РУСКО-СРПСКИСРПСКО-РУСКИ

РЕЧНИК

приредиоРадослав Бошковић

Београд 2007.

ПредговорРуско-српски и српско-руски речник је двосмерни, општи, основни

речник и обухвата лексички фонд који је намењен широком кругу корисника, а који имају одређена знања из руског језика и желе да их прошире, али и онима који почињу да уче руски језик. Будући да је ово речник средњег типа, њиме се могу служити студенти високошколских установа као и полазници курсева за повећање језичке квалификације, ученици средњих стручних школа и гимназија. Он може послужити стручњацима и пословним људима као допунски извор за попуњавање језичког фонда. Лексички састав Речника одражава промене до којих је последњих година дошло у руском и српском језику. У Речник су укључене нове реалије друштвено-политичког живота, нови облици економске делатности, иновације у области науке и културе, као и промене у односу на стилске форме живог језика у свакодневном и пословном комуницирању.

Речник не тежи да пренесе све без изузетка еквиваленте датих речи и израза, већ у складу са својим ограниченим обимом узима у обзир оне које се најчешће користе. Пошто значење речи и област њихове употребе код узајамно еквивалентних речи није увек подударно, то се код превода даје по неколико речи које су понекад само делимични еквиваленти. У таквим случајевима посебна пажња посвећује се објашњењима у загради, која помажу читаоцу да пронађе прави еквивалент.

Речник садржи и сликовни део, посебно потребан преводиоцима стручних текстова, јер садржи појмове који се не срећу у речницима општег типа.

Граматика је дата сасвим шематски, уз неопходне напомене.

Аутор

3

Напомене за употребу речника

Речи су дате строго азбучним редом.Хомоними се дају као посебне одреднице.1. Насловна реч, илустративни материјал и граматички облици дају се ма­2. сним словима.Све руске речи, сем једносложних, снабдевене су акцентом; у синтагмама 3. се насловна реч замењује тилдом (~) ради економичности. Двема вертикалним цртама одваја се непроменљиви део речи.4. Различита значења одвајају се арапским бројевима. 5. Сфера употребе речи означава се скраћеницом. 6. Устаљене синтагме, изреке, пословице дају се иза ознаке ромб.7. Реч која се користи само у оквиру одређене синтагме даје се без прево­8. да.Блиски еквиваленти одвајају се зарезом, а еквиваленти даљи по смислу 9. одвајају се тачком и зарезом.Насловне именице у руско­српском речнику увек имају ознаку рода, а уз 10. српске еквиваленте род се означава само када се не подудара у оба језика. У српско­руском речнику род се не означава у случају подударности; ако се род не подудара, означава се род насловне именице и еквивалента.Уз насловне именице даје се генитив једнине, а у случају промене акцен­11. та и други падежи. Уз именице које се обично користе у множини даје се генитив множине.Придеви се дају и номинативу једнине мушког рода, а уз руске придеве 12. дају се наставци за женски и средњи род једнине и за множину.Бројеви се дају од један до деветнаест, десетице, стотине, хиљада, мили­13. он, милијарда и билион са наставком за генитив једнине.Глаголи се дају у инфинитиву, а руски глаголи имају облике за прво и 14. друго лице једнине и треће лице множине презента. Уз неке глаголе даје се и прошло време.Заменице се дају у облику номинатива једнине са ознаком 15. зам.Уз безличне руске глаголе даје се треће лице једнине.16. Сваки руски глагол снабдевен је ознаком која указује на вид (17. сврш., не-сврш.). Рекција руских глагола означава се заменицом 18. кто, что у одговарајућем падежу, у случајевима када се рекција не подудара у оба језика.Прилози се дају у основном облику уз ознаку 19. прил. или нареч.Предлози, везници, речце и узвици дају се са ознаком 20. предл., везн., реч-ца, узв., односно предл., союз, част., межд.

4

РУСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

Скраћенице

авий. авијација авиацияанат. анатомија анатомияархеол. археологија археологияастр. астрономија астрономиябезл. безлични безличныйбиол. биологија биологияброј број имя числительноебуд. будуће време будущее время в. види смотривезн. везник союзвет. ветерина ветеринария војн. војни термин военный термин вулг. вулгарно, грубое слово, выражениегеол. геологија геологиягл. глагол глаголграђ. грађевинарство строительное делограм. граматика грамматикадем. деминутив уменьшительная формадипл. дипломатија дипломатияекон. економија экономикаел. електротехника электротехникаж женски род женский роджарг. жаргон жаргонное словозам. заменица местоимениезаст. застарело устаревшее словозоол. зоологија зоологияим. именица имя существительноеинстр. инструментал творительный падежинф. инфинитив инфинитивист. историја историяјд. једнина единственное числоканц. канцеларијски канцелярное словокњиг. књиговодство бухгалтерский терминкњиж. књижевност литературакув. кулинарија кулинариялингв. лингвистика лингвистикалог. логика логикалок. локатив творительный падеж

7

м мушки род мужской родмат. математика математикамит. митологија митологиямн. множина множественное числомуз. музика музыканар. народски просторечное словонепром. непроменљиво несклоняемоенесврш. несвршени глагол глагол несовершенного виданом. номинатив именительный падежпесн. песништво поэтическоепогрд. погрдно бранное словопоз. позориште театральный терминполит. политика политический терминпољопр. пољопривреда сельское хозяйствопосл. пословица пословица предл. предлог предлогпрезр. презриво презрительноеприд. придев имя прилагательноеприл. прилог наречиепсих. психологија психологияразг. разговорни стил разговорный стильрел. религија религияс средњи род средний родсад. садашње време настоящее времясврш. свршени глагол глагол совершенного видаспорт. спортски спортивный терминструч. стручно специальный терминтех. техника техникаузв. узвик междометиеум. уметност искусство фарм. фармација фармацевтический терминфиг. фигуративно значење переносное значениефил. филозофија философияфилол. филологија филологияфин. финансије финансовый терминфолк. фолклор фольклорфото фотографија фотография хем. хемија химия хип. хипокористика ласкательноецркв. црквено церковное словошах. шах шахматыштамп. штампарство типографский терминшум. шумарство лесное дело

8

9А

Б

В

Г

Д

Е

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

Щ

Э

Ю

Я

Аа везн. 1. супротни а, али, већ, него; все

ушлi, а я остaлся сви су отишли, а ја сам остао; 2. саставни а, и; я убирaла кoмнату, а онi мне помогaли ја сам спремала собу, а они су ми помагали

а речца разг. а почемu? а зашто?а узв. а; а, вы здесь! а, ви сте овде!абажuр, -а м абажураббaт, -а м 1. опат; 2. католички свеште­

никаббатiс||а, -ы ж опатицааббревиатuр||а, -ы ж абревијатура, скра­

ћеницаабзaц, -а м 1. нови ред; начaть с ~а почети

нови ред; 2. пасус; прочитaть пять ~ев прочитати пет пасуса

абиссiн||ец, -ца м абисинацабитуриeнт, -а м свршени матурантабонемeнт, -а м претплата ж, абонман; ~

в теaтр претплата на позоришне пред­ставе

абонемeнтн||ый, -ая, -ое, -ые абонентски, претплатнички; ~ билeт претплатничка карта

абонeнт, -а м претплатник; ~ телефoнной сeти телефонски претплатник

абонeнтн||ый, -ая, -ое, -ые абонентскиабонiр||овать, -ую, -уешь, -уют сврш. и

несврш. что претплатити се/претплаћи­вати (се) на шта

абонiр||оваться, -уюсь, -уешься, -уются сврш. и несврш. на что претплатити се/претплаћивати се на шта

абoрт, -а м абортус, побачај; сделать ~ из­вршити побачај

абрaзи||я, -и ж абразија, одроњавање сабрикoс, -а м кајсија жабрикoсов||ый, -ая, -ое, -ые кајсијин, од

кајсија; ~ сок сок од кајсијаабсентеiзм, -а м апстиненција ж, неучес­

твовање сабсолютiзм, -а м апсолутизамабсолютiстск||ий, -ая, -ое, -ие апсолутис­

тички; ~ая фoрма влaсти апсолутистич­ки облик власти

абсолsтн||ый, -ая, -ое, -ые 1. апсолутан, безуслован; ~ чемпиoн апсолутни шам­пион; ~ое большинствo апсолутна већи­на; 2. потпун, савршен; ~ покoй потпун мир; * ~ слух апсолутни слух; ~ нуль апсолутна нула

абсорбiр||овать, -ую, -ешь, -уют сврш. и несврш. апсорбовати

абсoрбци||я, -и ж физ., хем. апсорбција; ~ свeта апсорпција светлости; ~ гaза ап­сорпција гаса; избирaтельная ~ селек­тивна апсорпција; ~ радиовoлн апсорп­ција радио­таласа

абстинeнци||я -и ж уздржавањеабстрагiр||овать, -ую, -ешь, -ют сврш. и

несврш. апстраховатиабстрaктн||ый, -ая, -ое, -ые апстрактан;

~ое искuсство апстрактна уметност; ~ое мышлeние апстрактно мишљење

абстракционiзм, -а м апстракционизамабстрaкци||я, -и ж апстракцијаабсuрд, -а м апсурд, бесмислица ж; довес-

тi до ~ довести до апсурдаабсuрдн||ый, -ая, -ое, -ые апсурдан, нело­

гичан; ~ вqвод апсурдан закључак; ~ое мнeние апсурдно мишљење

абсцeсс, -а м мед. апсцесабсцiсс||а, -ы ж мат. апсцисаавангaрд, -а м 1. војн. претходница ж; 2.

фиг. авангарда ж, предводница жавангaрдн||ый, -ая, -ое, -ые 1. војн.

претходнички; ~ бой битка претходни­ца; 2. фиг. авангардни, водећи, напре­дан, прогресиван; ~ая роль авангардна улога

аванпoрт, -а м пом. вањска лука ж (исту-рени део луке)

аванпoст, -а м предстража жавaнс, -а м аванс, предујам, аконтација ж;

получiть ~ добити аконтацијуавaнсов||ый, -ая, -ое, -ые аконтацијски,

који се односи на аконтацијуавaнсом прил. разг. као предујам, унапред;

получiть ~ добити унапредавансцeн||а, -ы ж поз. авансценаавантsр||а, -ы ж авантура, пустоловинаавантюрiзм, -а м авантуризамавантюрiст, -а м авантурист(а), пустоловавантюристiческ||ий, -ая, -ое, -ие,

авантюрiстск||ий, -ая, -ое, -ие аванту­ристички, пустолован

авантsрн||ый, -ая, -ое, -ые авантурис­тички, пустолован; ~ ромaн авантурис­тички роман; ~ая затeя авантуристички подухват

аварiйн||ый, -ая, -ое, -ые хаваријски, који се односи на хаварију; ~ выключaтель сигурносни прекидач; ~ вqход излаз за случај опасности

авaри||я, -и ж 1. хаварија, оштећење с, несрећа; потерпeть ~ю доживети саоб­раћајну несрећу; 2. фиг. разг. незгода

aвгуст, -а м август; в середiне, в концe ~а средином, крајем августа

aвгуст

А

10А

Б

В

Г

Д

Е

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

Щ

Э

Ю

Я

aвгустовск||ий, -ая, -ое, -ие августовски; ~ая ночь августовска ноћ

авиабaз||а, -ы ж ваздушна база, аеродром авиабензiн, -а м керозин, авионски бен­

зинавиабилeт, -а м авионска картаавиабoмб||а, -ы ж авионска бомбаавиадвiгател||ь, -я м авионски моторавиадесaнт, -а м ваздушни десантавиазавoд, -а м фабрика ж авионаавиакатастрoф||а, -ы ж авионски удесавиакомпaни||я,-и ж ваздухопловна ком­

панијаавиаконстрuктор, -а м конструктор ави­

онаавиалaйнер, -а м велики путнички авионавиалiни||я, -и ж ваздушна линија, ави­

онска линијаавиамаrк, -a м светионик на аеродромуавиамоделiзм, -а м авио­моделарство савиамодeл||ь -и ж модел м авиона, авио­

модел мавианoс||ец, -ца м носач авиона; aтомный

~ атомски носач авионаавиапассажiр, -а м авионски путникавиакaрт||а, -ы ж авионска картаавиапромqшленност||ь, -и ж индустрија

авионаавиаразвeдк||а, -и ж ваздушно извиђањеавиасвrз||ь, -и ж авионска везаавиаспортклuб, -а м аероклубавиасъёмк||а, -и ж снимање с из авионаавиатeхник, -а м авио­техничаравиатрaнспорт, -а м авионски саобраћај,

ваздушни саобраћајавиатрaсс||а, -ы ж авионска линија, ваз­

душна линијаавиациoнн||ый, -ая, -ое, -ые ваздухоплов­

ни, авионски; ~ое учiлище авијатичарс­ка школа, школа за летаче

авиaци||я, -и ж авијација, ваздухопловс­тво с; граждaнская ~ цивилна авијација; воeнная ~ војна авијација; спортiвная

~ спортско ваздухопловство; сельско-хозrйственная ~ пољопривредно вазду­хопловство; трaнспортная ~ транспор­тна авијација; служiть в ~и служити у авијацији; санитaрная ~ санитетска, медицинска авијација

авитаминoз, -а м авитаминоза жавoсь речца разг. можда, може бити; * на

авoсь на срећу, насумце австралiйск||ий, -ая, -ое, -ие аустралијс­

ки; ~ие языкi аустралијски језициавстралiйц||ы, -ев мн. аустралијциавтаркi||я –и аутархија

автобaз||а, -ы ж возни парк м, аутомобил­ски депо м

австрийц||ы, -ев мн аустријанциавтобиографiческ||ий, -ая, -ое, -ие ауто­

биографски; ~ая пoвесть аутобиографс­ка приповетка

автобиогрaфи||я, -и ж аутобиографијаавтoбус, -а м аутобус; останoвка ~а ау­

тобуска станица; водiтель ~а возач аутобуса; сесть, войтi в ~ сести, ући у аутобус; вqйти из ~а изаћи из аутобу­са; eхать на ~е, в ~е путовати, возити се аутобусом

автoбусн||ый, -ая, -ое, -ые аутобуски; ~ое сообщeние аутобуски саобраћај; ~ парк аутобуски депо

автовладeл||ец, -ьца м власник аутомо­била

автовокзaл, -а м аутобуска станица (међуградска)

автогенерaтор, -а м аутогенераторавтогeнн||ый, -ая, -ое, -ые аутогени; ~ая

свaрка аутогено заваривање; ~ая рeзка аутогено резање

автогoнк||а, -и ж аутомобилска тркаавтогoнщик, -а м рели­возач, учесник ау­

томобилске тркеавтoграф, -а м 1. аутограм; собрaние ~ов

збирка аутограма; 2. оригинални руко­пис

автодорoжн||ый, -ая, -ое, -ые друмски; ~ое движeние друмски саобраћај

автодрoм, -а м аутодром, ауто­стаза жавтозавoд, -а м фабрика ж аутомобилаавтозапрaвочн||ый, -ая, -ое, -ые: ~ая

стaнция бензинска пумпаавтоинспeктор, -а м саобраћајацавтокатастрoф||а, -ы ж аутомобилска не­

срећа, саобраћајна несрећаавтокeмпинг, -а м ауто­кампавтокрaти||я, -и ж аутократија, апсолу­

тизам мавтолюбiтел||ь, -я м возач­аматеравтомагистрaл||ь, -и ж аутопут м, ау­

тострадаавтомaт, -а м 1. аутомат; станкi - ~ы ау­

томатизоване машине, машине алатљи­ке; телефoн - ~ јавна телефонска говор­ница; 2. војн. аутомат

автоматизiр||овать, -ую, -уешь, -уют сврш. и несврш. аутоматизовати; систе-ма ~ованного управлeния систем ауто­матизованог управљања

автоматiчески прил. аутоматскиавтоматiческ||ий, -ая, -ое, -ие 1. ауто­

матски; ~ая телефoнная стaнция ауто­матска телефонска централа; ~ тoрмоз

aвгустовский

А

11А

Б

В

Г

Д

Е

Ж

З

И

Й

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Ш

Щ

Э

Ю

Я

аутоматска кочница; 2. фиг. механички, несвесно, аутоматски; ~ое движeние ме­ханички покрет

автомaтн||ый, -ая, -ое, -ые војн. ~ая oче-редь рафал

автомашiн||а, -ы ж аутомобил м, ауто м, кола мн.

автомехaник, -а м аутомеханичаравтомобилестроeни||е, -я с производња

аутомобилаавтомобилiзм, -а м аутомобилизамавтомобилiст, -а 1. аутомобилиста; 2.

спортски возачавтомобiл||ь, -я м гoночный ~ тркачки

аутомобил; легковoй ~ путнички ауто­мобил; грузовoй ~ камион, теретни ау­томобил; скoрость ~я брзина аутомоби­ла; управлrть ~ем управљати аутомо­билом; eхать на ~е путовати аутомоби­лом; водiть ~ возити аутомобил, возити кола; малолитрaжный ~ малолитражни аутомобил

автомобiльн||ый, -ая, -ое, -ые аутомо­билски; ~ая шiна аутомобилска гума; ~ трaнспорт аутомобилски транспорт; ~ завoд фабрика аутомобила

автомотрiс||а, -ы м моторна дресинаавтонoми||я, -и ж аутономија; политiчес-

кая ~ политичка аутономија; культuр-ная ~ културна аутономија; террито-риaльная ~ територијална аутономија

автонoмный, -ая, -ое, -ые аутономан; ~ая oбласть аутономна област; ~ край ауто­номна покрајина

автоотвeтчик, -а м телефонска секрета­рица

автопогрuзчик, -а м моторни утоваривачавтопoезд, -а м камион са приколицом,

шлеперавтопортрeт, -а м аутопортретавтомробeг, -а м ауто­релиавтопрокaт, -а м рентакарaвтор, - а м аутор, стваралац; извeстный ~

познати писац; ~ статьi писац чланкаавторемoнтн||ый, -ая, -ое, -ые за поправку

аутомобила; ~ая мастерскaя радионица за поправку аутомобила

авториз||овaть, -uю, -uешь, -uют сврш. и несврш. ауторизовати

авторитaрн||ый, -ая, -ое, -ые ауторитаран, диктаторски

авторитeт, -а м ауторитет; завоевaть ~ стећи ауторитет; пoльзоваться боль-шiм ~ом уживати велики ауторитет

авторитeтн||ый, -ая, -ое, -ые 1. угледан, утицајан; ~ учёный угледан научник; ~ журнaл угледан часопис; 2. ауторитати­

ван, поуздан, утицајан; ~ые истoчники поуздани извори; ~ тон ауторитативан тон

aвторск||ий, -ая, -ое, -ие ауторски; ~ое прaво ауторско право; ~ие попрaвки ауторске поправке

авторuчка, -и ж наливперо с, пенкало с; шaриковая ~ хемијска оловка

автосeрвис, -а м ауто­сервисавтостoп, -а м 1. аутоматско кочење; 2.

аутостопирањеавтостоrнк||а, -и ж паркиниг м, паркира­

лиште савтотoрмоз, -а м аутоматска кочницаавтотрaнспорт, -а м аутомобилски саоб­

раћајавтоцeнтр, -а м ауто­кућа жавтоцистeрн||а, -ы ж камион­цистернаавтошiн||а, -ы ж аутомобилска гумаавтошкoл||а, -ы ж ауто­школаагeнт1, -а м 1. агент, представник, заступ­

ник; страховoй ~ агент осигуравајућег друштва; 2. агент, обавештајац

агeнт2, -а м струч. агенсагeнтств||о, -а с агенција ж; заступништво;

телегрaфное ~ телеграфска агенцијаагентuр||а, -ы ж 1. обавештајна шпијунс­

ка служба; 2. агенти мн. магитaтор, -а м агитаторагитaторск||ий, -ая, -ое, -ие агитаторскиагитaци||я, -и ж агитација; предвqбор-

ная ~ предизборна агитацијаагитiр||овать, -ую, -уешь, -уют несврш.

1. агитовати за кого, что; 2. кого разг. убеђивати, наговарати

агитпuнкт, ­а м пропагандни центарагломерaци||я, -и ж агломерацијаагностицiзм, -а м агностицизамагoни||я, -и ж агонијаагрaри||й, -я м аграрагрaрн||ый, -ая, -ое, -ые аграрни; ~ая

рефoрма аграрна реформа; ~ая странa аграрна земља; ~ый вопрoс аграрно пи­тање

агрегaт, -а м 1. машина ж, комплет маши­на; 2. агрегат

агрегaтн||ый, -ая, -ое, -ые агрегатни, агре­гатски; * ~ое состоrние агрегатно стање

агремaн, -а м агреманагрессiвност||ь, -и ж агресивностагрессiвн||ый, -ая, -ое, -ые агресиван, на­

падан; ~ый тон агресиван тонагрeсси||я, -и ж агресија; совершiть ~ю

извршити агресију; прекратiть ~ю пре­кинути агресију

агрeссор, -а м агресорагрокультuр||а, -ы ж агрокултура

агрокультuра

А

КРАТКА ГРАМАТИКА РУСКОГ ЈЕЗИКА

839 граматика

Руска азбука

А а А а а Р р Р р эрБ б Б б бэ С с С с эсВ в В в вэ Т т Т т тэГ г Г г э У у У у уД д Д д дэ Ф ф Ф ф эфЕ е Е е е (је) Х х Х х хаЁ ё Ё ё ё (јо) Ц ц Ц ц цэЖ ж Ж ж жэ Ч ч Чч чеЗ з З з зэ Шш Шш шаИ и И и и Щ щ Щ щ щаИ й Й й и краткое ъ ъ твёрдый знакК к К к ка ы ы ы Л л Л л эль ь ь мягкий знакМ м М м эм Э э Э ээ (е)Н н Н н эн Юю Юю ю (ју)О о О о о Яя Я я я (ја)П п П п пэ

Руска азбука има 33 слова, од којих два слова немају гласовну вредност. Свако слово означава неки глас, само ъ и ь не означавају гласове. У руском језику има много више гласова него слова, зато многа слова могу означавати неколи-ко различитих гласова, и обрнуто, један исти глас означава се понекад разли­читим словима. Руски језик има 6 самогласника: а, о, е, у, и, ы, ­ значи један самогласник више (ы) него у српском језику. Он се пише само у средини и на крају речи. Руски самогласници изговарају се јасно и разговетно само када су под нагласком. Неакцентовани самогласници а, и, ы изговарају се исто као и акцентовани, али краће и слабије.Самогласници а, о, е у неакцентованом положају изговарају се краће, тише, али и друкчије од акцентованих.

840граматикаСлова я, ю, е, ё на почетку речи и после самогласника означавају два гласа:я ­ ја, ю ­ ју, е ­ је, ё ­ јо. Слова я, ю, е, ё, и после сугласника означавају одго-варајући самогласник са претходном мекоћом сугласника.Слова я, ю, е, ё, и после тврдог (ъ) и меког (ь) знака означавају два гласа.После ж, ш, ц, ч, щ увек се пишу а, у, е.После ж, ш пише се по традицији и, али се увек изговара ы. После ц такође се изговара ы, али се пише само у наставцима и у корену неких речи: цыплёнок, цыгане, на цыпочках.Већина руских сугласника може се изговарати тврдо и меко.Сугласници ж, ш, ц увек су тврди, а сугласници й, ч, щ увек су меки.Звучни сугласници су: б, в, г, д, ж, з, л, м, н, р.Безвучни сугласници су: п, ф, к, т, ш, с, х, ц, ч, щ. Првих шест сугласника (звучних и безвучних) образују парове.Меки знак пише се после меких сугласника на крају речи и пред тврдим суг-ласником: уровень, сталь, дверь, мать, царь, мальчик, материальный.Када се нађу пред безвучним сугласницима, звучни сугласници се изговарају као безвучни: лoжка (шк), втoрой (фт), глaдко (тк). Када се безвучни сугласници нађу испред звучних, изговарају се као одгова-рајући звучни: сдeлать ( зд ), экзамен (гз).Звучни сугласници на крају речи изговарају се као безвучни: лоб (лоп), столoв (столоф), плод (плот).Српском непостојаном “а” у руском језику одговара непостојано “о”, и “е”: пaлец-пaльца, осёл- ослa, песoк- пескa, сестрa-сестёр.Сугласник й (и краткое) близак је по начину образовања самогласнику и. Он није слоготворан, а на почетку речи пише се ретко: йод, май, чайка, дай, мой, мойте.Слово э (э оборотное) пише се на почетку неких страних речи: этaп, эффeкт и у речима tтот, tта, tто, tтак, tтакий, эх.Речи које имају сугласничку групу чн изговарају се на три начина: као чн: кулaчный, убoрочный; шн: конeчно, скuчно; са обе дозвољене варијанте; бuлочная, молoчная.Сугласник г у наставцима -ого , -его изговара се као -ово, -ево: моего, нaшего, сiнего, пeрвого. Сугласник г изговара се као в у речи сегодня.Наставак -ться, -тся изговара се -цца (учiться, учiтся).Сугласничке групе чт изговарају се као шт у речима что, чтобы.Групе тск, дск обично се изговарају цк: совeтский, городскoе.

СРПСКО-РУСКИ РЕЧНИК

Скраћенице

aв. авијација авиацияанат. анатомија анатомияархеол. археологија археология архит. архитектура архитектура астр. астрономија астрономия безл. безлично безличная формабиол. биологија биологиябот. ботаника ботаникабран. погрдно бранное слово, выражениебухг. књиговодство бухгалтериявет. ветерина ветеринариявоен. војска военное делогеогр. географија географиягеол. геологија геологиягеом. геометрија геометрияграм. граматика грамматикаед.ч. једнина единственное числож. женски род женский родзоол. зоологија зоологияирон. иронично в ироническом смислеист. историја исторический терминканц. канцеларијски канцелярное словокарт. карташки термин карточной игрыкто-л. неко кто-либокул. кулинарство кулинариялингв. лингвистика лингвистикамат. математика математикамед. медицина медицинамежд. узвик междометиемн. множина множественное числомор. поморство морской терминмуз. музика музыка

м. мушки род мужской роднареч. прилог наречие нескл. непроменљиво несклоняемоепрост. народски просторечиеперен. фигуративно переносное значениеполигр. штампарство полиграфия предлог предлог предлогприл. придев прилагательное психол. психологија психология р. род род разг. разговорни језик разговорное словорел. религија религияс. средњи род средний родсм. види смотрисобир. збирни собирательноесоюз везник союзспорт. спорт спортивное выражениесущ . именица существительноетеатр. позоришни израз театральное выражениетех. техника техникауменьш. деминутив уменьшительная формауст. застарела реч устаревшее словофарм. фармација фармакология физ. физика физикафилос. философија философияфин. финансије финансовый терминфольк. фолклор фольклорфото. фотографија фотографияхим. хемија химияцерк. црквени израз церковное словоч. број числочислит. број (врста речи) имя числительноечто-л. нешто что-либошахм. шаховски израз шахматышутл. шаљиво шутливоэк. економија экономикаэл. електротехника электротехникаюр. правни израз юридический термин

1078А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

Нна1 предлог 1. на; сести на столицу сесть

на стул; ставити на сто положiть на стол; пасти на земљу упaсть на зeмлю; на тргу на плoщади; на столу на столe; на послу на рабoте; на саветовању на совещaнии; пржити на уљу жaрить на мaсле; имати на издржавању имeть на иждивeнии; налазити се на лечењу находiться на лечeнии; писати на страном језику писaть на инострaнном языкe; бити на самртном часу быть на смeртном одрe; радити на добробит своје земље рабoтать на блaго своeй рo-дины; на његову срећу на eго счaстье; веровати на реч вeрить нa слово; поде-лити на три дела разделiть на три чaс-ти; допутовати на месец дана приeхать на мeсяц; 2. в; отићи на пут отпрaвиться в дорoгу; она је на оца,мајку она в отцa, в мать; пасти на памет прийтi в гoло-ву; на штету в ущeрб; на крају године в концe гoда; на вратима в дверrх; на универзитету в университeте; живети на селу жить в дерeвне; на рођендан в день рождeния; на први мај в день Пeрвого мaя 3. по; на захтев по трeбова-нию; на молбу по прoсьбе; на позив по приглашeнию; 4. до; сума је нарасла на сто хиљада сuмма возрослa до ста ты-сяч; цена је снижена на десет динара цена снiжена до десятi динaров; 5. о; на шта мислите? о чём вы дuмаете?; пази-ти на своје здравље забoтиться о своём здорoвье; мислити на родитеље дuмать о родiтелях; 6. за; хвала на поклону,на пажњи! спасiбо за подaрок,за внимa-ние!; на три сата пре одласка за три часa до отъeзда; на време вoвремя; на продају кућа продаётся дом; на часну реч! чeстное слoво!

на2 межд. прост. возьмi!набавити 1. приобрестi; ~ нову књигу

приобрестi нoвую кнiгу; 2. достaть, раз-добqть; ~ карту достaть билет

набавк||а покuпка; ићи у ~у идтi за покuп-ками; сектор за ~у отдeл снабжeния

набављање с приобрeтение; 2. закuпка жнабављати 1. приобретaть; ~ књиге

приобретaть кнiги; ~ мачку, пса при-обретaть кoшку, собaку; 2. доставaть; ~ карте за позориште, концерт доставaть билeты в теaтр, на концeрт; ~ потребну књигу доставaть нuжную кнiгу; 3. раз-

добывaть (с трудoм) ~ робу покупaть товaры; 4. поставлrть (комu­л. )

набављач поставщiк, заготoвщик; снаб-жeнец

набављачк||и снабжeнческий; ~е органи-зације снабжeнческие организaции; ~а задруга снабжeнческий кооператiв

набавн||и закuпочный; ~а цена закuпоч-ная ценa

набадање с накaлывание, пришппiлива-ние, накoлка ж

набадати натыкaть,прокaлывать; укaлы-вать; ~ се натыкaться, накaлываться

набазати се набродiться, находiтьсянабасавати натыкaться, натaлкиватьсянабасати наткнuться, натолкнuться; нар-

вaтьсянабацати набросaть, накiнуть; ~ опушке

на под набросaть окuрков на полнабацивање накiдываниенабацивати набрaсывать, накiдывать; ~

се набрaсываться,накiдыватьсянабацити 1. набрoсить, накiнуть; ~ капут

на себе набрoсить пальтo на себr; 2. на-бросaть, накидaть; 3. наслоiть (крaски); 4. затрoнуть, упомянuть (в разговoре)

набдети се намuчиться без сна, бoдрствуянабедити оклеветaть, лoжно обвинiть,

оговорiть (когo­л. )набеђивати клеветaть, лoжно обвинrть,

оговaривать (когo­л)набелајисати потерпeть неприrтность,

попaсться, попaсть впросaкнабигузица ж прост. дармоeд мнабијање с 1. набiвка ж; 2. трамбовaние,

трамбoвка ж; 3. зарrдка ж; 4. насaжива-ние; ~ земље, бетона уплотнeние грuнта, бетoна

набијати 1. набивaть; ~ јастук перјем на-бивaть подuшку пuхом; ~ лулу дуваном набивaть трuбку табакoм; 2. прост. на-сaживать; ~ људе у аутобус насaживать людeй в автoбус; 3. трамбовать, утрам-бoвывать; ~ земљу трамбовaть зeмлю; 4. нахлобuчивать (шлrпу); 5. вздувaть (цeны);* ~ некоме огњиште досаждaть кому­л. чaстыми посещeниями; ~ на ко-лац сажaть на кол; ~ се 1. набивaться; 2. накaлываться

набијач м техн. трамбoвка ж (орuдие)набирање набирaние сбoрок, склaдок; об-

разовaние морщiннабирати 1. дeлать склaдки; 2. ~ обрве

хмuрить брoви, мoрщить; 3. набрaть (собрaть) достaточно

набити 1. набiть (подuшку); 2. насадiть; ~ секиру на дршку насадiть топoр на то-

нА

Н

1079А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

порiще; 3. утоптaть, утрамбовaть (зeм-лю); 4. нахлобuчить (шлrпу); ~ се 1. на-бiться; 2. наколoться; 3. перен. наeсться дoсыта, налoпаться

наблебетати се разг. наболтaться, наго-ворiться

наблед бледновaтыйнабљувати наблевaтьнабој м 1. набiвка ж; 2. намrтое мeсто

с,мозoль ж; 3. глинобiтная пострoйканабокати се налoпаться, нажрaться, на-

пiчкаться, натрeскатьсянаболовати се дoлго проболeть, нахво­

рaтьсянабоље нареч. к лuчшему, лuчше; ићи ~

идтi на улучшeние; променити се ~ из-менiться к лuчшему

набор м склaдка ж, сбoрка ж; морщi-на ж; слободни ~и свобoдные склaд-ки; сукња са ~има (фалтама) sбка со склaдками

наборан 1. склaдчатый, в склaдку, сбoр-чатый; ~е планине склaдчатые гoры; ~а сукња сбoрчатая sбка; 2. морщiнистый; ~о чело морщiнистый лоб

наборати 1. сложiть в склaдки, сдeлать склaдки, сбoрки; 2. намoрщить, смoр-щить; ~ чело намoрщить лоб, смoрщить лоб; ~ се намoрщиться

набости наколoть,наткнuть; ~ лептира на чиоду наколoть бaбочку на булaвку; ~ се наколoться; наткнuться; ~ на ексер на-ткнuться на гвоздь; ~ на иглу наколoть-ся на игoлку

набрајање с 1. перечислeние, пересчi-тывание; насчiтывание; поименично ~ поимённое перечислeние

набрајати 1. перечислrть; 2. насчiтыватьнабран 1. нaбранный, сoбранный; 2. склaд-

чатый, в склaдках; 3. морщiнистыйнабрати1 нарвaть, собрaть; ~ киту цвећа

нарвaть букeт цветoв; ~ корпу боровни-ца собрaть корзiнку чернiки

набрати2 1. сдeлать склaдки, сбoрки (о юбке); 2. намoрщить, нахмuрить; ~ об-рве нахмuрить брoви; ~ се собрaться в склaдки, сбoрки

набрбљати наболтaть, наговорiть вздoру; ~ се наболтaться

набрекао набuхший, распuхшийнабрекнути набuхнуть, разбuхнуть, раз-

дuться, забuхнуть, распuхнутьнабрзо нареч. вскoре, вскoростинабрзо нареч. нaспех; радити ~ дeлать

нaспехнабројати 1. насчитaть, назвaть; може се

на прсте ~ (пребројати) мoжно по пaль-

цам пересчитaть; ~се насчитaться (до устaлости)

набрстити накормiть (овeц, коз); ~ се наeсться дoсыта (о кoзах,oвцах)

набрусити наточiть, отточiтьнабубати вqзубрить, зазубрiть (вqучить)набубри||ти 1. набuхнуть, разбuхнуть; 2.

вqпучиться; вздuться, вспuхнуть; јед-ра су ~ла од ветра парусa вздuлись от вeтра

набуја||ти набuхнуть, вздuться; потоци су~ли ручьi набuхли; пупољци су ~ли пoчки набuхли

набујао набuхшийнабусит грuбый, рeзкий, непривeтливыйнабуситост грuбость, рeзкостьнавабити заманiть, подманiть, при-

манiтьнавабити заманiть, приманiть (о живoт-

ных)навада повaдка; привqчканавадити1 приучiть, привqкнуть; ~ се

приучiться, прiвыкнуть, повaдитьсянавадити2 натаскaть, вqнуть, вqтащить в

большoм колiчественавађање приобретeние дурнqх привq-

чек, привqканиенавађати приучaть, привыкaть; ~ се при-

выкaть, приучaться к чему­л. (обqчно нежелaтельному)

навал||а ж 1. наплqв м, стечeние с; ~ по-сетилаца наплqв посетiтелей; ~ света стечeние нарoда; 2. нaтиск м; под ~ом под нaтиском; 3. спорт. нападeние; вођа навале центрaльный нападaющий; ~ крви прилiв крoви

навали||ти 1. навалiть; ~ грудима навалiть грuдью; ~ (напасти) на непријатеља навалiть на врагa; ~ на јело навалiть на едu; 2. нахлqнуть; ~ла је гомила нахлq-нула толпa; 3. напaсть, пойтi прiступом; 4. привалiть, прислонiть; ~ло је много света привалiло мнoго нарoду; ~ даску на зид прислонiть дoску к стенe; 5. на-брoситься, накiнуться; 6. перен. досаж-дaть, пристaть с прoсьбами; 7. налeчь, приналeчь; ~ на учење налeчь на учёбу;

~се облокотiться, оперeться, навалiться; налeчь; ~ на стол налeчь на стол, обло-котiться; куд си ~о! куда прёшь!

навалити се облокотiться, оперeться; на-валiться

навални : спорт. ~ играч нападaющий мнаваљати 1. накатiть, прикатiть (мнoго);

2. скатiть в кuчу; 3. накатiть (на что­л.)наваљивање приставaние, назoйливость;

упoрное трeбование

нАвАљивАње

Н

1080А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

наваљивати 1. навaливать; привaливать, прислонrть; 2. наклaдывать, набрaсы-вать; 3. сбегaться, стекaться; 4нападaть (на врагa); бросaться; 5. перен. досаж-дaть, приставaть, осаждaть с прoсьбами; ~ се навaливаться, опирaться, облокaчи-ваться

наварати обманuть (мнoгих)наваривати навaриватьнаварити наварiтьнавезак м надвrзка ж (нiтки)навезати 1. надвязaть; ~ конопац над-

вязaть верёвку; 2. связaть (в большoм колiчестве)

навезивати надвrзывать (верёвку, нiтку)навејавати навевaть, наметaть, наносiть

(снeгу, пескu)навејати навeять, наместi, нанестi (снeгу,

пескu)навек нареч. навсегдa, навeк; опростити

се за ~ простiться навeкнавелико нареч. 1. oптом, гуртoм; 2. повс-

sду, в ширoких размeрах, вовсs; прича се ~ говорrт повсsду

навеселити се навеселiться, повеселiть-ся (вдoволь)

навести1 подвестi; ~ друга на непријат-ност подвестi товaрища под неприrт-ность; 2. привестi; ~ пример привестi примeр; ~ доказе привестi доказaтельс-тва; ~ цитат привестi цитaту; ~ на та-нак лед обманuть, подстрoить кaверзу, подвестi; ~ се отвалiть, отплqть (от бeрега)

навести2 вqшить; ~ пешкир вqшить по-лотeнце

навече(р) нареч. вeчером, вечеркoмнавигатор навигaтор, штuрманнавигација ж навигaция, плaвание снавигацијски навигациoнный; ~ атлас

навигациoнный aтласнавигациони навигациoнный; ~ период

навигациoнный перiод; ~ инструменти навигациoнные прибoры

навијање с 1. скaтка ж (в свёрток); 2. навiвка ж; 3. навiнчивание; 4. завoдка (пружiны)

навијати 1. намaтывать; 2. заводiть; ~ сат заводiть часq; 3. спорт. болeть; ~ за свој тим болeть за своs комaнду; 4. скaтывать, свёртывать (полотнo); 5. на-вiнчивать

навијач спорт. болeльщик; страстан ~ стрaстный болeльщик; постати ~ стать болeльщиком

навик||а привqчка; из ~е по привqчке; то је прешло у ~у tто вошлo в привqч-

ку; лоша ~ дурнaя привqчка; штетна ~ врeдная привqчка; имати ~у имeть при-вqчку; стећи ~у приобрестi привqчку; постати ~ войтi в привqчку; моћ ~е сiла привqчки; ~је друга природа при-вqчка­вторaя натuра

навикавање привыкaние, приучeниенавикавати 1. привыкaть; ~ на извођење

гимнастике привыкaть дeлать гимнaс-тику; ~ се привыкaть, приучaться, свы-кaться; ~ на нове другове привыкaть к нoвым товaрищам; ~ на нови град привыкaть к нoвому гoроду; ~ на нову климу привыкaть к нoвому клiмату; 2. приучaть; ~ децу на уредност приучaть детeй к аккурaтности; 3. втrгиваться (о рабoте)

навикати се накричaться, наорaтьсянавиљак навiльник (сeна, солoмы)навир||ати 1. приливaть; крв ~е у главу

кровь приливaет к головe; 2. покaзы-ваться

навити 1. намотaть (нiтку); 2. завeсти (часq); 3. скатaть, свернuть (полотнo); 4. навинтiть (винт)

навићи привqкнуть, приучiть; ~ се при-вqкнуть, свqкнуться, приучiться к че-му­л. ; ~ на околину свqкнуться с об-станoвкой

навлажавање увлажнeниенавлажи||ти увлажнiть, намочiть; опрqс-

кать; киша је ~ла земљу дождь увлаж-нiл зeмлю; ~ се увлажнiться, отсырeть; шибица се ~ла спiчки отсырeли; књига се ~ла книга отсырeла

навлака ж . нaволочка, чехoл м; ~ за јастук нaволочка; намештај са ~ма мeбель в чехлaх; оруђа са ~ма орuдия в чехлaх

навлачење насaживание, надевaние; над-вигaние

навлачити натrгивать, насaживать; наде­вaть; ~ хаљину, капут, ципеле надевaть плaтье, пальтo, тuфли; ~ се одевaться

навод м 1. дoвод; 2. ссqлка ж, цитaта ж; знак ~а грам. кавqчки; по његовим ~има по егo словaм

наводаџисати свaтатьнаводити 1. приводiть; ~ примере при-

водiть примeры; ~ цитате приводiть цитaты, цитiровать; 2. перечислrть; ~ прочитане књиге перечислrть прочi-танные кнiги

наводн||и 1. мнiмый, кaжущийся; ~а опасност мнiмая опaсность

наводнити оросiть, обводнiть; ~ пус-тиње оросiть пустqни

нАвАљивАти

Н

1081А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

наводници кавqчки; под ~ма в кавqчкахнаводно нареч. rкобы, бuдто бы; прича

се да је ~ отпутовао говорrт, rкобы, он уeхал; он је ~ све разумео он, rкобы, всё пoнял; он тврди да је ~ сам видео он уверrет, бuдто, сам вiдел

наводњавање с орошeние, обводнeние, ирригaция ж; канал за ~ обводнiтель-ный канaл; систем за ~ оросiтельные сооружeния, оросiтельная систeма

наводњавати орошaть, обводнrть; ~ без-водне степе орошaть безвoдные стeпи

навођење с 1. наведeние (напр. на цель); 2. цитiрование, ссqлка ж; 3. пере чис­лeние; ~ назива перечислeние назвaний

навозити се 1. наeздиться; 2. дoлго катa­ться

навозити се наeздиться; накатaться (на лoдке, сaнках)

навозити спускaть (корaбль нa воду)навој м завoд (пружiны); винтoвая нарeз-

ка жнавоштити навощiтьнаврат: у више ~а мнoго раз, многокрaт-

но; * наврат-нанос торопrсь, тороплi-во; как попaло

навратити 1. зайтi (пешкoм); заeхать (на автомобiле); ~ код познаника зайтi к знакoмым; ~ успут зайтi попuтно; ~ на пошту, у библиотеку зайтi на пoч-ту, в библиотeку; 2. навестi, напрaвить (вoду)

наврат-нанос нареч. как попaло, нaскоро, нaспех

навраћати 1. заходiть, заворaчивать (кудa, к комu; пешкoм); заезждaть (на ав-томобiле); 2. направлrть, наводiть, по-ворaчивать (вoду);3. перен. уговaривать;

~ се заходiть, заворaчивать; заезжaтьнаврбовати навербовaтьнаврети 1. прилiть; 2. показaтьсянаврнути 1. навинтiть, привинтiть, за-

винтiть; 2. обл. зайтi, заскочiть; 3. обл. привiть, сдeлать привiвку

навртати 1. навiнчивать, привiнчивать, завiнчивать; 2. заходiть, заезжaть

навртка гaйканаврх предлог над, на, повeрх, навeрх;

наврх брда на горe; наврх куће над дoмом;наврх села над селoм; наврх др-вета на дeреве (высокo)

навршавати исполнrться; истекaть; он навршава 20 година ему исполнrется 20 лет; ~ се исполнrться, истекaть

навршити испoлниться, истeчь; наврши-ло се 10 година испoлнилось 10 лет

навршити се испoлниться, истeчь, пройтi

навући 1. натянuть, надeть; ~ се одeться (нaспех); 2. натаскaть, натащiть (мнoго); 3. задёрнуть (занавeску)

навући се 1. одeться; 2. собрaться; ~ли су се облаци собралiсь тuчи

наг нагoй, гoлый, обнажённыйнаг||ао внезaпный; спeшный, стремiтель-

ный, рeзкий; ~ла одлука внезaпное решeние; ~ли одлазак внезaпный отъ-eзд; ~ла промена температуре рeзкое изменeние температuры; ~ли пораст цена рeзкое повышeние цен; ~ла смрт скоропостiжная смерть

нагађање предположeние; угaдываниенагађати 1. предполагaть; угaдывать; 2. ~

се договaриваться, искaть соглашeниянагази||ти 1. наступiть; ~ на ногу на-

ступiть нa ногу; 2. влrпаться (напр. в лuжу); 3. натолкнuться; * ~о сам на та-нак лед я попaлся (попaл в ловuшку)

нагаламити се нашумeтьнагаравити испaчкать сaжей, закоптiть; ~

се испaчкаться сaжей, закоптiтьсянагарити 1. убежaть, удрaть; 2. потемнeть,

почернeть; * нагариле су га науснице у негo стaли растi усq

нагваждало с пустомeля ж; пустослoв мнагваждање пустослoвиенагваждати пустослoвить; мrмлитьнагиб 1. склон, уклoн; скат; ~ крова склон

крqши; оштар ~ крутoй склон; стрм ~ крутoе падeние; ~ пруге уклoн железно-дорoжного путi; 2. крен; ~ брода, авио-на крен сuдна, самолёта

нагибање склонeние, наклонeниенагибати наклонrть, нагибaть; кренiть; ~

се наклонrться; кренiться; склонrться; пригибaться

нагибни относrщийся к наклонeнию; ~ угао uгол наклонeния, наклoна

нагиздати се нарядiться, разрядiтьсянагињати 1. нагибaть, пригибaть; на-

клонrть; 2. перен. ~ нечему склонrться, имeть склoнность к чемu­л. ; ~ се при-гибaться, огибaться, наклонrться; ~ се кроз прозор высoвываться в окнo

наглавачке нареч. вниз, головoй, кувыр-кoм

нагладовати се наголодaтьсянаглас нареч. вслух; читати ~ читaть

вслухнагласак м ударeние с , акцeнт; озна-

чити ~ постaвить ударeние; дина-мичан,статичан ~ подвiжнoе, пос-тоrнное ударeние; ~ пада на први слог ударeние пaдает на пeрвый слог; ставити ~ на нешто сдeлать ударeние на чём­л.

нАглАсАк

Н

1082А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

нагласити 1. сдeлать ударeние, акцен-тiровать; 2. перен. подчеркнuть, вqде-лить; отмeтить; ~ важност проблема подчеркнuть вaжность проблeмы; на-гласити сдeлать акцeнт

наглашавање 1. акцентiрование; 2. под­чёр кивание

наглашавати 1. дeлать ударeние, ак-центiровать; 2. перен. подчёркивать; ~ значај нечега подчёркивать значeние чегo­л. ; выделrть

наглашен удaрный, акцентiрованныйнагледати се насмотрeться, наглядeться

на что­л. , когo­л. наглити спешiть, чрезмeрно торопiться

(о постuпке, о решeнии)нагло нареч. 1. стремiтельно, рeзко; ~ се

развијати стремiтельно развивaться; 2. неожiданно, скоропостiжно; внезaпно;

~ је почела киша неожiданно пошёл дождь; аутомобил се ~ зауставио ма-шiна внезaпно остановiлась; ~ умрети скоропостiжно скончaться

наглодати нагрqзть, начaть глодaть, грызть

наглост необдuманность, вспqльчивостьнаглув глуховaтый, крeпкий на uхонаглувост глуховaтостьнагнати 1. нагнaть (скот); 2. при нu дить,

застaвитьнагнојити удoбрить, унавoзить (зeмлю)нагнојити унавoзить, удoбритьнагнути 1. нагнuть, пригнuть, наклонiть,

склонiть; ~ главу нагнuть гoлову (на-клонiть); 2. накренiть (сuдно); 3. перен. склонiть, расположiть; 4. брoситься, устремiться; он је нагао да бежи он брoсился бежaть; куд си нагао? куда прёшь? куда несёшься?; дан је нагао день клoнится к вeчеру; ~ се 1. нагнuть-ся, склонiться, наклонiться; мајка се нагнула над дететом мать наклонiлась над ребёнком; 2. вqсунуться; ~ се кроз прозор вqсунуться в окнo

нагњечење 1. ушiб м; 2. ущемлeниенагњечити ушибiть; придавiть, слегкa

надавiтьнагњио мrгкий (фрукт); гниловaтый,

подгнiвшийнаговара||ти уговaривать; он ме је ~о да

путујемо заједно он уговaривал менr eхать вмeсте; ~ на бекство склонrть к побeгу

наговарањ||е с уговoр м; он се сложио после дужих ~а он согласiлся после дoлгих уговoров

наговестити 1. намекнuть, дать понrть, предсказaть; 2. предувeдомить, возвес-тiть; ~ скори долазак предувeдомить о скoром приeзде

наговештава||ти 1. предвещaть; предскa-зывать; давaть понrть; облаци ~ју олују тuчи предвещaют бuрю; 2. предуведом-лrть, возвещaть

наговештај м предвeстие с; предсказaние с; намёк; тајанствени ~ таiнственное предсказaние

наговор м уговoр, уговaривание снаговори||ти 1. уговорiть, склонiть (к

чемu­л. ); нисам успео да га ~м мне не удалoсь егo уговорiть; не дати да се нипошто ~ не поддaться ни на какiе уговoры; 2. наговорiть, наболтaть; ~ се наговорiться

нагодба ж сдeлка; соглашeние с; уре-гулiрование с

нагодити се заключiть сдeлку, соглашe-ние

нагојити се подкормiться, растолстeтьнагомилавање нагромождeние, накоплe-

ние, накaпливаниенагомилавати 1. нагромождaть, навaли-

вать; 2. накaпливать; ~ се 1. накaпли-ваться; 2. собирaться толпoй

нагомилати 1. нагромоздiть, навалiть; 2. накопiться; 1. собрaться толпoй

нагон инстiнкт; ~ самоодржања инс-тiнкт самосохранeния

нагонити 1. нагонrть; 2. принуждaть, за-ставлrть

нагонски инстинктiвный; ~ покрет инс-тинктiвное движeние

нагорак горьковaтыйнагоре нареч. 1. вqше, вверх, навeрх;

пети се ~ поднимaться вверх; погледати ~ посмотрeть навeрх

нагоревати 1. пригорaть; 2. немнoго обго­рaть, загорaть

нагорети 1. пригорeть; 2. немнoго обго­рeть

нагост наготaнаграбити 1. нахватaть, набрaть; 2. нагре­

стi (грaблями) ~ се нахватaтьсянаграбусити попaсть впросaк, потерпeть

неудaчу; сесть в калoшу; награбусио сам! мне плoхо придётся!

наград||а м 1. нагрaда, прeмия; добити ~у получiть нагрaду; предложити за ~у предстaвить к нагрaде; новчана ~ дe-нежная прeмия; доделити ~у удостoить прeмии; доделити прву ~ присудiть пeрвую прeмию; 2. приз м; прелазна ~ переходrщий приз; нобелова ~ Нoбе-

нАглАсити

Н

1083А

Б

В

Г

Д

Ђ

Е

Ж

З

И

Ј

К

Л

Љ

М

Н

Њ

О

П

Р

С

Т

Ћ

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

левская прeмия; ~ за најбољу књигу прeмия за лuчшую кнiгу; новчана ~ на-граднqе, премиaльные(дeньги); уз малу

~у за небольшoе вознаграждeниенаградити наградiть, премировaть; воз-

наградiть; ~ по заслузи вознаградiть по заслuгам

награђивање награждeние, вознаграждe-ние; новчано ~ дeнежное вознаграждe-ние

награђивати награждaть, премировaть; вознаграждaть; ~ победника такми-чења награждaть победiтеля соревновa-ния; ~ за победу награждaть за побeду;

~ скупоценим поклонима награждaть цeнными подaрками

награисати см. награбуситинагрдити 1. обезобрaзить, изурoдовать,

исказiть; 2. испoртить, изгaдить; 3. из-ругaть, вqругать, избранiть

нагрдити се изурoдоваться, обезобрaзить-ся

нагрђивати 1. урoдовать, обезобрaживать, искажaть; 2. пoртить, гaдить; 3. ругaть, бранiть

нагрђивати се урoдоваться, обезобрaжи-вать себr

нагрејати нагрeть; ~ се нагрeться, разо-грeться

нагризање травлeние, протравлeние; разъедaние

нагризати 1. трaвить, протрaвливать; разъедaть (о кислотe); 2. надгрызaть, надкuсывать

нагристи 1. протрaвить; разъeсть (о кис-лотe); 2. надгрqзть, надкусiть

нагрнути нагрrнуть, нахлqнуть, стeчься, повалiть толпoй; гомила је нагрнула на улице толпa хлqнула на uлицы; 2. на-валiть, насqпать (напр. зернoм)

нагртати 1. наседaть, навaливаться тол-пoй, стекaться; 2. насыпaть, навaливать (напр. зернoм, землёй)

нагрувати 1. натолoчь, набiть; 2. разг. за-зубрiть; 3. удaриться

нагужвати смять слегкa (напр. бумaгу, плaтье)

нагулити 1. залупiть, задрaть; 2. царaп-нуть, оссадiть; 3. начiстить

нагурати се 1. набiться, напихaться; 2. собрaться, скопiться

нагутати се 1. наглотaться; 2. перен. на-терпeться (неприrтностей)

над(а) предлог 1. на; над, нaдо; ~ њим је ведро небо над ним rсное нeбо; 2. ~ гла-вом над головoй; лампа виси ~ столом лaмпа висiт над столoм; огледало виси

~ умиваоником зeркало висiт над умы-вaльником; он је старешина ~ свима он начaльник над всeми; он је јунак ~ ју-нацима он герoй над героrми; нада све превqше всегo; нада мном надо мнoй; насиље ~ собом насiлие над собoй

над||а ж надeжда, чaяние с; последња ~ послeдняя надeжда; велике ~ боль-шiе надeжды; не губити ~у не терrть надeжды; у вас полажем све ~е на вас вся надeжда; узалудне ~е напрaсные (тщeтные) надeжды; ни трунке ~е ни малeйшей надeжды; пун ~е пoлон надeжды; живети у ~и жить надeждой; нестале су ~е исчeзли надeжды; има ~е есть надeжда

нада||ти се надeяться, чaять; ~ у некога надeяться на когo­л. ; ~ успеху, победи надeяться на успeх, на побeду; ~м се да ћу се вратити на време надeюсь вер-нuться вoвремя; у њега се не треба ~ на негo нельзr надeяться; ~м се да сте ме разумели надеsсь, вы менr пoняли; ~ нечему надeяться на что­л. ; нисмо се томе ~ли мы tтого не ожидaли

надавати надавaтьнадалеко нареч. далекo; ~ познат широкo

извeстныйнадаље нареч. впредь, дaльше, в бuдущем;

и ~ проширивати сарадњу и впредь расширrть сотрuдничество

надање с надeжда ж, чaяние (как дeйс-твие)

надарен одарённый, даровiтый; ~о дете одарённый ребёнок

надареност ж даровaние с, одарённость; ~ за музку музыкaльное даровaние

надарити одарiтьнадасве нареч. осoбенно, в осoбенности,

преимuщественнонадати : ~ вику поднrть крик; ~ бежати

брoситься бежaть, дать тrгунадахнут вдохновeнный; ~ песник вдохно­

вeнный поtт; ~ говор вдохновeнная речьнадахнути вдохновiть; воодушевiть; ~ се

вдохновiться, воодушевiтьсянадахнутост вдохновeнность, воодушев-

лённостьнадахнуће вдохновeние, воодушевлeниенадахњивати воодушевлrть, вдохновлrть;

~ се воодушевлrться, вдохновлrтьсянадахњивач вдохновiтельнадбацивање 1. соревновaние в бросaнии,

метaнии; 2. бросaние повeрх чегo­л. надбацивати 1. бросaть (повeрх чегo­л. );

2. брoсать дaльше другoго; ~ се сорев-новaться в бросaнии, метaнии

нАдбАцивАти

Н