Ruka u testu• Projekat: Evropa otkrića• Tema: Milutin Milanković

– Put Sunčevog zraka• OŠ” Radoje Domanović”,

Kragujevac• Nastavnik fizike:

Jasmina Jovičić• Učenici 6.,7. и 8. razreda• Direktor škole: Dobrinka

Milosavljević• Rad na projektu: u toku 2010. i

2011. godine

Milutin Milanković• Milutin Milanković (1879-1958) , profesor

nebeske mehanike i teorijske fizike na Beogradskom univerzitetu, načinio je preokret u razumevanju daleke prošlosti naše planete i klimatskih promena koje se na njoj neprekidno dešavaju.

• Postavio je “Kanon osunčavanja”, veliku kosmičku teoriju.Kanon kazuje da je odnos Zemlje i Sunca presudan za razumevanje prošlosti i budućnosti naše planete.

• Milanković je bez ikakvog merenja, koristeći samo teorijsko znanje,izračunao srednju godišnju temperaturu donjeg sloja celokupne Zemljine atmosfere. Dobijena vrednost od 15,2 0C razlikovala se za samo 0,1 0C od one koja je dobijena korišćenjem podataka iz hiljada meteoroloških stanica širom sveta.

• Smena dana i noći je prva posledica kretanja naše planete koju uspevamo da uočimo. Ona je posledica rotacije – za 24h planeta napravi pun krug (360O ), oko svoje ose.

• Smena godišnjih doba nastaje kao posledica revolucije, kretanja Zemlje oko Sunca, koje traje godinu dana. Za to vreme Zemlja opiše još jedan pun krug (tačnije elipsu).

• Rotaciju i revoluciju svako može da vidi. Postoje i druga kretanja naše planete. Teškoća je samo što se ona ne mogu opaziti jer traju mnogo duže – milenijumima.

• Precesija, nutacija i promena ekscentričnosti – ovim je Milankovićotkrio tajnu velikih promena klime u Zemljinoj prošlosti. Ova tri kretanja zajedno sa njihovim uticajem na temperaturne uslove planete, danas se nazivaju Milankovićevim ciklusima.

Precesija

• Precesija je kružno kretanjeZemljine ose rotacije

• Danas pomoću zvezdeSevernjače odredjujemo gde je sever, а zа 11 000 god. Sever će pokazivati zvezda Vega.

• Zemlja kruži oko Sunca, aligledano sa Zemlje, izgleda kaoda se Sunce kreće duž ekliptike, opisujući godišnje veliki krug nazaleđu zvezdanog neba. Dva puta u toku godine , u daneravnodnevice, dan i noć trajupodjednako.

Jesenja ravnodnevicaArhiva » Vesti » RTV 22.09.2010

BEOGRAD - Jesen na severnoj Zemljinoj polulopti počinje sutra u 5.09 ujutropo srednjoevropskom vremenu. U Beogradu će u četvrtak obdanica trajati 12 sati i pet minuta, a noć 11 sati i 55 minuta. Sunce na dan jesenjeravnodnevnice izlazi u 6.28, a zalazi u 18.33. Iako je u četvrtak ravnodnevnica, zbog uticaja zemljine atmosfere na prelamanje svetlosti, dan će prividno biti10 minuta duži od noći.

Prolećna ravnodnevica15.03.2009 | 09:18 Izvor: RTV"S"

Prema obaveštenju Astronomskog društva "Rudjer Bošković", proleće počinje upetak, 20. marta 2009, u 12 časova i 44 minuta. U isto vreme, za stanovnike na južnoj zemljinoj polulopti počinje jesen. Na dan početka proleća, sunce u Beogradu izlazi u 5 sati i 43 minuta, a zalazi u 17 sati i 49 minuta, što znači da će obdanica trajati 12 časova i šest minuta, a noć 11 časova i 54 minuta. Na dan prolećne ravnodnevnice, obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu koja uzdiže Sunce iznad horizonta.

Сунце се при изласку и заласку

привидно помера на хоризонту

09.01.2011. 05.02.2011. 10.02.2011.

Kratkodnevica (zimski solsticij)

• 22. DECEMBRA 2010. KRATKODNEVNICA , Tanjug

• Zima ove godine na severnoj polulopti Zemlje počinje u sredu, 22. decembra, 39 minuta iza ponoći, saopštilo je danas Astronomsko društvo "Rudjer Bošković" u Beogradu.

• U isto vreme za stanovnike na južnoj zemljinoj polulopti počinje leto.

Na dan početka zime obdanica je najkraća a noć najduža. Sunce će u Beogradu izlaći u 7 sati i 13 minuta a zaći u 16 sati, što znači da će obdanica trajati 8 sati i 47 minuta a noć 15 sati i 13 minuta.

Zemlja će biti najbliža suncu 3. januara 2011. godine u 20 sati, navedeno je u saopštenju.

Dugodnevica (letnji solsticij)

• Tanjug | 21. 06. 2010. - 08:46h

• Na severnoj Zemljinoj polulopti danas, u 13.29 časova, počinje leto. U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje zima, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".

•Zemlja će biti najdalja od Sunca 6. jula 2010. u 16 časova.

•Na dan početka leta obdanica je najduža, a noć najkraća.

•Sunce u Beogradu danas je izašlo u 04.54 sati, a zaći će u 20.26 časova, što znači da će obdanica trajati 15 časova i 32 minuta, a noć svega 8.28 sati.

Nutacija

• Nutacija je promena nagiba ose rotacije.Nagib ose menja se u intervalu od 21,5o do 24,5o . Današnji nagib Zemljine ose iznosi 23,5o .

• Iako su promene male (3o ), prema Milankoviću, u periodičnim ciklusima od 41 000 god. dovode do širenja ledenih kapa u polarnim regionima (mali nagib ose),odnosno otapanje lednika (veći nagib ose).

• Da Zemljina osa nije nagnuta, ne bi bilo godišnjih doba, a polovi bi večno bili u ledenom dobu.

• Promena nagiba utiče na raspodelu sunčeve toplote duž meridijana i na toplotne kontraste između tople i hladne polovine godine.

Ekscentričnost

• Oblik putanje Zemlje oko Sunca menja se od približno kružnog do slabije elipsoidnog i to u ciklusima od 100 000god.

• Ukoliko je oblik orbite blizak kružnici (mala ekscentričnost) Zemlja će tokom cele godine biti skoro podjednako udaljena od Sunca i u svim godišnjim dobima dobijati podjednake količine toplote.

• Ukoliko je orbita elipsa u pojedinim godišnjim dobima Zemlja će primati više toplote kad je bliža Suncu (perihel), a manje kad je udaljenija (afel).

• Sama ekscentričnost ( a ne njena promena) ekliptike, može se pokazati merenjem ugaonog prečnika Sunca. Kako Sunčev prečnik nije zanemarljiv u odnosu na udaljenost izmeñu Zemlje i Sunca, ono će tokom godine prividno menjati veličinu, odnosno svoj ugaoni prečnik.

• U današnje vreme zima na severnoj polulopti traje kada je Zemlja na strani orbite bližoj Suncu (perihel), što ovo godišnje doba čini toplijim.Ali , za oko 11 000 godina kada Zemljina osa opiše polovinu kružnice na nebeskom svodu, Zemlja će biti najbliža Suncu u leto, što će leta činiti još toplijim, a zime oštrijim ( na južnoj polulopti suprotno).Na taj način precesija na jednoj polulopti izaziva topla leta i hladne zime, a na drugoj tople zime i svežija leta.

Misaoni ogledi – sva tri Milankovićeva ciklusa

• Za pojavu glacijacija potrebna su sveža leta tokom kojih Sunce neće stići da otopi sav prošlogodišnji sneg.

• Nameću se sledeća pitanja:• 1. U kojoj fazi treba da se nalazi svaki od pojedinih ciklusa kako bi

njihovi udruženi uticaji najviše pogodovali začetku glacijacije?• 2. Na kojim geografskim širinama je najizglednija pojava središta širenja

leda?• Radeći na ovom projektu učenici su došli do sledećih odgovora:• 1. Zemlja će ući u hladni period (glacijaciju) kada elementi precesije sa

nutacijom, nagib Zemljine ose rotacije i njena ekscentričnost budu u svom minimumu.

• 2. Na srednjim geografskim širinama sva tri Milankovićeva ciklusa su podjednako ispoljena, te se očekuje da je 65o severne geografske širine kritična oblast za početak glacijacije.

I nešto za kraj

• Povodom 130. godišnjice rođenja Milutina Milankovića , Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je prvu reprezentativnu izložbu o životu i delu svetski priznatog srpskog naučnika. Izložbu su posetili i učenici naše škole. Maštovita i upečatljiva postavka imala je za cilj da pokaže da nema mesta na svetu gde Milankovićeve teorije nisu potvrđene: bilo na dnu okeana, na vrhovima planina, usred pustinja...