seminarski skola sprinkler

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈАОДСЕК ЗАШТИТА; СМЕР ЗОП

НОВИ САД

СЕМИНАРСКИ РАД

Пројекат спринклерске инсталације школе

Студент: Крстић Ненад ЗП 56/09

Одсјек: Заштита од пожараПредмет: Стационрна опрема за гашење пожараПредметни наставник: ПРОФЕСОР ДР ДРАГАН КАРАБАСИЛ

Нови Сад, ЈУНИ 2012.

1. Општи и посебни технички услови 1. Стационарни системи за гашење пожара водом се пројектују према важећем

стандард ВдС 2092/872. Пројекат мора задовољити грађевинске и техничке услове.3. Разводни и напојни цјевовод се израђује од црних челичних бешавних

цијеви које су дефинисане југословенским стандардом ЈУС ЕН 10220 И у потпуности морају задовољити овај стандард.

4. На разводне и напојне цијеви није дозвољено прикључивати друге потрошаче или затварача који нијсу задовољени пројектом.

5. Спојеви цијеви се раде електролучним заваривањем, а вар мора бити беспрјекорно квалитетан

6. Цјевовод се изводи тако да се види. Разводни вод се води минимално на удаљеност од 0,2 м од плафона И зидова због варилачких радова.

7. Због пражњења инсталације, цјевовди се морају радити под одређеним нагибом у односу на хоризонталну раван И то:

- Разводни водови 0,4%- Огранци 0,2%

8. Минимални почетни пресјек цијеви је ДН259. За пречнике испод ДН50 важи да се такви спојеви не заварују, већ се

спајање таквих радова врши помоћу навојне везе.10. При спајању цијеви, да би се обезбедило заптивање непосредних додирних

површина, потребно је извршити уметање у спој цијеви одговарајућих заптивних средстава.

11. На мјестима продора кроз грађевинску конструкцију цјевовод се изолује негоривим материјалом.

12. Огранци цјевовода се помоћу вјешаљки причвршћују за таваницу.13. Размак између ослонца у функцији пречника цијеви и максимално износи 4

м, што показује следећа табела

размакДН (мм) Л (м)

до 20 2,0025 2,2532 2,540 2,7550 3,0065 3,50

80 и више 4,00

14. Држачи , конзоле и вјешалице су уграђени од негоривог материјала и незапаљивог материјала и морају бити одговарајућег пречника, а који су у директној функцији од пречника цијеви што приказује следећа табела

15. С вертикалне цијеви које су дуже од 1 метра морају имати држач, а све хоризонталне цијеви чија је дужина већа од 2 метра морају имати држаче.

16. Држачи , вешаљке и вјешалице морају бити од ватроотпорног материјала, тако да за температуре од 200 степени чврстоћа не смије пасти за више од 25 %.

17. На крају разводног вода мора бити постављен прикључак преко кога се врши испирање цијеви, чији пречник мора бити минимално ДН 40 мм, а дужина Л=200 мм.

18. Прикључак преко кога се врши испирање цијвних водова мора бити у правцу.

19. Овај прикључак се затвара капом или затварачем истог пречника као и сама цијев.

20. Након завршене монтаже стационарног система за гашење врши се испирање система од прашине, металних опиљака и других нечистоћа који би могле угрозити ефикасност система.

21. По завршетку монтаже и испирања обавезо се врши испирање цјевовда на притисак и то помоћу хладног воденог притиска од 15 бара. Параметер који се при томе прати је да не смије доћи до промјене притиска приликом испитивања од најмање 24 сата.

22. Послије монтаже И испитивања цјевовода исти заштитити од корозије премазом боје.

23. Приликом заштите црних цијеви наносе се два слоја боје и то:

Пречник цеви ДН (мм) до 50 50-100 100-150 150-200 200-250

Пречник носача (мм) 30/М8 50/М10 70/М12 125/М16 150/М18

- Први слој, темељна боја А, основно заштотно средство јој се огледа у заштити од корозије,

- Други слој је покривни слој, који служи за обиљежавање цијевних водова и заштиту од повишених температуре.

24. Невидљиви дјелови цјевода се фарбају прије монтаже25. Није дозвољено фарбање млазница26. Поред испитивања цјевовда на притисак саставни дио испитивања је

ренгенско снимање заварених мјеста, помоћу којег се врши испитивање цјевних водова, у циљу откривања разних неправилности које у знатној мјери утичу на ефикасност читавог ситема.

27. Огранци се на разводни вод прикључују у равни са стране или са горње стране.

28. Сплинкер млазнице се постављеју у вертикални стојећи положај – ШАРМ сплинкер млазница се параболичним млазом.

29. Млазнице које се користе у пројекту стационарне инсталације имају температуре активирања 68 степени, а препознају се по црвеној ампули.

30. Температуре активирања сплинкера треба да је већа од максималне температуре простора за 30 степени.

31. Уз сваки комплет сплинкер млазница мора се обезбедити 1% резервних млазница.

32. Максималан број сплинкер млазница на једној грани не смије бити већи од 8.

33. Максимална површина дејства сплинкер млазнице износи 9м2.34. Минимални притисак на сплинкер млазници не смије бити мани од 0,5 бара,

а максимални не смије прећи вриједност од 5 бара.35. У самој фази пројектовања стационарних система за гашење пожара водом

И при изради система морају се испоштовати следећа растојања:- Максиално растојање растојање

млазнице од зида је 2 метра- Минимално растојање између самих

млазница је 1,50 метара- Минимално растојање млазнице

млазнице од зида износи 0,30 метара, осим зидних млазница

- Максимално растојање између сплинкер малзнице износи 4 м

36. Притисак у систему не смије прећи границу од 10 бара.

37. Сви елементи инсталације односно цијеви, арматуре и друга опрема прије уградње треба да посједује атестну документацију о испитивању на притисак и то на цијеви на 16 бара, а на арматуре најмање 10 бара.

38. Дјелови система који се налазе ван објеката (водови за снабдевање) морају бити заштићени од разних механичких оштећења и морају бити заштићени од мржњења помоћу термоизолационих материјала или за наше подневље морају се укопавати у земљу до дубине од најмање 0,8 метара.

39. Ширина канала који служи за постављење снабдјевачког вода износи 0,6 метара до 0,7 метара.

40. Након постављања снабдјевачког вода мора се извршити испитивање заптивености цијевних водова на тај начин што се преко цијеви набацује слој пијеска у висини од 10 цм па се пуштањем воде кроз снабдјевни вод, визуалним снимањем врши испитивање система.

41. За снадбјевање водом сплинкер инсталације предвидјети неисцрпни извор снабдјевања – грдску водоводну мрежу.

42. Пумпно постројење за гашење пожара и предвиђени извори снабдјевања водом морају задовољити у погледу притиска и количине воде добијених хидрауличним прорачуном.

43. Вода која се користи за снабдевање система мора бити чиста, хемијски неутрална и не смије садржати разне нечистоће које би угрозиле ефикасност система.

44. У пројекту потребно је предвидјети постојање спољашњег ватрогасног прикључка за снабдјевање система водом из возила ДН 100 са два “Б” прикључка и противповратним вентилом.

45. Електрични уређаји који служе за напајење пумпи, морају имати 2 независна извора снабдјевања електричном енергијом са могућношћу аутоматског укључивања резервних извора.

46. Предвидјети напајање из градске електричне мреже, а као резервни извор напајања дизел-електрични агрегат.

47. Напајање електричном енергијом уређаја система, не смије имати могућност искључивања на главном, већ мора постојати посебан прекидач осигуран од погрешног искључења путем посебне ознаке.

48. Извори снабдевања ел. енергијом морају обезбедити сплинкер систем електричном енергијом у временском трајању од минимално 90 минута.

49. Основни захтјеви који се морају испоштовази при изградњи сплинкер станица су следећи:

- Објекат мора имати димензије које су прописане важећим прописима

- Сплинкер станица се мора налазити у непосредној близини штићеног објекта,

- Све електричне инсталације И уређаји обезбједити од преоптерећења И од воде,

- Приступ сплинкер станици дозвољен је само и искључиво овлашћеним лицима,

- Обавезна уградња електричног аларма и механичког звона који даје даје сигнал за евакуацију.

50. Зидови просторија пумпне станице и просторије за смјештај дизел агрегата, морају имати отпорност на пожар минимално 120 мин, а врата на објекту ватроотпорност од најмање 90 минута.

51. За примопредају објекта надлежна је комисија за технички пријем објекат који сатавља записник.

52. Све недостатке извођач је дужан отклонити у одређеном временском року.

2. Технички опис

Стационарна аутоматска инсталација за гашење пожара водом – спринклер инсталација је предвишена за гашење пожара на објекту: производња аутомобиле, тип хале је Х-20, са 14 поља.

Опис инсталацијеКарактеристике инсталације:

- Пожарна опасност је 1,0- Минимални специфични интезитет квашења је И=2,5 мм/мин- Површина дејства за мокри сyстем је Ад= 250 м2

- Максимална површина дејства по једној млазници А1=21 м2

- Вријеме дејства инсталације τ=30 минута- Минимална количина воде која мора постојати је 16 м3

- Минимална запремина међурезервоара Вмин=5 м3

- Максимално растојање између млазнице у грани је 4,60 м- Максимално растојање између двије гране Д=4,60 м

Стабилна спринклер спада међу најефикасније системе за гашење пожара који данас постоје у употреби. Овај систем преставља аутоматску стационирану опрему за гашење пожара распршеним млазом воде, која у положају за примјену,

прије активирања, има млазнице које су затворене, које се активирају иницијалном температуром која је повишена (68 степени) и на тај начин се започиње аутоматско активирање инсталације, зависно од брзине ширења пожара.

Код оваквих инсталација, при самом активирању млазница се врши аутоматско дојављивање пожара давањем алармног сигнала, чија се дојава врши помоћу индикатора протока, који су постављени у самим цијевима, који прослеђују инпулсе до централе за аутоматску дојаву пожара.

У овом објекту се пројектује мокра инсталација, јер у објекту постоји гријање, па у самом објекту не постоји опасност од замрзавања зими. Код оваквих инсталација мрежа цјевовода прије активирања је напуњена ваздухом под притиском од спринклер млазница па све до ваздушног резервоара под притиском. Вода за гашење истиче спринклаер млзнице након њеног активирања, док са падом притиска у цјевоводу спринклер инсталације активира се вентил који укључује спринклер пумпа.

Свака спринклер инсталација се састоји од мреже цјевовда на којима су постављење спринклер млазнице и спринклер станица у којој се налазе пумпе, вентили, филтери и друга опрема која припада оваквим системима.

Приликом прављена објекта за смјештај пупне станице обратити пажњу да је тај објекат израђен од армираног бетона и тај објекат треба да је смјештен испод зоне терена и тоне мржњења. Димензије објекта за смјештај пупне станице треба по површини и висини да одговарају захтјевима за смјештај свих уређаја и опреме која је пратећи дио пумпне станице као и њихову међеусобну удаљеност и прилазак сваком дијелу и да тај прилаз буде што једноставнији.

Просторија станице треба да је безбједна од пожара и улаза неовлашћених особа. Издувни гасови од дизел агрегата треба безбједно одвести из просторије. Просторије просторије треба загријавати на тај начин да температуре у њој одржавамо у границама од 5-40 степени Целзијуса. Објекат обавезно провјетравати.

За снабдјевање пупних постројења енергијом долазе у обзир : електрична мрежа, сопствена енергија, дизел агрегати, каои извор нужног напајања. Од пожарне опасности и броја спринклера зависи који ће се од наведених снабдјевача енергијом примјенити за покретање пумпног постројења. У овом систему морају постојати три пумпе, радна, помоћна и пумпа за пуњење ваздушног резервоара.

Основни елементи инсталације су:1. Пумпа за рад спринклер инсталације2. Помоћна пумпа за пуњење ваздушног резервоара3. Компресор за одржавање ваздушног притиска у цијевној мрежи

до спринклер вентила,4. Ваздушни резервоар5. Контролно сигнални вентил за мокру спринклер инсталацију

6. Мрежа цијеви на којима су постављене спринклер млазнице7. ШИРМ спринклер млазница са стакленом ампулом следећих

карактеристика№ = 10 мм, К = 57 И темературом отварања 68C (црвена ампула)

8. Индикатори протока9. Алармно-механичког звона10. Инсталација за пробни рад пумпе11. Електричног комадног ормана12. Прикључак за ватрогасно возило ДН 10013. Остала пратећа арматура

3. ХИДРАУЛИЧКИ ПРОРАЧУН

1. Карактеристике исталације

- објекат је грејан тако да се пројектује мокри систем спринклер инсталације- Po=1.0- I = 2.5 mm/min- Ad = 250 m2

- A1 = 21 m2

- t= 30 min- Vs = 16 m3

- Vmin = 5 m3

- S = 4.60 m- D = 4.60 m

ПОВРШИНА ПРОСТОРИЈЕ:

- површина просторије:

- Због преградних зидова од укупне поврсине узима се 8 м², па је за даљи прорачун површина 1723,687 м².

2. Претходни број млазница (n’)

- предходни број млазница:

усвајам комада

3. Коначан број млазница (n)

- број огранака (ng)

усвајам ng =24 гран e

(узео сам 24 гране да би задовољио услов да ј е D1≤1.9m

- број млазница у једном реду (nmg1)

усвајам nmg = 6 млазниц a

млазницe

- средња површина дејства по једној млазници (A1sr)

<21m²

4. Коначан распоред млазница

- растојање између две гране (D)

< 4,60m (VdS) усвајам D = 3.54m

- растојање између две сусједне млазнице у грани (S)

< 4,60m (VdS) усвајам S = 3.40m

- растојање огранка од зида (D1)

растојање млазнице у огранку од зида (S1)

5. Површина дејства. Број и распоред млазница по површини дејства

- претпоставља се да је површина дејства има приближно облик квадрата, па се њене димензије одређују:

- број млазница по површини дејства (nd)

usvajam nd = 21 комад а

- број млазница у једном реду (ndш)

усвајам ndш=5

- број огранака по површини дејства (ndd)

усвајам ndd = 4 комад а

- недостајући број млазница (nd’)

недостајући број млазница узеће се на следећем огранку

- ширина површине дејства (b)

- дужина површине дејства (l)

- површина исечка недостајућег броја млазница ( )

- површина дејства (Ad’)

(VdS)

- средња површина по млазници на површини дејства (A1dsr)-

- максимална површина по млазници на површини дејства у пољу (A1dmax)-

По VdS стандарду вриједност максималне и средње површине дејства по млазници се не смију разликовати за више од 20%:

- израчунавање површине дејства млазнице уз зид (A1d uz zid)

4. Избор млазнице

- усваја се ширм сплинкер млазница

No = 10 mm; температура активирања t = 68oC

Фактор протока: K =57

- проток на најнеповољнијој млазници (V1)

- притисак на најнеповољнијој млазници (ps)

Обзиром да притисак на најнеповољнијој млазници мора бити већи или једнак од 0,5 бара

усваја се тако да ће проток на најнеповољнијој млазници бити

а интензитет наношења

7. Хидраулички прорачун цијевне мреже

Хидраулички прорачун отпора и протока вршимо по формули Хезем-Вилигам са:

Уз константу C=120.

Пад притиска по 1m је:

Даљи ток прорачуна дат је табеларно уз коришћенје изометријске шеме цијевне мреже и

пумпне станице.

Десни разводни вод Тачка К

Протокl/min

Локални отпор

Дужина Ек. дужукупна

Тотални

ПримједбаДионица

№ "

mm

Губици

Геод.

а 57 40,31 0,5

а – b 25 27,2 40,31 luk 90

3,40

0,600,0083 0,0332

b 57 41,62 0,5332

b – c 25 27,2 81,93 Redukcija

25-323,4 0,0308 0,1047

c 57 45,53 0,6379

c-1 32 35,9 127,46 Koljeno32

1,7

0,5

0,9

0,0181 0,0561

0,05

1 147,77 0,7440

1-2 32 35,9 127,46 3,54 0,0181 0,0641

2 147,77 132,84 0,8081

2-3 40 41,8 260,3 Redukcija

32-403,54 0,0323 0,1143

3 147,77 141,92 0,9224

3-4 50 53 402,22 редукција 40-50

3.54

3,30 0,0227 0,1553

4 153,4 1,0777

4-5 65 68,8 555,62 Redukcija

50-65

3,54

5,000,0116 0,0991

5 Ogranak 5 1,1768

c5 57 61 1,11453

C5-5 32 35,9 61 Koljeno32

1,7

0,5

0,9

0,00460,0143

O,05

5 57 61 1,2096 1,2096-1,1768=0,033

5-6 65 68,8 616,62 3,54 0,0141 0,0499

6 616,62 1,2267

6-8 65 68,8 616,62 7,08 0,0141 0,0998

8 616,62 1,3265

8-9 80 80,8 616,62 redukcija 65-80

3,54

5,000,0064 0,00547

9 616,62 1,3812

9-16 100 100,8 616,62 Redukcija

80-100

24,78

7,000,0022 0,0209

16 1,4021

16-25 125 125 616,62redukcija

100-125

luk 90º

40,29

9,00

3,70

0,008 0,0424

25 616.62 1,4445

Лијеви разводни вод Тачка К

Протокl/min

Локални отпор

Дужина Ек. дужукупна

Тотални

ПримједбаДионица

№ "

mm

ГубициГеод.

а 57 40,31 0,5

а – b 25 27,2 40,31 luk 90º

3,40

0,60,0083 0,0332

b 57 41,62 0,5332

b – C 25 27,2 81,93 redukcija

25-32

3,4

0,000,0308 0,1047

C 57 - 0,6379

C-1 32 35,9 81,93 koljeno 32

1,7

0,5

0,9

0,00800,0248

0,05

1 97,05 - 0,7127

1-2 32 35,9 81,93 3,54 0,0080 0,0283

2 97,05 83,48 0,7400

2-3 40 41,8 165,41 redukcija

32-40

3,54

0,000,0139 0,0492

3 97,05 86,22 0,7892

3-4 50 53 251,63 редукција 40-50

3,54

3,30,0095 0,0650

4 97,05 89,70 0,8542

4-8 65 68,8 341,33 redukcija

50-65

14,16

5,000,0040 0,0755

8 97,05 341,33 0,9308

8-9 80 80,8 341,33 redukcija

65-80

3,54

5,000,0022 0,0188

9 97,05 - 0,9496

9-16 100 100,8 - redukcija

80-100

24,78

7,000,0007 0,0222

16 97,05 - 0,9718

16-25 125 125 -redukcija

100-125

luk 90º

40,29

9,00

3,7

0,0003 0,0159

25 412,78 0,9877

Пумпна станица 1,4445

25-26 150 151 1209,4 90,6

35,15

90,6

125,75

0,000690,0868

0,63

1209,4 2,1613 За пумпу

Пумпна станица:

дужина: 35,15

локални:

кољено 6 х 4,2 25,2

вентил 2 х 0,9 1,8

противповратни вентил 1 х 10,4 10,4

кољено 1 х 4,2 4,2

усисна корпа 1 х 5 5,0

1 х КСВ 1 х 35 35,0

Т комад 1 х 9 __ 9,00___

125,75

Пумпа: номинални притисак- P = 10.2 [bar] номинални проток - V = 60 [l/s]

Мотор: снага - P = 110 [kW] број обртаја – n =1450 [o/min]

Маса пумпе: m =1100 kg

Маса мотора: m= 800 kgМаса агрегата: m= 1900 kgДмензије пумпе: l =2260 mm ; D =850 mm

Прорачун ваздушног резервоара:

1. Добош резервоара:

DS = 1800 mm – пречник резервоара

[mm] – дебљина лима

= 24 daN/cm2 – граница развлачења за Č.1204, t = 20 oC

V = 0,6 – коефицијент слабљења лима

K = 1,5 – коефицијент сигурности

C = 1 – додатак на корозију

P = 10 daN/cm2 – радни притисак

усвајам дебљину лима = 10 mm

2. Прорачун данцета

DS = 1800 mm – спољашни пречник данцета


C = 2 mm – додатак

= 24 daN/cm2 – граница развлачења за Č.1204, t = 20 oC

K = 1,4 – коефицијент

= 2,9 – коефицијент

усвајам дебљину данцета 10 mm и материјал Č.1204

3. Прорачун дебљине поклопца на ревизионом отвору

S [mm] – дебљина плоче

C = 0,45 – коефицијент који зависи од причвршћивања плоче

db = 516 mm – унутрашњи пречник отвора


K = 1,5 – коефицијент сигурности

усвајам S = 20 mm

4. Прорачун вијака на поклапцу ревизионог отвора

Сила на поклопцу:

Fmax A dop

daN

усвајам n = 20 вијака, па је сила по вијку:

daN

Димензионисање завртња:

d = 734 daN/cm2 за Č.0345

cm2

усвајам прву већу стандардну површину језгра А1 = 2,25 cm2 за вијак М20.

ПРЕДМJЕР

Редни број Врста и назив материјала Комада или m

1 Млазница 144

2 Вјешалица 76

3 Конзоле 20

4 Држач 4

5 Редукција DN25/32 48







12 Лук 90º DN 25 48

13 Лук 90º DN 125 2

16 Цијев DN25 326,4m

17 Цијев DN32 171m







24 Т рачва DN125 1

24 Усисна корпа 2

25 Неповратни вентил DN150 3



28 Засун DN150 6




32 Вентил DN32 2

33 Ваздушни резервоар 20m³ 1

34 Међурезервоар 1

35 Компресор 1

36 Пумпа VPN 200-3 2

37 Манометар 4

38 Сигнални уређај 1

39 Контролно сигнални внтил DN150 1

40 Пумпа VPN50 1

7.0 УПУСТВО ЗА РУКОВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ

Општа блок и принцип шема

Одрзавање стационарних инсталација подразумијева радње које имају за циљ одрзавање перманентне погонске исправности система,а обухвата прегледе и оправке.

Прегледима треба да се установи а поправкама одмах отклонити свака неисправност у систему која мозе проузроковати отказивање рада инсталација или било какву штету на систему или штићеном простору.Искуство показује да се ефикасно одрзавање система постизе ангажовањем најмање два лица која су стручна за тај посао.Сваки преглед и оправка се евидентира у за то посебно предвиђену књигу.Прегледи код стационарних система се дијеле на:

1. Дневне2. Периодичне

Дневни прегледи се врсе сваскодневно и обухватају:

1.1. Преглед мреже1.2. Преглед уређаја за активирање1.3. Преглед напојних уређаја

1.1.Преглед мреже обухвата преглед млазница и цијевовода при чему се контролише:

1.1.1 Цијевовод и млазнице морају бити чисти.Нечистоћа је најчесће последица технолошког процеса И то се упрвом реду прашине којима обилује већина технологија.Прашина се може уклањати четкама или млазевима сабијеног ваздуха.уклањање нечистоћа је од прворазредне важности код млазница да се не би пореметила температуре њиховог активирања.У принципу нечистоће везане за технолошки процесс се уклањају одговарајуцим средствима познатим и везаним за тај процесс.

1.1.2. Цијевовод и млазнице морају обезбјеђивати добро заптивање.Лоше заптивање односно цурење се отклања дотезањем,замјеном појединих дијелова или замјеном комплетног склопа.Цурење се мора отклонити одмах и забељежити у књигу одржавања.

1.1.3. Цијевовод и сви припадајући дијелови на њему морају бити добро причвршћени.Неприцвршћеност се јавља као последица дејства механичких сила и мора се одмах уклонити.

1.1.4. Цијевовод и његови припадајући дијелови не смију бити оштећени.Оштећења могу наступити дејством механичких сила,корозија,нагризања од агресивних материја и слицно.Дневним прегледом оштећења треба да се уоче и отклоне.У књигу одржавања се уноси и температуре штићених простора која треба да се мијери на висини 1,5 метара од пода при мирном ваздуху.

1.2 Преглед уређаја за активирање обухвата:

1.2.1 Преглед са циљем да се установи чистоћа,заптивање,причврсћеност и оштећење те да се уочени недостаци отклоне као у тачци 1.1.1.

1.2.2. Преглед мијерних инструмената и уносење очитаних података у књигу одржавања.У раду се мора уписати конкретан притисак из хидрауличног прорачуна;на примјер:притисак изнад КСВ 8,5 бар.Дозвољено одступање –о,5 бар.У случају одступања од номиналних вриједности(повећање или смањење) треба пронаћи узрок овоме одступању и извршити корекције довођењем мијерних величина на номиналне.

1.2.3. Контрола главног засуна уз вентил за активирање и његове пломбе као и контрола свих цијевних затварача у систему уређаја за активирање (визуелни преглед са циљем да се установи дали је цијевни затварач отворен или затворен,да ли је остецен и слично).

1.2.4. Провјера доступности свих склопова и уређаја у пумпној станици и провјера њихове комплетности (да на прилазима и пролазима ка уређајима нема предмета који не припадају пумпној станици и да ли су сви припадајући дјелови уређаја склопова на свом мијесту).

1.2.5. Уз вентил за активирање треба смјестити и ормар који служи за смјештај 5 комада резервних млазница.Поред тога у њему треба да се налази кључ за млазнице и резервни заптивачи.Поред ормара се мора налазити уоквирено и застакљено упуство за руковање и шема инсталације.

1.3 Преглед напојних уређаја обухвата:

1.3.1 Провјеру чистоће,заптивености,причвршћеност И оштећености која је идентична као у осталим горе наведеним тачкама.

1.3.2. Преглед мијерних инструмената на аутоматском напојном уредјају при чему се упоређује показивање манометра на њему са манометрима на вентилу за активирање.

1.3.3.Контрола нивоа воде у аутоматском напојном уредјају (ваздушном резервоару) .Садржај воде у резервоару траба уписати према прорачуну ваздушног

резервоара,на примјер запремина воде у резервоару је 15.000 л 500 л, И у основном

напојном уредјају (међурезервоару) на примјер садрзај воде у међурезервоару је 40.000 л

1000 л.

1.3.4. Контрола свих цијевних затварача на напојном уређају.

1.3.5. Свакодневно ручно укључивање свих пумпи ради контроле исправности ових агрегата.Пуштање у рад је краткотрајно при отвореном засуну на воду за пробни рад и затвореном засуну на потисном воду.

Све примјећене недостатке код дневног прегледа треба одмах отклонити и унијети у књигу одржавања.

2. Периодични прегледи:

Периодични прегледи се дијеле на :

2.1. Недељне прегледе које треба обављати увијек у исти дан и час,да би се обезбједио сталан размак измедју њих.Најприје се обаве све радње предвиђене дневним прегледом осим пустања пумпе у рад.Поред тога врши се још:

2.1.1. Провјера сигналног уређаја који се активира руцно према упуству за руковање.Обратити пазњу на вријеме протекло од активирања до појаве сигнала.

2.1.2. Провјера аутоматског активирања пумпи.Ова радња се обавља отварањем засуна на прикључку за пробни рад и испустањем ваздуха из ваздушног резервоара на трокраку славину манометра.После ове провјере надокнадити ваздух у ваздушном резервоару пустањем у рад компресора чиме се провјерава његова исправност2.Л3.Поред наведеног треба обавити све радње које прописује испоручилац опреме и уређаја(подмазивање,подешавање,дотезање и сл.)

2.2. Мјесечни прегледи обављају се у исти дан и час сваког мјесеца ако је то могуће.Треба да буду спојени са недељним прегледом.Овај преглед обухвата све сто и недељни с тим што се пумпа укључује аутоматски испустањем воде на спољашни ватрогасни прикључак па се тако провјерава и аутоматско напајање међурезервоара.

2.3. Тромјесечни преглед се врши у исто вријеме кад и мијесечни И обухвата исте радње с тим сто пумпа остаје дуже у раду (0,5-2 сата).Циљ овог испитивања је да се провијери рад агрегата и понашање њихових склопова при дужем оптерећењу.

2.4. Шестомјесецни прегледи идентични су са тромјесечним.Циљ ових прегледа је припрема инсталације за сезонске услове експлоатације(зимске,љетње) па се тако подесавају да се временски поклапају са промјенама.

2.5. Годишњи прегледи обухватају све радње предвиђене дневним,недељним,месечним,тромјесечним и шестомјесечним прегледом.Поред тога обухвата још:

2.5.1. Детаљан преглед површинске заштите.Мјеста оштећења боје оцистити и поново извршити заштиту темељном и затим покривном бојом.

2.5.2. Контрола и замјена свих дотрајалих заптиваца.2.5.3. Замјена свих осталих дотрајалих дјелова и склопова.2.5.4. Демонтажу вентила за активирање ради чисћења и контроле његове унутрашњости.2.5.5. Једном у пет до десет година извршити испирање цијевовода

2.5.6. Ако то услови дозвољавају може се извршити провјера рада и ефикасности инсталације симулирањем пожара.Оправкама се сматрају сви захвати на систему код којих се троши рад и материал.Врше се увијек при прегледима када се констатују неисправности или неправилности.

seminarski skola sprinkler

Documents