seminarski rad - zenska sportska trijada

SPORTSKA AKADEMIJABEOGRAD

Seminarski rad

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADA(Tehnologija i metodika treninga žena )

Mentor: Student:Bojan Jovanović Milena Mitić 71/2010

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADA

Beograd, jun 2011. god.

2


SADRŽAJ

UVOD 3

FIZIOLOŠKE RAZLIKE IZMEĐU MUŠKARACA I ŽENA 5- Menstrualni ciklus 7

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADA 8- Poremećaj ishrane 8- Amenoreja 9- Osteoporoza 10

ZAKLJUČAK 11

LITERATURA 14

3


UVOD

Prvi pisani tragovi o ženama i sportu datiraju 800 godina p.n.e. Homer u Odiseji priča o princezi Nausica koja se sa svojim sluškinjama igra loptom pored obale reke na ostrvu Sheria. U Antičkoj Grčkoj nije svako mogao da se takmiči na Olimpijadi. Učešče je bilo dozvoljeno samo Grcima muškarcima i mladićima, koji su bili slobodni građani, dok žene nisu imale pravo da učestvuju na Olimpijskim igrama ni kao posmatrači. Međutim, žene su mogle da budu proglašene za pobednice u kojičkim disciplinama, kao vlasnice konja ili zaprega. Prva žena koja je stekla slavu u sportu je bila Kiniska, ćerka spartanskog kralja, trener konja koji je pobedio na Igrama. U skladu sa helenističkom tradicijom, na prvim, obnovljenim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, žene nisu učestvovale. Ipak, jedna mlada Grkinja je, u znak protesta, istrčala maratonsku stazu za četiri sata i trideset minuta i na taj način „otvorila vrata“ budućem učešću žena na Olimpijskim igrama. Pojava žena na Olimpijadi vezana je prvi put za Olimpiske igre 1900. godine u Parizu, gde su se takmičile u tenisu i golfu. Sve do 1924. godine žene su imale prava učešća samo u tri discipline.

Slika 1 – Princeza Kiniska

Kada je vrhunski sport u pitanju, učešće žena u njemu, vredno pomena, nalazimo tek posle Prvog svetskog rata. Edith Cummings je bila prva žena sportista koja se pojavila na naslovnoj strani nekog časopisa, što je predstavljao veliki korak u budućnost ženskog sporta. Tek kasnih 60-ih godina prošlog veka nekoliko žena je dobilo društveno priznanje za svoj sportski talenat što je kasnije bilo od velikog uticaja u boljem prihvatanju žena kojima je sport isključivo profesionalno zanimanje. Joan Weston je jedna od prvih najbolje plaćenih sportistkinja. Međutim, stvari su se bitnije počele menjati u tom pravcu tek 1973. godine kada je Billie Jean King pobedila Bobby Riggsa (pobednika Wimbledona) u meču poznatijem kao „The Battle of the Sexes“. Ekipni ženski sport je popularnost doživeo tek s početkom 90-ih godina. Kasnije su neke ženske sportske lige postale popularnije iz finansijskih razloga, kako bi opstalo sportsko tržište kao npr. WNBA iz NBA ili popularizacija ženskog boksa u nadi boljeg privlačenja publike.

4


Slika 2 - Billie Jean King i Bobby Riggs u meču „The Battle of the Sexes“

Praktično priznavanje osnovnih fizioloških razlika između polova nije sprečavalo razvoj visokog profila sportistkinja u mnogim ostalim „muškim sportovima“ kao što su vaterpolo, maraton ili hokej na ledu.

Ženski sport, da bi došao gde je danas često je morao imati i potvrde u zakonskoj regulativi. Jedno od ključnih odredbi u američkoj sportskoj pravnoj istoriji je glava IX amandmana iz 1972. godine koja danas nosi ime kongreskinje Patsy Mink, a koji se tiče jednakih mogućnosti u obrazovanju: „Nijedna osoba u Sjedinjenim Američkim Državama neće, na temelju pola, biti isključena iz učestvovanja, biti odbijena od privilegija ili podvrgnuti se diskriminaciji prema bilo kojem programu edukacije ili aktivnosti koje primaju saveznu finansijsku pomoć...“. Međunarodna radna grupa za žene i sport (The International Working Group on Woman and Sport - IWG) osnovana je 1994. godine nakon 1. svetske konferencije o ženama i sportu održanoj u Brightonu. IWG je nezavisno koordinacijsko telo koje čine predstavnici ključnih vladinih i nevladinih organizacija iz različitih krajeva sveta. Međunarodni olimpijski odbor je 1995. godine ustanovio radnu grupu koja se bavila ženama u sportu.

Ne može se ignorisati činjenica da je učešće žena u olimpijskom pokretu paralelno njenoj poziciji u društvu. Iako se u poslednjih 30 godina zastupljenost žena se stalno povećava, još uvek je nedovoljno i premalo u odnosu na suprotan pol. Razlog takvom stanju je i dalje prisutno postojanje čvrsto uglavljenih muško-ženskih uloga koje su u pojedinim krajevima i zemljama povezani s kulturološkim tradicijama. Za ženu, u zavisnosti od regiona i kulture, mogućnosti za bavljenje sportom značajno variraju. Neke kulture zahtevaju od žena da nose odgovarajuču odeću, koja pokriva veći deo tela.

Sve su to razlozi zbog kojih je problematika izučavanja specijalne filozofije žena u sportskim naporima u svom polju. Emancipaciju žene i njihovu ravnopravnost ne treba shvatiti u bukvalnom smislu reči i tražiti od njih savladavanje određenih psihofizičkih napora i postizanje rezultata svojstvenih muškarcima.

5


FIZIOLOŠKE RAZLIKE IZMEĐU MUŠKARACA I ŽENA

U poslednjih 30 godina značajno se poboljšao status žena i ženska populacija se sve više bavi sportom, pa upražnjava i one discipline koje su nekada važile samo za „muške“. Ženama se u sportu otvaraju mnoga vrata, ali se sa potrebom za boljom fizičkom pripremom povećava i rizik od povreda. Trener žena sportista, između ostalih znanja, treba dobro da poznaje anatomiju i fiziologiju ženskog tela.

Slika 3 – Razlike u građi tela kod muškaraca i žena

U morfološkom prostoru izdvaja se čitav niz obeležja po kojima se žene razlikuju od muškaraca i upravo su one primaran uzrok razlika u ispoljavanju motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Uvažavanjem razlika među polovima koje se ogledaju u morfološkom, motoričkom i funkcionalnom segmentu antropoloških dimenzija, moguće je unaprediti sportski trening. Skelet žene sačinjavaju kosti koje su nešto kraće, tanje, lakše i poroznije, a samim tim i krtije. Najkarakterističnija razlika u anatomskom smislu između žene i muškarca je specifičnost građe karlice i celog karličnog pojasa. Žene imaju slabije ligamente od muškaraca, što može dovesti do bolova u kolenu i nestabilnost ramena. Pokazalo se da anatomske razlike kao što su šira karlica i nestabilniji zglob kolena čine žene podložnijim povredama.

Mišićna muskulatura žena, u odnosu na njihovu telesnu težinu, slabije je razvijena nego kod muškaraca. Posledica toga je manji radni učinak uz razmerno veći utrošak energije. Istraživanja su pokazala da žene imaju manje mišićnih vlakana i da je poprečni presek njihovih mišića manji nego kod muškaraca. Mišićno tkivo kod žena nespotista iznosi oko 36% ukupne telesne mase, dok kod sportiskinja iznosi oko 40%. Kod muškaraca iznosi oko 42%, a kod sportista oko 50%. Sama muskulatura žene je gracilnija, dimenzije mišićnih ćelija su manje u odnosu na muškarca.

6


Sportski rezultati umnogome zavise od rasporeda masnog tkiva. Brzina, okretnost, snaga i izdržljivost su u proporcionalnom odnosu sa količinom masnog tkiva. Kod žena, masno tkivo je najviše locirano u predelu mlečnih žlezda, u donjim ekstremitetima krsta, kukovima, sedalnom predelu i oko butina, dok je kod muškarca ono je na gornjim ekstremitetima. Kod žena, masno tkivo od 18% celokupne telesne mase zastupljenije je nego kod muškarca gde iznosi 12%.

Važno je naglasiti da je srce kod žena relativno manje nego kod muškaraca. Krv žene se razlikuje od krvi muškarca po koncentraciji soli, sadržaju plazme, broju krvnih elemenata, ukupnoj količini cirkulirajuće krvi itd. Zbog toga je kod žena pri fizičkom vežbanju manja mogućnost dovođenja dovoljne količine kiseonika tkivima, tj. manji je kiseonički kapacitet krvi. Zbog svojih morfološko-funkcionalnih osobenosti, žena sportista mnogo više troši energiju nego muškarac pri obavljanju istih fizičkih vežbi, i zbog svoje građe teže postižu maksimalnu brzinu kretanja u prostoru i podizanje tela u skoku u vis ili u dalj. Primera radi, sveski rekord u skoku u vis kod muškaraca je danas skoro za 35 cm veći nego kod žena, skok u dalj za skoro 1,5 metara.

Najočiglednija razlika između muškaraca i žena, koja se ogleda u osnovnom mehanizmu adaptacije na trening, jeste prisustvo testosterona, muškog polnog hormona. Hormonalne razlike ogledaju se u lučenju polnih hormona. Estrogen kod žena uzrokuje povećanje masne komponente ukupne telesne mase, a testosteron kod muškaraca je značajan faktor dimenzionalnosti skeleta i veće mišićne komponente ukupne telesne mase. Muškarci u mirovanju imaju 10 puta veću koncentraciju testosterona u krvi nego žene. Prosečna srčana frekvenca kod žena je 77 otkucaja u minuti, a kod muškaraca 68 otkucaja u minuti.

Razlike između muškaraca i žena uzroci su drugačijih, uglavnom slabijih manifestacija kondicijskih sposobnosti kod žena. Polazna osnova za drugačiji trening su zahtevi konkretne sportske grane, deficiti sportistkinja u kondicijskim sposobnostima važnim u tom sportu, kao i ukupno manji nivo opterećenja koji je uslovljen antropološkim razlikama (više masnog tkiva, manje mišićne mase).

Snaga u sportu igra veoma značajnu ulogu u postizanju takmičarskih rezultata, pa se danas u treniranju sve više poklanja pažnja razvoju snage. Gotovo da i ne postoji sport u kojem za kvalitetno izvođenje ili uspešnost nije potreban neki oblik snage. Sama razvijenost ženskog organizma - koštani, muskularni, u odnosu na muškarca ukazuje na manju snagu u odnosu na muškarca. Poslednjih decenija nadvladane su zablude o štetnim učincima treninga snage na ženski organizam. Pogrešno se mislilo da će trening s opterećenjem uticati na smanjenje fleksibilnosti i preterano povećati mišićnu masu kod žena. Istraživanja su pokazala da pravilno programiran trening sa opterećenjem nema negativan uticaj na fleksibilnost, dok hipertrofijski adapcioni efekat nije u prevelikoj meri prisutan kod žena. Kod žena, primarno zbog manjeg tela, su slabije i mogućnosti ispoljavanja različitih oblika snage. Žene koje se bave spotom gde dominira snaga treba uvek da budu pod strogom kontrolom sportskog lekara.

7


- Menstrualni ciklus

Pojava menstrualnog ciklusa izaziva različite promene kod žena sportista, kako u fizičkom, tako i na psihičkom planu. Tako pojava prvih menstruacija kod devojčica utiče na pogoršanje njihove radne sposobnosti na treningu i na takmičenjima. Na takvo stanje utiče više faktora, a pre svega menjanje telesnih proporcija, nedovoljna razvijenost disajnog i mišićnog sistema, brži razvoj srca itd. Zato se u to doba mora paziti na doziranje opterećenja u pogledu intenzitetai trajanja.

Menstrualni ciklus traje prosečno 28 dana i može se podeliti u tri faze: 1. Folikulama faza (kada jajašce sazreva), 2. Ovulatorna faza (kada se jajašce otpušta) i 3. Lutealna faza (kada se endometrij maternice priprema za primanje oplođenog

jajašca).

Ako se primanje oplođenog jajašca ne desi, endometrij se ljušti i dolazi do pojave menstruacije. Zapaženo je da prva menstruacija nastupa u proseku nešto kasnije kod sportistkinja nego kod nesportistkinja, obično između 13. i 14 godine. Veća fizička opterećenja direkno utiču na pojavu menstruacije.

Od drugog dana iza početka menstruacije opaža se porast sposobnosti s vrhuncem u prvoj nedelji pa do ovulacije. Za vreme menstruacije dobri rezultati se dobijaju gde je dominantnost brzinska reakcija, a slabi rezultati kod sportova koji zahtevaju mirnoću, koncentraciju i sigurnost. Za vreme menstruacije, fizičke sposobnosti kod nekih žena su smanjene za samo 25 %, kod nekih za 50%, a kod nekih za 25% povećana (ovo je samo individulana podela, a odstupanja su moguća).

Na vežbe koje zahtevaju mirnoću, koncentraciju i sigurnost (vežbe na spravama) menstruacija loše utiče. Čini se da je najnepovoljniji period za postizanje vrhunskih rezultata vreme pre menstruacije, a najpogodnije vreme nakon menstruacije. Aktivne sportistkinje imaju manje problema sa predmenstrualnim i bolovima tokom menstruacije.

Olimpijske medalje su osvajale sportistkinje tokom svih faza menstrualnog ciklusa, a uticaj na rezultate na takmičenju nije jasan i verovatno je vrlo individualan. Učestvovanje na treningu (ili takmičenju) tokom menstruacije ne treba zabranjivati i nema negativan efekt na zdravlje. Korisno je paziti na redovnost menstrualnog ciklusa i uvažavati individualne karakteristike sportistkinja kojima bi se trening u vreme menstruacije prilagodio.

8



Ženska sportska trijada se odnosi na međusobni odnos poremećaja ishrane, amenoreje (izostanak menstruacije) i prerane osteoporoze, koji se često zajednički (istovremeno) javljaju. Smatra se da je amenoreja u vezi sa poremećajem ishrane i metabolizma, i postojanjem značajnog negativnog energetskog balansa. Dugotrajno smanjenje količine estrogena može da prati osteoporoza.

Ovi poremećaji predstavljaju aktuelan poblem kod sportiskinja koje su uključene u sportove u kojima je posebno bitna telesna kompozicija, odnosno u sportovima kao što su gimnastika, umetničko klizanje, ples, trčanje. Ekstremni pritisak da se održe dobri rezultati, pritisak od strane trenera, nerealna očekivanja, pritisak društva ili sopstveni pritisak, loše samopouzdanje, loše prihvatanje sopstvenog tela, mogu takođe da doprinesu ovom problemu. Interakcija između intenzivnog treninga, poremećene ishrane i hormonskih poremećaja može negativno uticati na normalan razoj i proces sazrevanja kostiju.

- Poremećaj ishrane

Sportska postignuća u velikoj meri zavise od mogućnosti da se ostvari maksimalna aerobna i anaerobna sposobnost i da se savlada opterećenje, odnosno unutrašnji ili spoljašnji otpor. Oba faktora povezana su sa telesnom strukturom sportistkinje. Kod mnogih sportistkinja, koje se takmiče u sportovima u kojima je telesna figura važna (plivanje, skokovi u vodu, gimnastika, umetničko klizanje), postizanje idealne telesne strukture često zauzima centralno mesto u treningu. Osim iz estetskih razloga i želje da se ostvare visoka sportska postignuća, želja za postizanjem idealne telesne strukture može u sebi da sadrži i bezbednosne razloge. Dakle, iako je postizanje optimalne telesne strukture korisno za ostvarivanje visokih sportskih postignuća, procesi koje sportistkinje primenjuju da ostvare idealnu figuru često mogu da uzrokuju opadanje sportskih rezultata, izlažu sportistu većem riziku od povreda, povećavaju zdravstveni rizik i povećavaju rizik od pojave poremećaja u ishrani.

Prema tradicionalnom gledištu na poremećaje u ishrani, smatra se da kombinacija genetskih, društvenih i psiholoških faktora stvara osnovu za razvoj tih poremećaja. Kod sportistkinja, međutim, može da postoji još jedan važan faktor koji utiče na razvoj poremećaja u ishrani, a to je želja da ostvare vrhunske sportske rezultate. Pošto je dostizanje idealne telesne mase i telesne strukture od ključnog značaja za ostvarenje vrhunskih sportskih postignuća, mnoge sportistkinje su izložene povećanom riziku od unosa nedovoljne količine hranljivih materija. Pošto restriktivan unos hrane smanjuje i sadržaj metabolički aktivnog tkiva, to sportistkinjama otežava da se normalno hrane a da pri tom ne dobiju na telesnoj masi, tako da su prisiljene da sve više snižavaju kalorijski unos, zbog čega se kod njih na kraju razvije poremećaj u ishrani.

Mnoge sportistkinje isprva osete poboljšanja u sportskim postignućima kada izgube na telesnoj masi, ali je to poboljšanje obično kratkog veka ukoliko je nastalo usled

9


drastičnog količinskog smanjivanja ishrane. Veliko smanjenje u pogledu kalorijskog unosa iscrpljuje energetske rezerve. Smanjena zapremina plazme, poremećaji termoregulacije, ispražnjeni depoi glikogena imaju veze sa poremećajima u ishrani i mogu da izazovu smanjenje anaerobne i aerobne sposobnosti. Osim toga, smanjenje količinskog unosa hrane uzrokuje pojavu deficita mnogih mikronutrijenata, koji mogu da oslabe sportska postignuća i povećaju rizik od povreda. To postaje očigledno kada se ispituju nepravilni obrasci menstrualnog ciklusa koji su često prateća pojava poremećaja u ishrani. Žene koje su izgubile menstruaciju imaju niži nivo kalcijuma u kostima, što povećava rizik od pojave stres-preloma. Nepravilnosti menstrualnog ciklusa dovode se u vezu sa negativnom ravnotežnom energetskih hranljivih materija, a takođe imaju veze i sa smanjivanjem utroška energije u mirovanju, što je obično posledica usporavanja metabolizma i gubitka bezmasne telesne mase.

Poremećena ishrana obuhvata čitav spektar zdravstvenih problema, od poremećene slike sopstvenog tela, izgladnjivanja (anorexia nervosa) do prežderavanja i povraćanja (bulumia nervosa). Ovi problemi zahtevaju nadzor i tretman profesionalno obučenog medicinskog osoblja. Sportistkinje za koje se sumnja da imaju poremećaje u ishrani treba što pre uputiti na lekarski pregled i lečenje ukoliko je potrebno. Za uspeh u izlečenju je veoma važno da sportski medicinski tim na vreme uoči problem poremećaja u ishrani.

- Amenoreja

Amenoreja (lat: amenorrhoea) je stanje koje se odlikuje izostankom menstruacije tokom najmanje šest meseci, a može da bude fiziološka i patološka. Fiziološka amenoreja predstavlja normalni izostanak menstruacije u periodu pre puberteta, tokom trudnoće, za vreme dojenja i nakon menopauze. Patološka amenoreja se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna nastaje kada se kod fizički i polno zrele devojke prva menstruacija (menarha) ne pojavi do 16. godine života. Sekundarna amenoreja predstavlja izostanak menstruacije tokom tri ciklusa ili 6 meseci kod žena koje su već imale menstruaciju. Amenoreja nije bolest već simptom koji mogu prouzrokovati različiti etiološki faktori.

Nelečena amenoreja predstavlja rizik za osteoporozu i prevremenu ishemičnu bolest srca, a kada je udružena sa sindromom policističnih jajnika, hiperplaziju i karcinom endometrijuma. Žene često kasnije u životu imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak), dijabetes i hiperlipidemiju (povišen nivo masti u krvi).

Smanjen unos kalorija i njihova prevelika potrošnja dovodi do poremećaja nivoa hormona koji uzrokuju menstrualne poremećaje. Istraživanja su pokazala kako sportistkinje kod kojih je nastupio prestanak menstruacije, smanjeno unose kalorije i imaju niži metabolički nivo od onih s normalnim ciklusom. Smatra se kako je niži nivo metabolizma samo prilagođavanje tela koje pokušava da zadrži težinu i sačuva energiju.

Ekipa istraživača iz Laboratorije za sportska postignuća, Kalifornijskog Univerziteta u Sakramentu upoređivala je nivo nekoliko hormona kod zdravih i kod amenoreičnih sportistkinja istih godina i trenažnog statusa, tokom testa na pokretnoj traci. Pokazano je da je kod sportistkinja koje imaju amenoreju prisutan značajno niži nivo

10


adrenalina i noradrenalina u odnosu na sportistkinje sa urednom menstrucijom pri maksimalnom intenzitetu vežbanja, što ukazuje na smanjenu sposobnost odgovora simpatičkog nervnog sistema na intenzivne sportske aktivnosti. Ovakva reakcija moguće da je razlog za slabija sportska postignuća jer se smanjuje sposobnost za maksimalnu aktivaciju kardiovaskularnog i metaboličkog sistema potrebnu za održavanje visokih nivoa mišićnog rada.

- Osteoporoza

Promene hormona uzrokovane vežbanjem, smanjen nivo estrogena i progesterona i povećan nivo kortizola uzrokuju smanjenje gustine kostiju. Ovo se događa i kod žena s normalnim menstrualnim ciklusom, najčešće kao rezultat starenja. Najveća masa kostiju postigne se oko 35-te godine. Nakon toga se koštana gustina polako smanjuje sa starenjem, a nakon menopauze proces gubitka gustine kostiju se jako ubrza. Ovaj gubitak gustine kostiju se naziva osteoporoza. Iz kostiju se gubi kalcijum, kosti postaju krhke, a prelomi učestaliji, naročito u području kuka i pršljenova, što dovodi do nepokretnosti i s njom povezane smrti. Prelom pršljenova dovodi do smanjenja telesne visine, bola u leđima i pogrbljenosti. Zamenski hormonski preparati i nadoknađivanje kalcijuma tokom menopauze efikasni su u usporavanju gubitka koštane gustine. U vezi s vežbanjem, postoji zabrinutost kako snižen nivo estrogena i izbegavanje mlečnih proizvoda kod sportistkinja sprečava postizanje vrhunca gustine kostiju. Ova je zabrinutost još jača kod sportistkinja koje nemaju menstruaciju. Te su žene pod povećanim rizikom razvoja osteoporoze i preloma kostiju u mlađoj dobi. Ovo se obično može sprečiti hormonskom zamenskom terapijom u svrhu postizanja normalnih nivoa estrogena.

Slika 4 – Osteoporoza – bolest današnjice

Osteoporoza je “nema” bolest, počinje podmuklo, bez simptoma i najčešće se otkriva tek kada se desi prelom neke kosti. Zato je i zovu “tihi kradljivac kostiju”. Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima, mišićima ali se najčešće ne pomišlja na osteoporozu kao mogući uzrok.

11


ZAKLJUČAK

Jedan od primarnih ciljeva u narednom periodu u području sporta bi trebalo da bude dostizanje nivoa koji će se po broju žena učesnika izjednačiti s muškom populacijom, što treba činiti istom progresijom kojom se uvode sportske discipline u kojima učestvuju žene. Na tom području u svetu je u poslednje vreme učinjen veliki pomak, jer je veliki broj sportskih disciplina i grana namenjenih ženama izjednačen s onima u muškoj konkurenciji i odvijaju se pod istim kriterijumima. Uključivanje žena u nove sportske discipline i postizanje vrhunskih rezultata nameće razna pitanja i probleme iz oblasti sportske pedagogije, sportske medicine, metodike treninga itd. jer je ženski organizam osetljiv i drugačije biološko-psihofizički građen. Daleko više truda treba uložiti u savladavanje i kulturoloških i bioloških barijera, koje otežavaju ženama aktivno uključivanje u sportske aktivnosti, kako bi im se ravnopravno omogućilo redovno vežbanje i bavljenje sportom, što podrazumeva i osigurati im uslove za mogućnost postizanja boljeg zdravstvenog statusa.

Slika 5 - Zastupljenost žena u sportu se stalno povećava

Masovno bavljenje sportom, koji ne mora biti uvek i vrhunski, preduslov je, pored niza drugih, za fizički i mentalno zdravo stanovništvo. Žene koje čine polovinu populacije i imaju vanredno važne zadatke u reprodukciju, treba da budu ravnopravne i selektivno najšire uključene u sport i sportske aktivnosti, vodeći računa o svim njenim specifičnostima. To je potreba, imperativ u vremenu u kojem živimo. Ako se zna da su žene danas izborile punu ravnopravnost i na ekonomskom i na kulturnom i političkom planu, da su one danas cenjeni stručnjaci, radnice i samoupravljači, da su podložne

12


stresogenim situacijama, sedećem životu i drugim faktorima rizika mnogih, pre svega, hroničnih bolesti isto kao i muškarci, njihovo uključivanje u sport i sportsku aktivnost mora biti masovno, organizovano i najšire društveno podržano.

Svođenje žene samo na reproduktivnu ulogu sigurno da nije u skladu za velikim dostignućima, ostvarenim u modernom svetu danas. Isticanje određenjih, pre svega, bioloških osobenosti, treba naprotiv da doprinese boljem upoznavanju onih specifičnosti koje mogu imati upliva na motivisanje masovnog bavljenja žena sportom kao jednim od veoma bitnih faktora očuvanja i unapređenja njihovog zdravlja, radnih, fizičkih i mentalnih sposobnosti.

Sport i sportska rekreacija imaju u današnje vreme vrlo značajnu društvenu ulogu kod oba pola. Područje sporta je pravo mesto gde se može iskazati ravnopravnost polova. Pored toga optimalno planirano i programirano telesno vežbanje pozitivno deluje na zdravstvenu i morfološko-funkcionalnu sposobnost, na voljno-moralnu i intelektualno-radnu sposobnost podjednako kod svakog muškarca i žene. Savremena istraživanja dokazuju da telesno vežbanje pozitivno deluje na sprečavanje i lečenje nekih bolesti tipičnih za žensku populaciju. Prema rezultatima studije istraživača iz Brigham and Women's Hospital u Bostonu ustanovljeno je da telesno vežbanje može znatno povećati izglede za preživljavanje raka dojke, a u dvogodišnjem istraživanju kanadskih naučnika ustanovljeno je da devojčice koje se bave sportom dobijaju na koštanoj masi koja smanjuje izglede za pojavu osteoporoze u starijem dobu.

Žene mogu dostići muškarce u mnogim oblastima života, pa tako i u sportu. Međutim, takvi uspesi ženu, odnosno ženski organizam koštaju drastično više, budući da zahtevaju daleko intenzivnije napore i skopčani su sa većim rizikom po zdravlje. Sportski trening pozitivno utiče na krvotok, disanje, nervni sistem... Međutim, opterećenja na treninzima, kao i preopterećenja kojima su sportisti često izloženi usled amaterizma, lične želje i pritiska da se postignu bolji rezultati i ostane na sportskoj sceni, mogu brže i ozbiljnije naškoditi ženskom nego muškom organizmu. Prilikom osmišljavanja treninga za žene treba uskladiti zahteve određenog sporta i fizičke osobine žene. Veoma je važna individualizacija programa koja podrazumeva različite aspekte fizičkog razvoja žene.

Žene sa izuzetno niskim procentom telesnih masti podložne su riziku od poremećaja rada reproduktivnog sistema, koji se najčešće manifestuje u vidu neredovnog menstrualnog ciklusa. Žene kod kojih sadržaj telesnih masti postane izuzetno nizak, obično previše treniraju, trošeći više energije od unosa kalorija hranom, ili pate od poremećaja u ishrani. U elemente ženske sportske trijade, kompleksnog sindroma koji se javlja kod mnogih sportistkinja, spadaju međusobno povezano prisustvo poremećaja u ishrani, amenoreje i smanjene koštane gustine, osteopenije ili osteoporoze. Ovi problemi predstavljaju aktuelan problem u sportskoj medicini, zbog očitog povećanja učestalosti među sportistkinjama uključenim u sportove u kojima je posebno bitna telesna kompozicija i “estetske” sportove, kao što su gimnastika, umetničko klizanje, ples i dr.

Interakcija između intenzivnog treninga, poremećene šeme ishrane i hormonskih poremećaja može negativno uticati na normalan razvoj i proces sazrevanja kostiju. Učestalost poremećaja menstrualnog ciklusa varira u zavisnosti od vrste sporta i intenziteta treninga. Endokrini problemi mogu da izazovu menstrualni poremećaj,

13


preranu osteoporozu i probleme rasta i razvoja. Neuhranjenost može da dovede do brojnih problema, posebno kardiovaskularnog i gastrointestinalnog sistema.

Treba naglasiti da napori u pravcu prevencije i lečenja zahtevaju multidisciplinarni tim sastavljen od psihologa, nutricioniste, lekara i trenera kako bi se problem rešio. U slučaju da se ne leči, ženska sportska trijada može da poveća rizik od nastajanja kratkoročnih i dugoročnih posledica, uključujući psihičke, medicinske i ortopedske posledice.

Američka asocijacija dijetetičara je predložila smernice za prevenciju ženske sportske trijade u publikaciji "Strategije prevencije u sportskom timu" iz 1994. godine. Sledeće tehnike i strategije treba uzeti u obzir pri radu sa svakom sportiskinjiom:

Razdvojiti stavove vezane za unos i izbor hrane i stavove vezane za telesnu težinu od osećanja i psiholoških problema. Ako sportiskinja shvati razliku, to joj može pomoći da nauči da razdvoji činjenice i krene ka boljem razumevanju načina kako da se oseća bolje.

Podučiti sportiskinju o vezi između unosa hrane i zdravlja, kao i o nutritivnim potrebama za optimalno funkcionisanje organizma.

Povezati edukaciju sa promenama ponašanja. Na primer podučiti sportiskinju o činjenicama vezanim za potrebe za hranom i energijom pre nego što se predloži povećanje kalorijskog unosa.

Delovati malim promenama, pre nego činiti velike promene u životu sportiskinje. Obeshrabriti je ako pokaže želju da sve promeni odjednom. Male promene će pre biti usvojene i duže će se održati.

Objasniti da je nazadovanje normalno i da se može koristiti kao sredstvo za učenje o tome kako da se reformulišu odgovori na zadatke koji joj se postavljaju.

Podučiti sportiskinju tehnikama samopraćenja kao što su dnevnik ishrane i ponašanja kako bi mogla da stekne osećaj kontrole nad svojim tretmanom i izborom.

Koristiti protokole mase i unosa hrane, ali izbegavati korišćenje ove tehnike ako sportiskinja postane suviše obuzeta time ili ako mislite da to može postati kontraproduktivno.

Polako povećavati ili smanjivati telesnu masu sportiskinje kako bi sprečili da oseća gubitak kontrole što bi potencijalno uzrokovalo povlačenje sa terapije.

Podučiti sportiskinju kako da održi zdravu težinu. Podsticati redovno vreme za obroke, raznovrsnost i umerenost pri unosu hrane kao i postepeno ponovno uvođenje izbačene hrane.

Proceniti i primeniti poseban pristup sa svakom osobom pojedinačno i ukoliko je potrebno promenite pristup tokom tretmana.

Težiti da se svaka sportiskinja oseća prijatno i tokom obroka u društvu i tamo gde nema potpunu kontrolu.

14


LITERATURA

1. Zatsiorsky V, Kraemer W. – Nauka i praksa u treningu snage, DATA STATUS, Beograd, 2009.

2. Micheli L, Smith A, Bachl N. – Priručnik za klupske lekare, FIMS, 2001.

3. Benardot D. – Napredna sportska ishrana, DATA STATUS, Beograd, 2010.

4. Perić D. – Pedagogija sporta i didaktika sporta, 2004.

15

seminarski rad - zenska sportska trijada

Documents