republika srbija sekretarijat za poljoprivredu...

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 3, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2014.

Priređivač: PSS Sremska Mitrovica doo, Sremska Mitrovica

2014. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR........................................................................................................................... 3 Katica Škrbić Specifičnosti u proizvodnji šećerne repe u Sremu Specificity in sugar beet production in Srem ………………………………………………………

4

Vladimir Marić Uticaj gustine setve i tipa zemljišta na masu klipa i oklaska kukuruza Impact of corn planting density and type of soil to weight of maize cobs and cob corn...........

6

Zoran Martinović Gajenje uljane rotkve Growing oilseed radish..............................................................................................................

9

Radislav Kovačević Obnovljivi izvori energije Renewable energy……………………..........................................................................................

11

Mirjana Tojagić Milovanović Eriofidne grinje vinove loze Eriophyd mites of grapevine……………………..........................................................................

14

Senka Mišković Moljac paradajza Tomato leaf miner..................................................................................................................

17

Željko Graovac Metaboličke bolesti muznih krava Metabolic diseases dairy cows………………………………………………………………………...

20

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine „Aktuelni savetnik“

Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica Godina 3, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, godina 2014.

3

PREDGOVOR

Autori majskog Aktuelnog savetnika broj 5, ponudili su proizvođačima nekoliko različitih tema, za koje smatraju da su značajne. Iz oblasti ratarstva: Specifičnosti u proizvodnji šećerne repe u Sremu, jasno pokazuju da pored izbora tolerantnih sorti na opisane bolesti, proizvodnja i tehnologija šečerne repe zavisi i od: poštovanja plodoreda, kontrolisane upotrebe azotnih đubriva, đubrenja tek nakon urađene analize zemljišta i stručne preporuke količina i vremena primene, kao i optimalnu strukturu zemljišta i pH vrednost zemljišta od 6,8-7,3%. Drugi rad iz ove oblasti: Uticaj gustine setve i tipa zemljišta na masu klipa i oklaska kukuruza, upućuje da su važan činilac u proizvodnji kukuruza količina i raspored padavina, kao i srednje dnevne i mesečne temperature vazduha. Iz tog razloga gustinu setve treba prilagoditi uslovima koji karakterišu rejon gajenja kukuruza. Pošto u vreme setve ne znamo koliko će biti padavina u toku vegetacionog perioda kukuruza, glavni parametar za određivanje gustine setve treba da bude količina predvegetacionih padavina kao i grupa zrenja kojoj hibrid kukuruza pripada. U temi Gajenje uljane rotkve, su obrađene botaničke osobine, upotrebna vrednost i agrotehnika. Opšta tema interesantna za proizvođače odnosi se na Obnovljive izvore energije. Biomase imaju veliki značaj, jer smanjuju uvoz fosilnih goriva, smanjuju troškove grejanja i proizvodnje, ne doprinose efektu staklene bašte i podižu standard društva i pojedinca.Osnovna poruka je: Ako već palimo biljne ostatke, to ne bi trebalo da činimo na parcelama, nego u pećima za biomasu. Iz oblasti zaštite bilja obrađene su štetočine na vinovoj lozi i paradajzu. Može se zaključiti da osim preventivnih mera, monitoringa pomoću feromonskih klopki, neophodna je i primena pesticida (akaricidi i inekticidi). Oblast stočarstva pokriva tema Metaboličke bolesti muznih krava. Poljoprivredni proizvođači treba da obrate pažnju na to da u ishrani krava koriste kvalitetna hraniva, izbalansiran obrok i da prilikom promene obroka prelaz na novo hranivo treba da bude postepen. Preventivnim delovanjem će se smanjiti veterinarske intervencije, održaće se proizvodnja mleka u stadu i smanjiće se problemi u reprodukciji. Direktor PSS Sremska Mitrovica doo SremskaMitrovica Žarko Suvić, dipl.ing.




4

SPECIFIČNOSTI U PROIZVODNJI ŠEĆERNE REPE U SREMU

dr Katica Škrbić

Izvod: Do polovine 1980. godina, proizvodnja šećerne repe u Sremu odvijala se na preko 20.000 ha, standardnog kvaliteta i prinosima preko 50 t /ha. Jedan od glavnih razloga pada prinosa i kvaliteta kao i smanjenja površina pod šećernom repom od 1992/1995 je bolest Rizomanija, a poslednjih godina pojava i truleži korena – Rhizoctonia spp. Macrophomina phaseolina. U proizvodnji šećerne repe svake godine postoje veoma pogodni uslovi za pojavu i razvoj bolesti pegavosti lista – Cercospora beticola. Ključne reči: Šećerna repa,Rizomanija,meteorološki uslovi,

SPECIFICITY IN SUGAR BEET PRODUCTION IN SREM

Katica Škrbić, PhD Abstract: By mid-1980s, the production of sugar beet in Srem was carried out on more than 20,000 ha, of standard quality and yields of over 50 t / ha. One of the main reasons for the decline of yield and quality as well as reduction of the area under sugar beet by 1992/1995 is Rhizomania disease and in recent years the emergence and root rot - Rhizoctonia spp. Macrophomina phaseolina. There are very favorable conditions for the emergence and development of leaf spot disease -Cercospora beticola. Keywords: Sugar beet, Rhizomania, meteorological conditions

UVOD

U Sremu postoje povoljni uslovi za proizvodnju šećerne repe kada se radi o zemljištu i meteorološkim uslovima i to u višegodišnjem proseku. Međutim, češće se javljaju godine sa nepovoljnim uslovima u toku leta, u vreme intenzivnog porasta korena i nakupljanja šećera. Česta je pojava izostanak padavina u letnjim mesecima, usled čega repa skoro prestaje da raste i stvara šećer. Iza ovakvog vremena, obično početkom septembra, dolaze jače kiše koje aktiviraju azot iz zemljišta i đubriva i uzrokuju pojavu i rast novih listova. Važan faktor je i bolest Rizomanija koja se, zbog učestale setve na istim parcelama javila u Sremu još 1978. godine. a poslednjih godina prisutna je i pojava truleži korena – Rhizoctonia spp. i Macrophomina phaseolina. U Sremu postoje veoma pogodni uslovi za pojavu i razvoj bolesti pegavosti lista – Cercospora beticola i ona svake godine izaziva štete smanjujući prinos i digestiju korena. Danas kada na proizvodnju šećerne repe deluje više jakih i negativnih faktora azot nema ranije efekte. Njegova kasna primena sa prevelikim dozama ne dovodi do rasta prinosa, već do pada sadržaja šećera i na pojavu uvenuća, a kasnije i truleži korena.

o Uvod o Rezultati – analiza uticaja faktora na prinos i kvalitet korena šećerne repe u Sremu o Zaključci o Literatura




5

REZULTATI VIŠEGODIŠNJE PROIZVODNJE ŠEĆERNE REPE U SREMU

Tabela 1.Uticaj padavina na prinos i kvalitet korena šećerne repe u Sremu The influence of some factors on the yield and quality of sugar beet in Srem

Godine Year

Padavine u vegetacionom periodu(mm) Precipitation

in the vegetation

period (mm)

Godišnja količina padavina Annual

precipitation (mm)

Površina ha

Area ha

Sadržaj šećera

% Sugar content in %

Prinos korena u Sremu

t/ha Root yields in Srem t/ha

Prinos korena u AP Vojvodini

t/ha Root yields in

AP Vojvodini t/ha

Višeg.prosek do 1986.

404

636

21.245

16,80

٭ 53.8

41,72

Prosek 1986- 1990

405 612 18.102 16.22 51.3 44.30

1991 507 696 * 18.264 14,35 50.9 45,96 1992 301 s 442 19.666 15,82 35.3 30,98 1993 316 s 461 11.088 14,28 31.9 25,68 1994 367 e 617 15.116 13,80 35.8 32,59 1995 445 e 646 11.850 14,18 34.0 27,57 Prosek 1991-1995

387 572 15.197 14.48 38.4 32.55

1996 370 605 12.459 14,79 40.7 35,97 1997 353 593 10.360 15,47 43.2 37,25 1998 464 721 * 10.956 14,27 42,2 37,99 1999 484 673 12.510 14,00 46,8 42,31 2000 146 s 388 10.044 15,50 25.6 23.32 Prosek 1996-2000

363 596 11.266 14.80 40.1 35.36

2001 640 816 * 9.544 14,34 49.3 42,10 2002 421 556 12.654 13,40 50,0 44.00 2003 359 s 647 17.131 13,00 30,8 28.69 2004 552 861 * 13.091 13.40 51.3 49.66 2005 464 705 * 12.749 14.00 50.6 50.90 Prosek 2001-2005

487 717 13.082 13.63 45.2 43.07

2006 440 646 13.957 15.15 50.7 48.60 2007 477 701 * 16.606 14.30 49.1 40.57 2008 326 541 9.491 16.80 51.5 52.19 2009 275 s 509 12.353 15.50 48.0 45.00 2010 568 889 * 12.489 15.00 51.8 55.00 Prosek 2006-2010

417 646 12.957 15.35 50.1 48.30

2011. 296 s 474 12.703 16.00 52.1 55.00 2012. 285 s 431 14.844 16.00 31.0 38.90 2013. 408 652 13.311 16.00 55.8 55.88

S - suša - drought e - ekonomske blokade- economic blokade *- višak padavina- excess rainfall

Do polovine 1980. godina, proizvodnja šećerne repe u Sremu odvijala se na preko 20.000 ha, standardnog kvaliteta i prinosima preko 50 t /ha. Prinosi korena šećerne repe u Sremu značajno opadaju, posebno u periodu 1992-1995 godine, isti su bili ispod 40 t/ha, sa digestijom manjom od standardnog kvaliteta, dok su se i setvene površine smanjivale za polovinu [3]. Početkom 1997. površine pod šećernom repom naglo se smanjuju, naročito na privatnom posedu, to se dogodilo i sa prinosom i kvalitetom što je posledica više faktora sa različitim stepenom uticaja.




4

Jedan od glavnih razloga pada prinosa i kvaliteta kao i smanjenja površina pod šećernom repom je bolest Rizomanija. Značajan deo zemljišnih površina od 1990. promenio je vlasnika, rizomanijom zarazeni tereni pripali su novim vlasnicima koji nisu znali za rizomaniju. Drugi važan faktor pada prinosa i kvaliteta je nedovoljna količina vodenog taloga – suša- u godinama 1992. 1993. 2000. 2003. 2009. 2011. posebno 2012. Treći faktor su poznati događaji iz 1992. Proizvodnja je bila pod uticajem ekonomske blokade (nedostatak goriva, đubriva, zaštitnih sredstava itd.) ubrzalo je pad ove proizvodnje. Prinosi korena u proizvodnoj 1992. 1993. 1994. i 1995. godini su bili veoma mali. Upotreba mineralnih đubriva svedena je na najmanju meru. Usled nedostatka pogonskog goriva sve agrotehničke mere su obavljane neblagovremeno. U godinama sa viškom padavina u ranu jesen, što se dogodilo 1991. 1998. 2001.2004. 2005. 2007. i 2010. uticaj na malu digestiju imala je i aktivacija viška azota u zemljištu. Najveći problem u ovoj proizvodnji ipak predstavlja Rizomanija, odnosno setva šećerne repe na zemljištu sa rizomanijom i velika rasprostranjenost ove bolesti u zemljištima Srema [1]. Poslednjih godina 2009. i 2012. u drugoj polovini leta došlo je do pojave uvenuća, a kasnije i truleži korena koja je prepolovila i kod mnogih proizvođača uništila proizvodnju ove kulture. Prouzrokovači ovih obolenja su gljive Macrophomina phaseolina i Rhizoctonia spp.

Sl.1 Simptomi na korenu -Symptoms in the root - Rhizomanija Sl.2. Cercospora beticola

Sl. 3. Macrophomina phaseolina Sl.4. Rhizoctonia sp.

ZAKLJUČCI Kako je jedina efikasna mera borbe od Rizomanije i Rhizoctonia spp primena u proizvodnji proverenih novih tolerantnih sorti koje mogu povećati prinos korena , sadržaj šećera, iskorišćenje i na kraju najvažniji pokazatelj prinos šećera to je za očekivati da se proizvodnja šećerne repe u Sremu revitalizuje i vrati prinose na Evropski nivo [2]. Ovo je ostvarljivo ako se u tehnologiji proizvodnje obezbedi:

− Poštovanje plodoreda, repa na istu parcelu može tek posle 4 – 5 godina − Kontrolisanu upotrebu azotnih đubriva,đubrenje nakon urađene analize zemljišta i stručne preporuke

količina i vremena primene − Optimalnu strukturu zemljišta i pH vrednost zemljišta od 6,8-7,3%




5

Literatura: [1] Šutić D., (1995): Rizomanija šećerne repe kvalifikacija bolesti i mere suzbijanja. Rizomanija šećerne repe. Društvo za zaštitu bilja Srbije .Beograd [2] Škrbić, Katica (1990) Tolerantnost nekih sorata šećerne repe prema rizomaniji u uslovima jake zaraženosti zemljišta. Arhiv za poljoprivredne nauke 51, 184 str., 315-324. [3] Škrbić, Katica., (1994) Uticaj vegetacionog prostora i azota na prinos i kvalitet sorata šećerne repe pri zarazi sa rizomanijom, Doktorska disertacija- Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun , strana od 1-128.




6

UTICAJ GUSTINE SETVE I TIPA ZEMLJIŠTA NA MASU KLIPA I OKLASKA KUKURUZA

dr Vladimir Marić

Izvod: Gustina setve, odnosno broj biljaka po jedinici površine u velikoj meri utiče na masu klipa kukuruza. Pokazatelj kvaliteta hibrida je udeo oklaska u masi klipa, jer ukoliko je manji udeo oklaska, utoliko je veći udeo zrna. Planirani broj biljaka po jedinici površine zavisi od brojnih činilaca: dužine vegetacionog perioda hibrida, morfoloških osobina, količine i rasporeda padavina u toku ontogeneze, rezerve zimske vlage, plodnosti zemljišta, vremena setve i drugih faktora [1]. Broj biljaka određuje se u vreme setve, a jedan od bitnih činilaca, količina i raspored padavina u to vreme nisu poznati. Iz navedenih razloga optimalna gustina nije stalna vrednost, već manje, ili više varira iz godine u godinu. Variranje prinosa zavisi od tipa zemljišta, fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i pristupačnosti hraniva [2]. Kljčne reči: gustina setve, klip kukuruza, oklasak, tip zemljišta IMPACT OF CORN PLANTING DENSITY AND TYPE OF SOIL TO WEIGHT OF MAIZE COBS

AND COB CORN

Abstract: Planting density, or the number of plants per unit area is greatly influenced by the weight of maize. Indicator of quality hybrids share the cob corn, because if the smaller proportion of cob, the greater is the share of grain. The number of plants per unit area depends on many factors: the length of the growing season hybrids, morphological characteristics, amount and distribution of rainfall during ontogenesis, winter water reserves, soil fertility, sowing time and other [1]. The number of plants is determined at the time of sowing, and one of the important factors, the amount and distribution of rainfall at this time are not known. For these reasons, the optimal density is not a constant value, but less or more varies from year to year. Variations in the yield depends on the type of soil physical and chemical properties of soil and the availability of nutrients [2]. Keywords: planting density, maize cob, cob corn, type of soil

UVOD

Da bi se ostvario planirani prinos, potrebno je odrediti i optimalnu gustinu biljaka za gajeni hibrid i date uslove. Masa klipa kukuruza, kao kvantitativna osobina, u pozitivnoj je korelaciji sa prinosom zrna i masom zrna po klipu [3]. Istovremeno, kao fizički kriterijum kvaliteta, na izvestan način govori o energetskoj vrednosti kukuruznog zrna [4]. Ako je prinos sa jedinice površine proizvod prinosa po biljci i broja biljaka, to pretpostavlja da povećanjem broja biljaka treba da se poveća i prinos. S druge strane povećanjem broja biljaka dolazi do veće zasenčenosti te se smanjuje fotosintetička aktivnost i prinos po biljci [5]. Masa oklaska kao i masa klipa i broj zrna na klipu kukuruza predstavlja sekundarnu komponentu prinosa [6] i zavisi, prvenstveno, od faktora koji utiču i na dužinu klipa i broja redova zrna na klipu, a to su genotip, primenjena agrotehnika i vremenske prilike u toku vegetacije kukuruza. Povećanjem gustine setve, povećava se broj biljaka i broj klipova kukuruza po jedinici površine. Međutim, ti klipovi imaju manju masu nego klipovi u ređem sklopu biljaka,što smo mi u našim istraživanjima i dokazali. Ipak, u sušnim godinama, na manje plodnim zemljištima, pri nižem nivou primenjene agrotehnike, pri nedostatku dovoljne količine predvegetacionih

o Uvod o Eksperimentalni deo o Prikaz rezultata o Zaključak o Literatura




7

padavina, javlja se veći broj jalovih biljaka, odnosno biljaka bez klipa, tako da gušća setva neznači uvek veći prinos klipa i zrna. Iz tog razloga, optimalnu gustinu setve za proizvodnu godinu utvrđujemo na osnovu podataka o analizi zemljišta, zimskim padavinama, o plodnosti parcele, nivou agrotehnike, hibridu, o nameni za koju se seje kukuruz (za silažu obično oko 10% gušće sejati). Ukoliko je bilo puno zimskih padavina, ukoliko se azot nalazi dublje u sloju od 60-90 cm, ukoliko je njiva velikih mogućnosti, ukoliko je visok nivo agrotehnike, tada treba sejati gušće, odnosno primeniti onu najveću preporučenu gustinu za dati hibrid.

EKSPERIMENTALNI DEO Istraživanja uticaja gustine setve i tipa zemljišta na masu klipa i oklaska kukuruza, izvedena su u 2013. godini na lokalitetu Sremska Mitrovica na zemljištu tip ritska crnica i lokalitu Čalma na zemljištu tip černozem. Predmet istraživanja bio je hibrid NS 6010 koji je sejan na tri gustine: 62.112, 59.524 i 57.143 biljaka po hektaru. Primenjena agrotehnika u ogledu bila je standardna, kao za redovnu proizvodnju kukuruza. U godini istraživanja predusev je bila ozima pšenica. Posle žetve pšenice obavljeno je zaoravanje strništa na dubinu 10-15 cm. Osnovna obrada zemljišta izvedena je tokom jeseni, na dubinu oko 25-30 cm. Sa osnovnom obradom zemljišta unešeno je 350 kg ha-1 NPK mineralnog đubriva formulacije 8:24:16. U proleće je primenjeno 200 kgha-1 uree (46% N) koja je dopunskom obradom unešena u zemljište. Fina predsetvena priprema zemljišta izvedena je neposredno pre setve. Setva je, prema planu, obavljena u prvoj polovini aprila pneumatskom sejalicom na međurednom rastojanju od 70 cm. U sklopu mera nege izvedeno je jedno međuredno kultiviranje i po potrebi okopavanje useva. Za zaštitu biljaka korišćeni su herbicidi, i to posle setve, a pre nicanja kukuruza Acetogal, 2 lha-1 + Rezon, 1,5 lha-1, a tokom vegetacionog perioda biljaka Callisto, 0,2 lha-1 + Motivell, 1 lha-1). Berba kukuruza izvođena je ručno krajem septembra.

Sl. 1,2. Pravilno formiran klip kukuruza i optimalan udeo oklaska u klipu Picture 1.2. Properly formed ear of corn and the optimal proportion of cob on the maize cob

PRIKAZ REZULTATA Analiza mase klipa po gustinama useva pokazala je da su, u proseku za oba tipa zemljišta, najveću masu klipa biljke ostvarile u najmanjoj gustini (331,3 g) a najmanju masu klipa pri najvećoj gustine setve (319,2 g). Na osnovu rezultata istraživanja utvrdili smo da je veća masa klipa ostvarena na zemljištu tip černozem, u odnosu na zemljište tip ritska crnica, posmatrano pojedinačno, ali i u proseku (tabela 1).

http://www.kws.de/global/show_picture.asp?id=aaaaaaaaaacbinp

http://www.kws.de/global/show_picture.asp?id=aaaaaaaaaacbinp�

http://www.kws.de/global/show_picture.asp?id=aaaaaaaaaaczmbz�




8

Tabela 1. Masa klipa kukuruza, g Table 1 Weight of maize cob, g

Hibrid

Tip zemljišta Gustina setve

Prosek

NS 6010

62.112 bilj.ha-1 59.524 bilj.ha-1 57.143 bilj.ha-1

Ritska crnica 318,5 316,3 328,3 321,0

Černozem 320,0 333,3 334,3 329,2

Prosek 319,2 324,8 331,3

Analiza mase oklaska klipa po gustinama useva pokazala je da su, u proseku za oba tipa zemljišta, najveću masu oklaska biljke ostvarile u najmanjoj gustini (58,5 g), a najmanju masu oklaska pri najvećoj gustine setve (55,2 g).

Tabela 2. Masa oklaska klipa, g Table 2 Weight of cob corn, g

Hibrid

Tip zemljišta Gustina setve

Prosek

NS 6010

62.112 bilj.ha-1 59.524 bilj.ha-1 57.143 bilj.ha-1

Ritska crnica 56,1 56,5 58,2 56,9

Černozem 54,4 58,7 58,8 57,3

Prosek 55,2 57,6 58,5

Poređenjem rezultata istraživanja koji su ostvareni na različitim tipovima zemljišta, utvrdili smo da su biljke imale veću masu oklaska klipa na zemljištu tip černozem, u odnosu na zemljište tip ritska crnica, u proseku, i pojedinačno (tabela 2).

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata dobijenih tokom istraživanja, utvrdili smo da je sa smanjenjem gustine setve došlo do povećenja mase klipova kukuruza. Do istih zaključaka smo došli merenjem mase oklaska. U zavisnosti od tipa zemljišta, dobijeni rezultati pokazali su da biljke kukuruza formiraju klipove veće mase i veću masu oklaska na zemljištu tip černozem, u odnosu na zemljište tip ritska crnica.Važan činilac u proizodnji kukuruza je količina i raspored padavina, kao i srednje dnevne i mesečne temperature vazduha. Iz tog razloga gustinu setve treba prilagoditi uslovima koji karakterišu rejon u kojem se gaji kukuruz. Pošto u vreme setve ne znamo koliko će biti padavina u toku vegetacionog perioda kukuruza, glavni parametar za određivanje gustine setve treba da bude količina predvegetacionih padavina kao i grupa zrenja kojoj hibrid kukuruza pripada. Literatura:

[1] Starčević, Lj. i D. Latković (2004): Kako ostvariti dobar prinos kukuruza i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Sv.40, 235 – 246.

[2] Peeney, D, C., S.C. Nolan, R.C. McKenzie, T.W. Goddard and L. Kryzanowski (1996): Yield and nutrient mapping for site specific fertilizer management. Comm. Soil Sci. Plant Anal., 27, 1265 - 1279.

[3] Jevtić, S. (1986): Kukuruz. Naučna knjiga, Beograd. [4] Nadaždin, M., Koljajić, V., Rajić, I., Radivojević, R., Jakobčić, Z. (1995): Izbor hibrida kukuruza sa stanovišta upotrebne

vrednosti u ishrani živine i svinja. Poljoprivredne aktuelnosti, Sv. 1 - 2, 41 - 49, Beograd. [5] Kolčar, F. (1976): Uticaj dubine i kasnih rokova setve na nicanje i prinos kukuruza. Arhiv za poljoprivredne nauke. God. 29, Sv.

108, 85 – 101. [6] Sečanski, M., Živanović, T., Todorović, G. (2005): Komponente genetičke varijabilnosti i heritabilnost broja redova zrna

silažnog kukuruza. Biotechnology in Animal husbandry, 21, 1 - 2, 109 - 121.




9

GAJENJE ULJANE ROTKVE (Raphanus sativus L. var. oleiformis Pers.)

Zoran Martinović, dipl.ing.

Izvod: Uljana rotkva se koristi u ishrani stoke, za proizvodnju ulja ili za zelenišno đubrenje. Odlikuje se vrlo brzim porastom što znači da veoma brzo pokriva zemljište i na taj način sprečava razvoj i rast korova i eroziju tla. Može se koristiti već nakon 50 - 60 dana od setve. Na teškim i lakim peskovitim zemljištima preporučljivo je sejati uljanu rotkvu koristiti je kao zelenišno đubrivo. Ključne reči: uljana rotkva, zelenišno đubrivo

GROWING OILSEED RADISH (Raphanus sativus L. var. oleiformis Pers.)

B.Sc. Zoran Martinović

Abstract: Oilseed radish is used in animal feed or for green manure. It is characterized by a rapid increase, which means that soon covered the land and thus prevents the development and growth of weeds and soil erosion. It can be used already after 50-60 days from seeding. For heavy and light sandy soils it is advisable to sow oilseed radish and used as green manure. Key wards: oilseed radish, green manure

UVOD

U Srbiji se uljana rotkva retko gaji kao stočna hrana i zelenišno đubrivo. Uglavnom se gaji radi proizvodnje semena koje se izvozi pre svega u zemlje Evropske Unije. Na zemljištima na kojima je brojno prisustvo nematoda (Heterodera schachtii) gajenjem uljane rotkve može se značajno smanjiti njihova brojnost. Ugovaranje proizvodnje semena uljane rotkve radi nekoliko privrednih subjekata u Vojvodini pod uslovima koji su približno isti. Plasman semena je zagarantovan ukoliko se ispune ugovoreni parametri kvaliteta.

BOTANIČKE OSOBINE

Uljana rotkva je jednogodišnja biljka. Koren joj je vretenast, dobro razvijen, a stabljika je uspravna, razgranata, prekrivena maljama, visine 60-120 cm. Uljana rotkva cveta krajem maja i početkom juna. Cvetovi su bele do svetlo ljubičaste boje, mirišljavi, medonosni sa dosta polenovog praha i sakupljeni su u grozdaste cvasti. Oprašuju se pomoću insekata, najčešće pčela. Plod uljane rotkve je ljuska cilindričnog oblika, dužine 2-5 cm, a širine oko 5 mm. Plod sazreva u drugoj polovini jula i početkom avgusta.

UPOTREBNA VREDNOST

Uljana rotkva ima višestruku upotrebu. Gaji se pre svega radi proizvodnje semena koje sadrži visok procenat ulja. Takođe, u ulju je prisutna eruka kiselina tako da se kao takvo ne može koristiti u ishrani ljudi i životinja. Ulje uljane rotkve je pogodno za proizvodnju biodizela [1]. Etarsko ulje, koje je jedan od sastojaka sirovog ulja, dobija se destilacijom posle ekstrakcije običnog ulja. Upotrebljava se u farmaceutskoj industriji za spravljanje lekova i kozmetičkih preparata. Zelena masa uljane rotkve je dobra stočna hrana, ali uljane pogače nisu pogodne za ishranu stoke.

o Uvod o Botaničke osobine o Upotrebna vrednost o Agrotehnika o Literatura




10

Uljana rotkva se koristi za suzbijanje nematoda. Za ovu svrhu gaji se kao glavni ili postrni usev kao predusev za šećernu repu. [2] Uljana rotkva se koristi i kao zelenišno đubrivo. Potrebno je 60-70 dana od setve do zaoravanja tako da se može sejati odmah posle žetve pšenice, a zaorati u drugoj polovini septembra. U proizvodnji semena dužina vegetacije je 130-150 dana. [3] Pošto sadrži veliku količinu nektara odlična je pčelinja paša i na taj način se dobija kvalitetan med karakterističnog ukusa i izgleda.

AGROTEHNIKA

Uljanu rotkvu obavezno treba gajiti u plodoredu. Dobri predusevi za uljanu rotkvu su šećerna repa, grahorica, pšenica i ostala strna žita. Ne treba je gajiti posle suncokreta, soje, kupusa, uljane repice i drugih vrsta iz porodice krstašica. Zemljište za setvu uljane rotkve mora biti dobro pripremljeno, poravnato i bez žetvenih ostataka. U zavisnosti od plodnosti zemljišta za dobar rod uljane rotkve potrebno je oko 200 kg/ha NPK 8:16:24. Potrebno je izvršiti i predsetveno đubrenje azotnim đubrivim UREA u količini od oko 100 kg/ha. Nije potrebno dodatno prihranjivanje u vegetaciji. Optimalno vreme za setvu je prva dekada marta pa do polovine aprila u zavisnosti od vremenskih prilika. Setva se može obaviti žitnim sejalicama sa međurednim razmakom od 25 cm ili širokoredno 45-50 cm na dubinu od 3-4 cm. Preporučuje se širokoredna setva uz obavezno međuredno kultiviranje jer se na taj način ostvaruje veći prinos semena.

Za optimalan sklop potrebno je 10-12 kg semena po hektaru u zavisnosti od sorte i kvaliteta semena. Ukoliko se uljana rotkva gaji radi proizvodnje semena mora se obezbediti prostorna izolacija od najmanje 1.000 metara, odnosno ako postoji prirodna izolacija dovoljno je i 600 metara. Za suzbijanje korova može se upotrebljavati Treflan u količini 1,5-2,0 l/ha i to tako što se inkorporira pred setvu. Ukoliko se proizvodi radi semena treba suzbijati i divlji sirak pošto se on svrstava u karantinske korove u EU. Suzbijanje divljeg sirka se može obaviti upotrebom herbicida Fusilade Forte, Focus Ultra, Agil, Pantera ili Targa Super. Hemijske mere zaštite od bolesti uglavnom nisu potrebne osim u fazi opadanja kruničnih listića ili po završetku cvetanja. Na taj način se suzbija Sclerotinia.

Suzbijanje štetnih insekata se svodi na suzbijanje buvača i repičinog sjajnika. Buvač se suzbija po potrebi, a protiv

repičinog sjajnika se preporučuje preventivno tretiranje neposredno pred samo cvetanje useva. Kasnije, po potrebi treba izvršiti još jedno suzbijanje repičinog sjajnika. Prilikom izbora insekticida treba voditi računa da se koriste oni koji su manje toksični za pčele. Žetva se obavlja nakon desikacije i uz posebnu pripremu kombajna. Desikacija se vrši totalnim herbicidima Gramoxon ili Reglone. Nakon 7 do 10 dana od desikacije, kada se vlaga u zrnu spusti na 14% može se početi sa žetvom. U normalnim godinama očekivani prinos semena je 1.200 do 1.600 kg/ha. Literatura:

[1] N. Chammoun, D. P. Geller, K.C. Das: Fuel properties, performance testing and economic feasibility of Raphanus sativus (oilseed radish) biodiesel, Industrial Crops and Products, Volume 45, February 2013, Pages 155–159 [2] Oilseed Radish, Michel A. Cavigelli, Todd E. Martin and Dale R. Mutch, W.K. Kellogg Biological Station Extension, Michigan State University [3] S. Mađar, V. Kovačević, I. Jurić: Postrne kulture - proizvodnja i korištenje, Sarajevo, 1984.

Slika 1. Uljana rotkva (Z. Martinović 31.05.2013.)




11

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Radislav Kovačević dipl.ing

Izvod: Potrebe sveta za energijom se svakodnevno povećavaju. Sadašnji izvori energije su fosilna goriva kojih ima u ograničenim količinama ali tokom vremena rezerve ovih goriva su drastično smanjene. Obnovljivi izvori energije predstavljaju najveći potencijal za proizvodnju energije u budućnosti. Više od polovine obnovljivih izvora energije čini biomasa [1]. Dobijena energija od biomase: smanjuje potrošnju sve skupljih fosilnih goriva, doprinosi da se ne povećava efekat staklene bašte i doprinosi zaštiti čovekove sredine.

Ključne reči: obnovljivi izvori energije, energija,biomasa.

RENEWABLE ENERGY

B. Sc. Radislav Kovačević

Abstract: The needs of the world's energy is increasing day by day. Current sources of energy have been fossil fuels which we had in large quantities, but over time, reserves of these fuels are drastically reduced. Renewable sources of energy are the greatest potential for energy production in the future. More than half of the renewable sources of energy makes biomass. The energy obtained from biomass are: Reducing consumption of more and more expensive fossil fuel and contributing to reduction of greenhouse effect and environmental issues.

Keywords: renewable energy sources, energy, biomass.

UVOD

Obnovljivi izvori energije (skraćenica engl. RES оd engl. Renewable energy sources) nekada оznačavani i kao trajni energetski izvori predstavljaju energetske resurse којi sе koriste za proizvodnju еlektrične energije ili toplotne energije, оdnosno svaki koristan rad, а čije rezerve se konstatno ili ciklišno obnavljaju [4]. Naziv obnovljivi ili trajni proizilaze iz činjenice da ne možemo potrošiti više ove energije nego što se ona stvara u prirodi. Pošto se ova energija stvara u prirodi , najčešće nezavisno od nas, onda možemo reći da su potencijali obnovljivih izvora energije neograničeni i da se mogu koristiti milionima godina. Ovim izvorima energije pripadaju: Energija biomase, energija vodotokova, energija vetra, neakumulirana sunčeva energija i geotermalna energija.

BIOMASA Biomasa predstavlja sve ono što u prirodi ostane nakon ratarske proizvodnje, voćarstva i vinogradarstva, šumarstva, biljna masa brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije ali i ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda. Biomase se dele prema agregatnom stanju, i to na: čvrste (ostaci primarne poljoprivredne proizvodnje, ostaci rezidbe i nusproizvodi prerade drveta), tečne (biljna ulja prerađena u biodizel i bioetanol) i gasovite (biogas dobijen od stajnjaka ili energetskih biljaka).

o Uvod o Biomasa o Produkcija biomase o Korišćenje biogoriva o Zaključak o Literatura




12

PRODUKCIJA BIOMASE

Treba imati na umu da je zemljište neobnovljiv resurs i da se bez posledica po zemljište može ukloniti dojedne polovine biomase u zavisnosti od biljne vrste [2]. Tako se ne utiče na: Fiziško, mehaničke i hemiske osobine zemljišta, plodored i primenu organskih i mineralnih hraniva i agrotehnike. Kada je reč o godišnjoj produkciji biomase u Srbiji smatra se da je to cca 2,58 miliona tona, od toga 1,56 miliona tona poljoprivredne biomase i 1,02 miliona tona šumske biomase [3]. U tom kontekstu, kada već pominjemo naftu, treba reći da se svetske naftne zalihe smanjuju tom brzinom da se, prema nekim procenama, već sredinom veka neće smatrati komercijalnim proizvodom. Tako dolazimo do još jednog argumenta za korišćenje biomase, naročito u svrhu dobijanja biogoriva.

KORIŠĆENJE BIOGORIVA

Biogorivo se može koristiti na tri načina, i to: direktnim sagorevanjem (toplotna energija), kogeneracijom (toplotna energija + električna energija) i trigeneracijom (dobijanje rashladne energije pomoću apsorpcionih uređaja u letnjim mesecima). Isplativost goriva lako možemo izračunati pomoću donje toplotne moći. Donja toplotna moć (donja toplotna vrednost) je bitna za praksu i ona je jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta goriva.

Tab.1 Toplotne moći različiti vrsta goriva [3].

Vrsta goriva Jedinica mere Vrednost 1. Lož ulje kj/kg 42 080 2. Slama pšenična (14% vlage) kJ/kg 13 700 3. Slama soje (14% vlage) kJ/kg 15 200 4. Koks kJ/kg 28 800 5. Mrki ugalj kJ/kg 22 500 6. Kukuruzovina kJ/kg 13 600 7. Ljuska suncokreta kJ/kg 17 500 8. Drvo kJ/kg 18 000 9. Oklasak kJ/kg 14 300

Za ovu računicu je bitno znati i sledeći odnos: 1 litar lož-ulja = 1 m3 prirodnog gasa = 2,5 kg drveta = 2-2,5 kg biomase. Isto tako, jedna tona mrkog uglja jednaka je energiji koja se dobija iz 1,5 tona biomase. Jedini faktor koji može biti ograničavajući kada je u pitanju korišćenje biomasa jeste skladištenje iste. Ovaj problem se može prevazići tehnologijom briketiranja kojom se zapremina smanji 7-14 puta, a težina se poveća za 75%. Na taj način (presovanjem) se dobija i pelet, ekološki čisto gorivo.

ZAKLJUČAK

Biomase imaju veliki značaj, jer smanjuju uvoz fosilnih goriva, smanjuju troškove grejanja i proizvodnje, ne doprinose efektu staklene bašte i podižu standard društva i pojedinca.Osnovna poruka je: Ako već palimo biljne ostatke, to ne bi trebalo da činimo na parcelama, nego u pećima za biomasu.




13

Literatura: [1] Michaele Schreyer, Lutz Mez: ERENE study. [2] Sekulic P, Ninkov Jordana, Hristov N, Vasin J, Šeremešić S, Zeremski-Škorić Tijana: Sadržaj organske materije u zemljištu AP Vojvodine i mogućnosti korišćenja žetvenih ostataka kao obnovljivih izvora energije. Ratarstvo i povrtarstvo [3] Dipl. Ing. A.Bogunac, Potencijali poljoprivredne biomase u Srbiji, Beograd jun 2010. [4] Vikependija slobodna enciklopedija




14

ERIOFIDNE GRINJE VINOVE LOZE

Mirjana Tojagić Milovanović dipl.ing

Izvod: U regionima gajenja vinove loze sa suvljom klimom insekti i grinje čine njene glavne štetne organizme. Najvažnije štetne grinje pripadaju eriofidama (fam: ERIOPHYDAE), paučinarima (fam: TETRANYCHIDAE) i pljosnatim grinjama (fam:TENUIPALPIDAE). [3] Kod nas značajno mesto imaju eriofidna Eriophyes vitis (Pgs.) i akarinozna grinja Calepitrimerus vitis (Nal.). Posledica prisustva grinja na vinovoj lozi su smanjenje fotosinteze, povećanje sadržaja tanina i smanjenje ugljenih hidrata. [1] Listovi su sitniji,izdanci imaju slab prirast,a letorasti su tanji. Ključne reči: eriofidne grinje,biologija, simptomi, suzbijanje

ERIOPHYD MITES OF GRAPEVINE

Mirjana Tojagić Milovanović Abstract: In regions growing vine with a drier climate, insects and mites are its main organisams. The most important harmful mites belong to the mite (fam:ERIOPHYDAE), spider mites (fam: TETRANYCHIDE) and flat mites (fam:TENUIPALPIDAE). [3] For us the important role of eriophyd mites Eriophyes vitis and Calepitrimerus vitis (Nal.). The effect of presence of mites on grape vines causes a reduction of photosynthesis, increased tannin content and reducing carbohydrates. [1] The leaves are smaller, have low growth shoots and shoots were thinner.

Keywords: Eriophyd mites, biological, symptoms, control

UVOD Proleće je period koji predstavlja početak intenzivne zaštite vinove loza. Veoma je važno da se tada uoče i prepoznaju uzročnici koji ce prouzrokovati štete u narednom delu vegetacije. Vrlo često iz neznanja dolazi do pogrešnih zaključaka jer proizvođači ne prepoznaju simptome i često ih mešaju, pa zato dolazi i do neadekvatne primene zaštitinih sredstava. Eriofidne grinje su isključivo fitofagne vrste. Hrane se mnogim biljnim vrstama, i najčešće se prenose vetrom insektima ili pticama. [2] Neke vrste na biljkama formiraju gale sto predstavlja njihovu karakteristicnu osobinu.

BIOLOGIJA I SIMPTOMI Među najznačajnije eriofidne grinje spadaju dve vrste sa specificnim simptomima. Calepitrimerus vitis Nal. – prouzrokovač akarinoze. Prezimljava ženka ispod kore na čokotu ili ispod ljuspica pupoljaka Pri bubrenju pupoljaka ona ulazi dublje u njih i sisa ćelije tkiva. Sa razvojem izbojaka grinje se premeštaju na najmlađe delove. Simptomi koji nastaju kao posledica napada tkiva su promena boje i sušenje pupoljaka, kao i pojava izbojaka koji su sa skraćenim internodijama . Pošto je oštećen glavni pupojak, dolazi do rasta novih izbojaka iz pupoljaka sa strane (dvostruki izbojci). Kao posledica sisanja na lišću se vide ubodi koji su okruženi promenjenom bojom , koji ponekad imaju zvezdast oblik. Mesta uboda se mogu osušiti i ispasti pa je list šupljikav. Najčesća promena je deformisanost lisća koje ima taman i uzdignut rub sa mozaičnom promenom boje. Na kraju leta prisustvo ove grinje izaziva tamnu boju listova od velikog broja uboda.

Ženke polažu bezbojna i sferična jaja, čiji razvoj traje desetak dana. Razviće larvi traje 8-10 dana, a nepokretnih nimfi oko 8 dana. Ova grinja ima više generacija godisnje 3,5 i vise. [3]

U toku vegetacije nalaze se na naličju listova i uvek se sele na mlađe lišće. Najvažnije štete nastaju rano u proleće kada je razvoj loze usporen zbog hladnog vremena, jer tada su grinje skoncentrisane dublje u tkivima na maloj lisnoj površini.

o Uvod o Biologija i simptomi o Mere suzbijanja o Zaključak o Literatura




15

Eriophyes vitis Pgst. – prouzrokovač erinoze. Ova grinje izaziva pojavu bradavičastih izraštaja (gala) na lišću u kojima se na naličju nalazi vunasta prevlaka. Pri jačoj zarazi ona se moze pojaviti i na grozdovima. Vrlo čest slucaj je da proizvođači ne znajući za postojanje grinje mešaju simptome sa pojavom pepelnice ili plamenjače. Boja prevlake se menja od bele ka žutoj do rđastosmeđoj. Njihova aktivnost počinje u proleće kada je temperatura vazduha oko 15°C kada se prvo hrane u osnovi ljuspica pupoljaka, a jaja polažu između dlačica pupoljaka. [1]

Kada se pojave listovi i cvetovi ,ove grinje dolaze na naličje listova, gde sišu sokove iz tkiva i tada dolazi do formiranja gala u obliku plikova.U toku leta se razvijaju u galama i tu polažu jaja. Eriofidna grinja ima nekoliko stadijuma razvoja, a to su jaja, dva stupnja nimfe i odrasle. [2] Posledice njenog prisustva na biljakama se ogledaju u smanjenju fotosinteze, smanjenju sadržaja ugljenih hidrata,i povećanje sadržaja tanina. Izdanci imaju slab prirast i sitne listove.

Sl 1. Simptomi akarinoze na listovima/ acarinoze symptoms on leaves

Sl. 2. Simptomi erinoze na licu i nalicju listova/ erinoze symptoms on the face and back sheets

MERE SUZBIJANJA

Pošto lozine grinje šiškarice prezimljavaju kao odrasli oblici, zimsko prskanje čokota je veoma delotvorno. [1] One se tada nalaze skrivene u pupojcima ili pod korom pa je neophodno da se vinova loza temeljno isprska tj. okupa sa velikom kolicinom sredstva. U vreme otvaranja pupoljaka dobro je primeniti sumporne preparate jer su pokazali akaricidna svojstva, a posle cvetanja upotrebiti neke od akaricida na bazi Abamektina i Spirodiklofena.




16

ZAKLJUČAK

1. Pravovremenom primenom akaricida može se postići dobra zaštita vinove loze i u uslovima koji su povoljni za razvoj grinja.

2. Stepen napada grinja je u zavisnosti od sorte vinove loze, treba znati da su one sa maljavijim listovima osetljivije.

3. Zbog prisustva grinja u pupoljcima, treba obratiti pažnju jer se često prenose sadnim materijalom. Literatura: [1] Milan Maceljski – Poljoprivredna entomologija, 1999. [2] Kolektiv autora – Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura, 1983. [3] Kosta Dobrivojević,Radmila Petanovic – Osnovi akarologije,1982.




17

MOLJAC PARADAJZA (Tuta absoluta)

Senka Mišković, dipl.ing Izvod: Moljac paradajza (Tuta absoluta) prvi put je opisan 1917. godine iz uzoraka sakupljenih u Peruu kao Phtorimeae absoluta (Meyrick). Porekom je iz Južne Amerike, a u Evropi je prvi put opisana u Španiji od 2006 godine. Prisutan je i u Francuskoj, Italiji, Holandiji, Albaniji, Portugaliji, Bugarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj. Glavni domaćin ove štetočine je paradajz, ali kao biljke domaćini su registrovani i krompir, paprika, plavi patlidžan, pasulj i korovske vrste Solanum nigrum, Datura stramonium. Na intenzivno širenje ove štetočine utiče izvoz paradajza iz zaraženih regiona (Potting, 2009) [2]. Zbog intezivnog prometa poljoprivrednih proizvoda, velika je verovatnoća da moljac paradajza proširi areal rasprostranjenosti i štetnosti kod nas. Ključne reči: Moljac paradjza, Tuta absoluta, rasprostranjenost

TOMATO LEAF MINER (Tuta absoluta)

B. Sc. Senka Mišković

Abstract: Tomato leaf miner described 1917 like Phtorimeae absoluta (Meyrick) collected in Peru. Originate from South America, in Europe first reported in Spain in late 2006. After Spain tomato leaf miner described in France, Italy, Netherlands, Albania, Portugal, Bulgaria, Germany, Hungary. The main host of Tuta absoluta is tomato, but potato, papper, eggplant, common bean and some of the weeds affected include Solanum nigrum, Datura stramonium. Intesive spreading this pest should be correlated with export of tomato from infected region (Potting, 2009). Key words: Tomato leaf miner, Tuta absoluta, spreading

MORFOLOGIJA

Moljac paradajza je sivo-braon boje sa crnim tačkama na prednjim krilima. Odrasli insekt je dužine 5-7 mm i rasponom krila 8-10 mm. (Sl.1.): Jaja su ovalno cilindrična, duga oko 0,4 mm, a široka 0,2 mm, položena uglavnom na naličju lista (Sl.2.): Sveže položena jaja su krem do žute boje, sa razvojem postaju narandžasta. Larve su bele do krem boje, sa tamnom glavom u ranim stupnjevima. Larve od drugog stupnja postaju zelene do četvrtog stupnja postaju zelene do svetlo roza (Sl.3.): Dužina tela larvi je od 0,9 mm (larve I stepena) do 7,5 mm (larve IV stepena). Lutka je braon, ne duža od 6 mm.

Sl. 1. Imago Tuta absoluta [7].

o Morfologija o Biologija i ekologija o Mere suzbijanja o Zaključak o Literatura




18

Sl. 2. Jaje [8] Sl. 3. Larva IV stupnja[9]

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA

Moljac paradajza (Tuta absoluta) ima visok reproduktivni potencijal,a larve ne odlaze u dijapauzu dokle god imaju hranu. Godišnje može da ima od 10 do 12 generacija u zavisnosti od spoljašnjih faktora. U zavisnosti od vremenskih uslova životni ciklus traje između 29 i 38 dana. Moljac paradajza može da prezimi u stadijumu jajeta, lutke ili kao odrastao insekat. Minimalna temperatura potrebna za razvoj je 8,14°C. Za razvoj jaja minimalna temperatura je 6,9°C, za larve 7,6°C a za lutke 9,2°C. Koristeći temperaturu od 8,14°C kao osnovni prag za razvoj moljca paradajza je potrebno 459,6 stepen dana za razvoj jedne generacije. Za stadijum jaja potrebno je 103,8, za stadijum larve 238,5 a za stadijum lutke 117,3 stepen dana (Barrientos et al., 1998). Studije u Čileu su pokazale da razvoj traje 76,3 dana na 14°C, 39,8 dana na 19,7°C i 23,8 dana na 27,1°C (Barrientos et al., 1998). Odrasli insekti su aktivni noću, a tokom dana su sakriveni između lišća. Ženke polažu jaja pojedinačno (retko u grupama), na nadzemnim delovima biljaka domaćina, a svaka ženka može da položi oko 260 jaja. Nakon piljenja, larve se ubušuju unutar lista, ploda, stabla gde se hrane praveći hodnike i galerije. Na listovima larve se hrane samo mezofilom, ostavljajući epidermis netaknut. Hodnici i galerije su nepravilnog oblika, mogu zahvatiti ceo list koji vremenom nekrotira. Plod može biti parazitiran odmah nakon formiranja, a otvori od gusenica mogu biti ulaz za sekundarne patogene koji dovode do truljenja ploda. Biljke paradajza mogu biti parazitirane u svim fazama razvoja, od rasade do zrenja. Moljac paradajza naseljava vršne pupoljke, listove, stablo, cvet i plod paradajza. Gubici mogu biti u zatvorenom prostoru kao i na otvorenom polju 50-100% (EPPO, 2005).

MERE SUZBIJANJA

Da bi se sprečilo širenje, potrebno je preduzeti agrotehničke i mehaničke, a ako je brojnost iznad kritične i hemijske mere. Za otkrivanje i praćenje brojnosti moljca paradajza predložene su sledeće metode: postavljanje feromonskih klopki (2-3 komada po hektaru), brojanje jaja, larvi i mina. Iako se brojanjem jaja, larvi i mina dobijaju tačniji podaci o intezitetu zaraze, dugotrajan je proces i teško ga je sprovesti. Postavljanjem feromonskih klopki i brojanjem ulovljenih imaga može se utvrditi prisustvo i dinamika leta kao i nivoi rizika. Ako se nedeljno ulovi 1 do 3 imaga smatra se da je nizak rizik zaraze useva, ako se ulovi 4 do 30 imaga umeren, a ako se ulovi više od 30 imaga visok rizik (Stol et al., 2009). Kada se ulovi 3- 4 imaga nedeljno po klopci, moguće je početi sa masovnim izlovljavanjem mužjaka pomoću feromonskih ili vodenih klopki. Postavlja se 15-45 klopki po hektaru, na ovaj način smanjuje se brojnost mužjaka a ženke ostaju neoplođene. Pri niskom nivou populacije ( 1do 3 ulovljenih imaga nedeljno), postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje imaga se pokazalo kao efikasna mera suzbijanja moljca paradajza u Španiji tokom 2008. Na ulaze u zatvorenom prostoru (plastenicima i staklenicima) potrebno je staviti mreže minimalne gustine 6-9 rupa po cm2. Ukoliko se primete oštećenja od moljca paradajza neophodno je odstraniti zahvaćene delove, ukloniti korove u polju, plasteniku i oko objekata. Na otvorenom polju potrebno je poštovati plodored a u zatvorenom prostoru najmanje 6-7 nedelja između dva ciklusa. Zbog velikog broja generacija, ishrane larvi unutar lista, ploda i stabla, kao i brzog razvoja rezinstentnosti na često korišćene insekticide, hemijsko suzbijanje Tuta absoluta je otežano. U Španiji preporuka za suzbijanje larvi moljca paradajza je preparatima na bazi indoksakarba, spinosada, imidakloprida, deltametrina i Bacillius thurigiensis var. kurstaki (FERA, 2009b; Russell IPM, 2009b). U Italiji koriste se preparati na bazi hlorpirifosa i piretrina (Garzia et al., 2009a). Na Malti se preporučuju preparati na bazi abamektina, spinosada, indoksakarba, imidakloprida, lufenurona i Bacillius thurigiensis (Mallia, 2009). U Francuskoj su preporučeni preparati na bazi indoksakarba i Bacillius thurigiensis (FREDON-Corse, 2009).




19

ZAKLJUČAK

Za uspešno kontrolisanje i sprečavanje pojave i širenja moljca paradajza prednost treba dati preventivnim merama. Potrebno je sprovoditi kontinuirani monitoring kako u zatvorenom prostoru, tako i u polju, pomoću feromonskih klopki. Literatura:

[1] http://www.chemtica.com/site/wp-content/uploads/2011/03/Tuta-Identification-guide.pdf [2] http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2011/1820-39491103197T.pdf [3] http://www.aphis.usda.gov/import_export/plants/manuals/emergency/downloads/Tuta-absoluta.pdf [4] http://www.tutaabsoluta.com/tuta-absoluta [5] https://www.eppo.int/QUARANTINE/insects/Tuta_absoluta/DS_Tuta_absoluta.pdf [6] http://www.endurenetwork.eu/about_endure/all_the_news/new_guide_tackling_tuta_absoluta [7] http://photos.eppo.org/index.php/image/2118-gnorab-02/images/219-tuta-absoluta-gnorab [8] http://photos.eppo.org/index.php/image/2111-gnorab-09/images/219-tuta-absoluta-gnorab

http://www.chemtica.com/site/wp-content/uploads/2011/03/Tuta-Identification-guide.pdf

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2011/1820-39491103197T.pdf

http://www.aphis.usda.gov/import_export/plants/manuals/emergency/downloads/Tuta-absoluta.pdf

http://www.tutaabsoluta.com/tuta-absoluta

https://www.eppo.int/QUARANTINE/insects/Tuta_absoluta/DS_Tuta_absoluta.pdf

http://www.endurenetwork.eu/about_endure/all_the_news/new_guide_tackling_tuta_absoluta

http://photos.eppo.org/index.php/image/2118-gnorab-02/images/219-tuta-absoluta-gnorab

http://photos.eppo.org/index.php/image/2111-gnorab-09/images/219-tuta-absoluta-gnorab




20

METABOLIČKE BOLESTI MUZNIH KRAVA

Graovac Željko dipl. ing. Izvod: Metaboličke bolesti predstavljaju bolesti koje se najčešće javljaju zbog nedovoljno izbalansiranog obroka visokoproizvodnih grla. Najčešće metaboličke bolesti mlečnih grla su: Mlečna groznica, ketoza, alkaloza buraga, dislokacija sirišta, sindrom masne jetre. Metaboličke bolesti krava uzrokuju na velike ekonomske gubitke i to kroz smanjenu proizvodnju mleka, smanjenje reproduktivnih sposobnosti krava, povećan remont krava u stadu i povećanje troškova lečenja krava. Ključne reči: Metaboličke bolesti, nedovoljno izbalansiran obrok, smanjena proizvodnja mleka.

METABOLIC DISEASES DAIRY COWS

B. Sc.Graovac Željko

Abstract:. Metabolic diseases are diseases that usually occur because of insufficiently balanced meals a of high production animals. The most common metabolic diseases of dairy animals are: Milk fever, ketosis, rumen alkalosis, displaced abomasum, fatty liver syndrome. Metabolic diseases of cows cause great economic losses, by reducing milk production, reduced of reproductive performance of cows, increasing repair of cows in the herd and increase the cost of treatment of cows. Keywords: Of metabolic diseases, lack of a balanced meal, decreased milk production

ŠTA SU METABOLIČKE BOLESTI

Metaboličke bolesti predstavljaju poremećaje u organizmu životinja koji nastaju usled neadekvatne ishrane ili upotrebe neizbalansiranog obroka u ishrani visokoproizvodnih muznih krava.

NAJČEŠĆE METABOLIČKE BOLESTI MUZNIH KRAVA

Metaboličke bolesti koje se najčešće javljaju u stadima visokoproizvodnih krava su:

1. Mlečna groznica Predstavlja metaboličku bolest visokoproizvodnih grla koja se javlja pred ili posle telenja. Manifestuje se slabim apetitom, nižom telesnom temperaturom, uši životinja su hladne, njuška je suva i životinje više leže. Karakteristično za krave koje imaju kliničku formu mlečne groznice je to da ubrzano slabe, nesigurno se kreću, a posle ne mogu ni da ustanu, slabo reaguju na nadražaje. Ako se javi pred telenje tada se javljaju kompikacije u telenju, jer krave nemaju snage da se same otele. Kod subkliničke forme mlečne groznice simptomi su slabije izraženi. Kod krava je malo snižena telesna temperatura, primećuje se nesigurnost u hodu, slabi joj apetit, a ako se mlečna groznica javi pred telenje tada je telenje usporeno. Uzrok pojave mlečne groznice kod steonih krava je iznenadno povećanje potreba organizma za Ca (kalcijum) za proizvodnju kolostruma. Pošto krave svoje potrebe za Ca podmiruju iz obroka ili iz telesnih rezervi te u vreme telenja se javlja povećana apsorpcija Ca iz creva i iz kostiju dolazi do pojave mlečne groznice.

o Šta su metaboličke bolesti o Najčešće metaboličke bolesti muznih krava o Zaključak o Literatura




21

Preventiva pojave mlečne groznice je to da se zasušenim kravama daju obroci sa niskim sadržajem Ca kako bi se stimulisala kontinuirana mobilizacija Ca iz telesnih rezervi. U ishrani zasušenih krava koristiti seno trava a ne lucerke, smanjiti količinu sočnih hraniva i koncentrata na minimum. Tokom godine krave hraniti po proizvodnim grupama prema proizvodnji mleka sa kvalitetnim hranivima. Tokom ishrane prvo kravama davati kabasti, a zatim koncentrovavni deo obroka (ako se ne koriste silomiks prikolice za mešanje kompletnog obroka).

2. Ketoza Ketoza se javlja najčešće u prvim nedeljama posle telenja i manifestuje kroz gubitak apetita, gubitak telesne težine, usporeno kretanje krava, miris daha na aceton, smanjene plodnosti i smanjenje proizvodnje mleka. Razlog pojave ketoze je nedovoljan unos energije putem obroka u organizam. Kod visoko mlečnih goveda usled povećane potrošnje energije u ranoj laktaciji nedostatak iste se nadoknađuje iz masnih rezervi organizma. Usled nedostatka glukoze kao energetske materije koja je bitna za razlaganje masti, stepen razlaganja se zaustavlja na nivou acetil-koenzima. Acetil ostaci se udružuju i nastaju metaboliti poznati kao ketonska tela [1]. Utvrđivanje ketoze se najčešće radi pomoću keto testova u vidu traka ili praha na koji se nanosi kap mokraće. Promena boje trake ili praha je indikator da su prisutna ketonska tela. Preventiva je obezbeđenje kvalitetnog obroka u periodu pred telenje, krave hraniti prema proizvodnji mleka po grupama.

Sl. 1. Ketozna krava,/Ketosis cows




22

Sl. 2. Ketotest, promena boje belog praha u ljubičasto pokazuje prisustvo ketonskih tela u mokraći krava.

Ketosiskontrols changing the color of a white powder in purple indicates the presence of ketone bodies in the urine of cows.

3. Alkaloza buraga Alkaloza buraga se javlja kao posledica preterane ishrane visokoproizvodnih grla koncetrovanim hranivima koja sadrže visok nivo proteina, a nizak nivo energije. Pojavu alkaloze buraga mogu da prouzrokuju i preterana upotreba sveže mlade trave, sveže lucerke i previše soje u ishrani krava. Među uzročnicima mogu biti upotreba trule, smrznute hrane, brza, a ne postupna promena obroka, upotreba plesnivih hraniva u ishrani krava. Kod alkaloze buraga dolazi do povećanja pH vrednosti želudačnog soka na oko 7,2, a ovo dovodi do toga da u buragu nastaje penušavi sadržaj usled čega se javlja nadun buraga i smanjujem mu se aktivnost [2]. Usled pojave alkaloze buraga dolazi do sprečavanja razvoja i uništavanja bakterija buraga tako da one nisu u mogućnosti da vezuju amonijak koji nastaje u buragu usled čega se on nagomilava i može da dovede do intoksikacije jetre. Krave obolele od alkaloze buraga gube apetit, slabe, smanjuju proizvodnju mleka, imaju slabije reproduktivne rezultate i imaju proliv koji je mirisa na trulež. Da bi se sprečila pojava alkaloze buraga viskokoproizvodnim kravama je potrebno povećati količinu kabastih (bogatih celulozom) hraniva u obroku, jer se na taj način stimuliše lučenje pljuvačke i rad buraga. Kravama se mora davati kvalitetno hranivo, a nikako smrznuto, plesnivo i prljavo jer to uništava bakterije buraga. Prilikom promene hraniva u ishrani to treba uraditi postepenim uvođenjem novog hraniva u ishranu krava. Krave treba hraniti koncentrovanim hranivima prema proizvodnim grupama tj. prema proizvodnji mleka.

4. Dislokacija sirišta

Dislokacija sirišta je pojava da se sirište pomeri levo, ispod buraga ili više desno u odnosu na normalnu poziciju (normalno se nalazi na desnoj strani abdomena). Faktori koji dovode do dislokacije sirišta su mnogobrojni: genetska predispozicija, graviditet, teško teljenje, puerperalne infekcije, mastitisi, hipokalcemija, razna opšta i organska oboljenja, štalsko držanje krava, nagle promene ishrane, neizbalansirani obroci i dr. [3]. Oboljenje se najčešće javlja nakon telenja,zatim pre telenja i češće kod krava starosti između 3 i 8 godina nego kod prvotelki, a postoji i rasna predispozicija za nastanak obolenja tako da se najčešće javlja kod goveda holštajn frizijske rase i istočnofrizijske rase. [3] Simptomi su slični simptomima ketoze ali krava ne reaguje na terapiju za ketozu, smanjen apetit i proizvodnja grla kod koga je došlo do dislokacije sirišta. Karakteristično je to da krave slabo konzumiraju koncentrovani deo obroka već rađe jedu samo seno. Neki od znakova su i tvrda i tamna balega.




23

Prevencija dislokacije sirišta kod krava je pravilna ishrana na kraju laktacije kada je potrebno ishranu uskladiti sa proizvodnjom mleka, u periodu zasušenja i nakon telenja kada ishranu treba prilagoditi fiziološkom stanju organizma, postepeno povećavati količine hrane prema proizvodnji mleka i zdravstvenom stanju krave. Kravama je potrebno je obezbediti dovoljne količine vode i kvalitetno kabasto hranivo sa dosta celuloze.

Slika br.3. Dislokacija sirišta na desnu stranu/Right displaced abomasum

Slika br.4. Dislokacija sirišta na levu stranu/Left displaced abomasum

5. Sindrom masne jetre

Pojava Sindroma masne jetre se javlja prilikom obilne ishrane krava obrocima bogatim energijom u preiodu završetka laktacije i u vreme zasušenja, što dovodi do nagomilavanja telesnih masti u jetri. Često se javlja u kombinaciji sa još nekom metaboličkom bolesti. Krave sa sindromom masne jetre imaju nesiguran hod, češće leže, oslabljen imunitet, urin sadrži aceton, dah krave se oseti na aceton, dlaka nema sjaj i nakostrešena je. Za krave sa ovim sindromom je karakteristično da često imaju produžen zasušeni period i estrus im se nakon telenja kasnije javlja. Uzrok pojave sindroma masne jetre je ishrana krava sa visokoenergetskim obrocima u vreme zasušenja i u periodu pred i posle telenja. Uz sindrom masne jetre često se javlja i ketoza, jer se u jetri masne kiseline pretvaraju u ketonska tela. Prevencija sindroma masne jetre je držanje i ishrana zasušenih krava u posebnoj grupi, kabasta hrana mora biti dobrog kvaliteta i niže energetske vrednosti, smanjiti ishranu visokoenergetskim hranivima krava sa smanjenom proizvodnjom mleka i u početku perioda zasušenja, obratiti pažnju na postepeno povećanje




24

koncentrovanog dela obroka čime se omogućuje mikroflori želuca da se pripremi za veće količine lako svarljivih ugljenih hidrata iz koncentrovanih hraniva.

ZAKLJUČAK

Preventiva pojave metaboličkih bolesti u stadu je najbitnija mera jer štete koje metaboličke bolesti prouzrokuju u proizvodnji mleka mogu biti velike. Pored obezbeđenja potrebnih uslova za smeštaj životinja potrebno je obratiti pažnju i na adekvatnu ishranu visokoproizvodnih grla u svim fazama proizvodnje. Da bi se postigla ishrana krava prema proizvodnji mleka potrebno je napraviti tri do četri proizvodne grupe koje će biti hranjene prema proizvodnji mleka, a u vreme zasušenja po stadijumu zasušenosti. Poljoprivredni proizvođači treba da obrate pažnju na to da u ishrani krava. koriste kvalitetna hraniva i da prilikom promene obroka prelaz na novo hranivo treba da bude postepen. Preventivnim delovanjem će se smanjiti veterinarske intervencije, održaće se proizvodnja mleka u stadu i smanjiće se problemi u reprodukciji.

Literatura:

[1] Biljana Radojčić, Dragutin Matarugić, Đorđe Savić, Dragan Kasagić, Darko Despotović. Preveniranje proizvodnih bolesti visokomlečnih krava,Agroznanje,vol.10.,br.4.2009.,159-169. [2] Metaboličke bolesti, http://www.agromreza.org.rs/files/Metabolicke_bolesti.pdf, [3] Promena položaja sirišta,http://veterina.info/component/content/article/25-bolesti-prezivara/341-dislokacija-sirita-na-levu-stranu

http://www.agromreza.org.rs/files/Metabolicke_bolesti.pdf

republika srbija sekretarijat za poljoprivredu...

Documents