rudolf steiner-pfeiffer-potpriroda i natpriroda u fiziologiji biljaka i Čovjeka-istinske osnove...

7/29/2019 RUDOLF STEINER-PFEIFFER-POTPRIRODA I NATPRIRODA U FIZIOLOGIJI BILJAKA I ČOVJEKA-ISTINSKE OSNOVE PREHRA…

http://slidepdf.com/reader/full/rudolf-steiner-pfeiffer-potpriroda-i-natpriroda-u-fiziologiji-biljaka-i-covjeka-istinske 1/20

( DR.RUDOLF STEINER)

DR.EHRENFRIED PFEIFFER

POTPRIRODA I NATPRIRODA

U FIZIOLOGIJI

BILJAKA I

Č OVJEKA

-ISTINSKE OSNOVE

PREHRANE-

DORNACH 1958.GOD.



_ _ _ _

n

PUTi'iGHODA I J.k'iPKIilODJ.. II FIZIOLOGIJI BILJAKh I Ć O V E K J . . ISTIr;Sr:i:: OSliOVE ISHRANi::

~ f i . E H R E N F ~ I E D PFEIFErl

IJvR.lACr.. l o . o k t . 1"5c

7 a č K e d o d ~ r a ~ z m e d j u ant ropozo[ i je i t zv . naUKa SU naro

č i t o o č i g l e d n e u problemu koj i je duboko zanimao R u d o l f ~ Š . " ( a ~ n e r 2 . , pro'oler;;u K o ~ i nl i č e s t o ne prepoznc.je-rr,o ~ : a O p ro -

blerr,. ili u najmanju ruku ne razurr,emo zas to bi to t rebaloaa buae sad rža j antropozofskog predavanja : to j e , naime,

problem i sh rane . I shrana je povezana sa našim f i Z i č k i m -postojanjem. Povezana. je takoc.je sa n a č i n o f f i na koj i naše

t e lo može b i t i n o s i l a c duševno-duhovnog, a v i d e ć e m o tokom

predavanja da je ovaj odnos bi tan i za naše mater i j a lno

i duhovno p o s to jan je . j ' . o r a ć u prvo da p o č n e m sa nekol iko

j ednos tavnih pOjmova kako b ih postepeno preds tav ic problem.

Ako pogledate u neki udžbenik o i s h ra n i ili u nOVine, ili

č a k u

j e ~ ~ o predavanje u kojem je Rudolf Šta jn e r govor io

o i shran i raanic ima na prvom Geteanumu, prvo ć e t e u o č i t i da su č o v e k u pot rebne r a z l i č i t e supstance: p r o t e in i , ug l j e -

n i h id r a t i , mast i , minera lne mater i je i . naravno, voda.

Ove supstance su sadržane u svemu š to UZimamo; u hlebu,

u mesu, u v o ć u i p o v r ć u . Opšte je -shvatanje , n a r o č i t o u

s tar i j im t u m a č e n j i m a iShrane , da ove supstance tada pru-

žaju našem t e lu mater i j a lnu hranu. Danas pos to j i grana

nauke, biohemi ja , koja p r o u č a v a hemijske procese kako se

oni odvi ja ju u životnim procesima. Decenijama je ona b i l a

p a s t o r č e f iZio loške hemije , a samo u poslednj ih 13 godina.

je tako z n a č a j n o napreoovala aa se pos le č i t a n j a predava

n ja Rudolfa Š t a ~ n e r a o i sh r an i , u is to_vreme p r o u č a v a j u ć i nova o t k r i ć a u b iohemi j i , može dobi t i u t i sak da se ove dve

t a č k e g led i š t a dod i ru ju , aok kod s t a r i j i h objašn jen ja

ishrane p o s to j i v e l ik a r az l ik a u o ~ ~ o s u na Šta jnerove

poglede . ,

U s tva r i ne možemo p r i č a t i o i s h ran i , a da prethodno ne go

vorimo o varen ju . Moram r e ć i da je moje sopstveno posebno

zanimanje za probleme i shrane nas ta lo zato š to kad god

sam p r a t io Rudolfa Šta jne ra i imao pr i l i ku da č e k a m negde

sa njim (jednom na ž e l e z n i č k o j s t a n i c i u Bazelu; č e k a j U -ć i skoro č i t a v s a t na vezu, a takodje i u dtLgim s i t u a c i -

jama) , on b i uvek z a p o č i n j a o da govori o i s h ra n i i s v r s i

i shrane . Ja sam u to vreme b io m l a d i ć potpuno zaokupl jen

p r o u č a v a n j e m an t ropozof i j e , i i sp rva sam to smatrao malo

dosadnim da Rudolf Šta jne r s ta lno govori o i sh r an i , j e r

su mi jo š uvek n ed o s ta j a l i š i r i duhovni h o r i zo n t i .



S.

To je bi la p o č e t n a t a č k a ovog preaavanJa. vel te t a č k e p r o i z i ~ a o je rad. rad koj i č o v e k tek posle ~ , 3 - 3 5 - t e godine s ta ros t i p o č i n ~ e ea razume.

A sada o problemima i s h r ~ ~ e i varenja . Prvo č u predstavi-t i t a č k e glediš ta savremenih i s t r a ž i v a č a u c,vog oclas t i .

u kojima moram pr.,)Jžit;i izvešta j o nekim studi jama, nekimegzaktnim biohemijskim stUdijama. Kao š to ScJn r ( ,ao , sužt i-

nski se mo:l.e govori t i O proteinima. ugljenim hic.ratilf,a,skrobu. š e ć e r u i masti . U pr i rodi se ove s u ~ , s t a n c e pripre-mc.ju u biljnom, životinjskom i mineralnom cClrstvu. Č o v e k ih preuzima više i l i manje kroz žVaKanje i varenje . U ustimaLok se ž v a č e . p o č i n j e nova č u l n a reakci ja kroz taKozvani

ukus, na ta j n a č i n z a p o č i n j u ć i preko nervno.: sis tema ceoniz procesa koj i onda u t i č u na skoro sve te lesne organe,

u p r a v l j a j u ć i procesima varenja. Rudolf Šta jner je na pr i -

mer istak,ao da ne bi t rebalo guta t i hranu, je r se n a r o č i totada svi ovi procesi p o r e m e ć u j u , a ovo može b i t i i bio-hemijski dokazano. Ova hrana se zatim var i u stomakU. je -

dan deo je v e ć rani je svaren, a zatim prosledjuje daljeu duodenum i ostale delove tankih creva. Sac dolazi t re -

nutak koj i je izuzetno z n a č a j a n za nas. Hrana se razlaže.

Sa izuzetkom so l i , nijedna vrs t a hrane ne o:;,taje onakvakakva je uš la ki:oz usta; svaka se raZbija: . F,roteini ser a z l a ž ~ , uljeni h idra t i se t ransfromišu tele snim s ~ o v i m a u š e ć e r e , koj i se i s to tako razlaž..l; masti :;,e s l i č n < T raz-lažu. Na ovom polju došlo je do promene u pc,gledima eg-zaktne biohemije što nam takodje o m o g u ć u j e , kao n a u č n i -cima, da bolje razumemo ovo š to je Rudolf Štajner rekaoi da prepoznamo dubinu toga. Proteini se razlažu u amino-kise l ine i peptide. a masti u masne kise l ine i gl icero l .

'UpstlL"1Ce k O j r - " t ~ · upija ju u crevima i prenose dal je u

l imfni ili krvni_sis tem, a neke od nj ih se tada prenoseU j e t ru .

Sada dolazim do t a č k e sa kojom, č a k i danas u svoJimn a u č n i m , akademskim predavanjima, imam najviše t e š k o č a sa svojim studentima. Ovi s tuden t i ,ko j i su v e ć s tek l i

predrasude u svom obrazovanju,imaju t e š k o ć a u razwhevanjuonoga š to se ovde zais ta dogadja. P r o s e č a n č o v e k danas,a verovatno 1 v e ć i n a vas (ne možete b i t i kr iv i zbog toga)

j e r vas nisu u č i l i d r u g a č i j e ) , m i s l i da ovaj protein bivau g r a ~ j e n u prote in t e la , da mast biva preobražena u mastt e l a . a š e ć e r u š e ć e r t e la . To je glediš te koje . je joŠuvek usta l jeno u današnjoj l i t e ra tu r i . Nije uopšte tako.Najnovije s tudi je pokaZUjU da u t renutku kad se razlaženesupstance preuzmu, njihov da l j i tok postaje p c t ~ u n o samo-

s ta lan , produžava se potpuno samostalno. Kako naša eg-zaktna nauka danas kaže , hrana gubi svoju individualnost u t e lu . Taj prote in koj i uzimate u komadu mesa. pasulju,

ili u zrnu ž i ta ne može se više kao takav prepoznati ,



~ -crevni z id u t e l o . On nes t a j e , i za u zv r a t , mogu se o t k r i ti drugi produk t i . Ono š to je danas otkr iveno j e i zuzetno

usko povezano sa onim š to je Rudolf Š t a j n e r nazivao unu-

t rašnjom hemijom, kad je govorio o poniš tavanju sp o l j a šn jehemi je 'p r i rode i razvoju pro t iv - s i l a u č o v e k u . Ovo se može t akodje prepozna t i u ovome š to ć u vam ~ a d a na

v e s t i iz nek ih ak tue ln ih s tud i j a koje su skoro Objavl jene u

Č i k a g u . "U procesima apsorpci je hrane iz creva u t e l o , do

sada pozna t i f i i č k o - h e m i j sk i zakoni se poniš tava ju i apso r

p . i j a hrane t e č e po zakonima koj i su supro tn i danas poznat im

zakonima i za sada nisu razuml j iv i . F i z i č k a hemija pos t av l j aodredjene zakone za s po l j a š n j i sve t u vez i sa pr i t i skom, sa

kretanjem jedne koncent rac i je u drugu, a l i ovde se ovi zakoni

odvi ja ju sa suprotnim znacima ". Nožemo r e č i , sve je ovo

veoma lepo , a l i zaš to b i vas to i n t e resova lo? A li moram

vam r e ć i da ako p o č n e m o z a i s t a da razumemo ove procese ,

oni spadajU medju naj fasc inan tn i je s t v a r i koje se mogu

o t k r i t i u vez i sa prirodom i č o v e k o m . Kroz nauku koja H

opše n i j e pod uticajem ant ropozof i je , s tu d i j a samih

ž ivo tn ih procesa mora v o d i t i ka prepoznavanju i s t i n a o

prenosu s po l j a š n j i h mate r i j a ln ih uslova u unut rašn je

u n o v e č o v e - k a . Ovakve n a u č n e s tud i j e daju mi nadu koja ukazuje na budu-

ć n o s č ; da ć e č a k i apso lu tn i mater i ja l izar . . , ako ne bude

razmiš l jao o fenomenu v e ć ga s ~ " o buCe p r o u č a v a o , b i č i doveden jedDog dana do zakon i to s t i duhovnih ak t ivnos t i .Ovo je n a r o č i t o z n a č a j n o na poljU i s č r a ž i v a n j a iz kojeg

ć u s ~ o m e n u t i neke primere.



Pokasano je da .e ,&Zlike izmedju proteina, usl janih

hidrata i ...t i akoro ponii tavaju i to na takav n a č i n da .e kroz aktivnost je t re (Rudolf Štajner je to ovakoh r _ i o - j e t ra je organ koj i ae bavi t la _ t a b o l 1 ~ k i l l procesl. . ) pokulava re&Ulaclja ovlh procesa. Vldlte I ta

a' ovde deAava. Jet ra t ransforal ie sve supstance 1 l z

prote1na nastaje III&8t, lz IIIUti i e ć e r , a i& i e ć e r a prote.).n1 obmuto. Savremena helli ja govori o · _ t & b o l l č k O J D bazenu -.U s tvar l , sve I to uneseIDO nesta je . l tada, v e ć prema zahtevujedna supstanca bive preobruena u drugu. Je t ra , 1I0Zak,

nervni alstem, i l lezde rade &ajedno. To je valno. Materi jakoju unoslmo u aebe pojavljuje se potpuno transformisanatako da možemo govori t i o rezervoaru, i iz tog rezervoaratelo uzima ono što mu je potrebno od ove preobraženespoljašnje materi je . P o s t o j ~ a bi potpuna harmonija u nama

da se ne dogadjaju neke s tvar i na koje ć e m o nešto kasnijeObrat i t i painju.

Sada se moramo zapi ta t i : Šta z n a č i metabolizam? Ovde mogur e č i samo jednu s tvarJ Svaki onaj koj i ni je p r o u č a v a o ovumaterijU do na js i tn i j ih detal ja , i l i onaj koj i je č i t a o predavanja Rudolfa Štajnera o č o v e k u metabolizma i udova.možda je č u o r e č metabolizam i pri tom verovatno misliona varenje i l u č e n j e , a možda č a k i na udisanje i izdisanje .U s tvar i , oprOstite mi kad to kuem, on ne zna niš ta .

Rudolf Štajner j e sa medicinske strane spomenuo metabolizami ukazao da se sve supstance u našem te lu potpuno obna

vl jaju tokom sedam godina. Ako sam stajao pre sedam godinana ovom podijumu i neko je n a č i n i o mali znak negde u mater i j i JDog tela ,- i danas ponovo stojim ovde, n e ć e t e m o ć i p r o n a ć i ni najmanji ostatak tog znaka. Umesto toga, b i č e to potpuno r a z l i č i t a supstanca. Ova s l ika može se upored i t i sa koritom reke i samom rekom. Voda u reci nikadni je i s ta ; svake sekunde je r a z l i č i t a , dok kori to rekeosta je . Reka Rajna, ili Dunav, ima odredjenu postojanosttokom izvesnog perioda vremena. Supstanca vode u recistalno t e č e . I s t i je s l u č a j sa našim t e lom. SUViše je po

je4nostavlJeno, medjutim, govorit i samo o obnavljanju tokom sedam godina. Posle sedam godina stižemo, t a k o r e ć i , do završne t a č k e gde poiemo bi t i potpuno sigurni da niš ta

više od prvobitne supstance nije ostalo.

Trans ormacije se dešavanju mnogo brže. Pomislite na zub,

OVaJ ovce! u stvari mislim na praVi, ne ~ a v e b t a Č K i . ~ v a -KO rr,ože o o c l rn u t i jeda"1 OG s v o j i h zuba i i s l e d i ti tok !ili-

sli sa. r r . ~ O : i , . OV&j zub sacrž i 1<alciJUfii ka:-;:;onat i k a l c i J u ; ~ .



tos ta t , koji su u11i u sub dok Je jo l rastao. Svako .c le

oa . t i t i ovaj sub i sa t ia r e ć i sebi : 'okom 240 dana, savkalcijum karbonat iz ovog _ _ i vnog , tyl'<1og zuba kolleg

wvi u ovom trenutku dodirujemo, b i ć e i z l u č e n , nestaqe, anovi kalcijum karbonat z a u z e ć e njegovo . es to . I dokle godovaj zub obnavlja avoju aupstancu za 240 dana, dotle onostaje zdrav i otporan. '0 je metabolizam.

Jo l jedan primer: u maanom tkivu deponuje se mast. Ovde

molete ose t i t i mali depozit masti. Postoje i druga mestau te lu gde se tako može ose t i t i ovaj masni depOZit. Trebalib ~ s m o stvarno to sebl predstavi t l . HaJde oset i te jedanod t ih v a l j u l ć i ć a mastil Ali ~ l ~ od masti koj i o s e ć a t e tumedjU prstima, ta j mali v a l j U š ~ masti n e ć e b i t i tu sutra

u v e č e u ovo is to vreme. Ova mast ć e bl t i prenesena nazadu je t ru , da bl tamo bila pretvorene u proteine, drugemasti i l i le6er u zavisnosti I ta je telU potrebno. Ako

neko na primer ima dijabetes, tada je t ra stvara š e ć e r iz mastl i to č i n l dl ja \e tes . I tako ae 4 1 ~ ove te le sne

masti u jednom danu aktivira , v r a ć a naza4u je tru i t r ~ -formiše, i u i s to j k o l i č i n i ponovo deponuje. Kada se ne

bi ponovo deponovala imali bismo idealan metod protlvgojaznost!.

Ova transformacija masti je zaista z a č u l u j u ć a kada ?om1-s l i t e kakva je aktivnost, kakva dinamika prisutna ovde.4 1 ~ u jednom danu! A to zahteva samo jedan deo metabolizma.Ovaj deo metabolizma, kojl sam t a k o d j e n a u č n o p r o u č a v a o , ' odredjuje da l i osoba prerano s ta r l i l i ostaje mlada, l l i

da l i dobija s k l e r o t ! č n e boles t i kao što su ~ r t e r i o skleroza, i n ~ a r k t m i o k ~ r d a , koronarna skleroza i td . Mladosti l i starenje te la je odredjeno time da l i se ta transformac i ja mastl dogadja u pravo vreme, prlkladnom brzlnom i l ine.

Postoji zatim k r i t i č n a t a č k a . N e ć u razmatrati patologijU,endokrinološklh smetnji , a l i kod relativno normalnog

č o v e k a postojl k r i t i č a n period života otpri l ike u 3S-oj

godini, što je otprilike vreme kad č o v e R gUbi svoju mla-

d a l a č u vitkost i tada se, kao dokaz zadovoljnog gradjaninastvara mali s t o a . a č i ć . Ovo, vidi te , kažem sa odredjenoCI

name rom , " s t o m a č i ć zadovoljnog gradjan1na". Kad se st1ilajubure mladosti usporava se ova transformacija masti. Jednom

kada mlada osoba iŽivi Bvoje ideale, kad njene aktivnostiudju u tzv. ustaljene koloseke, tada Be ta transfromacijamasti usporava, Ovo Be može pra t i t i blohemijski i pojavljUjU se r a z l i č i t i uslOVi. Ako se ovaj zadovoljni g r a ć j a -



n in pre tvor i u f i l i s t r a , t ada se po jav l ju ju preduslov i

za sk le rozu i s tvrdn javanje svih o b l ik a . U metabolizmu

takv,e osobe u 25-o j , 28-oj ili 30-o j godini mogu se s t v a

r n o v i d e t i preran i simptomi s t a r e n j a . Može se skoro pro

r e ć i š t a ć e se dogodi t i k asn i j e .

Imam jednog p r i j a t e l j a u Č i k a g u . (Ima, misl im,75 godina i

i z u z , , ~ t n o je ak t ivan) . Ima

o b i č a j da kaže da

o s e ć a da jev e ć i n a l jUdskih b i ć a v e ć u 35-oj godin i mr tva , a l i da n j i

hovi l e šev i nas t av l j a ju da še t a ju okolo .

U v e ć . ' 3 . v a n j e ovih masnih zrnaca u t e lu je ono š to k o č i dina

miku t e l a i usporava životne procese . Tu l e ž i jedan od pro blema s t a r e n j a . Rudolf Šta jner i z ražava ovo g o v o r e ć i da

m a s t ~ t e lu formira z id , z id pro t i v d ~ ~ o v n o g . Ovo t r eba

s h v a t i t i f i z i o lo š k i i duhovno.

Pos to je , u s tv a r i , na Harvardskom un ive rz i t e tu , neki nau

č n i c i k o j i idu tako daleko da kažu da č o v e k t reba da jede-ono š to ne v o l i , j e r tada ne b i t rebao da pr ibegava d i j e t i .

Toliko o tom metabolizmu. Pos to je i drugi metabol izmi, na

pr imer , mine ra ln i metabolizam. So se di rek tno preuzima u

t e l u . Ova une t a so se može o b e l ~ i t i izotopima, i za mi

nut je možemo n a ć i po celom t e t . od samog vrha kose , vrho

va p a l č e v a do spo l ja šn je kože. Kalcijumove i magnezijumo

ve s o l i se , medjutim, zadržavaju u crevima. Ovo je u s tva r i nešto nerea lno z a r , a u č n o miš l jen je . Eora p o s to j a t i

c i r k u l a c i j a u t e lu o kojo j ne znamo a p s o r u t ~ o n i š t a . Ova

so , koju Rudolf Šta jner naziva "fantomska so" , r a š i r i se

za m i ~ u t po celom t e l u , a da ne znamo kaKo. Za minut se

ova so r a s t u r i po celom t e l u , dok se kacjjumove i magne

zijumove s o l i č u v a j u u crevima, i apsorbUju s a ~ o onda ka

da ih te lo t r eb a . O ~ e se ne i z l u č u J u i z t e l a ; one o s ta ju .Kad t e lo o d l u č i (u v v o ~ s l u č a j U to niJe Je t r a nego krv

koja o d l u č u j e ) , "Sada mi je pot reban ka lc i jum karbonat I I,~ l -

da ć e b i t i absorbovsn iz creva , iz kOJih poe drugim

OKolnostima ništa n e ~ i Jilo a b s o r o o v ~ ~ c , ?u je aktivnaizvanreana muarost.



-&

Spomenuo sam kalc i jum. Kalci jum je takodje k o n s t i t u e n t

k o s t i j u . Naš s is tem j e s k e l e t n i i ve l ik i deo k o s t i j us a s t o j i se od k r i s t a l a kalc i jum karbona ta i kalc i jum

fos fa t a . Metabolizam k o j i o m o g u ć a v a održanje k o s t i j u jez a i s t a neodol j iv . Svakog minuta sav se sadrža j k a l c i

juma i z krv i k r i s t a l i š e u k o s t i , i u tom is tom minutuo d g o v a r a j u ć a se k o l i č i n a kalc i juma i z kos t i j u r a z g ra d i

i v r a t i u krv . Ponavljam, j e r j e to , u s t v a r i , ono š to

može da dovede do preds tave o s i s temu t e l a , o s k e l e t u ,o smr t i i u s k r s n u ć u mate r i j e : svakog munuta, u svima vama,kalci jum i z krv i se k r i s t a l i š e u vaše kos t i !

I n t e r e san tan je podatak da pos to je t r i s lo j a u kost ima.Jedan od t i h s l o j ~ a je mrtav - on može da se k r i s t a l i š e ,i s to kao i_da se r a s tv a r a - a drugi je akt ivan (nazivaju

ga Životnom sferom, ili bio-s fe rom, od s t rane b i o h e m i č a r a ) . St ruk tu ra ć e l i j a s a s to j i se od t zv . džinovskih ć e l i j a , ko-j e , ukol iko b i sanaš le u b i lo kojem drugom delu t e l a ,

s t v o r i l ~ b i osnovu za rak . Medjut im, u kost ima su oveć e l i j e zdrave j e r tamo funkc ionišu uz p o m o ć ego-o rgan i

zac i j e i krVi . 2 ~ o g toga su ove dŽinovske c e l i j e , kojeII kost ima prouzrokuju k r i s t a l i z a c i j u i r as tvaran je , zdrave.

U ovim procesima mi smo potpuno izvedeni i z t rod imenzi

onalnog pros to ra . Jedanput je neko preuzeo na sebe n e

voljU da odredi kr i s t a lne površ ine ovog minera la u namana osnovu mikroskopskih s tu d i j a (ovaj mineral je a p a t i t ,

f l u o ~ kalc i jum karbonat č i j e se forme za i s t a ponašajukao f.i'Wi k r i s t a l ) . Otkr io je da u jednom gramu bi lo koje

- k o s t i u t e l u , ukol iko se sve kr i s t a lne površ ine koje se- tarno s tv a r a ju smeste j edna do druge, ima oko 100 m2.

Ako bismo, pak, p ro s t r l i t o t a l n i k r i s t a ln i s is tem naših

· k o s t i j u d o b i l i b i ~ ~ o površ inu od oko 15 j u t a r a .

Proces i k o j i dovode do k r i s t a l i z a c i j e i raz laganJa neponašaju se na t rad imenzionalan n a č i n - oni napuš ta ju

pros to r . ?udol f Šta jne r je pre mnogo goaina v e ć skrenuo- p a ~ n j u na ova p i ~ & n j a . Č o v e k z ~ i s t a n a u č i da poštu je OVU

novu nauku. Dozvol i te mi da to kažem na s l e d e ć i n a č i n . hko je neko mnogo godina rad io na p e r i f e r i j i našeg pokre-ta , tada tJože pos to ja t i svega r iekoliKo dodirnih t a č c . k B . satom naUkOiJh I ako on onda oce na neko p ~ e d ~ v a n j e ili S ~ -s t anak , gde su r e c i ~ o t r i č l ~ ~ a i 300 l jUdi ko j i nisu

č l a n O V i , i gde je on jedan akt ivan č l a n i c i t i r a da je

HUGolf Š t a ~ r . e r rekao ; . ; a ~ : o .iJrehra...,aene SU.iJstculce na;:;u-š t a ju pros to r , taGa on sebe prav i sme5nim. Da, i zv in i t e

na i Z ~ ~ Z U t on sebe pravi s ~ e ~ n i D l je r govori o n e č e m u ~ t o ne razume. S cruge stro..rl'2, me<ijutirn, ner;:v č U j e Ga



-9

p r i r o d n j a c i govore t ako , a j a sad t a č n o c i t i r am:"Ako po

gledamo ove procese i zamis l imo", ( tako govore n a u č n i c i iz Č i k a g a ) "d a umesto sVakog k r i s t a l a j edna i s k r i c a

bUkne 1 t a da bacimo pogled na kos t u r č o v e k a , on b i se

pojav io kaob o ž i ć n a

j e lka , ilič a k

š t a v i še kaoi s k r i č a v i

zvezdani nebesk i svod.

Moram r e ć i , da ako j e neko ko je ponikao i z apsolu tnog

mater i j a l i zma hemi je p r i s i l j e n da dodje do oVakve ima

g i na c i j e , t ada j a vebma poštujem takvu osobu j e r j e to

o t k r i l a kroz požrtvovan rad i mar l j ivo p r o u č a v a n j e . Uko- .

l iko sada , kao an t ropozof i , žel imo da se sre tnemo sa t im

č o v e k o m k o j i Je zaokupl jen takvim teškim radom moramo

prvo , u najmanju ruku, razumeti te procese kao i ~ n , i mo

ramo da radimo i s t o tako marlj iVO. Tek t ada j edna konverz a c i j a može d a t i rezu l t a t e ko j i nas mogu doves t i do pre -

poznavanja duhovnog, š to može u t i c a t i na š i r en j e a n t ro -

poz o f i j e . I to se d o g ~ d j a . Tako se do laz i u_s i t ua c i j u da

se govor i na osnovu znanja i nema pot rebe da se samo c i -

t i r a , n e ć u r e ć i ono š to se ne razume, v e ć r ad i j e ono š to

se ne posedUje kao u ~ u t r a š n j e i skus tvo . Važno je da ovi

f i z i o l o š k i proces i postanu unutrašn je i skus tvo .

Napravimo korak dubl je u ovo ca r s t vo . Pos t o j i jo š jedan

proces , i t a j proces je t akodje od ve l ikog z n a č a j a zazdrav l je i prav i lno s t a r e n j e , tako da č o v e k i u poodma

klim g o d i n a ~ a može o s t a t i mlad i č v r s t . B ole s t i ulaze u

naše t e l o , kako l i r i s t r e č e pr i l ikom njegovih i s c e l j e n j a ,

da b i nam o t k r i l e bof i ju mudrost . B ol e s t i su uvek u č i -telji. U o v o ~ odnosu bol je naš n a j b o l j i p r i j a t e l j , j e r

nas drž i u s t an ju budne sves t i . Ovo b i t r e ba l o , moralo ,

da bude s tav bio loga .

P os to j i JOš j ecan problem metabol izma ko j i spada u one

n a j č u o m i J e . Delovi ugl j enohia ra tn ih j e d i n j e n j a koje imamo u pr o t e i nu , š e ć e r u i mast ima,koje unosimo putem hra -

ne i koj i se t ransforr. , išu kao š to sa.". opis;; 'o, J.zdišu se

kroz p l u ~ a . r i z i o l o š ~ i m eksperimentima se u tv rd i lo da se

nek i p r e d u ~ t i pro te ina ne l u č e u t e lo v e ć se i zd i šu .

TakO izdisanjer.J, moji poš tovani p r i j a t e l j i , iZd i še t e deo

v&šer : U Č ~ ~ ili d o r u č ~ ~ , je r se u f i z i o l o ~ k i m ~ r o c e s l f f i ~ dos lo do t a č k e goe se deo ugl jenonidran tn ih j e d in j e n j a

razgradjuje i iza iše . U izvesnom s ~ i s l u ovo je z a ~ ~ t a so

c i j a l n i problem je r na ta j n a č i n svaKo od nas u č e s t v u j e u tudjer. l vaf?e:1ju. l'.cra.rn da. naglc.sirrl ca. :r<acla. kažer'l ea je

to s o c i j a l n i proolem to govorim s t r i k t no sa poz ic i j e b io loga .



- - , ~ . • • - o

. ~ o ·

•

R u d o l ~ Štajner i s t i č e da se posebno odnosi poput an t ipa t i j e . -.!

i simpati je baziraju na ovome. Jedna osoba može imat i i zd i sa jod razloženih ugljano hidra tn1h jedinjenja koj i je nepr i ja tanza drugu osobu. Ovakva vrs ta iskustva koju primamo od dru-gog može. se regis t rovat i kao simpat1Ja 111 an t ipa t i j a . Baš

tu p o č i n j e l judsko upoznavanje; moglo bi se č a k r e č i da tup o č i n j e prava l jubav prema č o v e k u . Sada v e ć govorimo o disanju . Vidi te , mi za is ta u č i m o da

d r u g a č i j e gledamo na disanje , posebno na i zdi sa j . Ali procesise dogadjajU i prilikom udil".aja.Tek od skoro se otkr i lo da.ne udišemo samo p l u ć i m a i nosemi o č i , na primer, takodje dišu.Otkriveno je da preko dana oko, u budnom s tanju, uzima k iseonik. U svakom s l u č a j U , u budno oko kiseonik ne dolazi i z

p l u ć a , v e ć ~ a oko udiše direktno kroz b e o n j a č u . Samo n o ć u , u sklopljenom, uspavanom oku, ovaj proces biva suprotan i nedolazi do udisanja kiseonika, v e ć odredjene supstance kojedolaze iz krvi preuzimaju na sebe opskrbu kiseonikom, i ras pros t i ru se do r a z l i č i t i h delova oka. Ako tokom dana oko ko-r i s t i kiseonik da bi Videlo, tada u tami popunjava kiseonikomvizuelne pigmente.

Ovo su veoma skriveni procesi na k o j e ~ a m je R ~ d o l f Šta jnerjoš odavno skre ..uo pažnju - na disanje oka, na č i n j e n i c u daoko udiše.Kad pogledamo unazad na ovih 35 godina n a u č n i h s tu

di ja izgleda da nismo imali s r e ć e , pa nismo uspeli da samiotkrijemo ove s tvar i U a ~ t r o p o z o f s k o j nauci , pa nam je tzv.

s p o l j a š n ~ i svet morao otkr iva t i s tvar po s tvar _ono š to jeRudolf Šta jner rekao. Za nekoga v e ć godinama u č e s t v u j e u antropozofskoj prirodnoj nauci bi lo bi veliko zadovoljstvoda može da ukaže na radove našeg in s t i tu ta koj i potvrdjuje

Š ~ a j n e r o v e tvrdnje. Ovo se odnosi na Štajnerove , r e č i : " ~ ; o r a m o s tvor i t i fenomen tamo gde ga nema. 5vaka'lCo o fenomenune bi t rebalo spekul isa t i , v e ć bi t rebalo na njemu eksperi -

.mentisat i" . Ovo bi se odnosilo samo na prirodnjake.Moj je zadatak da sad UKažem na nešto drugo. Ishrana koju_mikorist imo se p r i ~ p r e ! r , a u pr i rodi , i to tako što. se, bez obzi-ra ea l i hrana dolazi iz Životinjskog sveta, k r a j n j o ~ ana l i zom utvrdjuje , da se ona priprema u biljnoffi svetu. U zelenomsoku bi l jke postOJi proces koji se naziva fotosintezcm.Ir 6rakcijom sve t los t i , toplote i f i z i č k i h s ~ p s t a n c i (vodonik,ugljen dioksid, kiseonik, azot , i td . ) organske supstance ses in te t i šu I I prote ine , masti i š e ć e r e . Otkriveno je da se u

fo tos in tez i b i l j a ~ a , kojoj moiemo da zahvalimo za našu h r ~ ~ u i f i z i č k u egzis tenci ju , odvi ja ju dva procesa, proces tame iproces sve t los t i . He znam da l i su ove s tvar i do sada obja-vl jen je . Proces ta7le dovodi do stvaran2a skraja i še2era.; e c e r je p r o d u ~ ~ n o ć D e & K t i v n o s ~ i b i l jke . O s l o b & d j c ~ ~ e top-

lo .... e prilIKom .."1ja : ; e ć e r a de-ŠaVe. se z a h v a l j u : u č ic . . z g : " c . G ~ ~ , : , v c :• t G . J ~ n n o . : i ~ o p l o t i , t ~ . č i s t o J , - . toplo-cnoLI f:le::.ent.L:. Gno ':":0 Clola

z i tio j z r aža j a u O V G ~ ~ e C e : " u , n a u ć n o se r . ~ z i v a K ~ l o ~ ' ~ ~ E % S ~ ; j



·- .. - - - - _ . ~ _ .. ---,_.. _. ~ - , - - - - - -- ,-_.-

.... ...-4i- ,

energijom ili toplotom. Pošto se toplota oslobadja i sve t los t č i n i to i s to u t e l u ~ Svetlosno oblikovanje u biljakama P r O u ~ - : zrokuje formiranje proteinskih supstanci. Masli se u b i l J k a ~ ma formiraju kao neka vrs ta u v e ć a n j a š e ć e r n o g procesa. Kada

-se š e ć e m i proces obrne i poveže nekoliko jedinjenja , i

oslobodi ' vodu, pojavljuju se masne kisel ine.

Ali protein se stvara iz svet los t i . Supstance koje o m o g u ć a -vaju biljkama da kombinuju ovakVe s i l e sa p o s r e d n i č k i m supstancama tako da se prote in može i zgrad i t i sa enzimima koj i , presvega, sadrže fosforna jedinjenja adenozin, t r1ptozin i td ."

z n a č i sve supstance u kojima fosfor , i u manjoj meri magneZijum, imaju nekakvu ulogu; fosfor kojeg su a l h e m i č a r i rani jenaZivali nosiocem sve t los t i . Moderna nauka govori o kalor i j

skoj vrednosti sagorevanja š e ć e r a u ugljene hidrate koj itada predaju toplotnu energijU te lu , a l i još uvek ne spominje svetlosnu energijU koja se predaje kada. r ~ z g r a d j u j e m o proteine pod u t i c a j e ~ odredjenih enzima. Prvo se , i to sedanas može dokazati , sve t los t apsorbuje, zatim se prilikomvarenja oslobadja, i mi primamo svet lost . Kada se proteinirazgrade u našem te lu pod uticajem toplote , skoro i s t i enzimuzima u č e š ć ~ . Pošto rastvorimo protein, mi primamo svet lost

ona se oslobadja u telu i to ima neverovatno snazan s v e t l o ~ n i efekat . To je ono š to održava Život u te lu , posebno u nervnom

tkivu i tkivu mozga. Ona se unast i u tkivo mozga da bi opsluživala procese sves t i .

Enzim-- to je takva r e č . Rudolf Štajner je rekao da neko može zvat i novac novcem i l i može r e ć i tand ara mandara i l i ta -

KO nazvat i nešto u društvenom organizmu. Is to je tako i saovom r e č j u . Kada govorimo o enzimima mislimo na izvanrednet ransformacije i izvanredne brzine. Ove transformacione r e a ; : c i ~ jedešavaju se u svakoj p o j e d i n a č n o j živoj ć e l i j i brzinom odlo hi l jada u minuti . Ovo je , opet, metabolizam. To je ono

na č e m u se naš život zasniva, i dokle god se ova t ransformacija vrš i ovom brzinom, to za nas predstavl ja zdravlje i

mladost. Saca možemo Videti da je ovaj svet losni metabolizamkOji .bi se u stvari t rebao dogoditi u-razgradnji proteina,u aKtivnost i organa č u l a i u akt ivnost i formacije svest i u

našem mozgu - da je ovaj svetlosni metabolizam u č o v e k u , ovatran=formacija fosfatnog enzima, danas z n a č a j n o p o r e m e ć e n a . Neko bi to stvarno mogao da vidi kada bi vas gledao kako sepenjete uz planinu; mnogo vas bi ostalo bez daha, a neki bi

se umoril i . Veoma se dobro izč o v e k o v o g

ponašanja može vide-t i u kojoj je meri svet los t slobodna u te lu , koliko je onaaktivna. Ove se veoma dobro vidi u pr irodi ; u nekiffi godinama više nego u drugim, bi l jke su zais ta umorne, a to je Zbog

o e s t ~ š i c e s v e t l o s ~ i u pr i rodi ~ ~ ~ a s .



"- ~ , - - - - - - - - - - - - ~ - - -

-n

G o đ i n a m a v e ć n i s ~ b io u ~ v r o p i . J e a n o m sam o t i š ao na dese t•

godina 1 v r a ć a o se ~ in t rva l ima . Još uvek se dobro secam

pe j a la ~ v o j e mlados t i p r o že t ih s v e t l o š ć u i kao kon t r a s t to

me ono i t o se danas tako lako može pr imet i t i ako se posedujeoko za to : nedosta tak s v e t l o s t i , f i z io lošk i nedos ta tak sve

t l o s t i u našo j atmosfer i , nedosta tak s v e t l o s t i u b i l j c i , ko

ji se može p r o u č a v a t i biOhemijski kao i s v e t l o s t i u egu

l judsk ih b i ć a . Problem sa kojim se ovde s u s r e ć e m o preds t av l j ato š to se odredjene funkci je odv i ja ju u ' č o v e k u danas , u

1965-oj , 1967-oj , 1958-oj , potpuno d r u g a č i j e nego r a n i j e .

OZbiljno p i t an j e se n a m e ć e - zaš to? Š ta se dešava? Mora se

prvo r e ć i da hrana, zbog n a č i n a na-ko j i se uzgaja , n i j e više

u m o g u ć n o s t i , z a h v a l j u j u Ć i s e l e k c i j i i fo r s i r an ju ekces1vnekvan t i ta t ivne produkci je , da u potpunos t i apsorbuje ove s ve t losne t ~ a n s f o r m a c i j e , ove t ransformaCije u ć e l i j a m a , i zbog

toga mi ne primamo dovoljno pro te ina . U pos ledn j ih 30-50

godina celo č o v č a n s t v o primalo je sve više ovog oskudnog pro

t e ina , č i j e amino k i se l in e nisu v iše i zba lans i rane , i zbog

č e g a mu je hran j iva vrednost redukovana. R a Z l i č i t i p r o t e i n i _

danas konstantno s labe U našoj i s h ran i . Ako neko j ede rezance

, i š ~ a g e t e , samo od toga ć e d o ć i do pojave l i z i n a i nedos ta tka

s v e t l o s t i u č o v e k u . Ovakve pojave možemo prepozna t i i doka

za t i , U č o v e k o v o m ekskre tu metodom kOji sam pre izvesnog v r e

menaizradio na osnovu jedne nedovršene ind ikac i j e Rudolfa

Šta jn e r a , u kojo j o n smatra da se t reba p r o u č a v a t i sas t av

č o v e k o v o g u r ~ n a . j e r b i se i z toga moglo d o ć i do odred jen ih

z a k l j u č a k a o č o v e k o v o m duhovnom s t an ju . U ono vreme, n i je se

znao n a č i n n& k o j i b i se to urad i lo . Sada imQmometod k o j i ć e nam za i s ta o m o g u ć i t i da saznamo kakvo je ps ihološko kao i

f iz io loško s tan je č o v e k a i kakvi s u r c r ~ m e ć a j i p r i s u tn i . P r i l ikom p r o u č a v a n j a pr ib l i žno 1700 zdravih i bolesnih i s p i t an i

ka utvrd jeno je da 90% ni je imalo normalnu funkc i ju j e t r e .Pri l ikom pr i rodn ih p r o u č a v a n j a zrna ž i t a i pro te ina , pos ta lo

je o č i g l e d n o ~ a je nedos ta tak pro te ina sve više pr i s u t an . Sva

k i b i o h e m i č a r K o j i rad i u ovoj o b l a s t i pos tav l ja s l e d e ć e p it an je , ne z n a j U Ć i kako-da na njega odgovori : Š ta je normalno?

Posta lo je jasno da se danas u ovom svetu ne može Više odre

d i t i š ta Je normalno. Ovo je tako OG pojave rad ioakt ivne pra

š ine u atmosfer i . Od t ada je ono š to je normalno p r i l i č n o nejasno . Od pojave jednostranog mineralnog djubr iva , i n s e k t i

c id a , novih metoda konzerViranja i arugih metoda, od onoga~ t o r as te na zeml j i , n i š t a više n i j e normalno. Ne p o s t o j i

s tandard za normalno sa kojim se može pored i t i ono š to danas

uspeva.



-Air -

Prema tome tu imamo jednu vr s tu postepenog gub i tka funkc i je ••

Kada sam kasn i je utvrd io pro te inske kons t i tuen te u ovom se

menju, in te resan tno j e b i lo to da sam o tk r io v a r i r a j u ć i odnos u onom semenju koje je buja lo i neravnotežu u onomekoje n i j e bu ja lo . Rezu l ta t i su b i l i t a kv i da sam rekao se b i : Ako je ovo kao š to j e s t e , možda možemo i z v u ć i neku ko

r i s t iz toga . Zasad i l i smo nove mlade b i l j k e i z tog semena

koje j e n ik lo , u z g a j i l i nove b i l jke i p o žn je l i novu pšenicu

u l e t o . O tk r i l i smo da je i z ove nove pšen ice , č i j a su j e dra proš l a kroz onaj bru t a ln i tretmam toplo tom, n a s t a l a po

tpuno nova pš_enica . Prvobi tna pšen ica je b i l a ž u to -be l a

k i t n j a s t a , sa 10% pro te ina . Nova pšenica koju srno p o žn je l i

tog l e t a imala je providno, gotovo poput s t a k l a , zrno sa17-18% pro te ina . vom selekci jom dob i l i smo h r ~ i v u pše

nicu koja je umesto 10-11% pro t ina imala do 18% pro t e ina .

Rezul ta t j e b i l a b i l j k a koja je b i l a to l iko h r ~ i Y a da

bismo slobodno mogli da izbacimo meso iz naše i sh rane .

U s t v a r i ovo se dogadja . S u s r e ć e m o se sa č u d o m u ovom š tose ovde dešava; u s tva r i ide ja Rudolfa Šta jnera je r e a l i z o vana: pot raga za novim prote inskim kva l i t e tom, t r ans mis i j a

hraribive vrednos t i ko ja nam je preko potrebna . U s t v a r i , mi•

smo b i l j k u v r a t i l i u je6no više a r h i t ip sk o s t an je . Je r za i s t aje i s t i n a da to ži to ima 15-18% pro te ina i veoma dobru grad ju .

Ovo je prv i korak u s tvarn ju novog k v a l i t e t a hrane. A li ovo

je samo p o č e c a k . Pre tpos tav l jam da ce jednog dana ovo seme

z a k o r a č i t i u t rgovinu , a l i je_to os tva r l j i vo tek za lo godi

na. Takva misao je veoma životvorna - dozvol i te mi l i č n i ko

mentar - taKO ž ivotvorna da u i s t i nu s t va ra novu hrabros t u

ž ivo tu , uz p o m o ć koje se možemo s u o č i t i sa novim c i l j e m, i

zaborav i t i na pred jašn je bo les t i .

. Sada pristuparr. jednom veoma oZDilJnom problemu. Hedost<:takp r o te in a u biljkarr.a us lov l jen je t ime š to su p r i r o en i u s lo v i na zeml j i u v e l ik o j meri ~ z m e n j e n i od pojave rad ioak t ivne

praš ine , tako aa normalne bilj};e v ~ ; e ne m ~ ' g u p o s to j a t i , pa

se č a K ~ o r a s tvo r i ti i novG zas ' t i -;:-a za _ č o v e k a . Ovaj ;>roDlefil

ni je to l iko važan kao, na primer , r a c i j u ~ ili s t r o n c i j u m - ~ o . j-inogo važn i j i problem je to š to se rad ioaKtivni jod š i r icelom zemljom i krave ga unose u seDe, pa nešto od toga odla

z i u mleko, zatim u š t i t n j a č u krave , i na krajU u š t i t n j a č u t e l e t a , u kojoj je 100 puta a k t i v n i j i nego u š t i t n j a č i majke,

taKo da se ogromne nasledne š t e t e v e ć danas j a v l j ~ j u . V r e ~ e poluraspada r a d i o a ~ t i v n o g joaa je 146 dana, i za vreme

t ~ n 146 dana, ne izmer l j iva je š te ta u č i n j e n a kapac i te t ima na

s leGja i t i ro idnim procesima na ce lo j zeml j i .



>

r-i5 I

f

Da, $ada dolazi problem. M o r a m o ~ a sagledat i otvoreno. Re-" č e n o je da .b1 15 hidrogenskih ~ o m s k i h bombi t ipa A, uko-

l iko b i eksplodirale istovremeno, bez obzira na nj ihove 10-

k a c i ~ na,zemlj i , u č i n i l e zemlju nenastanjivom za s l e d e ć i h lo hi l jada godina. Toliko bi b i ~ potrebno da sva t a radio-akt ivnost ponovo nestane. Ovo s4 z v a n i č n e brojke . Da, dragipr i j a t e l j i , kada b i to tako bi lo , bilo b i to još uvek jedno-stavno. Ali problem ni je tako jednostavan, j e r se , u tzv,mirnodopskom k o r i š ć e n j U radioakt ivnost i i radioaktivne ene-rg i je , i s ta ta k o l i č i n a ispušta u vazduh. Prema p r o r a č u n i m a koje sam video, t r e b a ć a nam 3000 godina pa da imamo i s to to -

l iko radioakt ivnost i u atmosferi iz mirnodopske upotrebe,

kao kada bi 15 hidrogenskihili

150 atomskih bombi eksplo-diralo istovrmeno. Dakle, to je proces koj i je o t p o č e o , ko-~ i v e ć ima poznat i teJUltat , a t a j rezul ta t , n e m o g u ć n o s t č o ~ veka da na 4emlji preŽivi , o č e k U j e se za 3000 hi l jade ~ o d i na. Č a k , kada b i se un i š t i l i svi nuklearni reaktor i , opasnostda zemlja n e ć e os tvar i t i svoj Cil j bi la bi prisutna .

To je s i tuaci ja sa kojom se s u s r e ć e m o danas. ova s i tuac i ja

navodi neke l jude da se malo zamisle. Z a k l j u č c i su veoma•in teresantni . Želeo bih da vam p r o č i t a m nešto iz Atomskog

n a u č n i k a , žurnala za atomist iku koj i govori veoma otvorenoi i s t i n i to . P r o č i t a ć u vam jedan deo iz č l a n k a o ast ronau-t i č k o j i n s t i t uc i j i . Napisao ga je Džejms B ~ A6son,zamenikdirektora za n a u č n o i s t raž ivanje u a m e ~ i č k o j vojsc i , daklejedna veoma važna l i č n o s t . Taj gospodin Adson, koj i danas kao

n a u č n i k vrš i ut ica j na a m e r i č k u armiju, govori o ~ r i p r e -mama za razvoj vanzemaljskih VOZila, taKO da se zemalJski su-kobi ne bi više rešaval i oružanim putem na zemlj i , v e ć namesecu i l i nekoj drugoj planet i , pa bi na ta j n a č i n bilom o g u ć e spas i t i zemljU. E, sad tu postoje o ć r e d j e n e t e š k o ć e .

_ (Smeh).Vidite, ne b i se tu t rebalo smejat i . Ovo su OZbiljnes tvar i na č i j e su p r o u č a v a n j e p o t r o š e n i ~ i l i o n i dolara . Ovo

je z ć i a t a veOllia, veoma OZbiljna s tvar ~ ~ r aVa r a z ~ i š l j a n j c o p o t ~ r i r o d i , o č e r r . u je ovde r e č , obunvataju i naš koswos.Ci t i ram, " b i ć e m o g u ć e razvi t i svemirs;':u meciic inu. Poštotaoo n e ć e bi t i kiseonika za disanje , v e ~ t a č k a hra,a mora

b i ti t a ~ o usavršena ea se može uorizg&:i I I krv , ·l.aKO ea se

disanje i ishrane u č i n e nepotrebnim." Ali č o v e k u se neštomora i dopusti t i da ne bi izgubio svoje navike i aa bi nlogao

malo p o p r i č a t i . Tako se L; i s t r a ž i v a č ~ i m ins t i t U č i ... &. rac i narazvijanjU supstanci koje bi mogle aa se ubrizgaju u ,:rv daDi otkloni le potrebu za disanjem. Za ovo se t roše milioni .Č o v e k Koji se bavi planiranjem u generalnom š č a b u je ta j i s t i

č o v e K ~ : o J i pla!JirG ZG b u C u ć n o s t . ;:e J:;cže se r e ć i GE. ~ u planovi



-"6

a m e r i č k o g generalnog štaba neumesni. Predvidja se da bi onajkoj i okupira mesec imao dve prednost i . Prvo, m o ~ l e bi seo tk r i t i mnoge rude koje su retke na _%ernIji, i mogao b i se

z a p o č e t i ~ o b a r posao izgradnjom rudnika na mesecu, pa b i sena ta j n a č i n mesec mogao eksploa t i sa t i i vel ik i broj biznis -mena bi rado kupilo akcije za takav m e s e č e v rudnik. Divnaspekulaci ja .

S druge s trane, pak, kaže ovaj gospodin Adson iz generalnogštaba, spoljnapoli t ika i Amerike i Sovjetskog Saveza je z a 1 ~ t e resovana za ovakvu okupaciju kako bi je G ~ o r i s t i r a rad i i zvr-šavanja v o j n o g ~ r i t i s k a na ostale zemlje. Bitno je to, c i t i -ram ponovo, "da bi se mogli sklopi t i ugovori da se bitke za

pozici je na zemlji odVijaju na mescu, kako ne bi bi lo isuvišerazaranja na zemlj i . Zemljarnora os ta t i pogodna za život .Još izvesno vreme, govori t i ' o ovakvoj pozic i j i meseca b i ć e spekulat ivna s tvar , sve dok se to ne os tvar i . Ipak, ukolikone želimo da rizikujemo da se č o v e č a n s t v o jednostavno izbrišesa zemlje, takvo ra t i š te na mesecu je jedini iz laz , umestoodluke da se borimo ovde, na zemlji . Ako se neko to l iko razvije da može da osvoji mesec, onda ć e m o ć i da osvoji i Mars,• a onda možda,ako dal je ne bude iš lo na zemlji , poslednj i pre

ž ive l i bi se mogli odvest i na Mars i tamo podignuti novukul turu. Da, Vidite , dragi moji p r i j a t e l j i , tako se danasrazmišl ja . Možda ć e t e b i t i uvredjeni , 11i ć e t e č a k ovo smat r a t i za genijainu zamisao. Ali oni ovako razmišl ja ju , i ovesu misl i , ako znamo da ć e č o v e č a ~ s t v o za 3000 godina moratida donese odluku bez obzira š ta se dogodilo, ozoi l jan problem.

O v ć e v a ~ moram r e ć i nešto što s a ~ p r i l i č n o teško o d l u č i o d a podelim sa vama, a l i to je proiz iš lo iz razgovora sa doktoromRudolfom Štajnerom. Nikad se ne zna gde, kad, i -koliko č e s t o se l jUdi u m o g u ć n o s t i da se sastanu na jednom mestu. eve

misl i t i č u se veoma , veoma ozbiljnog problema.

Ovamo u Dorrrah saru dolazio kao c l a ć i č , 1919-te, · 1920-te,1921-ve, dok sam bio u č e n i k . K a ~ o sam se bavio r a z l i č i c i f f i ~ ~ t i v n o s t i l l i a , težio sam da u to vreme iznesem neku speci f i -

č k u misao, da uputim neko s p e c i f i č n o pi tanje Rudolfu Štaj -neru. ~ i s a o je bi l a s l e d e ć a : sadašnja civ i l izac i ja vodi

G e z i n t ~ g r a c i j i kroz primenu f i z i č k e energije ( i tennologije ,u ~ r a ~ n o j anal iz i ) , t ~ . elektr ic i te ta , magnetizma i osta l ihenergi ja - atomska energija tada još ni je bi la otkrivena

pa, pošto je n e m o g u ć e da ovakva energija ne dovede do dezin tegrac i je , dakle, n e ć e l i b i t i n e o p h o đ n o uvesti životnuenergiju u tehnologiju , novu energiju koja ć e u sebi nosit i zakon obnove, zakon života, i koja ć e , naravno, u č o v e k u budi t i s l i č n e misl i i o s e ć a n j a , i : ~ ; J U l s e , ~ e l j e , da ć e r . , o l ' a -

c i j e da u č i m o da oC:ržE-VaIrJO r a v n o ~ e ž u , i zg rao ju jeoo , s i n : e t i -~ e ; , j c ; . , uzgajatiO i ra?Vi,jaH.O, nego c.e. n ć : . s t a v i I I J O sa t e h n o l o 2 ' - ~ : o ; ; :

Ć e s t r u l ; c i j o l ; ' , deZintegracijom l bOlf.Dardovanjenl. Ovo je Dila~ _ l , . . c 4) : - ~ ~ l ' · e ' - o " ' ~ ~'l..,. s ~ r - ' ) " " ' s ~ ' - \ - ' U - '.c. . J.. ; " " " G ~ l ~ l ' :':t·in;..o.t ... " "a l l ' t J ' ' " ' \ ( " " ' · o ' : ; ~ .... ...,.. .'- h ct .JI yU . . . . . . . u . ~ _ _o- ... ...



- ~ ,

.. energi ja koja bi mogla p o t e ć i iz Geteanuma u svet kao odgoYor,kao novina, kao reakci ja na svo ovo ras t ro js tvo . RudolfŠtajner je i s takao da bi se takve energi je mogle prou

č a v a t i u ·transformacija.T.a odredjenih t"l 's tanci u ljudskom te lu . Is takao je da je ta energi ja uopšteno ono š to mi odredjujemo kao e t e r i č n e formativne snage, e t e r i č n o te lo , toplotni

e t a r , svet losni e tar i t d . OYO vam goYorim ne po lekcijamaili predavanjima, v e ć se rukovodim direktnim odgoYorom naovaj problem. j!;oja misao, moje pi tanje je bi lo z.ašto ne bibi lo m o g u ć e , kroz o t k r i ć e i primenu takve energi je s tvo r i t i

društvenu tehnologiJu i os tvar i t i društveni _poredak. OdgovorRUGolfa Štajnera 010 je t a j , š to je dao sugest i ju z.a nekol i

ko jednos tavnih e ~ s ~ e r i ~ e n a t a , koje sam t a č a i zvrš io Ze ~ j e g a . VaJ": tOKova ov ih e ~ ~ s t J e r i r r : c n 5 . t a , rekac r r ~ i je co. je dobio odgovor ouhovnog sveta i odgovor je bio s l e d e ć S ; " K i j e još pravovreme da se e t e r i č n a er:ergija upozna 1 uvecie". Bio sam ooave

,::;za.n

Up::. tEZO

CE. SE;

rtucolfželeo•drugo

.;-- - r - .. ..-c- ,....;..; .. ' - t - .;c.. _ .:c:l.J.i.t<:::.l.o r l ...• i . l . . . , ~ _ K"" .... ..;amQ. Cc . o 0.,,02 č ; I . ne govor.J..!T..

82.::-: o r : ~ E . J - poe k c ~ i l 7 ' . uslovl.: : :a ":Ji Guhovni sve:: pr-ista:)

tc.. neve.. e n e ~ g : . . ~ , a ~ , ; ' , : ; u t a v c . . , u ~ : : ; ; z n a i even:::.;.s.1r-i8 p ! ' i r . , e n ~ . ~ ~ a j n e ~ je c 6 ~ v o r i o t ~ ovo je raz log zbog kojega sa:.,

da Ć ~ ~ Dar ~ v ~ j ć e c odgovora} nošen ~ i š l ~ u ca bi nekov r e ~ e ffioglo Ć ~ ea v:se l ~ ~ u l t a t a / : j e d ~ i n e o ~ h o d ~ us

lov , kako se O V ~ energi,:&.. ne bi z l o u ~ o t r e b i l a je ć a se uS; J o

s ts .vi d r u ~ t v e n c c.rec.:.er.:e ne. baz i i de j e t roc la '1os t i , ba r u~ e - i , . . . o " ' " ....,..-lomr .... -\ · .,..,.- konsPK·v p ,.., _ ..... d,....·' .... - ~ r c . - , ~ , , , : ~ s-venl·... - . . . . l ., : .iI;;;;;: .... l j ' ( : . , J " : ' - ' -oU: _ ............ ,,)-'--,- o , _ _ ll ~ J . . . . . . . "'- • r·-" C-

c i a j . ~ r..:::;;rE:. se u v e E ~ : L: s":-<:'ac:u sa oU!"""Jovn:rr.. )unc;vni sve t nE: b i

č a - i { n i ć o z v o l i c cc. se co,/e e " t e r i č n e energ: ' je c:kr ' : ' ju d o ~ : sene :::.::.. CSLcv&l::, :6.....><VC c:-·....;.št\'er.C' urec..jer:je. : , r : . . l E ~ us: 'ov k : : : ~ , i je hU2Cl: S t & j n e ~ s ; ~ ~ e ~ u o ~ e t a j da se ocredjene d u h o v ~ e voCje t1or':=.ju

č o v e , : : s . r ; E : : : V E = . ; P ~ · ( ) : - l c . . c 2 l , . ; . t .e le

ne orr,og'..l::ava

:'r'.kc.r::.:Y-s"'C_ ne z e r . ; l ~ : ; . . ce bi preiJzel i voc j s :vc

: : . 2 : ' : · " : ' : : " ~ eVE voc je n:.s·..;. :.;. l T . O E . ~ C ; : - ; 0 5 : ' ~ da c:.SI. . s . ~ :-:::- c č . . : ' . .s.s:-..,:i sister. . in::elei-:"tu&l:-Jcg o o r ~ Z C V 8 : l : ' Z : 1

više: v o c . : ; ~ . a cG. se ;'-Jcjave t.: f : ' z i č K O : l ! t e lL . I · : v : : " ' ć . ~ O u · , z o - ~ l. ~ " ~ . , . . " - ..... r : : ' " ' , . ~ "';··''.--lc,r,..,t::;, '\"'-'0· 'e V'' ' 'O' ' ' ' ' ~ ' r " ' " 1'"'\0C' o 1 " " " O ; " ' ~~ . . . . . .....1.- ......... ..... . .1"-' __ ......... ..., .. \...0,-,-, v,.,-" v ..... J t: .. vc . ..... "..· 1.._ ...... I ... 02

; ' - : - ' : " : ' " ; c . : : : ~ ; ' ' ' ' ' ' ; :e.L.": c.-..':.:-:-, V'2-...-:--"': s.ve d:..i:. ~ . c l G . c r : O C ; i c Z O V c . . : - ~ J E r.e

p o s : c . . : - ; ~ ( ) ~ ' ; t e . ~ e ~ : ":2: '&' ~ · : a . G Q "taKV.:J O D : - C L Z O V 2 . I . ~ , e d:Jvece acr ~ ' · " ; " ' ' ' - .. ,.:Jr ct:- ' r > . = > - ~ C > - - ' . . r- , ,-".c.. "'rc'" .:,..,. .. - . .: .....r r : U č U , - , I C : ; , '-'_ .... c "-''- u -Cl_o''::: cuncvJ.Je ' . '00. ; - . ; ... J.r.a.rn ...... C •.::":' .... ,:-.1.1 e -

L.z::·", -.'c.:' ,:.si:.VC č : c · · ... e č = c ~ . : : : . , . : 2 . 1 i ć : . r : C ~ o t . ; = i O S L O ~ ~ c:-uš:ver,i ~ : : ~ e (".2.. ...: K 0 ~ : ' i . :Die Co' :. i C : . : - ' & . . - l : : ' : ~ U i = ' r O ~ ~ v Z}01..:.:,c,tre::tE:, :C1-.: :'&Cc.. 2.

o · ; ~ n - + ... -.:.. ' - r ~ ~ " - r ; " ' - 1 · ~ · \ / ~ " ~ S - " ' .. Of f n - o v o ~ '"'" O'p·" ,CC. l . "V ... c:..c.c::. ... S '- , ! ! . , , ) ć ; : . . : . ...... , ~ ~ ~ C 1..... ci. oo- CiC ll •• a _" !-J. O . l_ I l jU.

l ~ ~ r · a v n o ~ S ~ s v i ~ O V 1 ~ ) cel&u ~ r v c Vr'e;;,e, z & ~ ? ~ a : e ~ ~ . ~ 0

. : - ' E : c . . c ~ n E . Kn "'i&'. ' : ' . j . : . : c v , ~ _... ~ ; s . u Eebi nOSl ~ 0 8 n ~ v ~ ~ ~ \ ' ~ : b

" G t O ; ' : S r ~ ' , . ; . ' 2 n e r f _ ~ , L , ::-;C i.-:-::::.-::r:;o

b u c u ć ~ o s ~ ovog ~ 0 c r ~ 5 ~ ~ b i l a je .

je , c r ~ E ~ ~ : j i ~ r 1 ~ a : e l ~ ~ , Z ~ 5:V&:.! 'E.J1Je : leve e n e r E i ~ e t z 0 ~ o . . G ~ l ~ r e a ~ i v n e ~ n & g e , oCEover na

G 2 : : ~ . ':;.'c veliJ<a O ' : 6 0 v o : - · r ~ : . . ~ : I " ~ " : : c;·t-:: ..... e ć > L . .... '=" :\'-= ":::- .... . . . ; e ~ ~ E : . r . , ..... , : . . . : , _ SV':: c ... ':: !--::C- ... _ : : : : . ~ . . ; ' .... : ' - i . ~ .... L.

• rl..,. e'.:,,, ,_"....:.:',(;\/J . ..:-<. .. , - - ", " -.:::.;,.(, ::.........' ~ , _ s ; : . __ ~ > : . . - · . : . - - · t l L - ' - _ e 2. ....



- -

cl

..-"0

o kojem je Rudolf Šta jn e r u vezi sa ovim govor io . Zar je mo

g u ć e ovakav cilj ne smat ra t i za , u najmanju ruku, oZbi l jnu

ogovornost? To je sve š to mogu da kažem u vez i sa ovom temom.

Dozvol i t e mi da to kažem na moj sops tveni n a č i n : mi z a i s t a

v i še nemarno mnogo vremena. Granica f i z i č k e reprodukci je nas tupa za o tp r i l i k e 3 0 0 0 godina . FiZiološka degenerac i j a žen

skog t e l a , d o v e š ć e kao š to je Rudolf Šta jn e r rekao , do toga

da se deca f i Z i č k i veše n e ć e m o ć i r a d j a t i . To se v e ć j asno

v i d i i z progres ivne degenerac i je . S druge s t r ~ n e , r ad ioak t i

vnos t ć e se na zeml j i za ~ o o o godina p o v e ć a t i do te mere da

ć e abnormalnost t o l ik o pora s t i da ć e zemlja p o s t a t ~ nepogodna

za,_ s tanovan je . TaKo možemo j ) : ' e ć v i d e t i da ć e ako se č u d o ne

dogodi za ~ o o o godina , ovo f i z i č k o i mineralno t e lo ~ o j e no

simo okolo naokolo danas b i t i beskor isno za l judska b i ć a . ~ se č u d o ne dogodi . Š ta je a l t e rna t i va? Altern&t iva j e ,že leo b ih da kažem, jednostavna, a u i s to vreme i n i j e . Za

~ l s l i m o s l e d e ć e . Do sada Sa5, se k o r i s ~ i o s a d ~ š ~ ~ i I T c ~ ~ j e n i C ~ ~ & . Đ o z v o l i t e ~ i da ovu s l ik u r & z v i j e ~ z & ~ r e ~ u t a ~ - Etc

:,e I I s t v a r i j e Q i ~ E . s ; ; e r . : u l a c i ~ 2 . . . U ;:>r:Jsekt..:., no rr:iE. l ar, č e · v e t : - ~ O . . , "'_..: .. L.

"n·>crn.. .Coi.i J'" c;\,;:=!';..--;;-,' ~ . . . . . . . . . . . .:'r-r- 9 - o c " n ~ ... c;. p r ~ c;;. ......c:o. .... J. K' ~ o ~ . ' i.c. u ..... c:,=,c"'e:r "ic; ....;:1 .. _ b . . . . . . . . . . . . .. , ...... <l,

UDrZa.."10m terr,j)u reinK&..rr. irari jE... 'io je z n a č i š e s t ~ n r < c . . I ' ~ a c i j a ze:. 2 0 0 0 godina . Gr: se n e ć e inka!" 'nirat i u svako: ' l vey.G., !:ao s:.o

to č i n e ve l ike dunovne vodje; to ~ n e može o č e k i v a c i . A ii

~ o š t o se t ~ m p o ubrzava, v e o ~ a ~ e l ~ ~ o m o g u ć e ć a ć e S ~ ve: ~ k i D r Q ~ n a ~ : : : ' n } ; ' E . . r n i r a ~ i ~ v 2 . k i t . 500 goc:"n5.. Još u\,"et-: j e to

s e s t i n k a r n ~ c i j a . Tc :e b i l ~ - ~ C : . s?ekc lac i j&. Vrat imo se sa

ca ~ r e a l n e s t . ZaTJislite Š ~ ~ bi z ~ a č i l o da se za š e s : inka r : i a ~ i ~ a ra __ Zvi jenlo t o l i k o da C&";7, v i s ~ [";e bUGE: ; : c " t ~ e ' ' : ' : 1 G :Jvo

rr.inera.:"no f ' iz išKO t e l o , č a p o s t o r ~ e m Q nezC=.v:sni ac. onDE š to ~ e c " 'emo " ~ o rY'-: e.,.. .... · 'no te-' .... ,.::.- . . : rr- .... r Q ' U ~ O O T C , , , , . , " , ; - : . p ~ , ~ ' - ' 1_'0.=. l . . lJ ' _I.\..... l ., a . ~ . . _v, .l-.HO..I-lJU " I 1"". w ..... '-"'"-, ~ . L .... c.

z i č k a t ~ 1 0 u k o j e ~ b ~ s ~ J c ~ o g : _ Žive t i i take ~ C 2 : ~ : ~ n e ~ v ~ sn i o ~ a ~ 8 s t r o f : ~ O ~ ~ ce p 0 g 0 Ć : t ~ zemlJU. Tc ci : : . S c ~ u

~ S s ~ r a r . e je

ć r u g ~ c i ~ ~ : Ć 8 s ~ ~ ~ ~ i m c e t e r : č n ~ e ~ e r g : ~ ~ y . 0 ~ e -,,, ,,-,nec'it" · ' a · ~ s ' r ~ r u > E ; h - ' " " r ~ ' " ~ , ' , -e( ;"0- s ~ ~ ' r ' ~ ' . .... ~ t J ' ; ' .I. h. L.cA .. VJ.' .... l ~ l " , , ' ; ' ' ' ' ' ' ' 6 ' ' ' v ' ' ' • • , " ' .....! • • v . . . c;,."_, ..........:

ć a svaki p c ~ e ~ ~ ~ ~ : ~ ~ r c z rac ~ 8 svar!, u n L ~ r a ; r . : e ; ~ Ž ~ v c t L . ~ ~ C Z ;roc.uhovlJavE..nje m e . t e ~ " ' i . ~ , c , k:-oz p:-'OCE:SE r .,et&'Goliz:T,c"\ \(:'cz

~ · · - r " ' l ~ O " + n ' ' ' g o \ , r r ~ , L rOZ ", . , ' . -" < ; r · A ~ d •. -.. ? e ' ' ' ~ l ' z ' r , e", "r '"...l', . . . . . . . 1 ........ j, ..)_ VE., \J G. , r. ~ , l . ~ ! : . .............. c:.., :n .J,-""'..... \,.__ c:. ........ J ......"\. 1,1_

~ s v a ~ o ~ ; p o ~ e G i n c u , ? ~ e c b r & z i s c ~ s t v e n o f ~ ~ i č ~ c ~ ~ : s . ~ V G ~ e 'o:;.·'r veliko' -,.-,...- .. ,..;. : """ 'c ' \ ' ......... ~ - ; . : C'" c-..-r ...... o .... ,.. - - ~ , "::E::....,' '-Lc....l ... ,_ Lc..·.... c:."'o.:., .L. ".\0/<:...'... . c... .. • ", .... J. co.. .... d.:,.\oI . J .... - .. '.. "-t,.

= < ~ _ l o p r u ~ e n o oc S:'ra.Jle S U Š C ' ~ f i E ; , da je to Z o . C c . ~ ~ r ~ ~ C J ~ l č ' c v e t : :',Gže ć a izvr';i S2J7"JQ C i . ~ ' . ( ; žel'::', _ G:.r.c r r ! C ~ e cc. naUZ::;" cc:. rE-zurnE::

-r'i ..... onne al'no·'..... ,.::. ..- .... ,.. .... O ~ e ... ~ ~ ;'e - r " ' v · c : ) " ' ~ c " " " ~ ,' - t - :" - , . . ' ' ' - , , ,- ' " l ~ ...... ' .... , ..u \,J_ !J . vc . . . . . . . . . .. 0.............. c l ii".,;. ' . ' - , ~ _ ........ c . . . . J \ . . . ~ i l . .. co

~ : ~ J n e r & o ~ t i c s ~ v & r e ~ a p o : ~ ~ ~ o ~ ! i . ?uaolf' ~ : & 2 n e r taaa

poveo tu malu grupu l U Ć ~ k c ~ & D ~ P!o[la C ~ 2e s p ~ ~ e cc ze

~ . ~ l ~ s k e k ~ t a s t r o ~ e n ~ e ~ ~ ~ ~ O C E : : ! ~ 0 ~ S 0 i ~ O E 1 ~ : ~ ~ o c : e cc:. spe:.,-..,;. ~ ~ .... :;:..' . C'''' , : r .. . ; ' " ( 'T ' ' ' ' _ T ~ _ ' ' ' _ ' ' _ r , : - : :o ~ . , . . , ' F , _ -,

.::> ..... l. ... '- l .... t<O ;Juul,..c..;G.•• ....!1;" _1..0 r . c . . , - . : : . . . : : . _ . · - , ~ · : .. . _..:._ v . _ . , ~ ... o::. ........ . . .

: . . : & . ~ n t : r · ~ e E,(;vor _ G 0 C·,.!C; 1 . ' C ~ ... C.<" ~ ~ - ' ........ _ i ~ ' . . . l c . __ • ~ · . E : r : a : 2 C::

:: : J J . . t ~ ·v'evida :..c. l ć : . . S . 1..o;_'P , - .__ ~ : : : : : : : : .. 7 r-\ .... ' E : ~ : . . t : : : _ \ . ' ; : . ~ . : . : . . . . ~ 0 -.... c.:c'< 2 2 : . n V E ; , . l ~ , 1 " " : ~ 1 l.:..Jccl:.-:...;. ~ . _ c . . : - ; ~ . . . . . : , 2 . ' : : : ' Ć ' i .. , . : . . . . :

.... _ . e..... Ć . ' ~ 1':;:"

- ~ E : . r \ ' ' ' : ' : :,,:,e-.. ;::<.:' ... ' ~ · · , i . : - , n;,!"'", • • __ ':'''' · : : " , ' : 2 . ' : ~ / 7



-.(9

2

l judskim dušama i da sv i zajedno možemo r ad i t i da prevaZidje,mo mater i ju niže pr i rode. To je m o g u ć e . U s tvar i može

se sa PUQO nade gledat i u b u d u ć n o s t . M o g u ć e je s t u p 1 ~ i naput saznanja sa kojim j e Rudolf Šta jner z a p o č e o , i ne i ć i timputem s p o r a d i č n o v e ć r ad i t i veoma vredno. Prilikom jednog raz

govora o ovoj energ i j i i ovoj e te r i zac i j i Rudolf Šta jner mi jer e J < a o : ' ~ d bi samo medit i ral i nad p o č e t k o m Jovanovog jevandje l jai p r o u č a v a l i knjigu Kako se s t i č u saznanja viš ih svetova i pr i

mil i je u svoje s rce , tada bi b i l i u m o g u ć n o s t i da odgovoritena sva ova pi tan ja i da se probudite ponovo i s t v c ~ i t e celu

~ ~ t r o p o z o f i j u I I sebi samima, a ~ a č a k ne bi bi lo po"rebno dap r o č i t a t e i jedno od mO;ih p r e d a v ~ ~ j a ~ Zašto? Zato što su,vrlo jednostavno, na p o č e t k u Jovanovog j e v a n đ j e l j a ~ s t a k n u t e eve arhet ipsKe tvorevine: R e č , togos, keja je s tvor i la božanski sve tsk i poredak i I I f i z i Č k o m , i kojeg se f i z i č k a matE r i j a može razumet i i t r ~ l s f o r c i s a u ; :i S v e t l o s ~ k o j ~ 5ve t l iI I T ~ u iz koje pro iz i laz i - p r e c b ~ a ž a j . Mo:-c..=. i z ~ e : ' : : " jo š ne"što ukratKo; jo š je.:ino prop in j an j e &.žca,je

l niže p r ~ : - o a e u našem vremenu t.i Kojer:J j e Vidim mnoge v e ć u opasnost. za duhovnu b u d u ć n o s t č o v e č E . . . . : . " " 1 s t v a . nego Sto je ator-,sK€

tehnologlJ2 . Ovo je ~ o p i s , , " " ' 1 o u žurnalu Nauka , Or:to:Jra 1957.,

j ) O ć naslovorr . " H e v i ć l j i v i sve-:" ili Il?re.gc·vi::>ez prepreka l l •

'Ii:::.iT;O je c-pisa""'lo_ kM O se mož'e u t i c a t ~ na č c v e : - : E . putenI k o n ~ r D r ; t , a c : ~ e sc. :::::J};)lm ir.lpU}sir.,c. ko j i su t a J ~ C · k r a t k i da ir: č a . k .

r r : ~ ž e r ~ i c p : -ke : : l ti. r ~ ; J r . J . . ~ a o ekspe:--i:r.ent prika2..aIJ j e : i l l t , i

b u G . u ć i ca 0:"<:0 ne može ea opaz i irrl;ulsE' i spod 1/24 seKunde,impuls i s:.... :lCi filrr.'..:t bil:: ' iš i s a r ~ : t . a ~ : v o r t brzinoIT: L ir:t:ervalirr.c

oc. j=c.ne s e.r::U:loe , i k c . . z i v a l ~ " us t:e..r.:' Iz-ati j i nape I j e i k:.:puj! I I

~ l l n e ~ ~ o s l i ~ n o . G l e d ~ o c i f i ~ m s b i l i su posmat ran i dok suE : . l € d c . . l ~ ~ : : ' l : : - . :i iaKc r.ikc.:::' ri t: ' t ~ p o ; : . i s 1 i l ~ C d. \ , l :s t&I1U 6a D:..

::::. , . . , , " ~ l - ~ l ' : ,....,.: ..... , ~ . : : : - - - ·Ll'--r-- ..... ~ l ' : " ko --" _ .... ..:n e ~ ~ c n c : . ~ ... ..l.. .. .,u KU.,!-'...i...L.L, Oll_ ,::, ~ s .... c:. ' , ;: ... c e_...i.. .i. . "U : - ' J ' vVa l_ .

OvaK-ve s t v a r i se Oa....!lCiS G o g & C : ~ c , : : l . ~ . V e o : T l č : : . e m o g u ć e b i ti :z lc2en' t " r · : , v ~ 1 ' " c::: ...... , - - Y " ~ ... ;:. c"'k ne , . . . . ~ ~ ~ .;-.., s · · e c + - ~ . " " , l e ~ "0 a - o ~ a c ~ " ; " : . > i uv o . ~ . ....11 tOJ l , c;;. .. .11"", . o. .... .L ... - . . . . . .. ~ 1.>......... .... .. -- - .J ~ ..' ' ' '0' . ~ . - ~ s v e " t ~ : . ~ - , ~ ~ t ..........V ' ~ ' l J ~ i ' ' ' '.. .... c..... D-' 'e \.l cvorr e c o ~ , .. L....... .... tJ . c . . . č . . . . • ............ - - 'O ...... c.. ... .J .J ....

slet : : kaKe bi bilo j e d n o s t ~ v n c k a Q ~ bi C c l o K u ~ n a svesna ~ k t i V ~ 0 5 t 6 o v e ~ a bila ~ o t i s n ~ t a , ~ & d a b ~ se : & ~ v i r o p r t ~ ~ ć j e n i f f i

. < ' · - I ~ - V ' ~ - ~ ' - - ' C " ( ; " ~ n r - - ' i v " ~ J y . p ~ " r ~ " Z " ' -',n. C ' "e ,_.,.,1",... :. ... :.1 ...· . l . l Ie . _ ~ ' ' ' ' ' ; . c : . . . r ' ' I . - 0..1..1 ... ' " ' ~ _ • u lI! ' -I I . .d.nv 0. ....... ,,;1"':... ..........

. . . . - · ·0 r· " l ~ i - ... .-- ~ · c ~ - · ., 1--_': ~ ; : . . ~ : ' 1 " ' . " " " , . . , - ~o/L'.I. . . . . . . . . . . . . .' c:. ... f7Ju _Vl .;..c- c;;..t\ .:.. ...!L I T ~ V c . l .a. · .... c:. v n ~ ..... J..n .•. e ... Aal. . . . .

1 E ~ & bi u s tvar i bilo ffiogu6e s t v o r ~ : i potpuno d r u g a ~ i j e EcveČ ~ ~ s t V O , s&vit l j ivo i mirne. St& je altern&tiv&? Ja je neV:'Ciioi u č e m u erugar.-, osirr, L: sves t i , u ( h . l n o v : · 1 0 ~ S C L - : - . c s v e s : ~ t<Gjc ~ v i ć . ~ 5 . d&. su taKve prirr:-2ne t E : h : 1 0 1 o ~ K i : - J c t . K : - - i ć a 8.::oralr:E:.Č u d n o , t ~ je i k ~ a j ciklusu n2 ~ o j i 2e hudelf Š t a j n e ~ U ~ ~ Z & O :

1 u ~ o l i k o se u is l1rani Č O V ~ ~ ~ c t ~ e ć ~ e n e s i l e n ~ c s l o ~ a ć ~ a ~ u L

":O: ' :S1. uL:tnC\c:-lcg, : a C 2 . ~ e S':: u r ~ e E t 0 f . : . : . r c . l r : ~ r . r; .... ~ l i ; : . C : , " , ' 6 . V ~ : ' ~ ~ ' . ~ " " " T " > ~ - ' ~ ~ ~ - - " ' ; < ~ 1 " " ' - ' <--·u - " F - ' ~ - ' . . . . . . . . . .ot:. ~ ' ' ' ' ' ' ' ' r - l - ( ' ~ · + r · · r - " · O"

c. . . i,.J.c. ! . lc (..,. ., . v<"- ~ - C - _ t ~ c r , o . ' - ' .. · , vv ~ - c . J . ; - " - ' j ; ; i . . . fL.

; - · ~ · i . · - - , l i s : : : . ~ ~ • L : V e · ~ c . l . : " " ( ~ : l , : : ' . ) c : L ..·l.:.r. .. · · ~ ; : . S V E : : : ~ l o : : 3 t . n i r . ; ; , i ~ c ; . .. v;<ic

::-I:,-'.. < c - ~ Z C L . . : . . : - I o r ; . ori.Cil1z;;,·u., 0 s 1 : . t ć c . . ~ 2 n j E - ) J ' Z \ l L : n ~ J ~ ~ ~ l G ; i e r J ~ , " , ~ _ ~ _ ~ . : . . c:::::""E... 12". ·c..... .. . - " ~ ' _ : , ..', .. c.::-:c.·._ ... ·, ..... t lC:""<..--C - L-..f. :: , .. . . _



'0

:S

SQ

.8 c

•

.•

l'

a:?CB

--?

-t

c0

arUs

-

4W

'U

-

dnn

Z

-

rudolf steiner-pfeiffer-potpriroda i natpriroda u fiziologiji biljaka i Čovjeka-istinske osnove...

Documents