Tehnoloki progres

Glavni ekonomski cilj svake privrede je dugorono poveanje ekonomskog rasta,odnosno dugorono poveanje proizvodnje i zaposlenosti.Dugoroni ekonomski rast,odnosno proizvodnja i zaposlenost variraju zbog razliitih razloga koji direktno ili indirektno utiu na faktore proizvodnje:rad,kapital i tehnologiju.Ti razlozi su: - Promena makroekonomskih politika - okovi ponude - Promena svetske kamatne stope Sa take gledita ekonomske teorije,prihvaen je stav da je tehnoloki progres osnovni dinamiki inilac I odrednica privrednog rasta i dugoronog razvoja.Zbog toga u literature postoje razne analize i stalno zanimanje za svestrano razmatranje uloge tehnolokog napredka u privrednom rastu. Postoji stanovite po kome se tehnoloki progress deli u dve kategorije. - Tehnoloki progress u uem smislu i - Tehnoloki progress u irem smislu Tehnoloki progres u uem smislu obuhvata svako usavravanje tehnike proizvodnog progresa,dok tehnoloki progres u irem smislu obuhvata sve uslove od kojih zavisi tehnoloki progres kao i sve druge momente koji utiu na poveanje produktivnosti rada, Tehnoloki progres je izvor ekonomskog rasta. Dosadanja analiza temeljila se na pretpostavci da je meuzavisnost izmeu kapitala, rada i proizvodnje nepromenljiva. Kapital,rad i proizvodnja po jedinici efikasnosti su konstantni kada se dostigne dugoroni ravnoteni nivo obima ukupnog kapitala. Meutim, navedeni model moe da bude modifikovan. Radi se o egzogenoj (spoljnoj) modifikaciji, odnosno o uveanju stope rasta tehnikog progresa. Uveanje stope rasta tehnikog progresa omoguava poveanje proizvodnih mogunosti. Ukoliko je stopa rasta tehnikog progresa vea, onda broj jedinica efikasnosti kapitala bre raste, a iznos kapitala po jedinici efikasnosti opada. Dakle, budui da se poveava efikasnost kapitala potrebno je manje kapitala po jedinici efikasnosti. Proizvodnja po radniku raste, a raste i ukupna proizvodnja. Tehnoloki progres omoguava bri rast ukupne proizvodnje i proizvodnje po radniku. Visoke stope tednje dovode do visokih stopa rasta samo dok se ne dostigne dugoroni ravnoteni nivo obima ukupnog kapitala. Kada se privreda nae u dugoronoj ravnotei, stopa rasta proizvodnje po radniku zavisi samo od stope rasta tehnikog progresa. Tehnoloke promene ustvari oznaavju promene u procesima proizvodnje ili uvoenje specifinih proizvoda kojima se od istih inputa moe dobiti vei ili poboljani output.Neke tehnoloke promene nastaju kao rezultat promena u obliku kapitalnih dobara to se naziva opredmeenje tehnike promene.Postoje tehnoloke promene koje se sastoje od novih postupaka ili tehnika za proizvodnju dobara i usluga to se naziva neopredmeene tehnike promene.

Pod tehnologijom se podrazumeva znanje na koji nain upotrebiti izvore u proizvodnji,tehniki je progres odraza uinka novih saznanja.Posmatran iz tog ugla sastoji se od vie komponenata. Prvo dolazi proces razvoja iste nauke, pronalazatva,prve primene i irenje pronalazaka.Literatura kazuje da postoje dva koncepta tehnolokog napredka,zavisno od gledanja na njegove komponente.Koncept indukovanog tehnolokog napretka ima na umu njegov endogeni karakter, pa ekonomskim tumaenjem nastoji objasniti inioce koji dovode do porasta znanja te nastanka i primene tehnolokog napretka. S druge strane, koncept autonomnog tehnolokog napretka posmatra taj napredak kao egzogenu varijablu i ne objanjava inioce koji dovode do njegova nastanka, ve odreuje tehnoloki progres u dve varijante kao neopredmeeni i opredmeeni . Postoji tumaenje po kojem se ekstezivni razvoj moe definisati kao razvoj pri kojem se privredni rast na pretean nain ostvaruje kvantativnim uveanjem kapitala i zaposlenosti ,znai gde su ti inioci pretean izvor rasta nacionalnog proizvoda.

-

EKSTENZIVNI I INTEZIVNI RAST

Pri ekstenzivnom rastu teite je na ubrzanoj akumulaciji kapitala i upotrebi rezerve radne snage ,dok je u intezivnom odluujua uloga tehnikog napredka,to je upravo prikazano na gornjem dijagramu. Kriva Q1 predstavlja proizvodnju kao rezultat kapitala i rada Qx=f(K, L), a kriva Q2 proizvodnju kao rezultat tehnikog napretka Q2 = f(). U vremenu t=Ao rast ima preteno ekstenzivni karakter. Brojne analize pokazuju kako je on glavni izvor privrednog rasta, a znatno je manja uloga akumulacije kapitala. Meutim, postavlja se pitanje na koji nain meriti uinke doprinosa tehnolokog napretka. U literaturi su poznata, a u praksi testirana, dva pristupa: utvrivanje uinaka neopredmeenog i opredmeenog tehnolokog progresa.

Doprinosa neopredmeenog tehnolokog progresa je manje komplikovan model i temelji se na Kob-Daglasovoj proizvodnoj funkciji konstantnih prinosa na razmer, odnosno homogene funkcije prvog stepena. Tehnoloki progres nije vezan ni za jedan proizvodni inilac,to znai da u poveanju opte uspenosti podjednako uestvuju sva kapitalna dobra i zaposleni, bez obzira na to koliko su ve u upotrebi. Tokom razvoja, teorije dugoronog ekonomskog rasta imale su dva razdoblja. Prvo razdoblje je trajalo tokom pedesetih i ezdesetih godina prolog veka. Tada je nastala neoklasina teorija ekonomskog rasta, iji je glavni protagonista bio Robert Solou. Solovljev model se temelji na neoklasinoj teoriji dugoronog ekonomskog rasta. Solou je poao od proizvodne funkcije i konstatovao da su faktori ekonomskog rasta ustvari faktori proizvodnje. To su: 1) rast obima ukupnog kapitala koji zavisi od visine stope tednje, 2) rast radnesnage, odnosno rast stanovnitva i 3) tehniki progres, odnosno unapreenjetehnologije. Poveanjem navedenih faktora proizvodnje unapreuje se produktivnost i poveava ponuda robe i usluga u privredi. Dakle, Solovljev model pokazuje kako u odreenom vremenskom razdoblju tednja, rast stanovnitva i tehniki progres utiu na ekonomski rast i proizvodnju. Tako R. Solou istiene odrivost pretpostavke da stara i nova kapitalna oprema jednako participiraju u tehnolokom progresu. Kapital se ne moe smatrati homogenim ve razliitim, jer se sastoji od kapitalnih dobara razliite starosti. Uinci tehnolokog napretka ostvaruju se kroz uvoenje novih kapitalnih dobara.Solou pretpostavlja,daje celokupni tehnoloki napredak jednoobrazan i priblino eksponencijalan kroz vreme,a to znai, to su maine kasnije sagraene, to su efikasnije, te da kapitalna dobra u momentu konstrukcije sadre najnoviju tehniku, ali uopte ne uestvuju u daljim tehnolokim poboljanjima. Ubrzavanje rasta i ograniavajui inioci rasta Jednaina privrednoga rasta Q = qiI.Privredni se rast posmatra kao funkcija dvaju inioca, i to veliine investicija (I) i investicionog uinka (qi).Tako se privredni rast moe ubrzati poveanjem investicija ili poveanjem investicionog uinka, odnosno snienjem kapitalnog koeficijenta. Ako se sniava investicioni uinak tj. ako kapitalni koeficijent raste, za ubrzanje rasta potreban je vei udeo investicija u nacionalnom proizvodu, pa otud proizlazi odluujui uticaj investicija na privredni rast. Shodno tome, to se vei deo nacionalnog proizvoda namenjuje investicijama, to je vea stopa privrednoga rasta. Pogrean bi bio stav,ako se zakljui da se investicijama moze neogranieno ubrzavarti privredni rast.Postoje brojne pretpostavke i razlozi zato to nije mogue. Prvo, ako nema tehnolokog progresa i ako je raspoloiva radna snaga zaposlena, mogunosti investiranja su ograniene samo na obnovu, a neto investicije jednake su nuli.

Kao to je ve staknuto, rast stanovnitva omoguuje pozitivne neto investicije, odnosno njegov rast odreuje najmanji nivo rasta nacionalnog proizvoda kako bi taj nivo ostao jednak u odnosu prema stanovnitvu. Drugi razlog temelji se na odnosu investicija i kapitalnog koeficijenta prema rastu proizilazi da postoji taka nakon koje ubrzanje investicija ne vodi ubrzanju privrednog rasta.Taka granice ili granina taka dostie se kada se poveanje kapitalnog koeficijenta izjednai sa tempom rasta stope investicija.U toj taki efektivnost investicija je jednaka nuli,a njeno prelaenje usporava privredni rast. Trei razlog vezan za ubrzavanje privrednog rasta proistie iz osetljivosti problematike optimalnog obima i strukture investicija .Optimalni nivo investicija obezbeuje maksimalan rast ,a postie se kada se granini neto investicioni uinak izjednai sa kamatnom stopom. U jednaini privrednoga rasta investicioni uinak Q/I dat je u bruto veliini ,ako se od Q oduzmu proizvodi ostalih inilaca osim kapitala, dobija se neto investicioni uinak. Njegovim jednim delom plaa se kamata na kapital koja je jednaka graninoj proizvodnosti kapitala, a viak je preduzetnika dobit. Maksimalizacija proizvoda postie se onim obimom investicija u kojem je granini neto investicioni uinak jednak kamatnoj stopi. Kamatna stopa povlai, granicu izmeu investicionih projekata koji se usvajaju i onih koji se odbacuju. Znai,ako su investicije vee od optimalnog obima, granini je neto efekt manji od kamatne stope pa je privredni rast sporiji od mogueg. Isto tako, ako su investicije manje pa su investicioni efekti vei od kamatne stope, privredni je rast manji od mogueg jer je deo mogunosti neiskorien. U jednaini privrednoga rasta investicioni uinak qi jeste proseni uinak investicija u razliitim granama. Na strukturu investicija odluujue deluje struktura tranje i prirodne okolnosti, dok je manji uticaj ostalih inilaca proizvodnje. Razliitost strukture investicija utie na razliitost investicionih efekata u razliitim privrednim granama. U vezi s tim, privredni bi se rast mogao ubrzati izmenom strukture investicija u korist investicija s visokim investicionim efektom, odnosno u korist proizvodnje grana s visokom proizvodnosti kapitala uz uslov da se ne menja optimalni obim investicija (ako postoji), jer bi se po definiciji rast usporio,ustvari nestalo bi jednakosti izmeu graninih neto investicionih efekata i kamatne stope. Nerazvijene zemlje tee to brem privrednom rastu oslanjajui se nas uvoz kapitala tehnologije i preduzetnitva.Druge zemlje pak,poveanje obima investicija i njihovo usmeravanje u grane koje se smatraju nosiocima rasta,smatraju,odnosno prihvataju osnovno sredstvo za poveanje obima investicija.Da bi sve to bilo ostvarivo,da bi sve to bilo mogue primenjuju se razne tehnike,a jedna od tih tehnika je i tehnika prinudne utede.U sutini to znai oporezovanje kombinovano sa dravnim kreditiranjem ili direktnim investiranjem.Tim sluajem drava preuzima preduzetniku ulogu voenja privrede i planskom distribucijom nacionalnog dohotka radi poveanja akumulacije.

Kontrola cene su vladine regulative i pravila ili zakoni.Kontrolom cena se tite interesi drava,proizvoaa i stanovnitva.Ispoljava se na nekoliko naina: Utvrivanje najniih otkupnih cena,proizvoai trae od drave da im garantuje otkupne cene koje im obezbeuju profit i organizaciju otkupa.Reavanjem ova dva problema stavaraju se uslovi za povaanu proizvodnju. Utvrivanje najviih prodajnih cena.Formiranje cena od strane drave je est,ali ne i korisatan nain odreivanja cena ,tanije kada bi se sve cene slbodno formirale bile bi vee pa odreen broj stanovnitva ne bi mogao kupovati,zbog toga drava pribegava odreivanju najviih cena. Utvrivanje fiksnih prodajnih cena i zamrzavanje cena.Odreivanje fiksnih cena dolazi posebno do znaaja u uslovima agrsije i pri znaajnijem investiranju.Nazivaju se jo i administrativnim cenama. Ubrzanje rasta promenom strukture investicija i proizvodnje mogue je ostvariti na dva naina. Prvo, otvaranjem nacionalne privrede i upotrebom visokih investicionih uinaka u granama s komparativnim prednostima. Na taj se nain menja struktura investicija i proizvodnje tako da se proiruju grane s komparativnim prednostima i smanjuje proizvodnja to poveava prosean investicioni efekt i utie na bri rast, uz vei nacionalni proizvod domaeg privrede nego u zatvorenoj privredi. Drugi je nain svodi se na uvoenje tehnolokog progresa i menjanje strukture investicija u korist grana veeg tehnolokog napretka, to za posledicu ima bri privredni rast. S druge strane postoje razliiti inioci koji ograniavaju privredni rast, a razlikuju se zavisno od vremena kada se javljaju i od nivoa drutveno ekonomskog razvoja zemalja u kojima se javljaju. Potrebno je istai da su ograniavajui oni inioci ija je stopa supstitutivnosti blizu nule, tako da se pribliavaju komplementarnima (najvea je supstitutivnost izmeu rada i kapitala, a veoma je ograniena izmeu pronalazatva, preduzetnitva i zemlje). Otud je osnovni ograniavajui inilac privrednog rasta pronalazatvo, pa se njime mogu objasniti razlike u brzini privrednoga rasta kroz celu istoriju. inilac zemlja, odnosno prirodni izvori, pogodovali su razvoju pojedinih zemalja dok su razvoj drugih usporili ili ak onemoguili. Kapital se, uz nedostatak tehnolokog napretka i preduzetnitva, javlja kao najozbiljniji ograniavajui inilac u nerazvijenim zemljama. Za razliku od toga, u visokorazvijenim privredama radna snaga postaje sve vie ograniavajui inilac. esto se kao ograniavajui inilac navodi i ogranienost trita. Meutim, imajui na umu mogunost realizacije na domaem i svetskom tritu, moe se zakljuiti daje u osnovi te ogranienosti ogranienost odgovarajuih inilaca proizvodnje. Osim toga, kao ograniavajui inilac esto se navodi dugo vreme gradnje investicionih objekata i sporo pretvaranje investicija u nove proizvodne kapacitete, potrebno vreme da se ovlada novom proizvodnjom i tehnologijom, spoljnootrgovinski i platnobilansni problemi i dr. Kao posebno vaan ograniavajui inilac poveanja stope investicija, i na taj nain ubrzanja privrednoga rasta, javlja se potronja.

Modeli privredno rasta Klasifikacija modela privrednog rasta Modeli rasta predstavljaju matematiki prikazane dinamike privrednog rasta,polaze od dosta razliitih stvarnih situacija.Modeli privrednog rasta zbog svoje preciznosti obuhvataju i neke nevazne komponente to im ograniava direktnu upotrebu kao podloge za planiranje i voenje konkretne ekonomske politike. Meutim, modelski pristup privrednom razvoju, upravo zbog preciznosti, apstrahovanjem mnotva manje vanih ili posve nevanih komponeneta, omoguio je identifikoranje kljunih meuzavisnosti u procesu privrednoga razvoja i dao je za irok krug razliitih konkretnih uslova pogodne koncepcijske okvire u koje su se mogli uklopiti i drugi, manje vani, modelom eksplicitno neobuhvaeni detalji. Klasifikacije modela moe se izvesti na vie naina.S obzirom na nain na koji se obrauju pitanja celine privrede mogu se razlikovati: - Jednosektorski modeli i - Viesektorski modeli Kod jednosektorskih modela gde privredu posmatraju kao homogen sektor u kome se proizvodi homogen proizvod,koji zadovoljava sve oblike tekue i investicione potronje.U viesektorskim modelima privreda se sastoji od nekoliko sektora koji proizvode razliite proizvode.Klasinio gledanje na privredni rast nije uzimalo u obzir tehnoloki progres,a upravo uvoenje tehnolokog progresa,kao izvora privredog rasta,uz akumulaciju kapitala i rast stanovnitva koje ne odreuje iskljuivo ekonomski razlozi sainjava temelj neoklasinog pristupa. Uopte uzev, razliite varijable utiu na dinamiku privrednoga rasta i s obzirom na to koje varijable obuhvataju, ima vie vrsta modela rasta. U nastavku e se razmotriti Harrod-Domarov model i neoklasini model,a u sklopu njega i zakljunih razmatranja o praktinoj vrednosti modela rasta, dae se osnova modela iz nove kembridke kole i Rimskog kluba, kao kritika neoklasinog modela, odnosno kao novi modeli vraanja na klasinu teoriju te ponovno oivljavanje zanimanja za teoriju rasta krajem osamdesetih godina.

Harrod Domarov model rastaRavnoteni rast je takav rast prema kojem sve varijable u saistemu rastu po istoj stopi.Harrod i Domar dali su modele sa kojima poinju novi pristup u teoriji rasta Teorija ravnotenog rasta.Nezavisno jedan od drugog doli su di istog zakljuka pa su njihovi modeli poznati pod nazivom Harrod-Domarov model rasta. Pojava analize D. M. Kejnza znaila je prekretnicu u nainu razmiljanja. Dokazujui kako je ravnotea mogua i kad nema potpune zaposlenosti, Kejnz je analizu determinanti dohotka podredio kratkom roku, dok dugoronu analizu odreenja dohotka, odnosno teoriju rasta, nije razmatrao. Ipak, njegova je analiza bila izvor i podsticaj nizu novih teorija rasta. Stoga pristup moderne teorije rasta privrede direktno proizlazi iz Kejnzovog istraivanja.

U svim novim teorijama panja je posveena ravnotenom rastu, a kako postoji, uopte uzev, beskonano mnogo mogunosti ravnotenog kretanja, predmet je analize iznalaenje ravnotenog kretanja pri datim uslovima, odnosno pretpostavkama. Ravnoteni rast je takav rast prema kojem sve varijable u sistemu rastu prema istoj konstantnoj stopi. Za privreda se moe rei da je u stanju ravnotenog rasta ako proizvodnja, radna snaga i kapital rastu ravnomerno, a kapitalni je koeficijent nepromenjen.

Harrodov modelU svom modelu,Harod polazi od nekoliko predpostavki,a dve su osnovne.Proizvodnja je funkcija rada i kapitala koji se moraju kombinovati u fiksnom odnosu,koji namee tekui tehnoloki progres te se konstantni deo dohotka troi,a ostatak tedi.Iz toga se mogu formulisati tri predpostavke: 1)Udeo tednje u nacionalnom dohotku konstantan je to znai da je sklonost tednji nepromenjena 2)Investicije su funkcije promena u nivou dohotka u razdoblju od t-1 do t kapitalni koeficijent je konstantan Kk 3)Ravnotee u modelima rasta jednakost je investcija tednje Ravnotena stopa rasta privrede odnosno ravnotea i ravnomernost rasta obezbeuje se kada je stvarna stopa rasta (g) jednaka zajamenoj stopi rast (gw) to znai da je kk =kw. Harod naglaava kako se ak u najidealnijim okolnostima stvarna stopa rasta g povremeno razlikuje od zajamene gw zbog sluajnih ili sezonskih razloga.P Ako je g vee ili manje od gw, to e usloviti odstupanje od ravnotee i, to je posebno vano, to odstupanje postaje sve vee. Ako se pretpostavi daje g>gw, onda je po definiciji kk < kkw, a to znai da stvarni nivo investicija ne zadovoljava preduzetnike koji e nastojati poveati nivo investiranja. To e za rezultat imati umesto pribliavanja, dalje poveanje g i udaljavanje od gw. Obrnuto se dogaa ako je g