S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL29

SORA

Dolazak

tanderxeta

Naoru`ane

do zuba

L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z D U H O P L O V S T V U

S A V R E M E N E R A K E T N E T O P O V W A ^ E

S A M O H O D N A H A U B I C A 1 2 2 M M D - 3 0 / 0 4

Samohodna haubica 122 mm

D-30/04 SORA

Spoj dva dobra sistema 2

Ameri~ko-hrvatski pi{toq – XDEkstremno slu`beni 7

Kineski baca~i granata

Standardno vodno

i ~etno oru`je 10

Laka takti~ka vozila - JLTVBoqa za{tita

u vru}im zonama 12

Savremene raketne topovwa~e

Naoru`ane do zuba 16

Novi sjaj prvog galeba

O`ivqavawe istorije 20

Lovac bombarder F-84G u na{em

vazduhoplovstvu

Dolazak tanderxeta 22

Savremene bespilotne i bespilotne

borbene letelice

Nebeski izvi|a~i 28

Priprema

Mira [vedi}

SADR@AJ

2

S A M O H O D N A H A U B I C A

Samohodna haubica SORA nastala je otvorenom ugradwom

delova i sklopova pokretnih po pravcu haubice 122 mm D-30J

na modifikovanu osnovu terenskog automobila FAP 2026 BS/AV.

Takvo re{ewe spoj je dva proverena sistema, koja se nalaze

u operativnoj upotrebi na{ih oru`anih snaga du`e vreme.

Za wih je veoma dobro organizovan sistem logistike i obuka.

Funkcionalni model modernizovane haubice nedavno je

pro{ao vatrenu proveru na poligonu TOC-a u Nikincima.

15. maj 2009.

Spoj dva dob

du je za du ̀ en IMK „14. ok to bar”, Fa bri -

ka ma {i na, spe ci jal nih vo zi la i si ste ma

Kru {e vac.

Na sta nak

funk ci o nal nog mo de la

Sve je po ~e lo mar ta 2004. go di ne, ka -

da je na osno vu sa gle da va wa po sto je }eg sta -

wa i ten den ci ja raz vo ja i uvo |e wa u ope ra -

tiv nu upo tre bu ar ti qe rij skih si ste ma za va -

tre nu po dr {ku u sve tu, a i opre de qe wa da

se u na o ru ̀ a wu ar ti qe rij skih je di ni ca ta -

da {we VSCG za dr ̀ i ka li bar 122 mm, tak -

ti~ ki no si lac (ta da {wa Upra va ar ti qe ri je

G[ VSCG) do neo od lu ku da se pri stu pi mo -

3

1 2 2 M M D - 3 0 / 0 4 S O R A

Dvan pu te va upo re di va je sa gu se ni~ nim osno -

va ma), ma wa ma sa si ste ma, te jed no stav ni ja

i br ̀ a obu ka po slu ̀ i la ca.

To su bi li pre sud ni ar gu men ti da pre

pet go di na za po~ ne mo der ni za ci ja ha u bi ce

122 mm D-30J. Od ne dav no, po sle za vr {et ka

funk ci o nal nog mo de la, i uspe {nih kon trol -

nih is pi ti va wa na po li go nu Teh ni~ kog opit -

nog cen tra u Ni kin ci ma, mo ̀ e mo sa mo pra -

ti ti da qe fa ze raz vo ja tog si ste ma, ko ji je

do bio ozna ku D-30/04 i na ziv – SO RA.

No si lac raz vo ja te sa mo hod ne ha u bi -

ce je ste Voj no teh ni~ ki in sti tut, a za iz ra -

Spoj ra sistema

29

a nas u na {im oru ̀ a nim sna ga ma ve }i -

nu kla si~ nog oru |a va tre ne po dr {ke

~i ne vu~ na ar ti qe rij ska sred stva. Ka ko

bi taj rod Kop ne ne voj ske mo gao da od -

go vo ri no vim zah te vi ma bo ji {ta, neo p -

hod no je da se, iz me |u osta log, po ve }a we -

go va tak ti~ ka i stra te gij ska po kre tqi vost.

Ta ko raz voj sa mo hod nih ar ti qe rij skih oru -

|a mo ̀ e da se od vi ja u dva prav ca: na gu se -

ni~ noj ili na to~ ka {koj osno vi. Iz ra ̀ e ni je

su pred no sti to~ ka {ke osno ve – ni ̀ a ce na

raz vo ja i odr ̀ a va wa, ve }a br zi na i slo -

bo da kre ta wa po pu te vi ma (po kre tqi vost

Ra di opre ma wa mo der ni zo va ne ha -

u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA sa vre me -

nim pod si ste mom za upra vqa we va trom

pred lo ̀ e no je da se ugra di ba li sti~ ki

ra ~u nar u sva ku ha u bi cu. On bi tre ba lo

da ima mo gu} nost ra da u dva mo da. Pr vi

pred sta vqa rad ba li sti~ kog ra ~u na ra i

osta lih ele me na ta SUV na oru |u u slu -

~a ju da sa mo hod na ha u bi ca 122 mm SO -

RA dej stvu je sa mo stal no, ne za vi sno od

osta lih oru |a. U tom slu ~a ju ba li sti~ ki

ra ~u nar sra ~u na va }e ele men te za ga |a -

we une tog ci qa za to oru |e, uz pret hod -

no une te sve po treb ne po dat ke za oru |e,

mu ni ci ju i me te o ro lo gi ju.

U dru gom mo du ba li sti~ ki ra ~u nar

na oru |u ra di kao po ka zi va~ ele me na ta

ga |a wa, pri ma po dat ke ko ji ukqu ~u ju i

ele men te za ga |a we od ko mand nog ra ~u -

na ra ko ji se na la zi na ko mand nom me stu

ili na me stu ru ko va o ca va trom i {a qe

neo p hod ne po dat ke o sta wu i po lo ̀ a ju

oru |a ko mand nom ra ~u na ru.

Upravqawe vatrom

der ni za ci ji ha u bi ce 122 mm D-30 (D-30J).

Na osno vu za kqu ~a ka sa sa stan ka u ta da {woj

Upravi za istra`ivawe, razvoj i proizvodwu

NVO (UIRP) i zah te va Upra ve ar ti qe ri je,

UIRP NVO odo bri la je otva ra we za dat ka u

pla nu NIR-a kod no si o ca pla ni ra wa Upra -

ve ar ti qe ri je, Sek to ra KoV G[ VSCG, za

„Mo der ni za ci ju ha u bi ca 122 mm D-30 i D-

30J (SO RA D-30/04)”. On da je sklo pqen ugo -

vor iz me |u VTI i „14. ok to bra”, kao iz vr -

{i o ca za iz ra du funk ci o nal nog mo de la.

Da qi raz voj dik ti ra le su mo gu} no sti

pro iz vo |a ~a, `e qe da se sni zi ce na pro iz -

vod we i, na rav no, iz me ne ko je su uo bi ~a je ne

za bi lo ko ju mo der ni za ci ju.

Ok to bra 2005. pot pi san je pr vi aneks

ugo vo ra, ko jim je pred vi |e no da se ume sto

te ren skog au to mo bi la ka maz, for mu le po -

go na 6h6, ko ri sti FAP 2026 BS/AV. To kom

apri la na red ne go di ne is pi ti va na je ot -

por no st ka bi ne ga |a wem tog te ren ca i za -

kqu ~e no da ne ma po treb nu ~vr sto }u ko ja bi

omo gu }i la da osnov ni sek tor dej stva na o -

ru ̀ a wa bu de u sme ru vo ̀ we. Na osno vu tog

is pi ti va wa iz me we na je kon cep ci ja mo der -

ni zo va ne ha u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA i

pred lo ̀ e no da osnov ni sek tor dej stva na o -

ru ̀ a wa bu de su pro tan od sme ra vo ̀ we.

Zbog to ga je VTI ok to bra 2006. pred lo ̀ io

tak ti~ kom no si o cu za ar ti qe ri ju, ta da {woj

Upra vi za raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -

bi je, da iz me ni po ~et ne tak ti~ ko-teh ni~ kih

zah te ve.

U me |u vre me nu su se, zbog od la ska u

pen zi ju, u VTI-u sme wi va li ru ko vo di o ci

rad nog ti ma. Pr vi ru ko vo di lac rad nog ti -

ma i ~o vek ko ji je za po ~eo rad na tom si -

ste mu bio je pu kov nik No vak Mi tro vi},

ina ~e za slu ̀ an za raz voj sa mo hod ne ha u -

bi ce 152 mm NO RA-B, od ko je je ka sni je na -

sta la i sa mo hod na ha u bi ca 155 mm NO RA-

B52. Po sle we ga za ru ko vo di o ca rad nog

ti ma po sta vqen je pot pu kov nik Sr bo qub

Ili}, ko ji je u svo joj ka ri je ri bio za du ̀ en i

za raz voj pro ti vo klop nog to pa 100 mm TO -

PAZ. Ka da je on oti {ao u pen zi ju, de cem -

bra 2007, for mi ran je no vi rad ni tim, sa -

sta vqen od pri pad ni ka Sek to ra za kla si~ -

no na o ru ̀ a we i Sek to ra za mo tor na vo zi -

la, a za ru ko vo di o ca rad nog ti ma po sta -

vqen je Mi haj lo Tra i lo vi}.

Do sre di ne 2008. kru {e va~ koj fa bri -

ci pre da ta je kon struk ci o na do ku men ta ci ja

za sve pod sklo po ve oru |a, ali su za vr {e -

tak iz ra de funk ci o nal nog mo de la SO RA-e

dik ti ra li dru gi neo ~e ki va ni pro ble mi.

Po ~et kom ove go di ne an ga ̀ o van je i

TRZ ^a ~ak. Na kon pre gle da pro tiv tr za ju }eg

ure |a ja i iz rav wa ~a osnov nog na o ru ̀ a wa,

te mon ta ̀ e svih neo p hod nih pod sklo po va na

mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi -

la, u TRZ-u su naj pre sklo pi li, a po tom ugra -

di li osnov no na o ru ̀ a we na vo zi lo.

Ka da je u IMK „14. ok to bar” kom ple -

ti ran funk ci o nal ni mo del, mo gla su da za -

po~ nu kon struk tor ska is pi ti va wa u Ni kin -

ci ma. Ciq je bio da se pro ve ri po u zda nost

si ste ma, svih sklo po va i utvr di uti caj vi -

bra ci ja, na pre za wa i nat pri ti ska na vo zi -

lo, a sa mim tim i na po sa du.

Pr va ga |a wa po ka za la su da je do -

bi je no iz u zet no sta bil no i po u zda no ar -

ti qe rij sko oru |e, ~i ja je bu du} nost za ga -

ran to va na.

Mo di fi ka ci je

Sa mo hod na ha u bi ca SO RA na sta la je

otvo re nom ugrad wom de lo va i sklo po va po -

kret nih po prav cu ha u bi ce 122 mm D-30J na

mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi la

FAP 2026 BS/AV. Ta kvo re {e we pred sta -

vqa spoj dva pro ve re na si ste ma, ko ja se na -

la ze u ope ra tiv noj upo tre bi na {e voj ske du -

`e vre me. Za wih je ve o ma do bro or ga ni zo -

van si stem lo gi sti~ ke po dr {ke, te obu ka ko -

ri sni ka.

15. maj 2009.4

Na me we na je za op {tu va tre nu po dr -

{ku sop stve nih je di ni ca ni voa bri ga de.

Do bra po kre tqi vost i ma ne var ska svoj -

stva, re spek tiv na va tre na mo}, do met i

efi ka snost pro jek ti la na ci qu ~i ne SO -

RA-u do brim re {e wem za sa da {we i bu du -

}e po tre be ar ti qe rij skih je di ni ca KoV

Voj ske Sr bi je.

– U mar {ev skom po lo ̀ a ju cev je usme -

re na u sme ru vo ̀ we i po sta vqe na pod ele -

va ci jom od +10°. Glav ni sek tor dej stva

osnov nog na o ru ̀ a wa su pro tan je od sme ra

vo ̀ we. Na taj na ~in za dr ̀ a no je pu no po qe

dej stva po vi si ni (od -5° do +70°), omo gu -

}e no ne po sred no ga |a we u pu nom po qu dej -

stva po prav cu (po 25° le vo i de sno) i ni je

bi lo po tre be za ugrad wom no ve oklop ne

Ve }e efi ka sno dej stvo pro jek ti la na

ci qu, ve li ki do met i pre ci znost stal ni su

zah te vi ka da se raz vi ja no va ili mo di fi -

ku je po sto je }e mu ni ci je.

– U od no su na osnov ni pro jek til (TF-

462) za tu ha u bi cu, no vi }e ima ti ve }i do -

met i bi }e efi ka sni ji na ci qu, uz za dr ̀ a -

va we po sto je }e ce vi. La bo ri sa na ko {u -

qi ca tih pro jek ti la je ista, pa sa mim tim

pro jek ti li ostva ru ju isto par ~ad no-ru {e -

}e dej stvo na ci qu. Su {tin ske raz li ke ne -

ma, sem u zad wem de lu pro jek ti la. Ka da se

na la bo ri sa nu ko {u qi cu ve ̀ e (na vi je)

upu {te no ({u pqe) dno pro jek ti la, bi }e

for mi ran pro jek til HE ER–HB XM08, a sa

je di ni com ge ne ra to ra ga sa for mi ra se

pro jek til HE ER–BB XM09.Ce na je di ni ce ge ne ra to ra ga sa sva -

ka ko je ve }a od ce ne upu {te nog ({u pqeg)

dna, pa }e, u nor mal nim uslo vi ma upo tre -

be, pro jek til sa ge ne ra to rom ga sa bi ti

na me wen za ga |a wa na do me ti ma ve }im

od 18.000 me ta ra – is ti ~e Mi haj lo Tra -

i lo vi}.

Pove}awe dometa

U mar{evskom polo`ju

Sredstvo ima ugra|en

mehanizam za podizawe rezervnog to~ka

ka bi ne. Sve to uti ca lo je na sma we we ma se

sred stva i skra }e we vre me na raz vo ja, a

sa mim tim i na uma we we tro {ko va raz vo ja

– ka ̀ e Mi haj lo Tra i lo vi}, ru ko vo di lac

rad nog ti ma.

Te ren ski au to mo bil FAP 2026 BS/AV

je ste vo zi lo no si vo sti 6.000 kg i for mu le

po go na 6h6 (po gon je re a li zo van na sva tri

mo sta, a pr va oso vi na je upra vqa~ ka). U au -

to mo bil su ugra |e ni di zel-mo tor sna ge 188

kW, si stem ela sti~ nog osla wa wa i pne u ma -

ti ci sa cen tral nom re gu la ci jom pri ti ska,

ko ji obez be |u ju vi so ku po kre tqi vost i pro -

hod nost oru |a na pu te vi ma sa raz li ~i tom

pod lo gom i van pu te va.

Mi haj lo Tra i lo vi} ka ̀ e da su ra di

ugrad we osnov nog na o ru ̀ a wa na po zna tom

te ren cu iz vr {e ne iz ve sne mo di fi ka ci je.

Uklo we no je po sto je }e hi dra u li~ no vi tlo, a

ume sto we ga su u mo di fi ko va nu hi dra u li~ nu

in sta la ci ju ukqu ~e ni kra ci i oslo na sto pa,

te me ha ni zam po di za ~a re zer vnog to~ ka. Iza

ka bi ne vo za ~a ugra |e na je ka bi na za tri ~la -

na po slu ge sa pri pa da ju }om opre mom i li~ -

nim na o ru ̀ a wem. Tu se, ta ko |e, na la zi i ma -

ga cin za mu ni ci ju sa bor be nim kom ple tom od

24 met ka. Osa pro jek ti la, od no sno ~a u ra sa

ba rut nim pu we wem, pa ra lel na je sa uz du -

`nom osom vo zi la.

– Ma ga cin je kon ci pi ran ta ko da omo -

gu }a va la ko pre u zi ma we mu ni ci je i iz ra |en

je od pan cir nih li mo va ka ko bi bi la obez -

be |e na od go va ra ju }a za {ti ta od nat pri ti ska

ba rut nih ga so va pri ga |a wu. Is pod ma ga ci na

za mu ni ci ju ugra |e na su dva hi dra u li~ ki po -

kre ta na kra ka. Oni se u bor be nom po lo ̀ a ju

spu {ta ju ka ko bi se obez be di la sta bil nost

oru |a pri li kom ga |a wa – is ti ~e ru ko vo di -

lac rad nog ti ma.

Do pun ski je oja ~an osnov ni ram au to -

mo bi la. Is pod zvo na, ko je no si osnov no na -

o ru ̀ a we, ugra |e na je oslo na sto pa na ko ju

se osla wa oru |e pri li kom opa qe wa. Ta sto -

pa se pri pre la sku iz mar {ev skog u bor be ni

po lo ̀ aj spu {ta, dok se u obr nu tom slu ~a ju

po di ̀ e. Na er go nom ski po god nom me stu ugra -

|en je hi dra u li~ ki raz vod nik sa ko man da ma

ko ji omo gu }a va pre vo |e we kra ko va i oslo ne

sto pe iz mar {ev skog u bor be ni po lo ̀ aj i

obr nu to, te rad me ha ni zma za po di za we re -

zer vnog to~ ka.

Da qe fa ze raz vo ja

Ka da se is pi ti va wi ma po ka ̀ e da ta -

ko kon ci pi ra no oru |e za do vo qa va zah te -

ve u po gle du sta bil no sti pri ga |a wu i one

ve za ne za po na {a we u to ku vo ̀ we, pre }i

}e se u dru gu fa zu raz vo ja. Pro to tip }e

ima ti ugra |en si stem za upra vqa we va -

trom i bi }e au to ma ti zo va ne ne ke funk ci je

si ste ma.

– Ra di skra }e wa vre me na po treb nog

za otva ra we va tre i ukup nog vre me na za -

dr ̀ a va wa na va tre nom po lo ̀ a ju SO RA }e

ima ti au to mat ski si stem za pre vo |e we iz

mar {ev skog po lo ̀ a ja u bor be ni, i obr nu -

to, te za za u zi ma we ele me na ta za ga |a we.

5

29

No vo ba li sti~ ko re {e we pod ra -

zu me va lo bi pro jek to va we no vog sklo -

pa ce vi, du ̀ i ne naj ma we 45 ka li ba ra

i ba rut ne ko mo re po ve }a ne za pre mi -

ne, no vu mu ni ci ju (pro jek ti li op ti mi -

zo va nih ae ro di na mi~ kih ka rak te ri -

sti ka – ERFB, sa ge ne ra to rom ga sa i

upu {te nim dnom), no sa~ te re ta za po -

tre be pro {i re wa na me ne, tj. iz vr {a -

va wa po seb nih tak ti~ kih za da ta ka, te

no va ba rut na pu we wa.

Even tu al no, bi }e re kon stru i sa ni

pro tiv tr za ju }i ure |aj i iz rav wa ~a, zbog

dej stva ve }ih op te re }e wa pri li kom

opa qe wa, ko ja bi se ja vi la kao po sle -

di ca no vog ba li sti~ kog re {e wa.

Uvo |e we u upo tre bu ta kvog re {e wa

omo gu }i lo bi po ve }a we naj ve }eg do me ta

na oko 30 km, uz isto vre me nu mo gu} nost

ko ri {}e wa po sto je }ih, jef ti ni jih, pro -

jek ti la za ma we do me te.

Novo balisti~ko

re{ewe

Na vatrenom polo`aju:

poqe dejstva po visini

je od -5 do 70 stepeni

Dopunski oja~an

osnovni ram

Iza kabine voza~a ugra|eni su kabina za poslugu

i magacin za municiju

Da bi se po ve }a la br zi na ga |a wa i sma wio za mor po slu ge i broj

po slu ̀ i la ca bi }e ugra |en au to mat ski pu wa~ za pro jek ti le i ~a u -

re sa ba rut nim pu we wi ma, ko ji }e bi ti kon ci pi ran ta ko da omo -

gu }a va pu we we osnov nog na o ru ̀ a wa pri svim ele va ci ja ma ce vi,

ob ja {wa va Mi haj lo Tra i lo vi}.

U toj fa zi raz vo ja pred vi |e na je i ugrad wa pod si ste ma za

od re |i va we po lo ̀ a ja i ori jen ta ci ju oru |a sa ra ~u na rom za vo -

|e we i na vi ga ci ju vo za ~a. Taj pod si stem ukqu ~u je si stem za glo -

bal no po zi ci o ni ra we (GPS), ure |aj za ori jen ta ci ju oru |a u

osnov ni pra vac, ure |aj za od re |i va we uz du ̀ nog i bo~ nog na gi ba

oru |a, te na vi ga ci o ni ra ~u nar kod vo za ~a ka ko bi mo gao da se

kre }e po ve} za da toj pu ta wi ili da pra ti kre ta we do za u zi ma wa

po lo ̀ a ja.

Ugrad wom si ste ma za upra vqa we va trom sa ba li sti~ kim ra -

~u na rom i od go va ra ju }im sen zo ri ma eli mi ni sa }e se uti caj qud skog

fak to ra iz pro ce sa upra vqa wa va trom, sma wi ti vre me re a go va -

wa, po ve }a ti ve ro vat no }a po ga |a wa pr vim met kom i {te de ti mu ni -

ci ja. Bi }e mo gu }e ga |a we u svim me te o ro lo {kim uslo vi ma da wu i

no }u, jed no stav ni je i lak {e po ve zi va we sa ra ~u nar skim i osta lim

de lo vi ma si ste ma, i stvo ri }e se mo gu} nost po ve zi va wa i ko mu ni -

ka ci je sa pret po sta vqe nim ko man da ma.

U sle de }oj fa zi pred vi |e no je da se po ve }a ju do met i efi ka -

snost na ci qu, a za dr ̀ i po sto je }a cev (du ̀ i ne 32,75 ka li ba ra).

Na kra ju, bi }e raz vi je no no vo ba li sti~ ko re {e we, ko je pod ra zu me -

va du ̀ u cev i no ve pro jek ti le – sa op ti mi zo va nim ae ro di na mi~ kim

ka rak te ri sti ka ma (ERFB) i ge ne ra to rom ga sa – ~i me }e naj ve }i do -

met bi ti po ve }an na oko 30 ki lo me ta ra.

Rok za za vr {e tak tre }e fa ze raz vo ja je do kra ja 2014.

Ako se uka ̀ e po tre ba, a na zah tev na ru ~i o ca, bi }e mo gu }a

kon ver zi ja tog oru |a u ka li bar 105 mm, ugrad wom ce vi ka li bra

105 mm, ko ja ima unu tra {we ba li sti~ ko re {e we isto vet no kao kod

ha u bi ce M56, M56/33, M101, M101/33 i M101A1/33. Iz tog oru -

|a tre ba da se re a li zu je naj ve }i do met oko 19.000 m sa ra zor nim

pro jek ti lom 105 mm ER-BB M02, ma se 13,7 kg, ~i ji je raz voj za vr -

{en za po tre be iz vo za.

Mi ra [VE DI]

Foto dokumentacija Vojnotehni~kog instituta

15. maj 2009.6

Roboti umesto

vojnih lekara

Ameri~ki istra`iva~i izradili su prototip robotizo-

vane vojne poqske bolnice sa daqinskim upravqa-

wem, „Trauma Pod”, za koju ka`u da }e uskoro mo}i da

u potpunosti zameni tim vojnih lekara na rati{tu.

Prototip se sastoji od trorukog robota hirurga koji je za-

mi{qen kao novi Benxamin Pirs, poznatiji kao „Hokaj” ili „So-

kolovo oko”, lik iz popularne ameri~ke serije M.A.S.H. o vojnoj

bolnici za vreme rata u Vijetnamu.

Robota hirurga „asistira” sistem od 12 drugih robota,

ukqu~uju}i i govorni automat nazvan „Hot lips” (Vrele usne)

po nadimku koji je u seriji imala glavna sestra Margaret Hu-

lihen.

Roboti-sestre dodaju robotu hirurgu instrumente, a kre-

vet-robot, kome je pripala uloga anesteziologa, bele`i vital-

ne znake, ubrizgava te~nosti i daje kiseonik.

Zadatak „Trauma Pod-a” je brzo zbriwavawe vojnika ra-

wenih u borbi pre wihovog prebacivawa u bolnicu.

„Sistem ima za ciq odr`avawe vitalnih funkcija pacij-

enta. Wegov primarni zadatak je da u~ini minimum neophodan za

stabilizaciju stawa rawenog, na primer da zaustavi krvare-

we”, objasnio je Pablo Garsija, jedan od stru~waka kalifornij-

ske istra`iva~ke grupe SRI Interne{enel koja radi na raz-

voju sistema.

Robot hirurg ima tri ruke. U jednoj dr`i endoskop koji omo-

gu}ava osobi koja upravqa robotom na daqinu da vidi unut-

ra{wu sliku rawenog, dok druge dve ruke dr`e hirur{ke in-

strumente.

Robot hirurg }e mo}i da obavqa pojedine jednostavne za-

datke bez qudske pomo}i kao {to je postavqawe kop~i.

Ceo sistem trebalo bi da stane u jedan kofer.

Izgled zvona koje nosi osnovno naoru`awe

2000 vi de li ide al nu pri li ku da bez sku pih

i kom pli ko va nih ula ga wa obez be de se bi mo -

del po sled we ge ne ra ci je. Hr va ti se ni su bu -

ni li i to im je i{lo u pri log jer se rij ska

pro iz vod wa u do mo vi ni ni je da le ko od ma kla.

Pi {toq HS 2000 je pre ko no }i pre {ao

oke an i po stao ame ri~ ki mo del XD (Ex tre meDuty – „eks trem no slu ̀ be ni”). Na rav no, re -

no mi ra noj fa bri ci kao {to je Spring fi eld Ar -mory ni je bi lo te {ko da na tr ̀ i {te od mah

iz ba ci tri tre nut no naj po pu lar ni ja pi {toq -

ska ka li bra u sfe ri slu ̀ be nog oru` ja. Ta ko

su sve tlost da na ugle da li XD-9 (9 mm pa ra),

ko ji ima ka pa ci tet okvi ra od 15 me ta ka; XD-40 (.40 S&W) ka pa ci te ta 12 me ta ka, i XD-357 (.357 SIG), ko ji ta ko |e ima ka pa ci tet od

12 me ta ka.

Ko re ni

Put do pi {to qa XD za po ~eo je 1991. u

fa bri ci po red Sla von skog Bro da gde se

pro iz vo dio pr vi hr vat ski pi {toq – PHP, ko -

ji je pred sta vqao adap ta ci ju ~u ve nog ne ma~ -

7

29

Pi {toq HS 2000 pr vi je hr vat ski pi -

{toq sa po li mer skim ra mom, ko ji se

po ja vio na svet skom tr ̀ i {tu 2000 go -

di ne. Ia ko ni je nu dio ni ka kva ori gi -

nal na re {e wa, ve} je go to vo bio ko pi -

ja glo ka, stru~ wa ci ma se ipak svi deo zbog

vi so kog kva li te ta. U Ame ri ci su ga Na ci o -

nal na gar da i ne ko li ko po li cij skih or ga ni -

za ci ja oda bra li kao slu ̀ be no oru` je, ali je

in te re so va we na tr ̀ i {tu na glo opa lo zbog

po ja ve no vih mo de la pi {to qa. Me |u tim, da

je re~ o kva li tet nom pi {to qu po tvr |u je i ~i -

we ni ca da se po ~et kom 2002. na tr ̀ i {tu

Ame ri ke po ja vio po no vo HS 2000, ali sa da

kao pro iz vod na da le ko ~u ve ne ame ri~ ke fa -

bri ke oru` ja Spring fi eld Ar mory iz Ili no i sa.

Ta fa bri ka je jo{ od po ~et ka 20. ve ka

jed na od vo de }ih pro iz vo |a ~a ru~ nog va tre -

nog oru` ja u Ame ri ci i uglav nom je ori jen ti -

sa na na pro iz vod wu pu {a ka i mi tra qe za iz

voj nog pro gra ma. U po sled we vre me ~u ve na je

i po to me {to su u woj zna li da ot ku pe go to -

ve mo de le pi {to qa, pa ih po sle ko zme ti~ kih

do te ri va wa pro da ju kao svo je. Ta ko su i u HS

Zahvaquju}i jasnim i dobro

vidqivim ni{anima,

dobro odre|enoj te`ini,

kvalitetnom i konstantnom

okidawu, iz pi{toqa XD

veoma se lako, precizno

i ta~no ga|a. Nema ve}ih

nedostataka i svakako je

dobar izbor za slu`beno

i samoodbrambeno oru`je,

naro~ito kad se ima u vidu

wegova, za ameri~ke pojmove,

relativno skromna cena

od 498 dolara.

A M E R I ^ K O - H R V A T S K I P I [ T O Q – X D

Ekstremno

slu`beni

kog val te ra P-38 iz Dru gog svet skog ra ta.

Pre ma mi {qe wu ne kih, „ko pi ja” slav nog pi -

{to qa ura |e na je na ve o ma skup na ~in. Na i -

me, ori gi nal je pred Dru gi svet ski rat i u

to ku ra ta pro iz vo |en me to dom pre so va wa

~e li~ nog li ma (~i me je omo gu }e na br za i ma -

sov na pro iz vod wa ko ja je ne ma~ kim je di ni -

ca ma ta da bi la pre ko po treb na), dok je PHPiz ra |en glo da wem iz jed nog ko ma da.

Pi {toq PHP je ve o ma do bro iz ba lan -

si ra no oru` je ko je se od re klo ne kih ele me -

na ta ko ji su kra si li „le gen du” – in di ka to ra

met ka u le ̀ i {tu i mo gu} no sti spu {ta wa uda -

ra ~a pu tem po lu ge ko~ ni ce na za tva ra ~u. Me -

|u tim, dug me dr ̀ a ~a okvi ra je na pra vom me -

stu za strel ce ko ji se slu ̀ e de snom ru kom – u

pred wem ko re nu {tit ni ka oba ra ~e. Kod PHPmo de la, ka da se me tak na la zi u ce vi, ko~ ni ca

se mo ̀ e spu sti ti u po lo ̀ aj „za ko ~e no” i pri -

li kom po vla ~e wa oba ra ~e ak ti vi ra }e se

uda ra~, ko ji u ta kvom slu ~a ju ne do hva ta udar -

nu iglu pa shod no to me ne ma ni opa qe wa.

Vra }a wem ko~ ni ce u po lo ̀ aj „ot ko ~e no” u

dab eksn mo du mo ̀ e se is pa li ti pr vi me tak.

Pi {toq ima do bro ura |e nu cev, a bra -

vqe we je od ra |e no sa pro ve re nim Walt he rimsi ste mom „pa da ju }om blok-bra vom”.

Na po ~et ku pro iz vod we PHP je nu |en

u tri osnov ne ver zi je – mo de la: stan dard -

ni, ko ji ras po la ̀ e sa ce vi du ̀ i ne od 125

mm (ukup na du ̀ i na je 205 mm i te ̀ i na mu je

957 gra ma sa pra znim okvi rom), kom pakt ni

sa du ̀ i nom ce vi od 100 mm i tak mi ~ar ski

sa ce vi od 152 mi li me ta ra.

Kod sle de }eg mo de la, ko ji je do bio ozna -

ku HS-95, pre {lo se sa val te ro vog si ste ma

bra vqe wa na mo di fi ko va ni bra u nin gov.

Po sle ve li kih me dij skih pro mo ci ja pi -

{toq se ve o ma br zo na {ao na tr ̀ i {tu, ali

ta mo ni je za be le ̀ io ne ki ve }i uspeh. ^ak su

ga u to ku rat nih dej sta va hr vat ski voj ni ci

ra do me wa li i to u od no su tri PHP za je dan

CZ-99.

Po ugle du na glo ka

Za vre me sta re Ju go sla vi je na men ska

pro iz vod wa bi la je po de qe na po biv {im

re pu bli ka ma. U Hr vat skoj ni je po sto ja la fa -

bri ka za pro iz vod wu krat ke i sred we ce vi,

pa su se uvo zi le sve vr ste stre qa~ kog na o -

ru ̀ a wa. Me |u tim, ka ko je uvoz bio dra ma -

ti~ no skup, uka za la se po tre ba za na men skom

pro iz vod wom za hr vat sku voj sku. Ta ko se po -

ja vqu je i pi {toq HS 2000 – hr vat ski sa mo -

kres 2000. On je u pot pu no sti pro iz vod

fir me „IM me tal” iz Ozi qa kod Kar lo va -

ca. Re a li zo van je to kom 1999, ali je sim bo -

li~ no za no vi mi le ni jum na zvan HS 2000.

Iza tog, ali i pret hod na dva po ku {a ja

PHP (pr vi hr vat ski pi {toq) sa po ~et kom de -

ve de se tih i ko ju go di nu ka sni je HS 95, sto ji

ista fir ma ko ja se da nas zo ve „HZ pro dukt”

i in ̀ i we rij ski tim Vu ko vi} i Zap ~i}.

na teg ne je do mak si mu ma. Na zad woj stra ni

ru ko hva ta sme {te na je au to mat ska ko~ ni ca,

ko ja pod se }a na ame ri~ ku le gen du kolt

M1911.

Po red tih de ta qa tre ba spo me nu ti i

iz u zet no kva li tet ne hro mi ra ne ~e li~ ne

okvi re ~i ji ka pa ci tet je ste 15 me ta ka. Po -

klo pac, iz ra |en od po li me ra, ma lo je de bqi,

ra di lak {e ma ni pu la ci je i za {ti te pri li kom

is pa da wa mu ni ci je pri pre pu wa va wu okvi ra.

Okvir je u dr {ci utvr |en sa obo stra nom po -

lu gom, {to zna ~i da su ko man de za iz ba ci va -

we okvi ra obo stra ne i pi {toq mo gu uspe {no

da ko ri ste i le vo ru ki strel ci. Po lu ga utvr -

|i va ~a okvi ra ne {to je du bqe sme {te na u

od no su na gor wu po vr {i nu dr {ke, {to do ne -

kle tra ̀ i i ma lo pri vi ka va we za we nu upo -

tre bu pri li kom pro me ne okvi ra. Shod no to -

me, okvir je pot pu no za {ti }en od slu ~aj nog

is pa da wa.

Ka da se po gle da ju kon struk cij ska re -

{e wa la ko se mo ̀ e pri me ti ti da je HS 2000

do kraj wih gra ni ca is pra tio sa vre me ni

kon cept: la ko, jed no stav no i po u zda no. Kod

to le ran ci je po kret nih de lo va uop {te ne za -

o sta je za naj ~u ve ni jim pi {to qi ma da na -

{wi ce. A i sa ma za vr {na kon tro la je ste

iz u zet no vi so ka, de li mi~ no po zajm qe na od

glo ka.

Pri li kom pr ve upo tre be HS 2000 iz ne -

na di }e vas we go vo ba lan sno re {e we i udob -

nost ru ko hva ta. Me |u tim, ve} kod no vi jih mo -

de la HS 2000 dr {ka je re di zaj ni ra na, {to je

po ve }a lo udob nost dr ̀ a wa pi {to qa. To je

do bi je no obi~ nim sma wi va wem bo~ nih {i ri -

na ru ko hva ta u de lu bra ni ka oba ra ~e. Sti ~e

se uti sak da je di zajn ru ko hvat po zajm qen od

glo ka, {to se da nas sma tra za nor mal nu po -

ja vu pri li kom pre u zi ma wa tu |ih re {e wa.

Na sa mom po li go nu po ka zao se od li~ -

no, ia ko ima ne {to kra }u ni {an sku li ni ju.

Kon tro la pi {to qa bi la je iz u zet na, a pre -

ci znost, mo ̀ e se re }i, pr vo kla sna. Pri li -

kom br ze paq be pi {toq se po na {ao smi re no

i stre lac ga je bez po seb nih pro ble ma kon -

tro li sao.

No, po red svih do brih i od li~ nih kon -

struk cij skih re {e wa kod ne kih si ste ma, HS2000 ima i jed nu ma nu. Re~ je o ras kla pa wu i

skla pa wu. Sa mo ras kla pa we je do voq no kom -

pli ko va no i zah te va za dr ̀ a va we na vla ke u

zad wem po lo ̀ a ju, oslo ba |a we po lu ge na go -

re, kroz pro rez na bo~ noj stra ni, po sle ~e ga

je tek mo gu }e raz dva ja we osnov nih de lo va.

Pri li kom po ja ve na ame ri~ kom tr ̀ i -

{tu na o ru ̀ a wa – krat ke ce vi, na pra vio je

ma lu po met wu. Svo jim ka rak te ri sti ka ma i

oso bi na ma, na ro ~i to ni skom ce nom, mno ge

qu bi te qe oru` ja, po seb no glo ko vog pr vog

mo de la, do veo je u is ku {e we. Ta da je HS2000 imao ce nu od 530 do la ra u od no su na

670 do la ra ko li ko je ko {tao glok 17. U SAD

se taj pi {toq pro iz vo di po li cen ci od

2000. u ~u ve noj fa bri ci Spring fi eld Ar mory

8

Po ja vom pi {to qa HS 2000 na ame ri~ -

kom tr ̀ i {tu ose ti la se bla ga po met wa. Iz -

u zet nim po ten ci ja lom, di zaj nom, kva li te tom

i ni ̀ om ce nom na tr ̀ i {tu SAD ozbiq no je

po stao kon ku rent glo ku, ko ji je ta da va ̀ io

za naj u spe {ni ji i naj pro da va ni ji pi {toq na

tom tr ̀ i {tu.

Ve} pri li kom raz gle da wa oru` ja ne ke

we go ve ka rak te ri sti ke pa da ju u o~i: iz u zet -

no je kom pakt nih di men zi ja – ukup na du ̀ i na

178 mm, cev du ̀ i ne 104 mm i ma sa od sve ga

710 gra ma (bez okvi ra). Ni sa mo bra vqe we

ni je no vo za qu bi te qe oru` ja jer je po zajm -

qe no od vr hun ske Sig-Sa u re ve se ri je 220

sa si lu et nom na vla kom. Hr va ti su ra di po -

jef ti we wa pro iz vod we pri me ni li jo{ jed no

jed no stav no re {e we kod iz ra de ce vi – iz -

ra |e na je iz dva de la. Ram je po li mer ski i

po se du je ~e li~ ne usad ni ke (na pra vqe ne u

pred we vo |i ce na vla ke i vo |i ce bra ve, {to

pred sta vqa pr vo kla sno re {e we). Si stem

oki da wa i pa siv ni si stem osi gu ra wa pr vo -

kla sno je re {en.

Hod oba ra ~a kod HS ne spor no je lak -

{i, kra }i i ~i sti ji bez gre ba wa ({to je po -

ja va kod pr vog i jo{ ne kih mo de la glo ko vih

pi {to qa). Si gur no sni si stem je kog tog mo -

de la stan dard ni si gur no sni blok na udar noj

igli, gde je de li mi~ no opu {te na udar na

opru ga, sve dok se sam oba ra~ ne po vu ~e i

15. maj 2009.

Bez ob zi ra na ka li bar i vr stu mu ni -

ci je, XD mo de lom na stre li {tu ostva ru ju

se sa svim za do vo qa va ju }i re zul ta ti. Na

da qi ni od 25 m pra vi gru pu po go da ka

pre~ ni ka uglav nom iz me |u 70 i 120 mm,

{to je sa svim so lid no za ovo oru` je. Naj -

bo qe se po ka zao u ka li bru 9 mm pa ra sa

mu ni ci jom Mag tech JHP od 115 grs, sa ko -

jom je po stig nu ta gru pa po go da ka pre~ ni ka

63 mm. Naj go ri re zul tat po stig nut je sa

istim ka li brom ali sa mu ni ci jom Cor-BonHP od 90 grs.

Efikasnost

9

29sa mog ru ko hva ta. Ru ko hvat je re la -

tiv no ta nak i iz u zet no udo ban

pri li kom ru ko va wa, a sa pred -

we stra ne krup no je {ra fi ran,

~i me je spre ~e no pro kli za va we.

Na na vla ci je, po red ozna ke mo -

de la, ure za na i ze mqa po re kla

(Cro a tia), {to je je di na ve za sa

po re klom pi {to qa.

Gru pa de lo va za oki da we i au -

to mat ska ko~ ni ca uli ve ne su u ram za -

jed no sa ~e li~ nim vo |i ca ma na vla ke. Na taj

na ~in ostva re no je mno go lak {e i pre ci zni je

kre ta we na vla ke po ra mu, ali i lak {i ram

me ha ni ke. Ko~ ni ca je au to mat ska i de lu je na

kre ta we oba ra ~a, ali i na blok sme {ten

pre ko uda ra ~a, {to pr ven stve no one mo gu }a -

va kre ta we udar ne igle pre ne go {to se oba -

ra ~a po vu ~e do kra ja. Kod ko~ ni ce neo bi~ no

je to da se ona sa ma de ak ti vi ra ka ko po vla -

~e wem po lu ge (sme {te ne u pro re zni oba ra~

kao kod glo ka), ta ko i pri ti skom na po lu gu sa

zad we stra ne ru ko hva ta (u sti lu kol ta M

1911). Na taj na ~in ni je mo gu }e opa qe we dok

obe po lu ge ni su do kra ja pri ti snu te, {to taj

pi {toq ~i ni go to vo sa vr {e no obez be |e nim

od slu ~aj nog opa qe wa.

Pouzdanost

Uz si gur nu i po u zda nu ko~ ni cu, pi {toq

ima ve o ma jed no sta van si stem oki da wa.

Pri li kom po vla ~e wa oba ra ~a, po lu ga po -

vu ~e una zad zub uda ra ~a, na teg ne opru gu, za -

tim ga pu sti usled ~e ga on po le ti na pred, a

igla, sa we go vim pred wim kra jem, iz vr {i

opa qe we. Za to je po treb no da oba ra~ pre -

|e put du ̀ i ne od 12,5 mm, a si la neo p hod na

za oki da we iz no si sve ga tri ki lo gra ma.

Po u zda no sti u ru ko va wu si gur no do -

pri no se i ja ki okvi ri iz ra |e ni od li ma ko ji

su spo qa za {ti }e ni hro mi ra wem i opre -

mqe ni de be lim pla sti~ nim dnom, ra di {to

lak {eg i po u zda ni jeg ula ga wa.

Ru ko va we sa XD mo de lom pi {to qa uop -

{te ni je kom pli ko va no, {to ga ~i ni za ni -

mqi vim za slu ̀ be no oru` je. Te ̀ ak je 780 g

(sa pra znim okvi rom), la ko pod no si tr zaj i

naj sna ̀ ni jih pu we wa u sva tri ka li bra, bu -

du }i da is pod 140 mm du ge ce vi ima ugra |en

te le skop ski amor ti zer sa dve opru ge, ume sto

kla si~ ne vo |i ce opru ge. Za hva qu ju }i ja snim

i do bro vi dqi vim ni {a ni ma, do bro od re -

|e nom te ̀ i nom i kva li tet nom i kon stant nom

oki da wu (ko je na ̀ a lost zah te va od re |e no

pri vi ka va we) tim pi {to qem se ve o ma la ko,

pre ci zno i ta~ no ga |a.

Pr vi uti sak go vo ri da taj 180 mm dug pi -

{toq ne ma krup ni je ne do stat ke i do bar je iz -

bor za slu ̀ be no i sa mo od bram be no oru` je,

na ro ~i to kad se ima u vi du we go va, za ame -

ri~ ke poj mo ve, re la tiv no skrom na ce na od

498 do la ra.

I{tvan PO QA NAC

Ras po la ̀ e

sa ~e li~ nom na vla -

kom sa rav nim gor -

wim i bo~ nim stra -

na ma u dva ni voa.

Na vla ka je ma {in ski

ob ra |e na i u za vr {ni ci je ura |e na za {ti ta

od ko ro zi je mat cr nom par ke ri za ci jom. Sa

gor we stra ne na vla ke na la ze se ni ski i {i -

ro ki ni {a ni, mon ti ra ni „la sti nim re pom”, a

ima i in di ka tor met ka u ce vi u vi du po lu ge ko -

ja iz la zi na go re iza otvo ra za iz ba ci va we

~a u ra. Po vr {i na na vla ke, gde se uglav nom

hva ta ka da se re pe ti ra, krup no je na re za na

{i ro kim, ma lo is ko {e nim li ni ja ma. I na

pred woj stra ni na vla ke na la ze se iste ta kve

na re za ne li ni je. Po mi {qe wu ne kih stru~ wa -

ka, pi {toq je tim is ko {e nim li ni ja ma do bio

na este ti ci, a ne sa mo na funk ci o nal no sti.

Ipak, kon struk to ri ma tog iz u zet nog pi -

{to qa naj ve }i pro blem je bio da ga vi zu el no

u~i ne raz li ~i tim od glo ka, u ~e mu su pri li~ no

uspe li. Ta ko su ne ki sit ni de ta qi, po put po -

lu ga za ras kla pa we na le voj gor woj stra ni

ra ma, ali i po lu ga ko~ ni ce na vla ke, na rec ka -

ni pra vo u ga o nim i ve li kim po vr {i na ma. Ni -

ske si lu e te do sta do pri no se ori gi nal nom iz -

gle du tog mo de la. I ru ko hvat ima ne {to dru -

ga ~i ji ob lik – sa za o bqe nom zad wom stra nom.

Ru ko hvat i ram su ono naj bo qe kod tog

pi {to qa. Iz li ven je ve o ma pre ci zno, bez

ika kvih tra go va na spo ju. Sa pred we stra ne,

na de lu is pod vo |i ce na vla ke po sto ji {i na

za mon ti ra we la ser skog ni {a na ili tak ti~ -

kog sve tla. Bra nik oba ra ~e je ra van, {i rok

i ima bla gi is pust ko ji slu ̀ i za oslo nac

dru ge ru ke. Na sa mom spo ju sa ru ko hva tom

na laz se utvr |i va~ okvi ra, ko ji je u vi si ni

pod na -

zi vom XD(Eks tre me

Duty) u tri

kon fi gu ra -

ci je: Com-pact sa ce -

vi od 79 mm,

Stan dard sa ce vi od 104 mm i naj ve }i Tak ti -cal sa ce vi od 130 mm.

Ka da se po ja vio, HS 2000 u{ao je u

kon ku ren ci ju naj bo qeg pi {to qa go di ne i

osvo jio to la ska vo me sto. Ame ri~ ka aso ci -

ja ci ja NRA pro gla si la ga je 2003. jed nim od

naj po pu lar ni jih i naj ce we ni jih bor be nih pi -

{to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.

Pi{toq ~etvrte generacije

Sva ka ko, XD je ve o ma mo der no i pri -

li~ no jed no stav no oru` je sa svim ka rak te -

ri sti ka ma pi {to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.

Ram mu je od li ve nog po li me ra, ras po la ̀ e

sa au to mat skom ko~ ni com i oki da we je po -

mo }u uda ra ~a, a ima i si stem DAO (sa mo

dvo stru kim dej stvom). No vi pi {toq ko ri sti

bra vqe we mo di fi ko va nim Brow ning si ste -

mom.

Osnovni takti~ko-tehni~ki podaci

15. maj 2009.10

K I N E S K I B A C A ^ I G R A N A T A

wi ho voj re la tiv no vi so koj ce ni i u ogrom noj

kom po nen ti KoV, za ko ju bi va qa lo na pra vi ti

ta ko |e ve li ke ko li ~i ne tog na o ru ̀ a wa. Jed -

no stav no, bi lo je ne is pla ti vo.

De set go di na ka sni je kor po ra ci ja NO -

RIN KO gra di svo ju ver zi ju, ko ja na i la zi na

odo bra va we u voj nim kru go vi ma i do bi ja slu -

`be nu ozna ku Tip-87. To oru |e iz ra |u je se u

dve osnov ne va ri jan te – stan dard noj i te {koj.

Stan dard na va ri jan ta te {ka je pri hva -

tqi vih 12 kg, i za wu je do vo qan je dan iz vr -

{i lac. Slu ̀ i za ga |a we me ta do 600 m efi -

ka snog do me ta, ma da se mo gu ga |a ti i da qi ci -

qe vi, ali sa ma wom pre ci zno {}u. Te {ka va -

ri jan ta ima 20 kg, slu ̀ i za ga |a we ci qe va do

1.700 me ta ra i po slu ̀ u ju je dva po slu ̀ i o ca.

Ka li bar je ru ski, 35 mm, a si stem ra da je ga -

sni pri ti sak.

Jednostavnost

Oba oru |a su go to vo iden ti~ na, a raz -

li ku ju se po to me {to stan dard ni ima ugra |e -

ne no ̀ i ce i do bo{ sa re de ni kom od {est gra -

na ta, a te {ki ima do bo{ od 15 gra na ta i po -

sta vqen je na tro no ̀ ac.

Ba ca~ gra na ta Tip-87, 35 mm, po stao je

stan dard no vod no i ~et no oru |e i sa da se

Baca~ granata 35 mm sa oznakom

Tip-87 Kinezi su uveli u naoru`awe

sredinom devedesetih, kada su bili

na~isto da }e morati da smawe

i osavremene vojsku, posebno

pe{adijsko naoru`awe. To oru`je

se izra|uje u dve osnovne varijante

– standardnoj i te{koj. Standardna

ima ugra|ene no`ice i dobo{

sa redenikom od {est granata,

a te{ka dobo{ od 15 granata

i postavqena je na trono`ac.

Standardno

vodno

i ~etno

oru|e

ra jem osam de se tih Ki na je kre nu la u

ume re no osa vre me wi va we oru ̀ a nih

sna ga. Ta da je oslo nac jo{ bio na broj -

no sti kop ne ne voj ske i ma sov nim ten kov -

sko-pe {a dij skim uda ri ma. Ka ko su do -

ta da {wa is ku stva po ka za la, uka za la se po -

tre ba sa in di vi du al nim la kim ar ti qe rij skim

oru |em ko je }e ima ti do met ru~ nog ba ca ~a

RPG-7, a mo }i }e da se upo tre bqa va iz za -

klo na, za tvo re nih pro sto ra i iz le ̀ e }eg po -

lo ̀ a ja. Ciq je da pri pad nik vo da mo ̀ e sa -

bor ci ma pru ̀ a ti va tre nu po dr {ku, ne u tra -

li sa ti la ko o klo pqe ne i neo klo pqe ne ci qe -

ve i za klo we ne me te, mi tra qe ska gne zda i ne -

pri ja te qe vu `i vu si lu.

La ki mi no ba ca ~i 50 mm i 60 mm po ka -

za li su se kao ne po de sni za te na me ne, jer su

zah te va li mi ni mal nu po slu gu od dva ~la na,

ga |a we iz wih bi lo je po sred no i tre ba lo je

mno go vre me na da se iz tran sport nog po lo -

`a ja do ve du u bor be ni po lo ̀ aj.

Kao ide al no oru` je na met nuo se la ki

ba ca~ gra na ta. Ki ne zi su raz vi li ba ca~ gra -

na ta 35 mm, ko ji su usvo ji li u na o ru ̀ a we

sre di nom de ve de se tih go di na XX ve ka, ka da su

bi li na ~i sto da }e mo ra ti da sma we i osa -

vre me ne voj sku, po seb no pe {a dij sko na o ru -

`a we.

Dve va ri jan te

To kom se dam de se tih go di na pro {log ve -

ka Ki ne zi su u mno {tvu sa vre me nih stra nih

si ste ma pre gle da li i au to mat ske ba ca ~e gra -

na ta – 40 mm M-79 ame ri~ kog i 35 mm AGS-

17 so vjet skog po re kla. Me |u tim, i po red is -

pi ti va wa, ta sred stva ni su u{la u se rij sku

pro iz vod wu. Raz lo ge bi tre ba lo tra ̀ i ti u

uvo di u na o ru ̀ a we u ve }oj ko li ~i ni. Za to je

za slu ̀ na we go va kon struk tiv na jed no stav -

nost. Na i me, u osno vi re~ je o ce vi ko ja na

jed nom kra ju ima kun dak a na dru gom ga snu ko~ -

ni cu. Od mah po sle kun da ka, a pre ru ko hva ta,

ugra |en je op ti~ ki ni {an, sle di ru ko hvat, a

is pred op ti~ kog ni {a na je ~e li~ na ru~ ka za

no {e we.

Ve o ma je za ni mqi vo ka ko je re {e no ma -

ni pu li sa we do bo {em sa gra na ta ma ko ji od -

no si ve li ki deo te ̀ i ne oru |a. Kod ru skog au -

to mat skog ba ca ~a gra na ta AGS-17 do bo{ se

na la zi sa stra ne, ali je oru|e u re la tiv noj

sta bil no sti, jer je po sta vqe no na tro no ̀ ac.

Me |u tim, ka da je re~ o dvo no {cu Tip-87, do -

bo{ pre te ̀ e u le vu stra nu. Ki ne zi su do zvo -

li li da za ko ni fi zi ke u~i ne svo je, pa se do -

bo{ na la zi na do woj stra ni, dok je ru ko hvat

vo do rav no na de snoj stra ni. To zvu ~i kom pli -

ko va no, ali ni je ta ko. Ru ko hvat je po sta vqen

na do bro sra ~u na toj uda qe no sti i ni {an xi ja

ne ma ni ka kvih pro ble ma da ta ko upra vqa i

ga |a oru |em, jer mu do bo{ da je sta bil nost

pri ma ni pu la ci ji, a ru ko hvat je za kri vqen

ma lo na do le ra di lak {eg ga |a wa.

Br zi na ga |a wa je 45 gra na ta u mi nu ti, a

gra na te na usti ma ce vi do sti ̀ u br zi nu od 200

m/s, dok je ele va ci ja 10 do 70 ste pe ni.

Verzija za izvoz

U po re |e wu sa ame ri~ kim ba ca ~em gra -

na ta Mk 19-30 mm, tip-87 ima kra }i do met,

po ~et nu br zi nu i br zi nu ga |a wa. Me |u tim, ve -

li ka pred nost po stig nu ta je u uboj nom dej stvu

gra na te – 7:11 me ta ra, pro boj no sti oklo pa

51:80 mm i znat no je lak {i od ame ri~ kog (ko -

ji je ne mo gu }e ko ri sti ti bez tro no {ca i dva

po slu ̀ i o ca).

Pro {le go di ne pred sta vqe na je no va

ver zi ja QLB06, ko ja se pri pre ma za iz voz. U

osno vi to je isto oru|e, ali ra di kal no re di -

zaj ni ra no i sa ma lo dru ga ~i jim tak ti~ ko-teh -

ni~ kim svoj stvi ma. Na i me, iz gled je pro za pad -

ni ra di lak {eg pro bo ja na tr ̀ i {tu oru` ja.

Naj pre se pri me }u je du ga ~ak ru ko hvat za no -

{e we sa gor we stra ne

oru |a, po ugle du na

M16, iza ko ga je sa le -

ve stra ne ugra |en op -

ti~ ki ni {an. Do bo{ od

{est gra na ta na la zi se

kao i kod Tip-87 sa do -

we stra ne, ali je ovog

pu ta ma lo uvu ~en u te -

lo. Ru~ ka je sa do we

stra ne, a ne sa de sne.

Tu su i dvo no ̀ ac i ga -

sna ko~ ni ca. Nu de se

op ti~ ki i no} ni ni {an.

Br zi na na usti ma ce vi

je 190 m/s, a ma sa 9,1

ki lo gra m.

Alek san dar KI[

11

29

me ri~ ka kom pa ni ja Bo ing, pri ka za -

la je naj no vi ju va ri jan tu „be smrt nog“

F-15, na zva nu F-15SE Si lent Ea gle – ti -

hi orao. Re~ je o mo der ni za ci ji na -

sta loj ra di sma we wa ra dar ske vi dqi vo sti.

Ae ro di na mi~ ki pro fi li sa ni bo~ ni re zer -

vo a ri za go ri vo do bi li su po dva unu tra -

{wa pro sto ra za na o ru ̀ a we. U sva ki mo ̀ e

da sta ne po jed na ra ke ta va zduh–va zduh

AIM-9 ili AIM-120, da kle, ukup no ~e ti ri.

Od na o ru ̀ a wa va zduh–ze mqa mo gu se po -

ne ti do ~e ti ri GPS na vo |e ne bom be JDAM,

ma se 227 ili 454 kg, ili dvo stru ko vi {e

bom bi SDB – Small Di a me ter Bomb. Po red

to ga, ver ti kal ni rep ni sta bi li za to ri za -

ko {e ni su za 15o, ~i me se sma wu je ra dar -

ski od raz avi o na sa bo ka. Na rav no, pod -

ve {a va we te re ta is pod tru pa i kri la osta -

je kao op ci ja i kon ver to va we u ne-stelt

kon fi gu ra ci ju tra je oko dva ~a sa.

U od no su na ne mo di fi ko va ni F-15E,

zbog unu tra {wih pro sto ra za na o ru ̀ a we

se, u od re |e noj me ri, sma wu je ra di jus dej -

stva. Osta le per for man se avi o na su za -

dr ̀ a ne. F-15SE je opre mqen naj sa vre me ni -

jim ra da rom sa elek tron skim ske ni ra wem

(AE SA), ti pa APG-63(V)3, te no vim di gi tal -

nim oru ̀ a nim si ste mom DEWS.

U per spek ti vi se o~e ku je uvo |e we ve -

}eg ude la ra dar ski ap sor bu ju }ih ma te ri -

ja la, ~i me }e se do dat no sma wi ti ra dar -

ski od raz, ko ji bi, pre ma re ~i ma qu di iz

Bo in ga, tre ba lo da se sve de na ni vo F-35.

Tre ba lo bi da ta va ri jan ta pro du ̀ i vek

tog avi o na i, u od re |e noj me ri, mo der -

ni za ci jom F-15E, obez be di odr ̀ a va we

do voq nog bro ja bor be nih avi o na vr hun -

skog kva li te ta, jer su pod zna kom pi ta wa

da qe po rux bi ne za F-22, a ce na F-35 je

vi {a ne go o~e ki va na (ma da zva ni~ no mo -

di fi ka ci ja ni je na me we na kao al ter na -

ti va F-22 i F-35).

Na rav no, o~e ku ju se i zna ~aj ni iz vo -

zni re zul ta ti. Kao pr vi ko ri sni ci vr lo la -

ko se mo gu na }i Izra el, Ja pan i Sa u dij ska

Ara bi ja.

S. B.

No vi F-15

Ti hi orao

15. maj 2009.12

Kao {to je u Dru gom svet skom ra tu bio

po pu la ran le gen dar ni xip, da nas je

Hum vee (High Mo bi lity Mul ti pur po seWhe e led Ve hic le), je dan od glav nih sim -

bo la ame ri~ ke voj ske u Ira ku i Av gani-

sta nu. To vo zi lo, a i we go vi pret hod ni ci,

me |u tim, slu ̀ i lo je za la ki tran sport ili

za upo tre bu u ve} „mir nim” obla sti ma. Me -

|u tim, naj no vi ji su ko bi u sve tu, po put onih u

Ira ku ili Av ga ni sta nu, ka rak te ri sti~ ni su

po to me {to prak ti~ no ne po sto ji de fi ni san

front, a sa mim tim ni po za di na u pra vom

smi slu re ~i. Isto ta ko, ta bo ji {ta su po zna -

ta po ve li koj upo tre bi im pro vi zo va nih eks -

plo ziv nih na pra va – IED (Im pro vi sed Ex plo si -ve De vi ce), pa je lo gi~ ki od go vor ame ri~ ke

voj ske bio opre ma we Hum vee do dat nim

oklop nim plo ~a ma (up-ar mo ur), bu du }i da ni

Pretwe koje dolaze

od improvizovanih

eksplozivnih naprava,

posebno u ratnim

scenarijima poput onih

u Avganistanu i Iraku,

naterale su ameri~ku

kopnenu vojsku i marinski

korpus da pokrenu program

razvoja vozila – JLTV,

koje bi odlikovala velika

mobilnost i oklopna

za{tita.

L A K A T A K T I ^ K A V O Z I L A - J L T V

ver zi ja M1114, raz vi je na po sle tra gi~ nih

is ku sta va iz So ma li je, ni je mo gla da pru ̀ i

od go va ra ju }u za {ti tu. Ipak, ni ta so lu ci ja

ni je bi la ide al no re {e we, ta ko da je od lu -

~e no da se, po ~ev {i od 2006, hit no na ba vi

ukup no oko 16.000 vo zi la MRAP (Mi ne Re si -stant Ar mo ur Pro tec ted), ko ja sa svo jom {a si jom

u ob li ku slo va V, nu de bo qu za {ti tu, osim

ka da su u pi ta wu EFP (Ex plo si vely For med Pe -ne tra tor), ra su ti u ogrom nim ko li ~i na ma u

Ira ku. Zbog wih je u to ku i pro gram MRAP.

Uvo |e we ta kvog ti pa vo zi la omo gu }i lo

je da se od go vo ri na po tre be po ve }a wa si -

gur no sti tru pa pri li kom tran spor ta po glav -

nim pu te vi ma. Ipak, ta te {ka vo zi la ne mo gu

po kri ti za dat ke ko ji su od po ~et ka na me we ni

vo zi lu Hum vee. Na pro tiv, MRAP vo zi la su

ve li kih di men zi ja, ~e sto i pre ve li kih da bi

Boqa za{tita

u vru}im zonama

se mo gla la ko kre ta ti po ur ba nim zo na ma i

zbog wi ho ve vi si ne te {ko ih je ko ri sti ti po

lo {im te re ni ma. Na i me, u naj ve }em bro ju

ne sre }a sa tim vo zi li ma, raz log je bio pre -

vr ta we.

Raz voj

O~i gled na po tre ba da ras po la ̀ u vo -

zi lom ko je bi uje di wa va lo mo bil nost ha me -

ra i pru ̀ a lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra -

li su ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da

za jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int LightTac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne ha me -

re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio raz voj vo -

zi la sa {a si jom ob li ka V, te ̀ i ne iz me |u se -

dam i de set to na, ma wih di men zi ja ka ko bi

mo gli bi ti tran spor to va ni avi o ni ma C-130i, po mo }u cen tral ne ku ke, he li kop te ri ma

CH-47 i CH-53.Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ski

kor pus po ka za li su za ni ma we za oko 60.000

pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko ~e tr de -

set mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -

di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u ope -

ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne. Pr va va ri -

jan ta, na zva na Paylo ad Ca te gory A, na me we -

na za za dat ke pa tro li ra wa i osma tra wa

(Bat tle spa ce Awa re ness) i mo }i }e da pre vo zi

pet voj ni ka, mo }i }e da no si 1.600 kg ko ri -

snog te re ta i bi }e na o ru ̀ a na jed nim mi tra -

qe zom ili te le ko man du ju }om ku po lom. Ta va -

ri jan ta ima }e i kon fi gu ra ci ju op {te na me -

ne sa ~e ti ri me sta, bez na o ru ̀ a wa, ali sa

ve }im te ret nim pro sto rom.

Dru ga va ri jan ta, Paylo ad Ca te gory B,bi }e ko ri {}e na za mi si je For ce Ap pli ca ti on.Mo }i }e da tran spor tu je ko ri sni te ret iz -

me |u 1.800 i 2.000 kg i bi }e pro iz ve de na u

osam kon fi gu ra ci ja. Glav na kon fi gu ra ci ja

bi }e In fan try Car ri er, sa mo gu} no {}u tran -

spor ta {est voj ni ka, od no sno jed ne stre qa~ -

13

29

Po tre ba da ras po la ̀ u vo zi lom ko je

bi uje di wa va lo mo bil nost ha me ra i pru -

`a lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra li su

ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da za -

jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int Li-ght Tac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne

ha me re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio

raz voj vo zi la sa {a si jom ob li ka V, te ̀ i -

ne iz me |u se dam i de set to na, ma wih di -

men zi ja ka ko bi mo gli bi ti tran spor to va -

ni avi o ni ma C-130 i, po mo }u cen tral ne

ku ke, he li kop te ri ma CH-47 i CH-53.Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ci

po ka za li su in te re so va we za oko 60.000

pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko 40

mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -

di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u

ope ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne.

Mobilnost

Ra di {to br ̀ eg raz vo ja, Pen ta gon je

pot pi sao ugo vor sa Ne va da Au to mo ti ve TestCen ter (NATC), za raz voj jed nog teh no lo {kog

de mon stra to ra na zvan Com bat Tac ti cal Ve -hic le. Re zul tat je bio vo zi lo sa {est me sta u

bor be noj ver zi ji. We ga sa da is pi tu ju pri -

pad ni ci ma rin skog kor pu sa u cen tru za is -

tra ̀ i va wa NATC. Is pi tu je se we go va mo -

bil nost van pu te va, opi tu ju ra zne so lu ci je

oko ba li sti~ ke za {ti te, a pe {a dij ske je di -

ni ce pro ve ra va ju ka ko se po ka zu je pri li -

kom upo tre be.

Tro ji ca fi na li sta

U to ku pro ce sa iz bo ra no vog vo zi la za

KoV i ma rin ce, ko ri {}e na su is ku stva iz

pro gra ma MRAP. Me |u tim, to kom tog pro gra -

ma voj nim snab de va ~i ma ̀ u ri lo se da tru pe

na bo ji {tu opre me si gur nim vo zi li ma, {to

je bio raz log za na bav ku ra znih mo de la vo -

zi la (Co u gar, RG-31, RG-33, Max Pro, Gu ar -di an i Alp ha) i ku po vi ne od onih ko ji su uspe -

li da ih za vr {e u ro ku. Ta ko ra zno vr stan

vo zni park do neo je ogrom ne te {ko }e lo gi -

sti~ koj slu ̀ bi. Kod JLTV je, na pro tiv, na me -

ra da se iza be re sa mo jed no vo zi lo, ali po -

god no za do dat nu na do grad wu, ko je bi pro -

iz vo di la mak si mal no dva pro iz vo |a ~a.

Prin cip „po bed nik uzi ma sve” na te rao je

ra zne pro iz vo |a ~e, ko ji bi da ube ru deo tog

uno snog po sla (pri ~a se o su mi od oko 70

ke gru pe ma ri na ca ili pri pad ni ka kop ne ne

voj ske. Tu je za tim i kon fi gu ra ci ja Com -mand and Con trol on the Mo ve (sa ~e ti ri me -

sta), za tim He avy Guns Car ri er (sa ~e ti ri

me sta, plus je dan ru ko va lac oru` jem) za za -

dat ke pra }e wa kon vo ja, voj ne po li ci je i pa -

tro li ra wa; Clo se Com bat We a pons Car ri er(~e ti ri me sta) i Am bu lan ce (tri me sta i dva

kre ve ta).

Tim osnov nim va ri jan ta ma za ame ri~ -

ku kop ne nu voj sku i ma rin ce, do da ju se jo{,

na zah tev ma ri na ca, ver zi ja Uti lity (dva me -

sta), i za iz vi |a we – Re con na is san ce ({est

me sta) pred vi |e na za KoV, u dve raz li ~i te

pod ver zi je (Sco ut i Knight).Na kra ju, pred vi |e na je i tre }a va ri -

jan ta, Paylo ad Ca te gory C, ko ja }e mo }i da

no si do 5.100 kg, za po tre be spe ci fic ne

lo gi sti~ ke po dr {ke. U toj ka te go ri ji tre nut -

no su pred vi |e ne dve kon fi gu ra ci je: Shel terCar ri er/Uti lity/Pri me Mo ver, sa dva me sta ti pa

pik-ap, i Hig her Ca pa city Am bu lan ce, sa tri

me sta i ~e ti ri kre ve ta.

Sva vo zi la JLTV, po zah te vu kop ne nih

sna ga i ma ri na ca tre ba ju bi ti opre mqe na

osnov nom ra dio-elek tron skom opre mom ko -

ja }e omo gu }i ti in te gra ci ju in for ma tiv ne

mre ̀ e ame ri~ kih oru ̀ a nih sna ga, ukqu ~u ju -

}i ra dio-si ste me, kom pju te re za ob ra du po -

da ta ka, mo ni to re za pri kaz di gi tal nih ma pa

ili pak sli ka pri ku pqe nih od vaw skih sen -

zo ra i si ste me GPS.

Tokom testirawa simuliraju se

uslovi na putu koji postoje

u misijama

Oko 36 mi li o na do la ra do de qe no je

pro jek tu ko ji su pred sta vi li Loc khe ed Mar -tin (glav ni kon trak tor) i BAE System Mo bi lity& Pro tec ti on Systems. U da qoj tr ci, od tri

pre o sta la, taj tim je onaj ko ji ras po la ̀ e sa

naj ma we is ku stva u tom spe ci fi~ nom sek to -

ru, a BAE System Mo bi lity & Pro tec ti on Systembi }e ori jen ti san sa mo na pro iz vod wu

oklo pa. Vo zi lo je pro jek to va la fir ma Loc -khe ed Mar tin Systems In te gra ti on, u sa rad wi

sa Al coa De fen se, za du ̀ e nom za di zajn i

pro iz vod wu kom po nen ti od alu mi ni ju ma, i

JWF In du stri es, za du ̀ e nom za pro iz vod wu

glav nih struk tu ral nih kom po nen ti. Stra te -

gi ja fir me iz Owe goa je da, za raz li ku od

osta lih, te ̀ i ka zre li joj so lu ci ji. Ni je slu -

~aj no {to je wi hov pr vi pro to tip JLTV bio

pri ka zan jo{ ok to bra 2007. i od ta da je

pre {ao de se ti ne hi qa da ki lo me ta ra u

okvi ru ra znih ti po va te sti ra wa.

Prototipovi

Pr vom pro to ti pu, u ver zi ji In fan tryCar ri er (Paylo ad Ca te gory B), ka rak te ri sti~ -

nom po to me {to ima ~ak {est bo~ nih vra -

ta, plus jed na zad wa op ci o na (zbog {to lak -

{eg ula za i iz la za se dam voj ni ka), pri dru -

`i la su se jo{ tri: je dan u kon fi gu ra ci ji

Uti lity (Paylo ad Ca te gory C) pred sta vqen fe -

bru a ra 2008; je dan u kon fi gu ra ci ji Ge ne -ral Pur po se (Paylo ad Ca te gory A), pred sta -

vqen ok to bra 2008; i je dan In fan try Car ri er(Paylo ad Ca te gory B), pred sta vqen fe bru a ra

2009. go di ne.

Po seb na pa ̀ wa je po sve }e na sma we -

wu ma se, uz upo tre bu alu mi ni ju ma za iz ra -

du ra znih kom po ne na ta ka ro se ri je i oklo pa

od kom po zit ne ke ra mi ke, ka ko bi se do bi la

po seb no la ka ba li sti~ ka so lu ci ja. Va ri jan -

te vo zi la Paylo ad Ca te gory B i C po kre }e

mo tor za pre mi ne 6.700 cc tur bo-di zel, sa

{est ci lin dra Cum mins ISB od 340 kow skih

sna ga, dok ka te go ri ju A po kre }e mo tor za -

pre mi ne 4.500 cc od 220 kow skih sna ga.

mi li jar di do la ra), da osnu ju ti mo ve sa do -

pun skim part ne ri ma, ka ko bi mak si mal no

sma wi li ri zik ste ~a ja.

Pro iz vo |a~ ko ji, bar na kar ti, ima

naj ve }u {an su da po be di je ste bri tan ski BAESystems. Oni pak, na stu pa ju u sa rad wi sa

fir ma ma Loc khe ed Mar tin i Na vi star, {to

zna ~i da u~e stvu je na kon kur su sa dve po nu -

de. Do sa da se re zul tat te stra te gi je po ka zao

od li~ nim, bu du }i da su oba pro jek ta u ko ji -

ma u~e stvu je BAE Systems iza bra na za upra -

vo po kre nu tu fa zu raz vo ja.

Ti mo vi is kqu ~e ni iz ove fa ze, Nor thropGrum man-Os hkosh i Bo e ing-Tex tron, pod ne li

su `al bu Ge ne ral Ac co un ting Of fi ce, ali su

wi ho vi zah te vi od bi je ni. Tre ba pod vu }i da,

ako ti pro iz vo |a ~i na sta ve sa mo stal no sa

pro iz vod wom svo jih vo zi la, mo gu ipak da

u~e stvu ju u tr ci za jo{ va ̀ ni ji ugo vor – za

raz voj pro jek ta SDD (System De sign and De -ve lop ment) – ko ji }e dva ti ma po ~e ti da raz -

vi ja ju po ~ev {i od 2011. go di ne.

Sa sva kim od tri fi na li sta (pro gla -

{e nim ok to bra 2008) pot pi san je ugo vor o

na stav ku raz vo ja i pro iz vod we naj ma we se -

dam pro to ti po va i ~e ti ri pri ko li ce, sa ko -

ji ma }e u~e stvo va ti na da qim fa za ma is pi -

ti va wa, ukqu ~u ju }i i ba li sti~ kim te sto vi ma,

do kra ja 31. ja nu a ra 2011. go di ne.

Gru pa ci ja ko ju vo di BAE System Land &Ar ma ments (glav ni kon trak tor) i Na vi star,do bi la je oko 40,5 mi li o na do la ra za raz voj

wi ho vog pro to ti pa vo zi la na zva nog Va lanx,kon ci pi ra nog po ono me {to kli jent de fi ni -

{e kao gvo zde ni tro u gao – ko ri sna no si -

vost, oso bi ne i za {ti ta. Pr vi pro to ti po vi

u raz li ~i tim va ri jan ta ma vo zi la Va lanx bi -

}e re a li zo va ni to kom 2009, ta ko da is pi ti -

va wa mo gu ot po ~e ti 2010. go di ne. Raz voj Va -lanxa bi }e po jed no sta vqen za hva qu ju }i ra -

ni je ste ~e nim is ku stvi ma fir me Na vi star sara znim ver zi ja ma vo zi la MRAP Max xPro.

Pro jek tan ti bi tre ba lo da in kor po ri -

{u u to vo zi lo sve {to je no vo na po qu la ke

oklop ne za {ti te, ka ko bi do bi li vo zi lo sa

ve }om oklop nom za {ti tom od one kod vo zi la

MRAP, ko ja su tre nut no u upo tre bi. Mo du lar -

ni di zajn omo gu }i }e da se mak si ma li zu je op -

{tost iz me |u ra znih ver zi ja i po jed no sta vi -

ti uvo |e ne bu du }ih teh no lo gi ja. Mo tor je ti -

pa Na vi star Max xFor ce D V8 od 6.000 ku bi ka,

spo so ban da raz vi je 325 ko wa.

BAE System is po ru ~u je i in te gri {e kom -

po nen te C41SR (Com mand, Con trol, Com mu -ni ca ti ons, Com pu ters, In tel li gen ce, Sur ve il lan ceand Re con na is san ce), au to mat ski si stem za di -

jag no sti ku i si stem za upra vqa we ener gi jom

ko ja vo zi lu Va lanx omo gu }u je da pro iz ve de ve -

}u ko li ~i nu ener gi je ne go {to je to po treb no.

U raz vo ju vo zi la Va lanx u~e stvu je i Ar -vin Me ri tor, za du ̀ en za re a li za ci ju si ste ma

ne za vi snog ve {a wa i za pre nos. Pr vi pro -

to tip tog vo zi la pred sta vqen je jav no sti fe -

bru a ra pro {le go di ne.

Me wa~ je ti pa Al li son 2500 SP ko ji se ko ri -

sti i na vo zi li ma MRAP RG-31 BAE Systems i

Ea gle {vaj car ske MO WAG.Da bi se vo zi lo ne sme ta no kre ta lo po

ne rav nom te re nu, fir ma Axel Tech raz vi la je

po se ban si stem ve {a wa sa po de {a va ju }om

vi si nom. Naj va ̀ ni ja ta~ ka tog vo zi la bi }e

in te gri sa na elek tro ni ka, na sta la od si ste -

ma raz vi je nog za pro gram Fu tu re Com bat Sy-stem US Army, a ukqu ~u je i si stem net wor kingwi re less kao po dr {ku C4 (ko man da, kon tro la,

ko mu ni ka ci ja, kom pju ter), ko ji je in te gri san u

in stru ment ta bli. Iz nad vo za ~a na la zi se

spu {ta ju }i TV ekran ko ji pu tem od go va ra ju }eg

sen zo ra pri ka zu je put no }u. Na taj na ~in je

omo gu }e no da se, u slu ~a ju po tre be, mo ̀ e

upra vqa ti vo zi lom no }u bez ukqu ~i va wa

fa ro va i bez upo tre be NVG (Night Vi si onGog gles).

U po gle du na o ru ̀ a wa, kod pr vog i tre -

}eg pro to ti pa is pi ti va ne su mo gu} no sti upo -

tre be oru` ja iz ka bi ne i sa ba li sti~ kom za -

{ti tom za mi tra qe sca, dok je kod ver zi je Uti -lity is pro ba na po kret na ku po la sa la kim mi -

tra qe zom.

Upr kos od li~ nim po nu da ma BAE Systems– Na vi star i Loc khe ed Mar tin, fa vo ri tom se

15. maj 2009.14

Sva vo zi la JLTV, po zah te vu ame ri~ -

ke kop ne ne voj ske i ma ri na ca tre ba ju bi ti

opre mqe na osnov nom ra dio-elek tron -

skom opre mom ko ja }e omo gu }i ti in te gra -

ci ju in for ma tiv ne mre ̀ e ame ri~ kih oru -

`a nih sna ga, ukqu ~u ju }i ra dio si ste me,

kom pju te re za ob ra du po da ta ka, mo ni to re

za pri kaz di gi tal nih ma pa ili pak sli ka

pri ku pqe nih od vaw skih sen zo ra, te si -

ste me GPS.

Oprema

Prototip koji su

u saradwi razvili

BAE Systemsi Navistar International Corporation

vi |a ju na bav ku pr ve tran {e (se ri je) od 1.385

JLTV i 755 pri ko li ca za KoV do kra ja 2015,

ukup ne ce ne od oko 1,3 mi li jar di do la ra, dok

su ma rin ci, ~i ni se, od lo ̀ i li na bav ku vo zi -

la da bi se fon do vi pre u sme ri li ka hit ni -

jim pro gra mi ma.

Ka ko bi sma wi li ce nu pro gra ma, Pen-

ta gon je otvo rio vra ta sa rad wi sa dru gim

ze mqa ma. Naj ve }e in te re so va wa po ka za le

su Au stra li ja, Ka na da i Ve li ka Bri ta ni ja.

Me |u tim, ~i ni se da je Bri ta ni ja od u sta -

la od na bav ke, jer je ne dav no na ba vi la

ve o ma kva li tet na vo zi la IVE CO LMV (u

okvi ru pro gra ma Fu tu re Com mand and Li -a i son Ve hic le) i isto ta ko vo zi la MRAPCo u gar.

Do sa da je sa mo Au stra li ja po tvr di la

da `e li da u~e stvu je u raz vo ju pro gra ma JLTV,jo{ od sa mog po ~et ka raz vo ja. Na me ra Au -

stra li je je da na ba vi ukup no 4.200 JLTV kao

za me nu za ne blin di ra ne Land Ro ve re. U toj

sa rad wi, Au stra li ja bi ulo ̀ i la no vac u

raz voj no vih teh no lo gi ja i ma te ri ja la na po -

qu oklop ne za {ti te. A ako bi se do ne la od -

lu ka o na bav ci tih vo zi la, au stra lij ske fir -

me bi mo gle u~e stvo va ti u pro iz vod wi pri -

ko li ca, ali ne i vo zi la, i u odr ̀ a va wu vo -

zi la. Za to se ~i ni da }e JLTV ipak osta ti ve -

}im de lom ame ri~ ko vo zi lo.

Ako Pen ta gon `e li da sma wi tro {ko -

ve, naj ve ro vat ni je }e mo ra ti da pre i spi ta

svo je zah te ve. U ovom slu ~a ju ri zik bi bio

da se do bi je ne ka vr sta vo zi la ti pa MRAPli te, ko je ne bi od go va ra lo mno go broj nim

po tre ba ma iden ti fi ko va nim po sled wih

go di na.

U tom po gle du za ni mqi vo je na po me nu -

ti da je sep tem bra pro {le go di ne ko man da

ma ri na ca pot pi sa la ugo vor sa Na vi star,vre dan 752 mi li o na do la ra, za raz voj i

pro iz vod wu 822 vo zi la Max xPro Dash (lak -

{a ver zi ja MRAP), ko ji bi tre ba lo da bu du

pre da ti na upo tre bu kra jem ja nu a ra 2009.

A wi ma tre ba do da ti i dru gi ugo vor vre dan

362 mi li o na do la ra za do dat nih 400 vo zi -

la istog ti pa, pot pi san de cem bra 2008. To

mo ̀ e mo tu ma ~i ti i kao od go vor ma ri na ca

na so lu ci ju ce na-efi ka snost za po tre be

mo bil no sti i bez bed no sti tru pa u Ira ku i

Av ga ni sta nu.

Zo ran MI LO [E VI]

15

29sma tra po nu da GTV, bu du }i da tim, ko ji je za

raz voj JLTV-a do bio ugo vor vre dan ne {to

vi {e od 45 mi li o na do la ra, ob u hva ta

snab de va ~a ak tu el nih ver zi ja Hum vee (AMGe ne ral) i glav nog kon trak to ra ame ri~ ke

voj ske (Ge ne ral Dna mics). JLTV Ge ne ral Tac ti cal Ve hic les na sta lo je

od teh no lo {kog de mon stra to ra teh no lo gi ja

Advan ced Gro und Mo bi lity Ve hic le (AGMV),ko ji je gru pa pri ka za la jav no sti mar ta

2007. Pred sta vqa si stem po lu ak tiv nih pa -

ra lel nih ve {a wa ~i ja vi si na mo ̀ e bi ti po -

de si va, uglav nom ako je po treb no sni zi ti

vo zi lo ka ko bi mu se omo gu }io ula zak u

tran sport ni avi on C-130. Mo tor je u sta -

wu da raz vi je 300 kow skih sna ga, da ju }i vo -

zi lu ra port sna ga–te ̀ i na iz me |u 27 i 29

kow skih sna ga po to ni, i, isto ta ko, omo gu -

}a va mu do bre oso bi ne i u te ̀ im kon fi gu -

ra ci ja ma ili po sle mon ti ra wa do dat nog

oklo pa. I u ovom slu ~a ju se u in stru ment ta -

bli na la zi in te gri sa ni ko mu ni ka cij ski si -

stem C4.^i ni se da je, ipak, glav na oso bi na

vo zi la ko je je po nu dio GTV we go va vi so ka

mo du lar nost. Kon ci pi ra no je ta ko da in te -

gri {e u vo zi lo, ne sa mo bu du }e ti po ve

oklo pa, ve} i sve osta le si ste me ko ji }e se

usko ro na }i na tr ̀ i {tu, ukqu ~u ju }i i even -

tu al ni di zel-elek tri~ ni mo tor (hi po te za

ko ju su uzi ma li u ob zir i ma we sre} ni pro -

iz vo |a ~i po put Nor throp Grum man-Os hkoshi Bo e ing-Tex tron).

Pa pre na ce na

Pre ma pred vi |a wi ma pro iz vod we

JLTV ko {ta }e oko 418.000 do la ra po vo zi -

lu, {to je pre vi so ka ci fra uzi ma ju }i u ob -

zir da je dan Hum vee up-ar mo red ko {ta oko

150.000 do la ra. Ujed no, to je 70 od sto vi -

{e sred sta va pred vi |e nih pla nom iz 2006.

go di ne. Tre nut ni pla no vi na rux bi ne pred -

Po seb no je in te re sant na ide ja ko ju

su raz vi li i po nu di li Nor tr hop Grum mani Os hkosh. Re~ je o jed nom ino va tiv nom

re {e wu mo to ra ko me ni je po tre ban aku -

mu la tor. Za raz li ku od op {tih hi brid nih

mo to ra, ~i ji di zel agre gat ra di u stal nom

re ̀ i mu i ta ko aku mu li ra ener gi ju u aku -

mu la tor ko ji po sle po kre }e elek tri~ ni

mo tor, sa tim no vim si ste mom, sli~ nim

onim ko ji se ko ri ste za po kre ta we lo ko -

mo ti ve, di zel mo tor, vi so ke sna ge, di -

rekt no snab de va je dan elek tri~ ni ge ne ra -

tor ko ji pre no si ener gi ju u li ne ar ni ak -

tu a tor, a on po tom po kre }e pred wu i zad -

wu oso vi nu. Na ovaj na ~in eli mi ni {u se

te ̀ i na ce lo kup ne in sta la ci je pre no sa i

aku mu la to ra, a sve u ko rist po ve }a wa

oklop ne za {ti te ili ko ri sne no si vo sti

(paylo ad). Me |u tim, ame ri~ ka ar mi ja i

ma rin ci sma tra li su tu teh no lo gi ju ne do -

voq no „zre lom”.

Dizel-elektri~ni motor

Naj va ̀ ni ja ta~ ka vo zi la firme

Lockheed Martin bi }e in te gri sa na elek tro ni ka

16

ma, Za pad je na to od go vo rio upra vo ra ket nim

to pov wa ~a ma, ko je su uz to mo gle da se efi -

ka sno bo re i pro tiv jed na ko opa snih tor ped -

nih ~a ma ca. Ka ko su obal ne to pov wa ~e, pre -

te ~e ra ket nih to pov wa ~a, bi le bro do vi re -

la tiv no ma log de pla sma na, br ze i po kre tqi -

ve, ali re la tiv no jed no stav ne i jef ti ne,

upra vo su ta kve bi le i pr ve ra ket ne to pov -

wa ~e. Sen zor ski si ste mi bi li su pri la go |e -

ni bor bi pro tiv dru gih bro do va, dok su se od

pod mor ni ca bra ni le br zi nom i po kre tqi vo -

{}u, a od avi o na i he li kop te ra za dr ̀ a nim

ar ti qe rij skim na o ru ̀ a wem.

Ra zno vr sni ar se nal

Kao po ne kom {a blo nu, ti bro do vi ima -

li su je dan, a ~e {}e dva to pa ka li bra 40, 57

ili 76 mm, od no sno ne {to re |e 30 ili 35 mm

i dve do osam pro tiv brod skih ra ke ta. Osim

to ga, ne ke su za dr ̀ a va le i mo gu} nost no {e -

wa tor pe da za is ko ri {}e we even tu al ne

{an se da pri |u i dej stvu ju po ve }im pro tiv -

ni~ kim bro do vi ma, na ro ~i to u onim RM ko je

15. maj 2009.

Posledwih nekoliko

decenija raketne topovwa~e

do`ivele su, uz korvete,

mo`da najdinami~niji razvoj

od svih ratnih brodova.

Razli~ite ratne mornarice

poku{avaju da ih prilagode

sopstvenim, specifi~nim

zahtevima, dodavawem

borbenih sistema i senzora

koji su do nedavno bili

nezamislivi na brodovima

tog deplasmana.

Naoru`ane

do zuba

S A V R E M E N E R A K E T N E T O P O V W A ^ E

Ra ket ne to pov wa ~e raz vi je ne su se dam -

de se tih go di na pro {log ve ka iz to pov -

wa ~a, jed no stav nim do da va wem pro tiv -

brod skih ra ke ta, ko je su u me |u vre me nu

po ka za le vi so ku efi ka snost. Pri me ra

je vi {e. Ta ko su egi pat ski ra ket ni ~a ma ca

kla se Ko mar, od no sno pro tiv brod ske ra ke te

R-15 ter mit (SS-N-2 Styx) po to pi le izra el ski

ra za ra~ Ei lath u ra tu 1967. go di ne. Dru gi,

dra sti~ ni ji pri mer upo tre be pro tiv brod skih

ra ke ta je ste Fo kland ski rat 1982, ka da su

Ar gen tin ci fran cu skim ra ke ta ma Exo cet po -

to pi li bri tan ske ra za ra ~e Shef fi eld i Co ven -try, o{te ti li Gla mor gan i po to pi li tran -

sport ni brod Atlan tic Con veyor. Na kon tih su -

ko ba, mno ge rat ne mor na ri ce (RM) sta vqa ju

ak ce nat na bli skoj pro ti vra ket noj od bra ni

bro do va kao pr vu me ru, a dru ga je ba zi ra na

na grad wi bro do va ko ji }e se bo ri ti upra vo

pro tiv tih pro tiv ni~ kih bro do va ko ji no se

pro tiv brod ske ra ke te.

Po {to je SSSR to kom hlad nog ra ta raz -

vio, pro iz veo i iz ve zao ve li ki broj ra ket nih

~a ma ca, na o ru ̀ a nih pro tiv brod skim ra ke ta -

ope ri {u oko raz u |e nih oba la. Nor ve {ka i

[ved ska RM pra vi su pri mer tog gle di {ta,

ko je se ka sni je pre ne lo i na no {e we sna ̀ nog

tor ped nog pro tiv pod mor ni~ kog na o ru ̀ a wa i

sen zor skog kom ple ta.

Nor ve {ka RM ima la je to kom hlad nog

ra ta za da tak da „~u va” se ver nu „ka pi ju” Na -

toa, od no sno da sa dej stvu je sa bri tan skom i

dru gim evrop skim RM u spre ~a va wu pro do ra

bro do va so vjet ske RM kroz Se ver no mo re. Iz

tog raz lo ga po ten ci ra ne su ra ket ne to pov wa -

~e, spo sob ne za no {e we me {o vi tog ra ket no-

tor ped no-ar ti qe rij skog na o ru ̀ a wa. Ti pi ~an

pri mer bi li su bro do vi kla se Snogg, gra |e ni

na istom tru pu kao i kla si~ ne ra ket ne to pov -

wa ~e Storm. Snogg, ume sto {est lan se ra za

pro tiv brod ske ra ke te Pen gu in ima sa mo ~e ti -

ri, ali i ~e ti ri tor ped na apa ra ta za tor pe da

533 mm, ~i ne }i ih opa snim ne sa mo po pro -

tiv ni~ ke ra ket ne ~am ce, pro tiv ko jih su raz -

vi je ne ra ke te Pen gu in (do me ta pre ko 34 km, sa

boj nom gla vom od 120 kg), ve} i pro tiv naj ve }ih

rat nih bro do va, dej stvom tor pe di ma.

S dru ge stra ne, [ved ska je zbog od bra -

ne svo je ne u tral no sti, pr ven stve no od Is to~ -

nog blo ka u Bal ti ku, ta ko |e for si ra la sna -

`no na o ru ̀ a ne ra ket ne to pov wa ~e, go to vo

dvo stru ko ve }eg de pla sma na u od no su na Nor -

ve {ke, ta ko |e opre mqe ne me {o vi tim na o ru -

`a wem. Osnov no na o ru ̀ a we kla se No rr ko -ping (ozna ~a va ne i kao Spi ca II, raz vi je ne na

ba zi tor ped nih ~a ma ca Spi ca sa {est tor pe -

da) je do osam pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15(do met Mk I ve }eg od 70 km i boj na gla va 200

kg) i do {est tor ped nih apa ra ta 533 mm. Sa -

mo dva pred wa tor ped na apa ra ta su stal na,

dok se osta li mo gu za me wi va ti ra ke ta ma i

obr nu to, shod no zah te vi ma, da ju }i tim bro do -

vi ma iz u zet nu flek si bil nost.

Pr vi na go ve {taj pro tiv pod mor ni~ ke

ulo ge tih re la tiv no ma lih bro do va bi lo je

po sta vqa we te {kih da le ko met nih tor pe da

Type-613 (na vo |e we `i com, do met 20 km, br -

zi na 40 ~vo ro va), na me we nih za dej stvo pro -

tiv bro do va i pro tiv pli }e za ro we nih pod -

mor ni ca. Me |u tim, ka ko ni su ras po la ga li so -

na rom, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta bi la

je u naj ma wu ru ku ogra ni ~e na na even tu al no

sa dej stvo sa ve }im bro do vi ma, he li kop te ri ma

i avi o ni ma Na toa.

I ko na~ no, za jed ni~ ke te ̀ we i in te re si

dve mor na ri ce kul mi ni ra le su raz vo jem kla se

Ha uk. Ti bro do vi je su raz vi je ni i gra |e ni u

Nor ve {koj, ali su pri hva }e ni i u slu ̀ bu RM

[ved ske, kao kla sa Hu gin. Pre ma de pla sma nu

sli~ ni ji su nor ve {kim kla sa ma Storm i Snoggne go {ved skim bro do vi ma – ra ket no na o ru -

`a we sa sto ji se od {est nor ve {kih ra ke ta

Pen gu in 2 i dva tor ped na apa ra ta 533 mm.

Ono po ~e mu su su per i or ni u od no su na

sve pret hod ne nor ve {ke i {ved ske ra ket ne to -

pov wa ~e je ste pri su stvo so na ra Si mradSA950, a ne ki {ved ski bro do vi ume sto zad weg

pa ra ra ke ta Pen gu in 2 ima ju so nar pro men qi -

ve du bi ne – Si mrad ST750, {to ih ~i ni i te ka -

ko spo sob nim da sa mi iz vo de pro tiv pod mor -

ni~ ke ak ci je, na ro ~i to u plit kom Bal ti ku. Da

bu de jo{ in te re sant ni je, [ve |a ni su na svo je

bro do ve na knad no po sta vi li je din stve ni „ne -

u bo ji ti” pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma.

Nor ve ̀ a ni su, pak, ose ti li po tre bu da

svo je ra ket ne to pov wa ~e opre me ra ket nim si -

ste mom za bli sku PVO bro da Sim bad, sa dvo -

stru kim lan se rom ra ke ta Mi stral ma log do me -

ta. Ti me je znat no po ja ~a na PVO bro da, jer

ti bro do vi, po red to ga, ras po la ̀ u i sa dva

to pa Bo fors 40 mm ({ved ski Hu gin ima ju je dan

top Bo fors 57 mm).

Ipak, pr va kla sa ra ket nih to pov wa ~a

ko ja je do bi la ra ke te brod–va zduh bi la je ne -

ma~ ka kla sa Ge pard (Tip 143), gra |e na na ba -

zi fran cu skog ti pa La Com bat tan te III. Ia ko su

ti bro do vi gra |e ni kra jem se dam de se tih, po -

~et kom de ve de se tih su ume sto kr me nog to pa 76

mm do bi li 21-cev ni lan ser ra ke ta RAM (Si de -win der sa gla vom za sa mo na vo |e we sa ra ke te

Stin ger, do me ta 7,5 km). Tre ba re }i da je de -

pla sman tih bro do va 390 t, da kle znat no iz nad

pret hod nih ra ket nih to pov wa ~a (Storm/Snogg135 t, Ha uk 148 t, Hu gin 170 t, Nor kop ping230 t i Ra u ma 248 t). Osnov no na o ru ̀ a we su

~e ti ri ra ke te MM38 Exo cet, do me ta 48 km, sa

boj nom gla vom od 165 ki lo gra ma.

No ve kla se bro do va

Sve spo me nu te {ved ske ra ket ne to pov -

wa ~e da nas su ras pro da te i za me we ne kor -

ve ta ma kla sa Stoc kholm (335 t) i Go te borg(399 t), te naj no vi jom Visby (650 t). Ia ko su

17

29[ve |a ni su na svo je bro do ve na -

knad no po sta vi li je din stve ni „ne u bo ji ti”

pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma. To sred -

stvo is pa qu je re la tiv no ma le mi ne, sa ku -

mu la tiv nim pu we wem, ko je pri uda ru u

pod mor ni cu bu {e ma lu ru pu u we nom tru -

pu, ta ko da po sa di ne pre o sta je ni {ta

dru go ne go da iz ro ni. Na taj na ~in iz be -

ga va se po li ti~ ki ne pri hva tqi vo po ta pa -

we pod mor ni ce, ko ja je s ob zi rom na pra -

k su, vr lo la ko mo gla bi ti nu kle ar na, {to

do dat no kom pli ku je si tu a ci ju.

ELMANor ve {ka topovwa~a kla sa Ha uk

A-301 Hu ra can, kla se Sa ar 4.5 u slu ̀ bi mek si~ ke RM.

Na pram cu je si stem Vul can Pha lanx, a iza we ga lan se ri

za ra ke te Ga bri el. U izra el skoj slu ̀ bi, ovi bro do vi no si li su

i osam ra ke ta Har po on is pred han ga ra.

kla se Sa ar 2/3 (La Com bat tan te II opre mqe ne

do ma }im ra ke ta ma Ga bri el), Sa ar 4 (pro du ̀ e -

na va ri jan ta Sa ar 3, ozna ~e na i kao kla sa Res -hef), pa do jo{ ve }e kla se Sa ar 4.5. Ti bro do vi

ima ju de pla sman od ~ak 488 t, ve }i ~ak i od

{ved skih kor ve ta kla sa Stoc kholm i Go te borgili ru skih Ta ran tul. Pr va dva bro da, na zva -

ni i kla sa Aliya, ima la su plat for mu i han gar

za he li kop ter AS-365 Da up hin, ~e ti ri ra ke te

Ga bri el (do met 36 km, boj na gla va 100 kg) i os-

am ra ke ta Har po on (do met 93-120 km, boj na

gla va 227 kg), te ar ti qe rij ski si stem za bli -

sku PVO bro da Vul can Pha lanx. Ti bro do vi su 2004. pro da ti Mek si ku,

a za me ni li su ih mo di fi ko va na va ri jan ta bez

he li kop te ra i han ga ra, kla sa Hetz, sa to pom

76 mm Oto Me la ra Com pact na kr mi i ra ke ta -

ma brod–va zduh Ba rak I, ko je se na la ze u ver -

ti kal nim lan se ri ma. U po re |e wu sa ra ke ta -

ma Mi stral, sa nor ve {kih i fin skih ra ket nih

to pov wa ~a, u su {ti ni iden ti~ nih ra ke ta ma

ko je pri pa da ju ka te go ri ji ra ke ta ko je se lan -

si ra ju sa ra me na (stre la-2, igla i Stin ger),Ba rak pred sta vqa vi {e stru ko te ̀ u ra ke tu (98

– 18,7 kg), dvo stru ko ve }eg do me ta (10 do 12 –

6 km po da qi ni i 5,5 do 3 km po vi si ni) i sna -

`ni je boj ne gla ve (22 – 3 kg). U PVO od bra ni

bro da za dr ̀ an je {e sto cev ni au to nom ni si -

stem za bli sku PVO Vul can Pha lanx, ka li bra

20 mm. Ka da je re~ o pro tiv brod skim ra ke ta -

ma, one su jo{ sna ̀ ni je i sa sto ji se od osam

ame ri~ kih pro tiv brod skih ra ke ta Har po on i

~ak do {est do ma }ih Ga bri el.Pre ma mi {qe wu izra el skih stru~ wa ka

po tre ba su dva ti pa ra ke ta jer bi se u even -

tu al nom su ko bu ra ke te Har po on ko ri sti le

pro tiv ve }ih ci qe va na ve }im da qi na ma (ti -

pa fre ga ta, ra za ra~), dok bi se Ga bri el ko ri -

stio pro tiv ma wih ci qe va na ma wim da qi -

na ma (ti pa ra ket nog ~am ca i to pov wa ~e).

Kla sa Hetz po se du je, po red iz u zet no sna -

`nog na o ru ̀ a wa, i ve li ku au to no mi ju od, za

tu vr stu rat nih bro do va, ne ve ro vat nih 4.800

nm, br zi nu od 19 ~vo ro va, {to je ap so lut no na

ni vou fre ga ta i ra za ra ~a de pla sma na ve }ih

od 3.000 to na. Ni na o ru ̀ a we ne za o sta je –

pro tiv pod mor ni~ ko je sla bi je, ali je pro tiv -

brod sko sna ̀ ni je. O~i gled no je da je trup

pro du ̀ en i de pla sman po ve }an ka ko bi se do -

bi li ve }a au to no mi je i kon for po sa de pri

du go traj nim mi si ja ma u od no su na kla su Res -hef, a to je, ta ko |e, is ko ri {}e no za po sta vqa -

we sna ̀ ni jeg na o ru ̀ a wa. Na rav no, ̀ i la vost

tih bro do va ni ka ko ni je na ni vou fre ga ta i

ra za ra ~a, ali je i sa ma ~i we ni ca da se oni

mo gu u bi lo ko jem po gle du sa wi ma uspe {no

me ri ti, do ne dav no bi la ne za mi sli va.

Mo du lar na plo vi la

U ka te go ri ju ra ket nih to pov wa ~a mo gu se

ubro ja ti dve kla se bro do va – dan ski Flyve fi -sken i nor ve {ki Skjold. Flyve fi sken je pot pu no

mo du lar ni brod, sa stan dard nim tru pom, u ko -

ji se mo ̀ e sme sti ti naj ra zli ~i ti ja opre ma,

po sta vqe na u stan dard nim kon tej ne ri ma di -

men zi ja 3,5x3x2,5 m, na kon ~e ga brod mo ̀ e

15. maj 2009.18

pr ve dve kla si fi ko va ne kao kor ve te, wi hov

je de pla sman i te ka ko unu tar gra ni ca sa vre -

me nih ra ket nih to pov wa ~a. Ne tre ba ni na -

po mi wa ti da je re~ o vr lo spo sob nim bro do -

vi ma, opre mqe nim sa osam ra ke ta RBS-15,

no ve va ri jan te Mk2, a po sto je in di ci je da mo -

gu da no se i naj sa vre me ni je ra ke te ver zi je

Mk3, do me ta 200 km i mo gu} no {}u dej stva po

ci qe vi ma na kop nu. Bro do vi no se i to po ve 40

i 57 mm, tor ped ne apa ra te 400 mm za pro -

tiv pod mor ni~ ka tor pe da Type-43/45 ili

A244/S Mod.2 (do met 6 km, br zi na 30 ~v), te,

sa da ve} stan dard ne, ba ca ~e El ma. Po seb na

vred nost tih bro do va je pri su stvo dva so na -

ra – je dan u tru pu, Si mrad SA950 i je dan te -

gqe ni Tha les TSM2643.

Ge o graf ski, vr lo bli ska fin ska RM ta -

ko |e se u ve li koj me ri osla wa na ra ket ne to -

pov wa ~e. Naj in te re sant ni je su po sled we dve

kla se, uve de ne u ope ra tiv nu upo tre bu de ve de -

se tih go di na pro {log ve ka. Pr va, Ra u ma, po

ve li ~i ni od go va ra {ved skoj kla si No rr ko ping,

po red {est pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15,

no si lan ser Sa dral sa {est ra ke ta brod–va -

zduh Mi stral, po se du ju pro tiv pod mor ni~ ki lan -

ser El ma i so nar Si mrad Sub sea. Po boq {a na

kla sa Ra u ma do bi la je na ziv Ha mi na. U od no -

su na Ra u ma, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta

po ja ~a na je do da va wem te gqe nog so na ra, od u -

sta ja we od lan se ra El ma uz za dr ̀ a va we du -

bin skih bom bi i po ja ~a we pro tiv brod ske i

pro tiv a vi on ske kom po nen te. Ima ju ver ti kal -

ni lan ser za ju ̀ no a fri~ ke ra ke te brod–va -

zduh Umk hon to-IR, do me ta 12 km i vi si ne dej -

stva do 10 km, te ~e ti ri ra ke te RBS-15 Mk3.

Osim to ga, po boq {a ne su stelt ka rak te ri sti -

ke, {to te bro do ve ~i ni op ti mal nim re {e wem

u gra ni ca ma de pla sma na tra di ci o nal no re -

zer vi sa nih za ra ket ne to pov wa ~e.

[am pi o ni u grad wi

Ap so lut ni „{am pi o ni” u grad wi ra ket -

nih to pov wa ~a ve li kog de pla sma na i iz u zet no

te {kog na o ru ̀ a wa je su Izra el ci. Oni ima ju

du gu tra di ci ju upo tre be ra ket nih to pov wa ~a i

bo ga to bor be no is ku stvo, po ~ev od bro do va

Op {te ka rak te ri sti ke kla se Skjold,

na ro ~i to u pri o bal nim ope ra ci ja ma, to -

li ko su re vo lu ci o nar ne da ih je ame ri~ ka

mor na ri~ ka is tra ̀ i va~ ka slu ̀ ba NAV -SEA tri na est me se ci ko ri sti la za is pi ti -

va wa, ko ja su ka sni je is ko ri {}e na u pro -

gra mu LCS (Lit to ri al Com bat Ship) – za brod

na me wen ope ra ci ja ma u pri o bal nom pod -

ru~ ju. Za sa da je u ope ra tiv noj upo tre bi

je dan brod te kla se, tri bi tre ba lo da u|u

u upo tre bu 2008, a dva 2009. go di ne.

Revolucionarne

karakteristike

FNS 83 Po ri kla se Ha mi na u obla ku di ma

lan si ra ra ke tu Umk hon to-IR

pid, sa iz me we nim, stelt po klop cem me ha ni -

zma.

Iz sve ga iz lo ̀ e nog, mo ̀ e se za kqu ~i ti

da su ra ket ne to pov wa ~e pre {le ne ba{ dug

raz voj ni put, ali su za tri de ce ni je po sto ja -

wa iz pri li~ no jed no stra no opre mqe nih

bro do va, pre ra sle u vr lo spo sob ne vi {e na -

men ske bro do ve, ko ji slu ̀ e ne sa mo za pro -

tiv brod sku bor bu, ve} i za pro tiv pod mor ni~ -

ku bor bu, bor bu pro tiv ci qe va u va zdu hu, te

za dej stvo po kop ne nim ci qe vi ma. Kao po sle -

di ca, pri me tan je po rast de pla sma na, ali je

to, uz bo qu opre mqe nost, re zul ti ra lo i u

zna ~aj nom po ve }a wu au to no mi je.

U bu du} no sti se o~e ku je da }e se po seb -

na pa ̀ wa po sve ti ti po boq {a wu stelt oso -

bi na i da qem pro {i re wu spek tra sen zo ra i

na o ru ̀ a wa, pa se sve ~e {}e na tim bro do vi -

ma na la ze i so na ri, po seb no te gqe ni so na -

ri, ne kad „pri vi le gi ja” spe ci ja li zo va nih

pro tiv pod mor ni~ kih fre ga ta i ra za ra ~a.

Se ba sti an BA LO[

19

nim stelt bro do vi ma da nas u ope ra tiv noj

upo tre bi. Stelt oso bi ne obez be |u ju se ob li -

kom tru pa i nad grad we, te upo tre bom ma te -

ri ja la ko ji ap sor bu ju ra dar sko zra ~e we.

Osnov no na o ru ̀ a we je osam naj no vi jih

pro tiv brod skih ra ke ta NSM (Nor ve gi an Stri keMis si le) do me ta 160 km, vi so ke sub so ni~ ne br -

zi ne i sa boj nom gla vom od 125 kg. Te naj sa -

vre me ni je ra ke te pred sta vqa ju za me nu za Pen -gu in 2. Naj in te re sant ni ja wi ho va ka rak te ri -

sti ka su stelt oso bi ne, ko je uz ma ne vre po

„slu ~aj nom” kom pju ter ski ge ne ri sa nom za ko nu

u ve li koj me ri uslo ̀ wa va za da tak bli ske

pro ti vra ket ne od bra ne bro da. Po red tih ra -

ke ta, za bli sku sa mo od bra nu ko ri sti se i Mi -stral na dvo stru kom iz vla ~e }em lan se ru.

Ar ti qe rij ska kom po nen ta obez be |e na

je to pom ka li bra 76 mm Oto Me la ra Su per Ra -

29do bi ti sle de }e na me ne: iz vi |a -

we, bor ba sa po vr {in skim ci -

qe vi ma, pro tiv pod mor ni~ ka

ulo ga, lo vac mi na, mi no po la ga~,

pa trol ni brod i kon tro la za ga -

|e wa. Stan dar dan je sa mo top

76 mm Oto Me la ra Su per Ra pid.

Kao ra ket na to pov wa ~a,

za bor bu pro tiv po vr {in skih

ci qe va, no si osam ra ke ta Har -po on i ver ti kal ne lan se re za

ra ke te brod–va zduh Sea Spar -row, do me ta 14 km (pri sut ne i

u va ri jan ti lov ca mi na i mi no po la ga ~a), kao

pro tiv pod mor ni~ ki brod no si dva tor ped na

apa ra ta 533 mm za tor pe da FFV-613, so nar

Sa ab CTS-36 (stan dar dan za sve evr zi je) i do -

dat ni te gqe ni so nar pro men qi ve du bi ne Tha -les TMS2640, a kao mi no po la ga~, mo ̀ e po ne ti

do 60 mi na na dva kli za ~a. Kao lo vac mi na,

brod je opre mqen do dat nim so na rom za bo~ -

no ske ni ra we Tha les 2054, a no si i dve pro -

tiv min ske ro ni li ce PAP-104 ili MRD1-6. Br -

od mo ̀ e u pot pu no sti za me ni ti na me nu za 48

~a so va. Ia ko je de pla sman tih bro do va oko

450 t, da kle pri bli ̀ no jed na ko izra el skoj

kla si Hetz, au to no mi ja je upo la ma wa i iz no -

si, jo{ uvek za taj de pla sman re spek ta bil nih

2.400 nm, pri br zi ni od 18 ~vo ro va.

Dru gi re vo lu ci o nar ni brod ko ji se mo -

`e ubro ja ti u tu kla su je, ipak, bit no dru ga -

~i ji – nor ve {ki Skjold. Re~ je o kom bi na ci ji

ka ta ma ran skog bro da sa leb de li com, od no -

sno bro dom ko ji se kre }e na va zdu {nom ja -

stu ku ko ji se obez be |u je iz me |u dva tru pa.

Po gon se ume sto tra di ci o nal nim pro pe le -

ri ma po sti ̀ e vo de nim pum pa ma, {to sve za -

jed no obez be |u je br zi nu od 60 ~vo ro va, da kle

dvo stru ko vi {e ne go bro do vi sa kla si~ nim

po go nom, a gaz je sve ga 0,9 m, ~ak tro stru ko

ma we u od no su na kon ku ren te. Me |u tim, „eg -

zo ti ci” ni je kraj: brod ima vr lo iz ra ̀ e ne

stelt oso bi ne, {to ga uz fran cu ske fre ga te

La Fayet te i {ved ske kor ve te Visby ~i ni je di -

ma RV i PVO pre ki nu ta je pro le }a 1999. ka -

da su to kom bom bar do va wa ae ro dro ma „Go -

lu bov ci“ kod Pod go ri ce uni {te ni avi o ni iz

ta da {we 172. avi ja cij ske bri ga de u okvi ru

ko je je spro vo |e na obu ka stu de na ta pi lo ta.

Da nas ne ki ob no vqe ni ga le bo vi le te u ci -

vil stvu, re gi stro va ni kao old taj me ri, od no -

sno spe ci jal na ka te go ri ja sta rih avi o na, i u

okvi ru no vo sad ske pri vat ne akro bat ske gru -

pe „Zve zde“, a je dan pri me rak i da qe ver no

slu ̀ i u Voj sci Sr bi je, u Sek to ru za let na is -

pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra.

Po la ve ka ka sni je, Aco Mi hi}, da nas u

pen zi ji, i po sle, ka ko sam is ti ~e, 42 go di ne,

tri me se ca i 28 da na ra da u „So ko lu“, „Utvi“,

JAT-u i VZ „Mo ma Sta noj lo vi}“, po no vo dru -

gu je sa svo jim sta rim „po zna ni kom“ – pro to -

ti pom ga le ba br 23001. Po za vr {et ku ope -

ra tiv ne upo tre be taj avi on na la zio se na

som bor skom ae ro dro mu, u okvi ru ta da {weg

975. va zdu ho plov no-na stav nog cen tra, gde je,

15. maj 2009.20

Prvi galeb br. 001 bi}e

restauriran i dobi}e

zaslu`eno mesto

u Muzeju jugoslovenskog

vazduhoplovstva. Za razliku

od ve}ine drugih eksponata,

avion }e biti potpuno

funkcionalan, sa svim

operativnim sistemima,

ukqu~uju}i i motor ~ije je

paqewe planirano

po zavr{etku radova.

Muzej je posao restauracije

poverio Aeroklubu „Galeb“.

O`ivqavawe

istorije

Aran |el Mi hi} Aco, iz Sto ca, da nas

No vo be o gra |a nin, pr va je ge ne ra ci ja

avi o li ma ra, za ni ma wa ko je je na sta lo

raz vo jem in du stri je va zdu ho plo va i

uslo ̀ a va la teh no lo gi ja ob ra de ma te -

ri ja la za we ne pro iz vo de. Kao mla di maj -

stor, kra jem pe de se tih, on je u mo star skoj

fa bri ci „So ko“ u~e stvo vao u iz ra di pr vog

pro to ti pa do ma }eg mla znog {kol skog avi o na

G2 ga leb (voj na ozna ka N-60). Po sle is pi ti -

va wa iz ra |e na je se ri ja od pre ko dve sto ti -

ne pri me ra ka tog avi o na, ko ji je, bez ustru -

~a va wa, naj u spe {ni ji pro iz vod avi on ske in -

du stri je SFRJ, uz na sled ni ka po ime nu G4

su per ga leb. U de ce ni ja ma ko je su usle di le,

na ga le bo vi ma su svo ja zna wa i zva wa sti -

ca le ge ne ra ci je pi lo ta do ma }eg RV i PVO, a

i wi ho ve ko le ge u Zam bi ji i Li bi ji, ko ji i

da qe le te na tim avi o ni ma.

Ka ri je ra „mla zne je dri li ce“, ka ko su

po ne kad na zi va li G2, u {kol skim eska dri la -

N O V I S J A J P R V O G G A L E B A

bi mo gao i da po le ti ka da bi imao neo p hod -

ne ad mi ni stra tiv ne do zvo le.

Ka ko na pre du je to svo je vr sno „o`i vqa -

va we isto ri je“ bi }e pri ka za no na saj mu na -

o ru ̀ a wa „Part ner 2009“ na Be o grad skom

saj mu u okvi ru pre zen ta ci je Mu ze ja JRV. Mu -

ze ju }e pak bi ti pre dat za ~e ti ri do pet me -

se ci. Ta da }e pr vi ga leb do bi ti svoj no vi –

sta ri sjaj i za slu ̀ e no me sto pod ku po lom tog

svo je vr snog hra ma avi ja ci je po red be o grad -

skog ae ro dro ma. Ta mo }e ’23001’ ge ne ra ci -

ja ma ko je do la ze i oni ma ko je se sa se tom

pri se }a ju isto ri je na naj bo qi na ~in sve do -

~i ti o qud skim kva li te ti ma in du stri je i va -

zdu ho plov stva ko ji su ulo ̀ e ni u we gov raz -

voj, iz ra du i upo tre bu.

Tekst i fotografije Igor SA LIN GER

21

29bar no mi nal no, bio po sta vqen kao u~i lo.

No, s go di na ma, bio je pre pu {ten zu bu vre -

me na i pro pa da wu. Taj svo je vr stan sve dok va -

zdu ho plov ne isto ri je na la zio se pod ve drim

ne bom i bio osta vqen na mi lost i ne mi lost

re gru ta „pla va ca“, od ko jih su mno gi na we mu

osta vi li ne ku „uspo me nu“ u ob li ku pot pi sa

ure za nog u opla tu. To kom bom bar do va we

1999. do dat no je o{te }en od ge le ra pro jek -

ti la ko ji su po go di li ae ro drom.

Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -

plov stva (MJRV) pre u zeo je ga leb br. 001 i

kra jem apri la pre vu ~en je u ra di o ni cu na

sport skom ae ro dro mu u Li si~i jem ja rku po -

red Be o gra da, gde je po ~e la re sta u ra ci ja

ko ju po ugo vo ru sa Mu ze jom oba vqa Ae ro -

klub „Ga leb“. Eki pu za re sta u ra ci ju, po red

Ace Mi hi }a, ko ga ko le ge zo vu i ’001’ zbog

svo je vr sne ve ze sa pro to ti pom ga le ba, ~i -

ne Dra gan Mi tro vi}, Du {an Bastl i Mla -

den Vo la{. Sva ~e tvo ri ca su pre ka qe ni

teh ni ~a ri, ko ji su po sle go di na slu ̀ bo va wa

u avi ja ci ji i va zdu ho plov nim za vo di ma svo -

je zna we, is ku stvo i en tu zi ja zam na sta vi li

da pri me wu ju na ob na vqa wu sta rih va zdu -

ho plo va.

Po za vr {et ku re sta u ra ci je, za ko ju je

po treb no oko 8.000 rad nih ~a so va, G2 ’001’

svo je za slu ̀ e no me sto do bi }e u Mu ze ju ju go -

slo ven skog va zdu ho plov stva. Za raz li ku od

ve }i ne dru gih eks po na ta, pr vi ga leb bi }e

pot pu no funk ci o na lan, sa svim ope ra tiv nim

si ste mi ma, ukqu ~u ju }i i mo tor ~i je je za pu -

{ta we (ukqu~ivawe) pla ni ra no po za vr {et -

ku ra do va. U Ae ro klu bu ka ̀ u sli ko vi to da

Old taj mer ska

eska dri la

Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -

plov stva i Ae ro klub „Ga leb“ pred sta vi li

su pro {le go di ne pro je kat „Eska dri la sta -

rih va zdu ho plo va“, pod po kro vi teq stvom

Mi ni star stva od bra ne, s ci qem da avi o ne

i he li kop te re pri ze mqe ne i po vu ~e ne iz

upo tre be re sta u ri ra ju, ospo so be za le te -

we i pri ka zi va we na ae ro mi tin zi ma i ma -

ni fe sta ci ja ma. Pri vat nom ini ci ja ti vom

re sta u ri ran je od re |en broj va zdu ho plo va,

ukqu ~u ju }i po je dan galeb, kra guj i utva 66,

ko ji su u{li u sa stav „old taj mer ske eska -

dri le“, a sta vqa wem pod svo je vr stan dr -

`av ni okvir, na me ra je da se do 2020. re -

sta u ri ra dva na est avi o na.

Pro je kat ukqu ~u je i iz ra du re pli ke ~u -

ve nog do ma }eg lov ca ro go ̀ ar ski RK-3. On je sma tran sa mim

svet skim vr hom ka da je pro iz ve den u pred ve ~er je Dru gog svet -

skog ra ta i na we mu su se pi lo ti Ju go slo ven skog kra qev skog

rat nog va zdu ho plov stva he roj ski su prot sta vi li na ci sti~ kom

na pa du 6. apri la 1941, obo riv {i (po ne kim iz vo ri ma) 11 avi -

o na Luft waf fe.

Ju go slo ven ski, od no sno srp ski „old taj me ri“ ra do su vi |e ni

go sti na ae ro mi tin zi ma {i rom sve ta kao svo je vr sni `i vi sve do -

ci, ali i am ba sa do ri isto ri je i tra di ci je. Do sa da su pri ka zi va -

ni u okvi ru Ae ro klu ba „Ga leb“, ali i dru gih vla sni ka ta kvih le -

te li ca, pred do ma }om pu bli kom ali i {i rom sve ta – u En gle skoj,

SAD, ^e {koj, Slo va~ koj, Ma |ar skoj, Slo ve ni ji, Hr vat skoj...

Po no vo le ti: old taj mer „utva“ 66

O{te }e wa od ge le ra pro jek ti la

Na toa na avi o nu G2 23001

Aran |el Mi hi} Aco

sa „svo jim“ gale bom 001

Mlazni avioni F-84G

tanderxet stigli su u

Jugoslovensko ratno

vazduhoplovstvo

u okviru programa

Vojne pomo}i koji su

organizovale SAD

1951. godine.

Isporuka je po~ela

1953, a zavr{ena 1957.

godine. Wihova pojava

predstavqala je

prelomni momenat

u tehnolo{kom razvoju.

Taj avion je punih

dvadeset godina bio

osnovna snaga lova~ko

-bombarderske avijacije

i na wemu su se

obu~ile generacije

jugoslovenskih pilota.

Pouzdan i relativno

jednostavan

u eksploataciji,

osvojio je simpatije

vazduhoplovaca.

22

dant ski kurs (Squ a dron Le a der Co ur se) na mla -

znoj avi ja ci ji. Bi li su to pot pu kov nik Mi lo -

rad Iva no vi}, ko man dant 117. pu ka, pi lot na

do ma }em S-49A, i ka pe ta ni Veq ko Lu ki} i

Ste vo Le ka, ko ji su ve} pro {li obu ku u SAD

na F-47D. Kurs je bio pri 48. lo va~ ko-bom -

bar der skom vin gu Ame ri~ kog va zdu ho plov -

stva u ba zi [o mon (Cha u mont) u Fran cu skoj.

(Ta je di ni ca }e u ra tu pro tiv Sr bi je 1999.

bi ti no si lac glav nih dej sta va avi ja ci je na

ci qe ve oko Be o gra da i se ver ne Sr bi je. Ne ki

we ni pi lo ti po sti }i }e i va zdu {ne po be de

oba ra ju }i ju go slo ven ske pi lo te!)

Pre o bu ka

Na upu }i va we na {ih pi lo ta na pre o bu -

ku uti ca la je i oce na ame ri~ kih stru~ wa ka da

je le ta~ ki i teh ni~ ki sa stav JRV uspe {no ovla -

L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z

A

15. maj 2009.

Dolazak tand

vi on ti pa F-84 tan der xet (Re pu blic F-84G Thun der jet) bio je ame ri~ ki stan -

dard ni lo vac bom bar der ko ri {}en u

Ko rej skom ra tu 1950–1953. go di ne.

Po tom je is po ru ~i van u okvi ru pro gra -

ma Voj ne po mo }i ze mqa ma Na toa, ali i onim

ko je su bi le di rekt no ugro ̀ e ne so vjet skim

ili ki ne skim pri ti skom. Go di ne 1953. avi o -

ne ver zi je F-84G do bi la su va zdu ho plov stva

Bel gi je i Ho lan di je, a ne {to ra ni je (1952)

Dan ske, Fran cu ske, Gr~ ke, Ita li je i Por tu -

ga li je, te ame ri~ ke va zdu {ne sna ge u Evro pi.

Za wi ma ne }e za o sta ja ti ni Ju go slo ven sko

rat no va zdu ho plov stvo (JRV).

Ra di pre o bu ke na mla zne bor be ne avi -

o ne ti pa F-84G tan der xet, ko je je JRV tre ba -

lo da pri mi, sep tem bra 1952. tro ji ca is ku -

snih pi lo ta upu }e na su na spe ci jal ni ko man -

29

23

dao klip nim avi o ni ma za pad nog po re kla. Tro -

ji ca Ti to vih pi lo ta, pr vih Ju go slo ve na (Sr bi,

Cr no gor ci) ko ji }e le te ti na mla znim avi o -

ni ma, ras po re |e ni su u tri eska dri le tog vin -

ga, opre mqe ne mla znim avi o ni ma F-84G tan -

der xet. Oni su naj pre pro {li obu ku u teh ni~ -

koj u~i o ni ci za {kol ski mla zni avi on T-33A,

ko jim je tre ba lo pr vo da po le te, za tim i za

tan der xet. Le ta~ ka obu ka se sa sto ja la od

osnov nog, fi gu r no-akro bat skog i na vi ga cij -

skog le te wa. Usle di li su i bor be na obu ka: ga -

|a we, ra ke ti ra we i bom bar do va we ci qe va

na ze mqi i ga |a we ci qe va u va zdu hu.

Ta troj ka ima la je do ta da za ju go slo ven -

ske pi lo te je din stve nu pri li ku da sa svo jim

ame ri~ kim ko le ga ma le ti u svim mo gu }im me -

te o ro lo {kim uslo vi ma iz nad cen tral ne

Evro pe, te da sa osta lim pi lo ti ma 48. vin ga

pa tro li ra u bli zi ni ~e ho slo va~ ke gra ni ce.

Kra jem 1952. toj troj ki pri dru ̀ i lo se

jo{ de set pi lo ta ko ji su po sle iz vr {e ne pre -

o bu ke sa ~i wa va li osnov ni na stav ni~ ki ka -

dar u Ju go sla vi ji za pre o bu ku pi lo ta JRV na

mla znu teh ni ku. Sve te gru pe ima le su pri li -

kom od la ska na {ko lo va we pro ble me u pri -

la go |a va wu na obu ku i `i vot po za pad nim

stan dar di ma, pe ri pe ti je po put za bra ne da

no se cr ve ne pe to kra ke, ali i te {ko }e oko

ula znih vi za. Me |u tim, po sle za vr {e nih kur -

se va, oce ne stra nih in struk to ra bi le su po -

voq ne za „Ti to’s jet joc keys“, ka ko su na zva ni u

jed nom va zdu ho plov nom ma ga zi nu.

Smena generacija

Pr va gru pa bor be nih mla znih avi o na

F-84G tan der xet sti gla je u Ju go sla vi ju 9.

ju na 1953. go di ne. Te sre de u ra nim ju tar -

wim ~a so vi ma, na ba taj ni~ ki ae ro drom sle -

te lo je osam avi o na iz jed ne ame ri~ ke ba ze

u Ne ma~ koj. Ame ri~ ki pi lo ti, ko ji su do le -

te li tim avi o ni ma, de mon stri ra li su ne po -

sred no pred sle ta we ne ke od let nih spo sob -

no sti tog avi o na nad ae ro dro mom Ba taj ni -

ca. Le te li ce su pri mqe ne i do de qe ni su im

ju go slo ven ski evi den cij ski bro je vi – od

10501 pa na da qe.

Kao i pri li kom do la ska pr vih avi o na

ti pa T-33A, go to vo da ni je bi lo no vi na u Ju -

go sla vi ji ko je ni su sa us hi }e wem pro ko men -

ta ri sa le taj do ga |aj. Do la zak mla znih tan -

der xe ta opi san je sim bo li~ ki: „Na na {em

ne bu vr {i se sme na ge ne ra ci ja”.

Obu ku je za po ~eo pr vo ba taj ni~ ki 117.

lo va~ ki puk, a za tim i su sed ni 204. puk. Oba

iz pre sto ni~ ke 44. di vi zi je. Po ~et kom je se ni

ot po ~eo je pre o bu ku i 198. puk, ko ji je u Ba -

taj ni cu do {ao iz Sko pqa, bez avi o na. Po sle

do bre te o rij ske pri pre me i naj ma we pet jed -

D U H O P L O V S T V U

U uvod ni ku Kri la ar mi je za pi sa no

je: „Sti gli su tan der xe ti. Sad bez pre -

te ri va wa mo ̀ e mo re }i i mi smo naj sa -

vre me ni ja va zdu ho plov na si la. Ima mo

ve li ku, ne sra zmer no ve li ku sna gu, pre -

ma ono me {to smo ima li pre par go di -

na. Spro ve li smo ve} i no vu mo der nu

or ga ni za ci ju... ide mo na pred, to je vi -

dqi vo, opi pqi vo, ne po bit no.”

Dru gi au tor je za pi sao ka ko je skok

ko ji je u~i wen uvo |e wem mla zne teh ni ke

sad kad su pri mi li tan der xe te jo{ zna -

~aj ni ji. U Bor bi je ob ja vqe no: „Po ve }a -

va se od bram be na spo sob nost JRV i

JNA”. Fo to gra fi ja gru pe tih avi o na u

le tu pot pi sa na je re ~i ma „sa ̀ e qom smo

o~e ki va li da se na na {em ne bu po ja vi

ova kva for ma ci ja”.

Pri jem pr vih tan der xe ta pra ti le

su i Ti to ve re ~i:

„Ovo ni je pr vi put da smo pri mi li

po mo} od na {ih sa ve zni ka. I u dva ve -

li ka rat oni su nam da va li. A mi smo im

ver no uz vra }a li i na wi ho vu po mo} i

sa ve zni {tvo uvek smo od go va ra li ver -

no {}u. U naj te ̀ im ~a so vi ma uvek smo

sta ja li ne po ko le bqi vo uz wih... i da -

nas kad smo pri mi li je dan deo rat ne

teh ni ke, mi s pu nom sve {}u mo ̀ e mo po -

no vi ti: – Mi ni kad ne }e mo osta vi ti na -

{e sa ve zni ke do kle god oni za {ti }u ju i

bo re se za pra ved nu stvar i pra ved ne

od no se na sve tu”.

Utisci

erxeta

Po je di ni avi o ni ti pa RF-84G sa ugra |e nim ka me ra ma bi li su ras po re |e ni u okvi ru

lo va~ ko-bom bar der skih je di ni ca. Na sli ci, avi on sa zna kom le o par da u sa sta vu

lo va~ ko -bombar der ske eska dri le iz 82. avio-bri ga de u Cer kqu.

Piloti i avioni 88. lova~ko-bombarderskog

puka koji je bazirao na aerodromu

u Batajnici od 1960. do1964.

no ~a sov nih le to va na dvo se du T-33A, pre la -

zi lo se na bor be ni jed no sed tan der xet.

Do po ~et ka Tr {}an ske kri ze, ok to bra

1953. go di ne, u JRV je sti glo ukup no 54 tan -

der xe ta. Taj kri zni tre nu tak po Ju go sla vi ju

de sio se iz ne na da i za te kao je pu ko ve sa

mla znim avi o ni ma usred pre o bu ke. Ka ko je

ukqu ~e we tih avi o na u stroj JRV bi lo nu ̀ no

zbog ne do stat ka mla zne avi ja ci je na za pa du

ze mqe, od lu ~e no je da ne kom plet no ob u ~e ni

117. puk sa 14 mla zwa ka pre le ti u Za greb,

14. ok to bra, {est da na po sle eska la ci je

kri ze i po me ra wa sna ga JNA ka ita li jan skoj

gra ni ci. U pu ku je le te we za po ~e lo dva da na

ka sni je.

Pri pad ni ci 37. di vi zi je, ko ji su se ta -

da za te kli na ae ro dro mu Cer kqe, se }a ju se

pr vog na le ta mla zwa ka iz Ba taj ni ce nad tim

slo ve na~ kim ae ro dro mom i pa ni ke na sta le

me |u va zdu ho plov ci ma, ko ji su po mi sli li da

je to na let ita li jan ske avi ja ci je!

Taj puk ubr zo je do bio za da tak za {ti -

te Za gre ba, uz lo kal ne sna ge pro tiv va zdu -

{ne od bra ne. Ra di pri la go |a va wa ae ro -

dro ma Ple so i stva ra wa od go va ra ju }ih

uslo va za le te we tan der xe ta, qud stvo 379.

in ̀ i we rij skog ba ta qo na po ~e lo je da pro -

{i ru je pi stu za gre ba~ kog ae ro dro ma za po

200 me ta ra, sa sva ke stra ne. Spe ci jal na

eki pa JRV pre gle da la je kra jem ok to bra de -

o ni cu au to pu ta, sa ko jeg je bi lo pred vi |e no

dej stvo mla zwa ka, u slu ~a ju otvo re nog su ko -

ba sa Ita li jom.

Tre ba na po me nu ti da u to ku eska la ci je

Tr {}an ske kri ze (od ok to bra 1953. do sre -

di ne fe bru a ra 1954) ni je bi lo is po ru ka

teh ni ke iz si ste ma MDAP Ju go sla vi ji. Ob -

na vqa we is po ru ka omo gu }i lo je na sta vak

pre o bu ke 198, a za tim 94. pu ka u Sko pqu,

{to je spro ve de no to kom 1954 . go di ne.

Ja nu a ra me se ca 1954, mar {al Ti to je

na sed ni ci Vla de FNRJ po hva lio pi lo te ko -

ji su iz vr {i li pre o bu ku na mla zne avi o ne i

tom pri li kom is ta kao da ni je za be le ̀ en ni -

je dan udes.

Ti to je 31. mar ta te go di ne po se tio

Cen tar za pre o bu ku u Ba taj ni ci i li~ no se

uve rio u kva li te te te o rij ske i prak ti~ ne

obu ke pi lo ta i teh ni~ kog sa sta va. Ob i {ao je

u~i o ni ce i sa lu sa link-tre ne rom. Tom pri -

li kom je Ti tu pri ka za na si mu la ci ja in stru -

men tal nog (no} nog) le ta u tra ja wu od pet mi -

nu ta. Iz ve den je i le ta~ ki pro gram u ko jem su

pi lo ti Veq ko Lu ki} i Vla di mir Vo do pi vec

pri ka za li let ne i ma ne var ske oso bi ne avi -

o na F-84G, a po sle to ga su iz nad ae ro dro ma

pro le te le tri ~e tvor ke avi o na F-84G.

Av gu sta 1954. za po ~e la je pre o bu ka na

mla zne F-84G i u za dar skoj 21. di vi zi ji. Naj -

pre je 172. puk pre dao svo je F-47D i iz vr -

{io pre o bu ku do ok to bra 1954. u Ba taj ni ci.

Taj puk se sa 16 tan der xe ta vra tio u Za dar,

gde im je 21. no vem bra pri re |en sve ~a ni do -

~ek. Usle di la je pre o bu ka 83. pu ka sa istog

ae ro dro ma. No vi avi o ni F-84G, ko ji su sti -

za li to kom 1955, do de qi va ni su 21. di vi zi -

ji, i za wih je to bio iz u zet no ak ti van le ta~ -

ki pe ri od. Pu ko vi te di vi zi je su do le ta

1955. za vr {i li kom plet nu obu ku i bi li

ospo so bqe ni za sve le ta~ ke za dat ke. Ta ko |e,

ve }i broj pi lo ta bio je ospo so bqen i za in -

stru men tal no i no} no le te we, a de lom i za

15. maj 2009.24

No vi mla zni avi o ni pr vi put su pri -

ka za ni jav no sti na pr vo maj skoj pa ra di

1954. u Be o gra du. E{e lon avi ja ci je pred -

vo dio je ko man dant 44. lo va~ ke di vi zi je

pu kov nik Ni ko la Le ki} sa dvo ji com pra -

ti la ca na avi o ni ma F-84G, a iza e{e lo -

na tan der bol ta i mo ski to sa, pro le te lo je

i 32 mla zna tan der xe ta, {to je sva ka ko

pred sta vqa lo naj a trak tiv ni ji deo va zdu -

ho plov nog pro gra ma.

Prvi javni nastup

Pred odo bre we za iz la zak na pi stu

i po le ta we: F-84G iz sa sta va

204. lo va~ kog pu ka

25

29

iz vi |a we. U tom po gle du po seb no se isti cao

172. puk, iz ~i jeg sa sta va su svi pi lo ti uspe -

{no za vr {i li le ta~ ku obu ku za no} na dej stva.

To kom 1955. avi o ni F-84G iz 21. di -

vi zi ji iz ve li su vi {e ve ̀ bov nih za da ta ka,

sa dej stvu ju }i sa je di ni ca ma Kop ne ne voj ske i

Rat ne mor na ri ce. U sep tem bru je iz ve de na

ve ̀ ba 3. va zdu ho plov nog kor pu sa, u uslo vi -

ma, po ne kim pa ra me tri ma, pri bli ̀ no rat -

nim. Tu di vi zi ju po se tio je od 1. do 4. no vem -

bra 1955. i voj no di plo mat ski kor akre di -

to van u Ju go sla vi ji. Iste go di ne su na ne kim

avi o ni ma F-84G iz te di vi zi je is pod tru pa

ugra |e ne i ka me re za iz vi |a we, ko je su ka -

sni je po de qe ne i dru gim pu ko vi ma 21. i 39.

di vi zi je za po tre be iz vi |a wa.

Pro blem

re zer vnih de lo va

Je dan od pro ble ma ko ji se po ja vio u tom

pe ri o du, upra vo zbog do la ska ve }eg bro ja

mla znih avi o na, bi li su oprav ka i re mont

tih avi o na i wi ho vih mo to ra. I po red stal -

nih ju go slo ven skih in si sti ra wa da se do bi ju

neo p hod na do ku men ta ci ja, re zer vni de lo vi i

opre ma za re dov no odr ̀ a va we i ge ne ral ni

re mont, Vla da SAD je re {a va we tih zah te va

od la ga la i upu }i va la na wi ho ve za vo de za

re mont avi o na, ko ji su po sto ja li u Fran cu -

skoj i Ma ro ku. Tek je no vem bra 1955. do bi -

je na teh ni~ ka do ku men ta ci ja za IRAN pre -

gle de, a i ne ka dru ga za pro iz vod wu i oprav -

ku iz ve snog bro ja de lo va za avi o ne i de li -

mi~ no za mo to re.

Avi o ni su opra vqa ni u mo star skom

„So ko lu“, od ka da je jed na ame ri~ ka ko mi -

si ja ob i {la tu fa bri ku (9. no vem bra

1955) i ve ri fi ko va la we ne mo gu} no sti.

Oprav ka mo to ra bi la je po ve re na fa bri -

ci „21. maj“ u Ra ko vi ci. U woj je 14. fe bru -

a ra 1955. za po ~e la iz ra da re zer vnih de -

lo va za mla zne mo to re. Bez ob zi ra na pro -

ble me ko ji su ta ko re }i re {a va ni u ho du,

ge ne ral na re vi zi ja pr va dva avi o na ti pa

F-84G uspe {no je za vr {e na 26. fe bru a ra

1956. go di ne. Po sle to ga su is po ru ~e ni u

svo je je di ni ce.

Pr ve mo di fi ka ci je na avi o nu F-84G

iz vr {e ne su ju na 1957. go di ne. Fa bri ka

„So ko“ }e u sle de }em pe ri o du ovla da ti

teh no lo gi jom re mon to va wa i pro iz vod we

re zer vnih de lo va to li ko da je od ame ri~ -

kog va zdu ho plov stva do bi la li cen cu „ge ne -

ral nog pro iz vo |a ~a de lo va i sklo po va

avi o na”. Vre dan pa ̀ we je i po da tak da je

u na red nom pe ri o du ta fa bri ka pro iz ve -

la 44 pa ra kri la za avi o ne F-84G, na ko -

ji ma je iz ve de no ne ko li ko ma wih mo di fi -

ka ci ja.

To kom 1957. za vr {e ne su is po ru ke

avi o na F-84G. To se po klo pi lo sa ju go slo -

ven skim ot ka zi va wem Pro gra ma voj ne po -

mo }i, ta ko da je uku pan broj is po ru ~e nih

Na kon pre u zi ma wa iz ve stan broj

pri mqe nih le te li ca le teo je sa ra zno li -

kim ozna ka ma, a ne ki ~ak ni su ima li evi -

den cij ske bro je ve na re pu. Fo to gra fi je iz

tog vre me na po ka zu ju da su po je di ni F-84G

le te li neo zna ~e ni – kad su ski nu te ame -

ri~ ke ozna ke ni su sta vqe ne od go va ra ju }e

ju go slo ven ske. De {a va lo se da na {i pi -

lo ti le te i sa ozna ka ma ame ri~ kog va zdu -

ho plov stva na avi o ni ma, na ro ~i to u Cen -

tru za pre o bu ku. U vre me pre spro vo |e wa

na re |e wa o stan dar di za ci ji ozna ka, u 21.

di vi zi ji su na no se vi ma mla znih avi o na

is pi si va ni bro je vi ame ri~ kim {a blo ni -

ma (ta ko zva ni Buzz-bro je vi). I ko na~ no,

to kom 1956. stan dar di zo va no je ozna ~a -

va we tih avi o na u JRV.

Standardizacija

oznaka

Ka rak te ri sti~ na sli ka JRV pe de se tih:

grup ni let avi o na F-84G iz sa sta va

44. lo va~ ke di vi zi je

15. maj 2009.26

avi o na tog ti pa za JRV bio 167. Svi su do

ta da uvr {te ni u sa stav {est bor be nih i

jed nog {kol skog pu ka (pre u zeo je du ̀ no sti

ras for mi ra nog Cen tra za pre o bu ku). Is -

po ru ke lo va~ kih avi o na ti pa F-86E sej br

(Sa bre), u pe ri o du od 1956. do 1957, ozna -

~i le su de fi ni tiv no pre u sme re we avi o na

F-84G na lo va~ ko-bom bar der ske za dat ke,

ko je }e taj tip sa uspe hom oba vqa ti do

1973, ta~ ni je dok je bio u upo tre bi u Ju go -

sla vi ji.

U pro ce ni Ko man de JRV, iz 1958. Za -

kqu ~e no je da su za taj tip pro blem re zer -

vni de lo vi. To je re {e no ko mer ci jal nim

na bav ka ma iz Gr~ ke 1959–1960. go di ne.

Ta da je uve de na do dat na ko li ~i na od 60

ko ma da F-84G. Ku pqe ni su i po treb ni re -

zer vni de lo vi, pa je re surs tog ti pa bio u

pot pu no sti obez be |en do sre di ne {e zde -

se tih. Gr~ ko kra qev sko va zdu ho plov stvo

Bor be ne mo gu} no sti lo va~ ko-bom bar der -

skih pu ko va sa F-84G oce we ne su kao vr lo

do bre. Za vr {e na je kom plet na obu ka u ju -

ri {nim, ali i lo va~ kim dej stvi ma, kao po -

mo} na na me na. Naj im pre siv ni je mo gu} no -

sti imao je 172. puk, ko ji je bio ospo so bqen

za ju ri {na dej stva po ci qe vi ma na kop nu i

na mo ru da wu, pod vi zu el nim in stru men tal -

nim uslo vi ma u sa sta vu kom plet nog pu ka, a

no }u, uz osve tqa va we ci qe va pod vi zu el -

nim i in stru men tal nim uslo vi ma u sa sta vu

ode qe wa.

Za ni mqi vo je da je ta da ju go slo ven sko

RV bi lo je di no u Evro pi ko je je za dr ̀ a lo u

„To su stvar no bi li avi o ni”, op {ti

je ko men tar ve }i ne iz vi |a ~a ko ji su sa

wi ma le te li. Ve o ma du go mo glo je da se

osta ne u va zdu hu, ka ko bi se „ubio re kord”

i do pet sa ti. Na wi ma su pi lo ti sti ca li

i naj ve }i na let u svo joj ka ri je ri po ti pu,

jer se na pri mer kod 353. eska dri le le -

te lo i do 200 sa ti go di {we.

Zapa`awa pilota

Fo to gra fi je F-84G u ko lo ru ret ki su iz vo ri informacija o wi ho vom ka mu fla ̀ nom

bo je wu u JRV

ko ri sti lo je F-84G u ukup no osam svo jih

skva dro na, od 1952. do 1957. go di ne. Ta -

da su po vu ~e ni iz upo tre be jer su do bi je ni

sa vre me ni ji avi o ni ti pa F-84F tan der -

strek (Thun der stre ak). To je na ne ki na ~in

ve ro vat no olak {a lo Ju go slo ve ni ma na -

bav ku avi o na F-84G.

U to vre me bi lo je do voq no tan der xe ta

da se pre o ru ̀ a ju dva pu ka ko ja su do ta da

ima la klip ne avi o ne. To kom je se ni 1959. sa

pre o bu kom je po ~eo 88. puk sa ae ro dro ma

Cer kqe, ko ji je ume sto klip nih avi o na ika -

rus S-49C do bio 25 mla znih F-84G. Po ~et -

kom 1960. pre o bu ku na mla zne avi o ne po ~eo

je i 109. puk, ta ko |e ba zi ran u Cer kqu, ra -

ni je opre mqen avi o ni ma S-49C. Ka da je ot -

po ~e la te o ret ska i ze maq ska pre o bu ka, 15.

apri la 1960, u 109. puk sti gli su pr vi avi -

o ni F-84G. U na red na tri me se ca za vr {e ni

su le ta~ ki deo pre o bu ke pi lo ta i kom plet na

obu ka teh ni~ kog sa sta va, dok je bor be na obu -

ka po ~e la av gu sta 1960. go di ne. Na dru goj

stra ni su, iz jo{ dva pu ka (83, 94), po vu ~e ni

avi o ni ti pa F-84G, jer su pre o ru ̀ a ni na

lo va~ ke avi o ne ti pa sej br.

Iz vi |a~ ka ver zi ja

Od 1960. do 1964. ukup no su ~e ti ri

bor be na pu ka i je dan {kol ski puk u svom

na o ru ̀ a wu ima li avi o ne ti pa tan der xet.

27

29

20 avi o na F-84G. Mo di fi ka ci ja je iz vr -

{e na u re mont nom za vo du „Ja streb“, a

pred sta vqa la je ugrad wu opre me za ae ro-

fo to sni ma we u no su avi o na i tip tan ko -

vi ma. Na taj na ~in su mo di fi ko va ni F-84G

sa po tri ugra |e ne ka me re ti pa K-24, i to:

dve u tip tan ko vi ma, ko je su mo gle da se po -

de {a va ju za bo~ no-ko so, ver ti kal no ili

ko so-pred we sni ma we i jed na u tru pu –

ver ti kal na.

Jo{ od sre di ne pe de se tih od re |en broj

tan der xe ta imao je u tru pu ugra |e nu jed nu ka -

me ru K-24. Tu mo di fi ka ci ju pred vi deo je

pro iz vo |a~. Ju go slo ven ska mo di fi ka ci ja sa

ka me ra ma u tru pu i tip tan ko vi ma, jo{ je dan

je do pri nos raz vo ju iz vi |a~ ke avi ja ci je u na -

{oj ze mqi, ia ko je u su {ti ni bi la re~ o iz -

nu |e nom pro jek tu. Na ve de ni mo di fi ko va ni

avi o ni ozna ~e ni su kao RF-84G i do de qe ni

su 184. iz vi |a~ kom pu ku to kom 1961. go di ne.

Te go di ne ih je bi lo 14 u sa sta vu pu ka, po tom

1962. go di ne 23 ko ma da, {to je i naj ve }i

broj po jed noj go di ni u upo tre bi. Ka sni je, po -

sle 1966, broj RF-84G kre tao se od 14 do

18 go di {we.

Povla~ewe iz upotrebe

Po sle re or ga ni za ci je va zdu ho plov stva

1964–1966. go di ne, tan der xe ti ni su gu bi li

na va ̀ no sti u pla no vi ma, ia ko je broj eska -

dri la sma wen sa je da na est na osam. Eska -

dri le F-84G ~i ni le su osnov dve avi ja cij ske

bri ga de ko je su for mi ra ne na glav nim ope -

ra cij skim prav ci ma – u Cer kqu i Sko pqu.

Va zdu ho plov na voj na aka de mi ja oja ~a na je

172. pu kom, i do uvo |e wa „ga le ba“ (1968),

od no sno „ja stre ba“ u wen sa stav (1970) pi -

tom ci ne ko li ko kla sa ob u ~a va li su se u le -

te wu na F-84G.

Kul mi na ci ju upo tre be taj tip avi o na

do ̀ i ve }e na ve li kim ma ne vri ma 1971 i

1972, ka da su se po seb no is ta kle eska dri -

le lo va ca bom bar de ra iz Cer kqa i iz vi -

|a ~a iz Mo sta ra. Tek je uvo |e we do ma }ih

„ja stre bo va“ 1970–1973. ozna ~i lo kraj

upo tre be tog uspe {nog lov ca bom bar de ra u

Ju go sla vi ji. Ono {to je bri nu lo do ma }e

voj ne pla ne re bio je dra sti ~an pad uboj ne

mo }i iz la skom tog avi o na iz upo tre be, jer

je no si vost uboj nog te re ta na do ma }em „ja -

stre bu“ bi la znat no ma wa u od no su na

slav nog pret hod ni ka.

U pe ri o du po sle 1966, sa iz vi |a~ kom

ver zi jom tan der xe ta osta je na o ru ̀ a na sa mo

353. eska dri la u Mo sta ru. Ona }e bi ti i

po sled wa je di ni ca u ko joj }e le te ti taj tip

avi o na. Tan der xet kao iz vi |a~ bio je omi -

qen me |u pi lo ti ma.

Avi on F-84G bio je pu nih dva de set go di -

na osnov na sna ga lo va~ ko-bom bar der ske avi -

ja ci je. Na we mu su se ob u ~i le ge ne ra ci je i ge -

ne ra ci je ju go slo ven skih pi lo ta. Bio je po u za -

dan i re la tiv no jed no sta van u eks plo a ta ci ji.

Po sle po vla ~e wa iz upo tre be, ras po -

re |e ni su po ae ro dro mi ma i po li go ni ma za

obu ku i upo tre bu kao ma ke te. ^e ti ri avi o na

F-84G na la ze se i da nas u Mu ze ju ju go slo ven -

skog va zdu ho plov stva, a je dan od wih – F-84G

(10525) u stal noj je iz lo ̀ be noj po stav ci.

Dr Bo jan DI MI TRI JE VI]

upo tre bi lov ce bom bar de re F-84G. Va zdu ho -

plov stvo Por tu ga li je, ko ri sti lo je taj tip sa -

mo u ko lo ni ja ma, a u sve tu su ga jo{ upo tre -

bqa va la va zdu ho plov stva Ira na i Taj lan da.

Po ve }a wem bro ja F-84G u upo tre bi

omo gu }e no je da se to kom 1960. pr vi avi o -

ni tog ti pa mo di fi ku ju u iz vi |a ~e. Od lu ~e -

no je da se u pr vom kon tin gen tu mo di fi ku je

U na o ru ̀ a wu JRV: od 1953 do 1974. go di ne

po re klo: SAD

vr sta: lo vac, lo vac-bom bar der i iz vi |a~

kon struk ci ja: me tal na

po sa da: 1

po gon ska gru pa: je dan tur bo mla zni mo tor Al li son J-35-A-29 po ti ska 2.540 kp,

te ̀ i ne: pra zan 5.250 kg; maks. po let na 10.158 kg

per for man se: mak si mal na br zi na 1.001 km/~, pla fon 13.000 m, do let 1.700 km

na o ru ̀ a we: {est mi tra qe za Colt Brow ning cal 12,7 mm, bom be do ukup no 900 kg,

do 24 RZ HVAR-5 in, mak si mal ni spoq ni te ret 1.528 kg;

opre ma: ra dio-sta ni ca AN/ARC-3, ra dio-kom pas AN/ARN-6, `i ro-ra ~u nar ski ni -

{an A-4 i ra dar ski da qi no mer AN/APG-30; Iz vi |a~ ka ver zi ja RF-84G opre mqe na sa tri

ka me re K-24

di men zi je: raz mah kri la 12,65 m (sa re zer vo a ri ma), du ̀ i na 11,62 m, po vr {i na

kri la 24,15 kva drat na me tra

Karakteristike ripablik F-84G tanderxeta

iz vod na ce na, bez ce ne pi lo ta, i ono {to je

naj bi ti ni je, bez bed ne – ne ma pi lo ta), po sled -

wih go di na do bi ja ju sve vi {e ulo gu bor be nih

sred sta va kao bes pi lot ne bor be ne le te li ce

– BPBL, u ~e mu sva ka ko pred wa ~e Bo in go vi

si ste mi X-45 J-UCAS (Jo int Un man ned Com batAir Systems), X-48B, X-50, YB-49 i dru ge.

Spe ci ja li zo va ne kom pa ni je, po put ame -

ri~ kih Nor throp Grum man-a, Ge ne ral Ato -mics-a i Bo e ing-a, bri tan skog Ge ne ral Dyna -mics-a, ne ma~ kog EADS, izra el skog Isra el Ae -ro spa ce In du stri es-a (IAI), sklo pi le su broj ne,

vi {e sto ti na mi li o na do la ra vred ne ugo vo -

re o raz vo ju i is po ru ci {i ro kog spek tra, mi -

ni ja tur nih, mi ni, ma lih, sred wih i bes pi lot -

nih le te li ca vi so ke kla se. Naj vi {e pro iz ve -

15. maj 2009.

S A V R E M E N E B E S P I L O T N E I B E S P I L O T N E B O R B E N E L E T E L I C E

Nebeski

izvi|a~i

28

U po~etku su bespilotne

letelice zami{qene kao

idealno izvi|a~ko sredstvo.

Malih su dimenzija i te{ko

uo~qive, imaju malu brzinu

leta, daju kvalitetniji

snimqeni materijal,

ekonomi~ne su zbog niske

proizvodne cene i, {to je

najbitinije – bezbedne jer

nema pilota. Posledwih

godina dobijaju sve vi{e

ulogu borbenih sredstava kao

bespilotne borbene letelice.

DDo sa da je do sta to ga re ~e no o bes pi -

lot nim va zdu ho plov nim, pod vod nim i

po vr {in skim sred stvi ma, kao ne za o bi -

la znom de lu bor be nih si ste ma i pro je -

ka ta u sko ri joj bu du} no sti (FCS, Fu tu reCom bat Systems). Sva ka se iz dva ja svo jim iz -

gle dom, mo gu} no sti ma i pre sve ga svo jom na -

me nom. Naj da qe su, u teh no lo {kom smi slu,

na pre do va le, va zdu ho plov ne bes pi lot ne le -

te li ce (BPL), ko je su po de qe ne u ne ko li ko

ka te go ri ja, li mi ti ra nih naj ~e {}e kon struk -

cij skim, let nim i soft ver skim ka pa ci te ti ma.

U po ~et ku za mi {qe ne kao ide al no iz -

vi |a~ ko sred stvo (ma le di men zi je – te {ko

uo~ qi ve, ma la br zi na le ta – kva li tet ni ji

sni mqe ni ma te ri jal, eko no mi~ ne – ma la pro -

Global Hawk RQ-4Block 10

de ne i isto vre me no naj broj ni je u ope ra tiv -

noj upo tre bi je su BPL i BPBL ma le i sred -

we kla se, s ob zi rom na to da se sa wi ho vim

raz vo jem naj ra ni je i kre nu lo.

Bes pi lot ne le te li ce ti pa Sha dow UAV,Hun ter, Pre da tor B UAV, RQ-1 Pre da tor Me di umAl ti tu de UAV, RQ-2 Pi o ne er UAV, RQ-4A/B Glo -bal Hawk, RQ-7 i ko na~ no RQ-9 Re e per, naj -

po zna ti ji su pred stav ni ci na ve de nih ka te go -

ri ja BPL i BPBL, ko je za hva qu ju }i svo jim

mo gu} no sti ma, po kri va ju tak ti~ ki i ope ra -

tiv ni pro stor bor be nog okru ̀ e wa, ali i,

za hva qu ju }i sa te lit skim lin kov nim re {e wi -

ma, glo bal ni i ge o in for ma ci o ni pro stor.

Pr vi pro jek ti

Raz voj bes pi lot nih le te li ca za po ~eo je

1979. sa pro gra mom Aqu i la. Pre ma po da ci ma

Mi ni star stva od bra ne SAD u pe ri o du od

1979. do 1997. po ~eo je raz voj osam pro gra -

ma BPL, od ko jih je do 1997. pre ki nu ta pro -

iz vod wa i da qa upo tre ba ~e ti ri si ste ma

(Aqu i la, Hun ter, BPL sred we kla se i Pi o ne er),tri su na sta vi la da se da qe raz vi ja ju (Ou tri -der, Glo bal Hawk, Dark Star), dok se si stem Pre -da tor na la zi i da qe u ope ra tiv noj upo tre bi,

sa ten den ci jom za me ne sa no vim pro gra mi ma.

Pre ma po da ci ma Mi ni star stva od bra ne

SAD, to mi ni star stvo je to kom osam na est go -

di {weg ra da na raz vo ju i opre ma wu na ve de -

nih pro gra ma utro {i lo vi {e od dve mi li jar -

de do la ra.

Pot ko mi tet MO SAD je u do ku men tu od

9. apri la 1997. pod neo iz ve {taj o raz vo ju

BPL i utro {ku sred sta va, ukqu ~u ju }i si ste -

me Aqu i la, Pi o ne er, BPL sred we kla se (vi si ne

i do le ta), Hun ter, Ou tri der, Pre da tor, Glo balHawk i Dark star. U iz ve {ta ju se na vo di da je

ciq raz vo ja iz vi |a~ kih BPL bio da efek ti

BPL do pu ne po sto je }e efek te i po pu ne pra -

zni ne u ra du iz vi |a~ kih avi o na. Pr va tri

post vi jet nam ska pro gra ma BPL – Aqu i la, Pi o -ne er i BPL sred we kla se, na sta la su kao re -

zul tat na po ra MO SAD da se ti si ste mi or -

ga ni za cij ski sta ve pod jed nu ce li nu – UAV Jo -int Pro jects Of fi ce (pod in ge ren ci jom je dr ̀ av -

nog se kre ta ra za od bra nu SAD), 1988, ka ko

ne bi do {lo do pre kla pa wa u na sto ja wu po -

je di nih ro do va da do |u do no vih si ste ma.

Pr vi pr o gram BPL Kop ne ne voj ske OS

SAD je ste Aqu i la i na we mu se ra di lo vi {e

od tri i po go di ne. Za pr vih pet go di na iz -

ra |e no je ukup no 780 ko ma da BPL, sa pra te -

}om opre mom, na {ta je utro {e no ukup no

563 mi li o na do la ra, od no sno oko 722.000

do la ra po apa ra tu. Do kra ja 1987. kop ne na

voj ska SAD ob u sta vi la je da qi na rad na le -

te li ci, bu du }i da je te go di ne ce na po jed nom

apa ra tu pre ma {i la ci fru od 2,9 mi li o na

do la ra.

Im pre siv ni re zul ta ti, ko je je po sti gla

izra el ska voj ska upo tre bom BPL u arap skim

ra to vi ma se dam de se tih go di na 20. ve ka, bi -

29

29

ame ri~ kih i izra el skih kom pa ni ja. To kom

1986. pro iz ve de no je de vet si ste ma ko ji su

ima li po osam le te li ca, ukup no 72 BPL.

Elek tro mag net ska in ter fe ren ci ja sa

bro do va iz sa sta va UG NA bi la je osnov

broj nih smet wi, gre {a ka i pro ble ma to kom

po le ta wa BPL, {to se vr lo ~e sto za vr {a -

va lo pa dom i traj nim o{te }e wi ma. Do dat -

nih pe de set mi li o na do la ra ula ga wa ni je

do ve lo do po boq {a wa let nih ka rak te ri sti -

ka BPL, ali je si stem, bez ob zi ra na ne do -

stat ke, ko ri {ten u vi {e bor be nih ope ra ci -

ja u ko ji ma su u~e stvo va le RM i MK OS SAD

– Pu stiw skoj olu ji, So ma li ji i BiH.

Na kon vi {e go di {wih pro ble ma to kom

ope ra tiv ne upo tre be tog si ste ma, MO SAD

ot po ~e lo je we go vu za me nu 1997. uvo |e wem

Ou tri der-a, BPL si ste ma no vi je ge ne ra ci je.

Bes pi lot na le te li ca sred we kla se, re -

zul tat za jed ni~ kog ra da RV i RM OS SAD, na -

sta la je kao za me na za ta da {wi iz vi |a~ ki

avi on RF-4C, pred kraj hlad nog ra ta, ra di iz -

vi |a wa br zim pre le tom pro sto ra pro tiv ni ka,

na du bi ni do 500 km. Opre mqe na je mla znim

mo to rom, ko ji je omo gu }a vao po sti za we ve li -

kih br zi na i do sta vqa we po da ta ka u vre me nu

bli skom re al nom, pu tem TV lin ka. Ko ri {te na

Do sa da su u ura zli ~i tim de lo vi ma

sve ta u po sto je }im mul ti na ci o nal nim ope -

ra ci ja ma naj vi {e ko ri {te ne Pre da tor i

Glo bal Hawk. [est le te li ca Glo bal Hawkbi lo je an ga ̀ o va no ra di po dr {ke sna ga ma

u ope ra ci ji En du ring Fre e dom, u Af ga ni sta -

nu 2002, i Ira qi Fre e dom 2003, i ima le su

4.300 sa ti bor be nih le to va. Wi ho va mi -

si ja u Ira ku, od ju la 2005. do ju na 2006,

ogle da la se u 242 odvo je na na pa da, od

ukup no 2.073 po le ta wa, 132 kom bi no va na

na pa da sa tru pa ma na te re nu. Is pa qe no je

59 Hel lfi re pro jek ti la, uo ~e no i sni mqe no

oko 16.500 raz li ~i tih ci qe va.

Podr{ka operacijama u

Iraku i Avganistanu

li su raz log da se rat na mor na ri ca (RM) OS

SAD opre mi si ste mi ma BPL, za po tre be

osma tra wa re zul ta ta ga |a wa (do 100 km), sa

bro do va iz sa sta va udar nih gru pa no sa ~a

avi o na (UG NA), i za po dr {ku je di ni ca ma -

rin skog kor pu sa (MK) OS SAD.

Pi o ne er RQ-2A/B/C ta ko |e je bio ma li

BPL si stem sa klip nim mo to rom, pro iz vod

Nakon ~etiri ru{ewa,

od 11 poku{aja leta,

zbog problema sa motorom,

MQ Hunter izba~en je

iz upotrebe 1996.

Bespilotna borbena letelica Predator MQ-1 ~esto je

kori{}ena u multinacionalnim operacijama

15. maj 2009.

je za sni ma we i pro ce nu re zul ta ta iz ve de nih

bor be nih mi si ja avi ja ci je RV SAD u du bi ni

pro tiv ni ka. Me |u tim, zbog ve li ke ce ne opre -

me si ste ma i ne po {to va wa ro ka wi ho ve is -

po ru ke, te ne ko li ko pa do va to kom is pi ti va wa

i ope ra tiv nog ra da, pre ki nu ta je pro iz vod wa

i iz ba ~e na je iz ope ra tiv ne upo tre be.

Hun ter RQ-5A jeste pr vi pro je kat BPL

krat kog do le ta, iz 1988. u re a li za ci ji Jo intPro jects Of fi ce, MO SAD. Vred nost raz vo ja i

opre ma wa 52 si ste ma (416 le te li ca) iz no si -

la je oko dve mi li jar de do la ra, do 1995.

Na me na te BPL bi le su ak tiv no sti

ISR-a za po tre be ko man de i di vi zi je i kor -

pu sa, od no sno za iz vr {a va we za da ta ka na

da qi ni do 200 km, op ci o no, u za vi sno sti od

op ti~ ke vi dqi vo sti, u tra ja wu do mak si mal -

nih osam sa ti le ta. Zbog to ga je za pre da ju

ma te ri ja la sa ve }ih uda qe no sti upo tre bqa -

van isto vre me no jo{ je -

dan Hun ter BPL, kao me -

|u sta ni ca za pre nos po -

da ta ka do ope ra tiv nog

cen tra ko man de. I po red

ta kvih iz nu |e nih re {e -

wa, si stem ni je bio po u -

zdan ka da je re~ o pre no -

su po da ta ka, po seb no ne

da ta link za pre nos sli -

ke sa te re na. ^ak ni do -

dat na ula ga wa i po ku {a -

ji da se si stem po boq {a,

to kom 1993, ni su da la

re {e wa. Na kon ~e ti ri

ru {e wa od 11 po ku {a ja

le ta, zbog pro ble ma sa mo to rom, iz ba ~en je

iz upo tre be 1996. go di ne.

To kom fa ze za bra ne upo tre be Hun ter-a,

MO SAD odo bri lo je po kre ta we no vog pro -

jek ta BPL, vred nog 57 mi li o na do la ra

(1996). Ugo vor je pod ra zu me vao raz voj i

opre ma we {est si ste ma tak ti~ kog BPL Ou tri -der. Ta BPL ~e sto je te sti ra na ra di po sti za wa

`e qe nih per fo man si i iz be ga va wa gre {a ka

iz pro {lo sti na pret hod nim si ste mi ma.

Osnov ni zah tev bio je iz vi |a we i osma tra we

do 50 km (to kom mak si mal na ~e ti ri sa ta le ta)

za po tre be bri ga da i ba ta qo na mor na ri~ kog

kor pu sa i bor be nih gru pa RM OS SAD.

Od 1996. do 2003. na raz voj 60 si ste -

ma (240 BPL) utro {e no je oko 270 mi li o na

do la ra, dok su za opre ma we (TV ka me re i IC

sen zo ri) utro {e na oko 583 mi li o na do la -

ra. Si stem se i da qe na la zi u ope ra tiv noj

upo tre bi u RM SAD i ma rin skom kor pu su.

Na pred na teh no lo gi ja

Pre da tor MQ-1jeste bes pi lot na le te li ca

za mi si je na sred wim vi si na ma. Na stao je kao

re zul tat tro go di {weg raz vo ja na pred ne teh -

no lo gi je, to kom ko ga je utro {e no oko 580 mi -

li o na do la ra za 13 si ste ma (80 BPL). U okvi -

ru kop ne ne kom po nen te si ste ma, na la zi se si -

stem za di stri bu ci ju po da ta ka Tro jan Spi rit II.

Si stem Pre da tor sa sto ji se od ~e ti ri

BPL, ze maq ske kon trol ne sta ni ce, sa te lit -

skog lin ka, 6,5 me tar ske sa te lit ske an te ne.

Le te li ca RQ-1A opre mqe na je ko lor-ka me -

rom, IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa

sli ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom, za gle -

da we kroz dim, ma glu i obla ke, sa mo gu} no -

{}u iz ra de ra dar ske sli ke. Sa mo je dan od

na ve de na tri sen zo ra mo gao je bi ti mon ti -

ran i ko ri {ten isto vre me no.

Le te li ca u ver zi ji (MQ-1B) opre mqe -

na je sa dva la ser ski vo |e na (po mo }u MTS

si ste ma) Hel lfi re pro ti vo klop na pro jek ti la.

Ima ra dio-ure |aj ARC-210 i si stem za raz -

me nu po da ta ka APX-100 IFF/SIF, ko ji ra di u

~e ti ri mo da. Mo tor je tur bo mla zni, a si stem

za sle ta we opre mqen je i ure |a jem pro tiv

pro kli za va wa.

To kom raz voj ne fa ze, 1995. go di ne (jed -

na BPL je pa la to kom te sti ra wa), si stem od

~e ti ri BPL bio je raz me {ten u Al ba ni ji,

oda kle je upo tre bqa van za po tre be ope ra -

ci je u BiH, pri ~e mu je je dan obo ri la Voj ska

RS, a dru gi je pao zbog gre {ke na mo to ru.

Na kon po boq {a wa na mo tor nom de lu, si -

stem od ~e ti ri BPL po no vo je raz me {ten za

po tre be ope ra ci je Na toa u BiH, u Ma |ar skoj

(od mar ta 1996. do fe bru a ra 1997. go di -

ne). Is ku stvo iz upo tre be BPL po ka za la su

30

da su naj ve }i pro ble mi te BPL lo {i vre -

men ski uslo vi. Za to su 1996. iz vr {e ne mo -

di fi ka ci je upra vqa~ kih de lo va ra di po -

boq {a wa let nih oso bi na.

Rat no va zdu ho plov stvo SAD uve lo je

Pre da tor u ope ra tiv nu upo tre bu sep tem bra

1996. go di ne. Osno va na su tri iz vi |a~ ka

skva dro na BPL.

U za ~et ku je for mi ra we skva dro na sa

BPBL ti pa MQ-9V Re a per.Iz se ri je Pre da tor je ste RQ-4 A/B Glo -

bal Hawk, si stem ko ji je na stao da qim raz -

vo jem na pred ne teh no lo gi je. Na me wen je da

bu de ope ra ti van na ve li kim vi si na ma i iz -

dr ̀ qiv to kom du go traj nih le to va, u pre~ ni -

ku od 5.000 km.

Glo bal Hawk je ura |en, kao i we gov

pret hod nik, u dve va ri jan te – iz vi |a~ koj

RQ-4 A, i vi {e na men skoj RQ-4 B. I jed na i

dru ga ne ma ju po seb nu za {ti tu od pro tiv ni~ -

kih ra da ra i PVO si ste ma, te se za to ko ri -

ste u bor be nom okru ̀ e wu ma log i sred weg

ri zi ka.

Pr vi let te BPL bio je pla ni ran za

fe bru ar 1997, ali je zbog fi nan sij skih

raz lo ga od lo ̀ en za kraj te go di ne. Si stem

je na me wen da do pu ni pra zni ne na ci o nal -

nih stra te gij skih iz vi |a~ kih ka pa ci te ta i

kom po ne na ta {i ro kim spek trom re zo lu ci je

vi deo-za pi sa, te za po dr {ku voj nim ope ra -

ci ja ma. RQ-4 A je opre mqen ko lor ka me rom,

IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa sli -

ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom (synthe ticaper tu re ra dar).

Za vre me ope ra tiv nog ra da, osnov na

ver zi ja te le ti li ce raz vi ja br zi nu od 345

~vo ro va (oko 900 km/~), na vi si na ma od oko

32 km. Mo ̀ e ne pre kid no da le ti od 1,5 do

oko dva da na (do 40 sa ti le ta). Pre ko ze -

maq ske kon trol ne sta ni ce (GCS) kon tro li -

{e se lan si ra we i po vra tak le te li ce u ba -

zu, a oba vqa ju se i kon tro la to kom mi si je,

Isto rij ski is ko rak u raz vo ju Glo balHawk RQ-4 si ste ma u~i wen je ka da je

apri la 2001. iz vr {en pr vi pre ko o ke an -

ski let te le te li ce. Ona je le te la bez

pre ki da pre ko Pa ci fi ka – od avio-ba ze

Edvards, Ka li for ni ja (SAD), do avio-ba -

ze Edin burg, Au stra li ja, u~e stvu ju }i u ne -

ko li ko pla ni ra nih ve ̀ bi za tu na me nu

Kra qev skog RV i RM OS Au stra li je. Ta da

je na ~i wen i Gi ni sov re kord, jer je pre -

{la 13.840 km u jed nom le tu. To je po mo glo

da ta BPL, kao pr va u isto ri ji, av gu sta

2003. do bi je li cen cu za let u na ci o nal -

nom va zdu {nom pro sto ru SAD od fe -

deralne Agencije za Avi ja ci ju.

Istorijski iskorak

Global Hawk Hale UAV

Dve letelice

RQ-4A Global Hawkpredate su

nau~noistra-

`iva~kom

centru

NASA

31

29

Sa vet Na toa je u sep tem bru 2007.

iza brao i od lu ~io da za po tre be svo jih

sa ve zni ka opre mi Ali jan su upra vo si ste -

mom kor po ra ci je Nor throp Grum man, Glo -bal Hawk RQ-4B (MP-RTIP) Block 40 va ri -

jan tom, i na taj na ~in re {i vi {e go di {wu

neo d lu~ nost ~la ni ca Na toa oko iz bo ra

osnov nog pro gra ma za osma tra we i nad -

gle da we. Au stra lij ske oru ̀ a ne sna ge pla -

ni ra ju ta ko |e na bav ku skva dro na tog si -

ste ma za na ci o nal ne po tre be, kao za me nu

za po zna ti P-3C Ori on si stem.

Opremawe Natoa

da qin sko upra vqa we i raz me na oba ve {taj -

nih po da ta ka sa le te li com.

I Dark Star je si stem BPL no ve ge ne ra -

ci je, na stao, ta ko |e, na raz vo ju na pred ne

teh no lo gi je. Za raz li ku od RQ-4 A/B Glo balHawk, ope ra ti van je na ve li kim vi si na ma i

iz dr ̀ qiv to kom du go traj nih le to va, u bor -

be nom okru ̀ e wu sred weg i vi so kog ri zi ka.

Osnov na od li ka te le te li ce je ste sla ba

uo~ qi vost i sma wen ra dar ski od raz, {to

po ve }a va ste pen ot por no sti na pro tiv ni~ -

ke ra da re i PVO si ste me. To omo gu }a va ste -alth di zajn – rav ne po vr {i ne su oko mi to po -

sta vqe ne i pre ma za ne slo jem ko jim upi ja

ra dar ske zra ke.

Ope ra ti van je na vi si na ma od oko 22

km, sa ra di ju som od oko 1.250 km i mo gu} -

no {}u da osta ne u va zdu hu do osam sa ti.

Pr vi let te BPL re a li zo van je mar ta

1996, dru gi je apri lu iste go di ne za vr {en

pa dom (zbog po gre {nih ae ro di na mi~ nih re -

{e wa na le te li ci), a tre }i je, na kon mo di -

fi ka ci je, re a li zo van u ok to bru 1997. Ukup -

no je iz ra |e no {est si ste ma BPL, za ko je je

utro {e no oko 330 mi li o na do la ra.

Da qi raz voj

Is ku stvo iz pret hod nih 20 go di na raz -

vo ja BPL za po tre be OS SAD po tvr di lo je

po sto ja we pro ble ma ko ji su se po ka zi va li u

po ~et ku. Is po sta vi lo se da je naj ve }i pro -

blem ve li ki ras ko rak iz me |u zah te va ko ri -

sni ka i mo gu} no sti pro iz vo |a ~a da te zah te -

ve ostva ri. Po sta la je evi dent na po tre ba da

ugra |e ni broj ni soft ve ri i sen zo ri na si -

ste mu, pre uvo |e wa u ope ra tiv nu upo tre bu i

iz la ga wa broj nim zah te vi ma u re al nim uslo -

vi ma, pro |u mno go vi {e pro ve ra i te sti ra -

wa u la bo ra to rij skim i te ren skim uslo vi ma,

ra di za do vo qe wa osnov nog pro iz vod nog,

teh no lo {kog i upo treb nog ci klu sa, ne go {to

je to bi lo u pret hod nom pe ri o du raz vo ja.

Na osno vu tih obra zlo ̀ e wa pred stav -

ni ci ZG[ OS SAD su 9. ja nu a ra 2007. ob -

ja vi li na me ru o od la ga wu ra do va na raz vo -

ju no vih si ste ma BPL, kao de lu bor be nog si -

ste ma bu du} no sti (FCS). Pro gram mo der ni -

za ci je si ste ma BPL pred vi |ao je raz voj ~e -

ti ri va ri jan te FCS UAV si ste ma: 1, 2, 3. i

4. kla se. Me |u tim, zbog fi nan sij skih raz lo -

ga i ne do vr {e ne dok tri ne upo tre be BPL u

no vim bez be do no snim uslo vi ma i okru ̀ e wu,

od lu ~e no je da se na sta vi raz voj 1. i 4. kla -

se, a da se na neo d re |e no vre me ob u sta vi

raz voj 2. i 3. kla se. To je do ve lo do od la ga wa

i de li mi~ ne re a li za ci je pla no va RV SAD o

for mi ra wu flo te BPL u okvi ru RV. Ti me

ipak ni je za tvo ren put ra du na da qem raz vo -

ju no vih va ri jan ti ve li kih BPL i BPBL.

Po sled wih ne ko li ko go di na ame ri~ ka

kom pa ni ja Bo ing raz vi ja la je pro je kat ve li -

kih bor be nih le te li ca – BPBL. Jed na od va -

ri jan ti ko ri sti }e te~ ni hi dro gen (LH2) kao

po gon sko go ri vo. Pro je kat je za sno van na na -

pred noj teh no lo gi ji ko ja omo gu }a va BPL le -

to ve na ve li kim vi si na ma i ve li ku iz dr ̀ qi -

vost i au to nom nost le ta (high-al ti tu de andlong-en du ran ce, HA LE). Po ~et ne va ri jan te ta -

kve BPBL raz vi je ne su u pr voj po lo vi ni

2007. go di ne.

No va BPBL bi }e ka rak te ri sti~ na po

ve li koj iz dr ̀ qi vo sti (vi {e od 10 da na ne -

pre kid nog le ta), {to }e omo gu }i ti uspe {no

ne pre kid no po kri va we ve li kog bor be nog

pro sto ra i tre nut no dej stvo po uo ~e nim ci -

qe vi ma. Za hva qu ju }i iz vi |a~ kim sred stvi -

ma i sen zo ri ma naj no vi je ge ne ra ci je, te ra -

ket nim pro jek ti li ma, ko ji ma }e bi ti opre -

mqe na, bi }e sna ̀ an oslo nac iz vi |a~ ko-

bor be nih mi si ja, bu du }ih pre ko o ke an skih

ope ra ci ja.

Dva BPL RQ-4 A Glo bal Hawk pre da ta

su na u~ no i stra ̀ i va~ kom cen tru NA SA, u

avio-ba zi u Edvards, Ka li for ni ja, ja nu a ra

2008. go di ne.

No vo ra zvi je na BPBL, MQ-9V Re a perili Pre da tor RQ-1B, na sta la je raz vo jem BPL

Pre da tor RQ-1A, od no sno MQ-1B. Osim znat -

no ve }ih ga ba ri ta, ima sa svim dru ga ~i ji ka -

rak ter za da ta ka: usme re na je za na pad na

br ze le te }e objek te na ve li kim vi si na ma,

{to }e bi ti glav na od li ka ne ko li ko no vih

ofan ziv nih, od no sno ju ri {nih skva dro na

BPBL. Mo }i }e da oba vi sve po treb ne rad -

we do even tu al nog dej stva na ci qe ve: pro na -

la zak, iden ti fi ka ci ju, pra }e we tra jek to ri -

je, od re |i va we ci qa i dej stvo na ciq.

Pla ni ra na je na bav ka de vet Re a per si -

ste ma, za po tre be RV SAD, od ko jih }e sva ki

bi ti opre mqen sa po ~e ti ri BPBL, ko di ra -

nog na zi va, a ko je }e pr ven stve no bi ti na me -

we ne za bli sku va zdu {nu po dr {ku, blo ka du

va zdu {nog pro sto ra, po dr {ku spe ci jal nim

ope ra ci ja ma i ISR.

Me |u tim, tre nut no naj ve }i iza zov, u

sve tu iz vi |a~ kih BPL vi so ke kla se, pred sta -

vqa RQ-4, u va ri jan ti A (iz vi |a~ ka) i RQ-4 V

(vi {e na men ska), Glo bal Hawk HA LE UAV, od -

no sno BPL na me we na za du go tra jan let na

iz ra zi to ve li kim vi si na ma.

Taj pro je kat odo bri lo je Mi ni star stvo

od bra ne SAD (Na ti o nal Se cu rity and In ter na ti -o nal Af fa irs Di vi si on, Advan ced Con cept Tec -hno logy De mon stra ti on, ACTD). No si oc du go -

go di {weg pro jek ta je ste kom pa ni ja Nor thropGrum man, a u pro je kat su ukqu ~en i ugo va -

ra ~i po put kor po ra ci ja Raythe on (za raz voj

i ugrad wu SI GINT i sen zor ske opre me), Rolls-Royce (raz voj i ugrad wa mo to ra na mla zni

po gon i no vog po gon skog go ri va), Bo e ing (iz -

Okomito postavqene repne povr{ine

i premaz slojem koji upija radarske zrake

~ine DarkStar stelt letelicom

br ̀ eg od re |i va wa ci qe va pre ko sa te li ta.

Nor throp Grum man (Lit ton-ov) na vi ga ci -

o ni si stem in sta li ran je za po tre be funk -

ci o ni sa wa IR/TV/SAR sen zor ske opre me. Ka -

da ra di u mo du za po kri va we ta~ ka stih obje -

ka ta (ci qe va), po vr {i ne 2km², mo ̀ e da po -

kri va do 1900 ta~ ka stih po zi ci ja, na dan, sa

gre {kom do 20 m u pre~ ni ku. Ka da ra di u mo -

du za pre tra ̀ i va we, po kri va pro stor {i -

ri ne 10 km, i mo ̀ e da po kri je 40.000 km²dnev no, sa vi si ne od pre ko 20 km.

Kom pa ni ja Raythe on ima oba ve zu da

ugra di po boq {a ni in te gri sa ni sen zor ski

sklop (en han ced in te gra ted sen sor su i te, EISS)

ko ji }e da ti 50 od sto ve }i efe kat SAR ra da -

ru i IC sen zo ru. Raythe on-ov pri jem ni deo

na kop nu pri ma sli ku vi so kog kva li te ta, ko ju

pro sle |u je do ko mand nog cen tra i dru gim ko -

ri sni ci ma na kop nu.

Nor throp Grum man i Raythe on su, kao

pri mar ni ugo va ra ~i, sa RV OS SAD, za du -

`e ni za ugrad wu pri la go dqi ve mul ti na men -

ske plat for me i za dru ge le te li ce, a za po -

tre be ak tiv nog ra dar skog si ste ma sa pre -

bri sa va wem (ac ti ve elec tro ni cally scan ned ar -ray, AE SA). Ta kva plat fort ma ura |e na je sa mo

za tri BPL Glo bal Hawk i za tri E-10A, mul -

ti sen zor ska avi o na no ve ge ne ra ci je, za

stra te gij ske po tre be u si ste mu S2, OS SAD.

Opremawe nema~ke flote

U ja nu a ru 2006. BPL Glo bal Hawk iz vr -

{i la je pr vi let, opre mqe na sa Nor thropGrum man-ovim SI GINT si ste mom, ko ji po kri -

va vi so ke FO (high-band system HBS). Uvo |e -

we u ope ra tiv nu upo tre bu i opre ma we te BPL

tim si ste mom, ot po ~e lo je sre di nom pro {le

go di ne. Deo te opre me (za ELINT) eks pe ri men -

tal no je ugra |en na BPL Glo bal Hawk, za po -

tre be OS Ne ma~ ke, u no vem bru 2003.

Na kon is pi ti va wa, RV OS Ne ma~ ke, u

fe bru a ru 2007. odo bri lo je re a li za ci ju

pro jek ta Eu ro hawk GmbH, na sta log za jed ni~ -

kim ra dom Nor throp Grum man-a i ne ma~ kog

EADS-a. Ugo vor pred vi |a iz ra du i opre ma we

jed nog apa ra ta do 2010. i jo{ ~e ti ri od

2011. do 2014. go di ne. Ti me }e RV Ne ma~ ke

za me ni ti flo tu do sta sta ri jih iz vi |a~ kih

avi o na Bre gu et Atlan tic, ko ja je iz vr {a va la

za dat ke za po tre be na ci o nal nog SI GINT-a.

Nor throp Grum man kom pa ni ja je od go -

vor na i za ugrad wu hi per spek tral nog sen zo -

ra za de tek ci ju bi o he mij skih age na sa, na

BPL Glo bal Hawk.U bes pi lot nu le te li cu Glo bal Hawk RQ-

4B ugra |en je Rolls-Royce-ov, tur bo mla zni

mo tor, AE 3007H. Kom pa ni ja Smiths Ae ro spa -ce raz vi la je nov ge ne ra tor ko ji obez be |u je

du plo vi {e elek tri~ ne ener gi je od pret hod -

ne ugra |i va ne va ri jan te, u po ~et nom mo de lu

BPL Glo bal Hawk. Go ran KA LA U ZO VI]

32

ra da de lo va tru pa BPL od kar bon skog vlak -

na, za iz dr ̀ qi vost na ve li kim vi si na ma) i

L3 Com mu ni ca ti ons (ko mu ni ka cij ski deo).

Va zdu {ni bro d

U de cem bru 2005. ame ri~ ka kom pa ni ja

Loc khe ed Mar tin sklo pi la je ugo vor (vred nost

oko 150 mi li o na do la ra), ko jim je do go vo ren

raz voj le te li ce, sli ~an kon cep tu BPL Glo balHawk HA LE (High Al ti tu de Long En du ran ce). Re~

je o raz vo ju pro to ti pa va zdu {nog bro da (ni -

je bes pi lot ni) za ve li ke vi si ne (High Al ti tu deAir ship, HAA) za po tre be Agen ci je za od bra -

nu od pro jek ti la (Mis si le De fen se Agency).High Al ti tu de Air ship, HAA pla ni ran je za le -

to ve na vi si na ma ve }im od 20 km), uz ko ri -

rom za go ri vom, te za 150 od sto ja ~im mo to -

rom.

Pr vi ugo vor od osam le te li ca iz no -

vem bra 2005. po ~eo je da se re a li zu je sa za -

vr {et kom i pr vim le tom pr ve le te li ce, iz

si ste ma Block 20, apri la 2007, ko ja je is po -

ru ~e na RV OS SAD ju na 2008. go di ne.

Ratno vazduhoplovstvo OS SAD pla ni -

ra uvo |e we u upo tre bu 54 le te li ce, po ~ev {i

od 2011, i to 26 ko ma da Block 30 u SI GINT va -

ri jan ti, i 15 ko ma da u do gra |e noj Block 40 va -

ri jan ti, sa mul ti na men skom plat for mom za

ra dar ske si ste me, u mi li me tar skom fre -

kvent nom op se gu.

Glo bal Hawk mo ̀ e da iz vr {a va iz vi -

|a~ ke mi si je u svim vr sta ma ope ra ci je, sa

do le tom od oko 14.000 km, i 42 sa ta ne pre -

kid nog le ta, kom bi no va na sa te lit skim i re -

lej nim lin kom sa sna ga ma i cen tri ma na kop -

nu, omo gu }a va an ga ̀ o va we u bi lo kom de lu

sve ta. Sen zo ri vi so ke ose tqi vo sti, vi deo i

IC ka me re vi so ke re zo lu ci je, SAR ra dar, i

dru ga E-O opre ma, omo gu }a va ju uspe {no

pra }e we si tu a ci je na te re nu.

Pri mar ni na vi ga ci o ni i kon trol ni si -

stem, sa sto ji se od dva KN-4072 INS/GPS(iner ti al na vi ga ti on system/glo bal po si ti o ningsystem), ko ja su re {e we kor po ra ci je Ke ar fottGu i dan ce & Na vi ga ti on, iz Vej na, Wu Xer si.

KN-4072 sa dr ̀ i mo no lit ni la ser/`i ro -

skop, in te gri san sa ko di ra nim GPS pri jem -

ni kom, za po tre be kva li tet ni je na vi ga ci je i

{}e we so lar ne ener gi je, ko ja bi mu da la ne -

mer qi vu du go traj nost le ta. O~e ku je se da

pro to tip bu de spre man za pr vo po le ta we

sre di nom ove go di ne.

Pro je kat RQ-4A/B Glo bal Hawk HA LE(High Al ti tu de Long En du ran ce) raz vi ja se pod

nad zo rom Agen ci je za raz voj na pred ne teh -

no lo gi je u obla sti od bra ne (DAR PA) i RV OS

SAD.

U mar tu 2001. ame ri~ ka kom pa ni ja Glo -bal Hawk De ve lop ment Nor throp Grum mansklo pi la je ugo vor za raz voj pr ve fa ze si ste -

ma Block 0, ko ji se fe bru a ra 2003. za vr {io

pro iz vod wom se dam BPL prob ne se ri je, za -

tim je za se ri ju Block 10, do ok to bra 2004.

sklo pqen ugo vor za {est le te li ca, ~i ja je

pro iz vod wa okon ~a na do ju na 2006. go di ne.

Ratna mornarica OS SAD, ko joj su

2005. is po ru ~e ne dve BPL u osnov noj iz vi -

|a~ koj ver zi ji, 2008. opre de li la se za na -

bav ku RQ-4N, mor na ri~ ku va ri jan tu vi {e na -

men ske BPL Glo bal Hawk RQ-4B, Block 20, sa

pra te }im kop ne nim kon trol nim ele men ti ma.

Bi }e opre mqe na sa vre me nim ko mu ni ka cij -

skim, iz vi |a~ kim, ra dar skim i sred tvi ma

elek tron ske po dr {ke. Pr vi let ta ko opre -

mqe ne BPL pla ni ran je za 2011, a uvo |e we

u ope ra tiv nu upo tre bu 2014. go di ne.

Model RQ-4B, kao BPL no ve ge ne ra ci -

je, ima }e mo gu} nost da po ne se 50 od sto vi -

{e te re ta od sa da {we va ri jan te, {to je

omo gu }e no ve }im ra spo nom kri la i pro sto -

Si stem BPL Glo bal Hawk sa sto ji se

iz tri seg men ta. Po red lan sir nog de la sa

le te li com, raz vi ja ju se jo{ dva ele men ta

na ze mqi, kon trol ni ele ment i ele ment

za odr ̀ a va we le te li ce.

Sva tri ele men ta su kon tej ner skog ti -

pa, di men zi ja 3 h 3 h 8 m, i svi su opre mqe -

ni sa da ta-lin kom (UVF FO) za ko mu ni ka -

ci ju sa le te li com. BPL Glo bal Hawk (14,6

to na po opre mqe noj le te li ci) mo gu }e je

ras klo pi ti na de lo ve, ~i me se omo gu }a va

tran sport avi o ni ma C-5B i C-17, do naj u -

da qe ni jih de lo va sve ta, za po tre be mi si ja.

Tri segmenta

Novorazvijena BPBL MQ-9B Reaperpredvi|ena je za napad na brzo lete}e

objekte na velikim visinama