11

Fakultet za menadment F@M

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETAFILM I FOTOGRAFIJAFILM: AMERICAN GRAFFITI

Profesor: Milo Babi Student: Milica olajaAsistent: Ana Lakato Sadraj:1. Uvod u film Glumci Sinopsis2. Vizuelni identitet filma Kamera i montaa Fotografija Specijalni efekti Kostimografija i minka Scenografija3. Muzika u filmu4. Simboli i metafore5. Zanimljivosti6. Zakljuak

1. Uvod u filmFilm Ameriki grafiti je drama komedija, koji je snimljen 1973. godine u reiji Dorda Lukasa. Lukas je ovim filmom oiveo svoju mladost i tinejderske dane provedene u Kaliforniji. Reditelj je prvo odluio da film nazove Jo jedna spora no u Modestu , Lukasov rodni grad je bio Modesto.Producenti filma uverili su ga da to nije dobar izbor naziva filma i promenjen je u Ameriki grafiti .

Reiser: Dord LukasProducent: Fransis Ford KopolaBudet: 777. 000 dolaraProfit: 55. 000. 000 dolaraanr: drama-komedijFilm je snimljen 1973. godine

Glumci

Riard Drajfus ( Kurt Henderson )Ron Howard ( Stiv Bolander )Paul Le Met ( Don Milner )Sindi Vilijams ( Lori Henderson )Kendi Klark ( Debi Danam )

Sinopsis

Radnja filma se deava 1962. Godine, letnja no, gde su tinejderi poslednji put na okupu pre odlaska na koled. Prijatelji i nedavni maturanti Kurt Henderson i Stiv Bolander, treba da idu iz malog grada Kalifornije, na koled na istoku. Henderson se i dalje dvoumi oko toga da li treba da ide na koled, dok je Stiv sasvim siguran u svoju odluku. Stiv, Kurt i Lori, koja je Stivova devojka i Kurtova sestra, odlaze na urku. Stali su na semaforu, dok su cekali, u automobilu pored Kurt je ugledao prelepu plavusu koja mu je rekla volim te i otisla. Kurt je trazio, ali neuspesno. Kanije na Kurta su naili banditi, koji su ga maltretirali i poveli sa sobom. Kurt je i njih pitao za plavuu, oni su mu rekli da ima mua i da se bavi prostitucijom. Lori i Stiv su se posvaali, ali pred kraj filma su se i pomirili.Kasnije Kurta se raziao od bande.Kurt je otiao u radio stanicu da trai Wolfa da pusti pesmu koju je posvetio plavui i porui joj da ga nazove. Plavua ga je nazvala, ali mu nije rekla ime. Stiv i Lori su se pomirili na trci Milnera i Volfa.Ujutru su Lori, Stiv, Milner i Teri ispratili Kurta na aerodrom, otisao je na koledz. Stiv je ostao zbog Lori.

2. Vizuelni identitet filma

Kamera i montaaMontau filma Ameriki grafiti radile su Marija Lukas, ena reditelja filma Dorda Lukasa i Verna Filds. Obe su bile nominovane za Oskara, ali ga te godine nisu osvojile.Montaa u filmu je linearna i prati tok radnje.Od kadrova se najvise koristi srednje krupni kadar i total, u nekim delovima i ameriken.U dve scene se koristi detalj kao kadar ( na semaforu- zeleno svetlo i kutija u autu gde stoje dokumenta). Najvie se koriste veng.Kadrovi su dui i spori.

FotografijeRadnja filma se odigrava nou. Imamo tamne fotografije sa svetlijim primesama i svetle fotografije gde ih odlikuju crvena i uta boja. U nekolikko scena imamo fotografiju prirode ( Kada su Teri i Debi u prirodi).

Specijalni efektiU filmu Ameriki grafiti nema specijalnih efekata.

Kostimografija i minkaminka je bila blaga, gotovo neprimetna.Kostimografiju je inila garderoba ezdesetih, gde su mukarci odeveni u koulje i pantalone ili farmerke i majice, a devojke u suknjama ili haljinama, ali ima izuzetaka gde su i devojke nosile bele iroke majice i farmerke.Kurt Henderson je bio u krem pantalonama, kariranoj crvenoj koulji, ispod sa belom majicom. Preko koulje imao je krem jaknu i cipele.

Stiv Bolander je takodje imao krem pantalone, belu majicu i preko krem koulju i cipele.Lori Henderson je imala tamnu suknju na kocke, braon koulju i preko crni duks, crne kratke arape i bele patike. Stiv i Lori.Don Milner je nosio crne farmerke i belu majicu.

Teri je imao naoare, nosio crne pantalone, belu majicu i preko roze duks sa crnom kragnom.

Debi je bila obuena u belu haljinu, sa plavim prugama, preko kolena i belim kratkim demperom i imala je belu torbu.

ScenografijaRadnja filma se odvijala nou, uglavnom su to bile ulice Kalifornije ili automobili. U nekim scenama je bila i sala za igranke, a i scena koja se ponavljala je bila ispred restorana Mels drive in . Imamo i nekoliko scena u prirodi ( nou ) i prirodi ( danju ), pumpa, radio stanica ( kada Kurt trai Wolfa ), aerodrom ( kada prate Kurta ).

3. Muzika u filmuMuzika u filmu je prvobitno trebala da se sastoji iz 80 klasinih rokenrol pesama iz 50-tih i 60-tih godina. Meutim, budet filma nije bio dovoljan da bi se koristio toliki broj pesama. Na kraju broj pesama sa 80 sveo se na 45. Desetine novca od budeta utroilo se na plaanje muzikih autorskih prava.Reditelj je smatrao da je glavnu ulogu u njegovim tinejderskim danima odigrao klasini rok, muzika aka Berija, Badija Holija, Pletersa...To je reditelja i producenta navelo da snime muziki album sa muzikom iz filma, koji je jedan od prvih uspenih gramofonskih ploa sa muzikom iz filma.Muzika koriena u filmu:Dj Wolfman Jack koji puta hitove rekenrol muzike. Runaway Crying in the Chapel Tilla i Oriolesa.Pesma koja se uje tokom cele prie Rock Around the Clock Billa Halleya.Plattersov Only You Smoke gets in your eyes Crets Sixteen candles Johnny Be Goode

4. Simboli i metaforeBroj 327 se esto pojavljuje u Lukasovim filmovima, u ovom filmu broj vidimo na jednoj strani od auta.Restoran Mels drive in mozemo svrstati u simbole, zato to se nekoliko puta pojavljuje u filmu.Narandasta i uta boja provlai se kroz ceo film, od boje restorana ( spolja i unutra) , garderobe, automobila, pumpe.

5. ZanimljivostiFilm je sniman u nizu.Kada se Don i Kerol zaustavljaju na semaforu , auto pun devojaka staje pored njih, jedna devojka baca balon sa vodom i pogaa Kerol pravo u lice i svi poinju da se smeju. Scena prvobitno nije trebala tako da izgleda, nego je devojka trebala da pogodi samo prozor. Meutim, Lukasu se svidela scena i ostavio je tako.Restoran koji se pojavljuje u filmu je inae bio zatvoren, a otvorio se samo za potrebe snimanja filma. Sruen je nakon to je film zavren.Harison Ford je za potrebe snimanja trebao da se oia, ali je odbio navodei da mu je uloga kratka i da mesto ianja, moe da nosi eir.Elvis Prisli je za svoje pesme traio 50. 000 dolara, gde je reditelj to odbio, a Elvisove pesme nisu putane.

6. ZakljuakFilm govori o tinejderima koji se ne libe da pokau svoje emocije, ma kakve one bile, svoj maizam pokazuju dodavanjem gasa, gde se gubi nevinost na zadnjim seditima auta. Sve su to bile ezdesete, mmogo drugaije od vremena u kojem mi ivimo.

11