renesansa na severu

7/24/2019 Renesansa Na Severu

1/4

RENESANSA NA SEVERU

U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdusni prema italijanskim stilovima iidejama. Ta izolacija naglo prestaje 1!! g. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XV"veku koja je vea nego u "taliji. Uticaji su #ili razni$ ranorenesansni%visoko

renesansni% maniristiki. Reo&ormacija je mnogo neposrednije delovala na umetnostseverno od Alpa% nego u "taliji.

NE'A(A

Zaviaj reformacije% gdje su se odigrale glavne #itke )rata stilova).

MATTHIAS GRNEWALD MATHIS G!THARD NITHARTT" -1*+ g.

,ored -urera najznaajniji je umetnik rene sanse u Nemakoj. (ao i El reko postao jeslavan tek u nasem veku. /d slikarstva pozne gotike preuzeo je oseanje za pokret 0svetreperi i kree se kao da zivi svojim zivotom. rune2aldovi o#lici su meki% elastini i meki.

Svetlost i kolorit upotre#ljava sa #esprimerenom smelosu i prilagodljivosu. Skala njegovi3#oja #ogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Takoe je vr3unskiupotre#ljavao o#ojenu svetlost. -ostigao je uda pomou svetlosti koja ni danas nisuprevaziena. ,oznavanje perspektive i 4zika #ujnost njegovi3 likova je italijanski uticaj. 5io

je genije i ar3itekta i slikar i inzinjer. Takoe je od "talijana nasledio individualistiki du3. -ela$

- Izenhajmski oltar, 1510 -1515 g., slika na drvetu, najznaajnije je delo, delujesilinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice

o Raspee sa Izenhajmskog oltara, sjedinjuje vremena i venosti, realnosti i

simbolizam

o Blagovesti

o Koncert Anela ( Apoteoza Marije)

o Vaskrsenje

AL#RE$HT DRER01671 -1*+ g.

5io je %rotestanti najvei %r&stavnik nemake renesanse. Veoma je #rzo stekaomeunarodnu slavu. 8oskao mlad poseuje Veneciju 1696 -169 g. za njega je renesansaimala #ogato znaenje. ,ri3vatajui italijansko misljenje da likovne umetnosti spadaju uslo#odne umetnosti% on je pri3vatio ideal umetnka kao plemia i 3umanistikog naunika.

5io je najvei 'raver svo' &o(ai vrsio je velik uticaj svojim drvorezima i gravuramakoji su kruzili itavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raslanjenost zreloggra4kog stila. /n je reprodukovao razne umetnike. 5io je prvi umetnik oaran svojimportretom.

/n je u slikarstvu% kao i u gra4ci pretezno umetnik crtanja. :epotu o#lika i materije -irersegladava u jasnoj% nepomuenoj liniji% u spletu i tkanju linija. -ela.

- Italijanske planine, 1495 g., akvarel


2/4

- etiri jahaa Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez,

- Autoportret, 1500g., slika na drvetu

-

Adam i Eva, 1504 g., gravura

- Vitez !mrt i avo, 151 g., gravura

- etiri Apostola, 15! -15!" g., slika na drvetu

L)$AS $ARNA$H STARI*I0167* -1; g.

-anas je poznat po svojim portretima i aro#no naslikanim mitoloskim prizorima.


3/4

do#a 1! -1>!! g. ?olandija je dala najvee slikare severne Evrope i pored nemira uzemlji% koji su utrli put velikm 3olandskim i amanskim majstorima sledeeg veka -u #aroku.

-va glavna nastojanja karakterisu ?olandsko slikarstvo XV" veka$

1. asimilacija italijanske umetnosti od Ra&aela do Tintoreta

*. razvoj repertoara tema koje e dopuniti% a eventualno i zameniti tradicionalne religiozneteme 0pejsaz% mrtva priroda% zanr@scene -prizori iz svakodnevnog zivota

.IETER AERTSEN

5io je pionir samostalne mrtve prirode. -ela$

- Mesarnica, 1551 g., slika na drvetu

.IETER #R)EGEL STARI*I01*B;! -1>9 g.

8edini je 'enijemeu 3olandskim slikarima. Slikao je pejsaze i zanr@scene.

Njegovo interesovanje /a naro&ne o(iajei svakidasnji zivot prosti3 ljudi proizasao jeiz jednog slozenog 4lozo&skog stava. No je #io visoko o#razovan% prijatelj 3umanista i prijatelj?a#s#urskog dvora. Nikada nije radio za crkvu% a i kad je radio religiozne teme #ile sudvosmislene.

,utovanje na jug 1* -1; g% u Rim% Napulj i 'esinsku prevlaku prouzrokovalo je divnepejsaze pose#no alpski3 predela.

(oristi monoton kolorit% i minimum o#likovanja i senki. ,erspektiva je smela% a kopozicijaje monumentalna i uravnotezena. -ela$

- !eljaka svad$a, 15"5 g., slika na drvetu

- "ovratak lovaca, 15"5 g., slika na drvetu

-

!lepac vodi slepca, 158" g., slika na drvetu

,A*ARST,!

-o 1*! g. italijanski uticaji su #ili veoma sla#i severno od Alpa. Renesansni stil se najprei najvise razvio u vajarstvu Crancuske.

*EAN G!)*!N

Najsjajniji &rancuski vajar sredine tog veka. Rado je relje&e u :uvru. /ni su #ogati ineplastini. :jupki likovi podsjeaju na manirizam Dellinija. -ela$

- Relje% sa esme &evinih, 1548 1549 g., $ariz

GERMAIN .IL!N1; -1;9 g.


4/4

Najznaajniji je vajar XV" veka. 'nogo je nauo od Crancesco ,rimaticcioa . u#rzo razvijasopstveni jezik% spojivsi manirizam Contain#leaua sa elementima antike skulpture'ikelanela i gotike tradicije. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. -ela$

-

'ro$nica #enrija II, 15" -1570 g., St. %enis, $aris

- ezei kipovi kralja i kraljice (gro$nica #enrija II) , #atos i le#ota koji traju i usmrti

renesansa na severu

Documents