlja ubrzano. Kasnije je dovoljno 14-16 puta u minutu. Postupak se izvodi do: - ponovnog uspostavljanja disanja povredjenog - dolaska lekara ili do - utvrdjivanja smrti

• b) Masaza srca: Ako je srce prestalo da radi samo vestacko disanje nije dovoljno, treba primeniti spoljnu masazu srca. Povredjeni se polaze na cvrstu podlogu. U predelu spajanja rebarnih kosti, pri dnu grudne kosti treba staviti dlan leve ruke, a preko njega staviti drugu ruku I snazno pritisnuti. Postupak ponoviti 60 puta u minutu.

• Postupak se moze kombinovati sa vestackim disanjem, naizmenice, cetiri masaze jedno vestacko disanje. Radi se dok se: 1. ne uspostavi rad srca 2. illi ne dodje lekar 3. odnosno ustanovi smrt

• Prava I obaveze organa preduzeca I pojedinaca u vezi sa zastitom na radu Prava I duznost radnika u oblasti zastite na radu odredjena su ustavom I zakonom o zastiti na radu.Na osnovu I u okviru opstih zajednickih odredba svako preduzece propisuje obezbedjenje I unapredjenje zastite na radu. Ostvarivanje zastite na radu shodno odredbama zakona o zastiti na radu Srbije je

• postavljeno na sirokim sveobuhvatnim osnovama. U tom okviru posebno se istice sledece: 1. prilikom izgradnje novih objekata radnih I pomocnih prostorija kao I otvorenih radilista moraju se postovati propisi 2.svako orudje za rad pre nego sto se ugradi mora biti ispitano kako bi se utvrdilo da le odgovara propisinim merama zastite na radu.

• 3. Proizvodnja sredstva licne zastite na radu mora biti zasnova na odredbama Jugoslovenskim standardama(JUS-a) 4. Obavezan je periodicni pregled I ispitivanje radnih uslova, sredstava za radi I sredstva zastite na radu kako bi se obezbedilo stalno odrzavanje nivoa zastitnih mera u skaldu sa propisima.

• Izdavanje certifikata Kao sto je vec, svako pomenuto orudje za rad koje treba da koristi covek ili da se upotrebi tamo gde se nalaze ljudi, stalno ili povremeno mora biti detaljno ispitano. Poslovima pregleda I ispitivanja orudja za rad I radnih prostorija I izdavanje odgovarajucih propisanih isprava (certfikata) bave se posebne naucne I strucne organizacije.

• Prava I obaveze radnika U skladu sa zakonskim odredbama najvaznija prava I obaveze radnika na polju zastite na radu jesu: - radnik ima pravo na zastitu na radu u skladu sa texnickim I ostalim mogucnostima - radnik je duzan da koristi sredstva za zastitu na radu -radnik se obavezno, pre rasopredjivanja na posao, upoznaje sa propisima I merama zastite na radu u vezi sa poslom na kome treba da radi,

• - radnik ima pravo da odbije da radi na poslu ukoliko mu preti opasnost po zivot ili zdravlje - radnik je duzan da stalno prosiruje svoje znanje. Uloga rukovodecih organa U okviru zastite na radu rukovodioci snose odgovornost za sprovodjenje zastitnih mera.

• Uloga inspekcije rada U okviru inspekcije rada poslove obavljaju inspektori rada. Osnovna uloga Inspekcije rada sastoji se u: - stalnom nadzoru primene Zakona I drugih propisa utvrdjenih zastitnih mera, - pruzanju pomoci u otklanjanju slabosti u primene zastitnih mera I - izricanju kazni nesprovodjenje propisanih zastitnih mera.

• Protivpozarna zastita Pojava pozara u industrijskim radnim organizacijama je stetna. Pozar najcesce nastaje kao posledica nepaznje I neodgovornosti prilikom unosenja upaljenih, usijanih, uzarenih, I slicnih predmeta.

• Izvori I uzroci pojave pozara

Pozar izazivaju: a) u slucaju tehnoloskih procesa: - delovanje pomocu plamena - delovanje posredstvom usijanih povrsina - uzgredne pojave – varnicenje b) masine, uredjaji I instalacije, - visoke temperature pojedinih delova, na primer, peci za kaljenje,, varnicenje elektromotora

• - visok pritisak u sudovima I rezervoarima tecnosti ili gasove - preopterecenje elektricne instalacije V) materijal: - sve vrste lakozapaljivih materijala I para, na primer, hartija, benzin I sl - sve vrste materijala koji izazivaju sagorevanje - sve vrste eksplozivnih materijala

• Prema tome, neposredni uzroci izbijanja vatre mogu biti: 1. nedovoljno obezbedjivanje izdvajanje lakozapaljivih I eksplozivnih materijala, nedostatak posebnog betonom oblozenog prostora za skladiste goriva 2. nestrucno I nepazljivo rukovanje, prosipanje lakozapaljive tecnosti 3. nepaznja, bacanje opusaka 4. udar groma I drugi.

• Preventivne mere protiv pozara Medju mere za sprecavanje vatre, pored ostalih, spadaju: - siroko informisanje svih stanovnika o uzrocima pozara. - zabrana prinosenja vatrenih predmeta lakozapaljivim materijama - fizicka zastita uskladistenih lakozapaljivih I eksplozivnih materijala

• - neposredna aktivnost svakog radnika na uocavanju I otklanjanju svakog potencijalnog uzroka izbijanje vatre - ugradnja gromobrana na pogodnom mestu - ugradnja elektricnih sistema za automatsku signalizaciju. Protiv pozarne mere Od brojnih mera za zastitu od pozara pomenimo najznacajnije:

• 1. zapaljive tecnosti skladisti samo u objektima I rezervoarskim prostorima izgradjenim prema propisima 2. zapaljive tecnosti se mogu drzati samo u kolicinama potrebnim za rad jedne smene 3. pranje zapaljivim tecnostima moze se izvoditi u odredjenim prosrorijama, sa obezbedno izvedenim elektricnim instalacijama

• 4. pretakanje zapaljivih tecnosti moze se vrsiti samo na odredjenim mestima 5. elektricni uredjaji I instalacije moraju biti izvedeniprema propisima 6. svi ulazi, prolazi, stepenista I izlazi moraju biti uvek slobodni za neometano koriscenje 7. oko objekta mora biti obezbedjen slobodan prostor ne manji od 10m 8. ugradnja alarmnih uredjaja za otkrivanje pojave vatre, tzv. detektori dima

• Gasenje pozara Za gasenje pozara koristi se sledeca oprema: - lestve raspinjace - rucni aparati za gasenje prahom - baterije CO2 za gasenje pozara pod naponom.

•

• KRAJ