sirenje uticaja-barokna arhitektura u evropi1

BAROKNA ARHITEKTURA U FRANCUSKOJ

DVORAC BRISSAC – MANIRISTIČKO PROČELEJE UOKVIRENO

SREDNJOVEKOVNIM KULAMA


• RENESANSA U FRANCUSKOJ - UTICAJ ITALIJANSKE UMETNOST

• ISTO I POČETKOM XVII VEKA (BERNINI DUŽE VREMENA BORAVIO U PARIZU, PRE NJEGA VINJOLA)

• IPAK, FRANCUSKI UKUS NIJE BIO NAKLONJEN BOGATSTVU BAROKNIH DETALJA - FRANCUSKI ARHITEKTI STVORILI OSOBEN, NACIONALNI STIL KOJI IMA ZNATNO VIŠE ODLIKA KLASIČNE (ANTIČKE) ARHITEKTURE

• NAJVIŠE ZASLUŽNI GRADITELJI

SALOMON DE BROS (SALOMON DE BROSSE, 1541-1624),

ŽAK LEMERSJE (JACQUES LEMERCIER, 1585-1654),

FRANSOA MANSAR (FRANCOIS MANSART, 1598-1666) I

LUJ LE VO (LOUIS LE VAUX, 1612-1670).

JACQUES LEMERCIER

PARIZ - DUGOGODIŠNJA GRADNJA LUVRA OMOGUĆILA DA SE OGLEDAJU

RAZNE GENERACIJE ARHITEKATA I GRADITELJA.

REKONSTRUKCIJA SREDNJOVEKOVNOG DVORCA LUVR ZA VREME

RENASANSE - PJER LESKO IZGRADIO SAMO JEDNO KRILO, DALJE

PROŠIRIVANJE UNUTRAŠNJEG DVORIŠTA POČEO JE ŽAK LEMERSJE 1624. -

PAVILJON SA SATOM (PAVILLON DE L'HORLOGE), ČIME JE NAPRAVIO CENZURU

IZMEDJU POSTOJEĆEG RENESANSNOG I NOVOG KRILA KOJE JE TEK

TREBALO DA SE IZGRADI.

- GORNJA ZONA - KARJATIDE KAO OBLIK STILSKOG REDA, IZNAD - KROV

SPECIFIČNOG OBLIKA KOJI ĆE POSTATI KARAKTERISTIKA FRANCUSKE

ARHITEKTURE U NAREDNIM GENERACIJAMA

- NOVO KRILO - REPLIKA LESKOOVOG DELA, SA DOSTA SLOBODE U IZRAZU

- 1650 - 1664. LUJ LE VO DOVRŠIO DVORIŠTE,

- DESET GODINA KASNIJE KLOD PERO PONUDIO REŠENJE ZA ČUVENU

ISTOČNU FASADU LUVRA, KOJOM JE ELIMINISAO PROJEKTE BERNINIJA I

PJETRA DA KORTONE.

PAVILJON SA SATOM – LUVRPOSTOJEĆE RENESANSNO KRILO - NOVO KRILO KOJE JE TEK TREBALO DA

SE IZGRADI

BERNINIJEV PRVI PROJEKT

ZA ISTOČNU FASADU-konkavni centar, konveksni paviljon (jak

pokret, nema stabilnog pravolinijskog sistema

francuskog klasicizma)

-drugi plan-primetno blaža varijanta prvog,

odstranjena konveksna jedinica)

-ipak, utisak masivnosti..da smanjuje ostale

građevine u kompleksu

LOUIS LE VAU – PROJEKAT-istrajnost petodelnog plana


• IZVEDENA FASADA - MONUMENTALNA KOLONADA UDVOJENIH STUBOVA NA VISOKOM POSTAMENTU SA POTPUNO RAVNIM KROVNIM ZAVRŠETKOM (ATIKOM) I TIMPANONOM NA SREDINI

• REŠENJE ISTURENIH ZAVRŠNIH DELOVA NA KRAJEVIMA FASADE UZ KOLONADU - TIPIČNO FRANCUSKO REŠENJE


• SALOMON DE BROSSE

(UZ FILIBER DE LORMA)

ARHITEKTA KOJI RAZMIŠLJA O

MASAMA A NE O

DEKORATIVNIM POVRŠINAMA

• VIDNO NA LUKSEMBURG

PALATI I DVORCU BLERANCUR

-teške, čiste strukture velikih razmera, nema sitnih ornamenata

-u osnovi francuski tip: centralni blok, dva krila, 2 bočna

paviljona


DVORAC BLERANCOUR


DVORAC COULOMMIERS


PALATA PRAVDE U RENU

CRKVA SAINT GERVAIS

-novo pročelje: udvojeni dorski stubovi i trougaoni timpanon nad dorskim frizom,

"trijumfalni luk" sa izbačenom entablaturom nad jonskim stubovima, samostalna edikula

sa korintskim stubovima pod segmentnim timpanonom

-bez ornamenata

-strog, akademski antibarokni formalizam, trojica arhitekata:

JACQUES LEMERCIER, FRANÇOIS MANSART, LOUIS LE VAU

JACQUES LEMERCIER

CRKVA SORBONE

-osnova u kojoj je oltarski prostor iste dužine

kao i brod


-prihvata barokne karakteristike: Il Đezu (2nivoa fasade spojena volutama),

Sv.Petar (snažni korintski stubovi)

-crkva ima kupolu


DVORAC RICHELIEU


• FRANÇOIS MANSART

ARHITEKTA IZUZETNE

SUPTILNOSTI I

NADAHNUTOSTI,

MALO UČIO OD

SAVREMENIKA SA

STRANE, ALI JE, ZATO,

DOVEO STVARNU

FRANCUSKU TRADICIJU

DO NAJVIŠEG NIVOA

PERFEKCIJE

STE MARIE DE LA VISITATION

-ne mirna hemisferična panteonska kupola – lebdeća forma koja se uzdiže i sužava u

složene lanterne

-osnova: veliki krug, niz ovalnih kapela, pristup stepenicama

-snažne kamene mase, naglašenost svakog oblika

CRKVA VAL-DE-GRACE

-nastavlja pravac u kojem je

gradjena crkva Sorbone

-započeo Mansar, dovršio

Lemersje

-fasada komponovana u dve zone

sa snažno naglašenim

elementima: stubovi, pilastri,

timpanon, niz dekorativno

obradjenih voluta koje drže glavni

brod

-centralna kupola velike visine i sa

obiljem ukrasa - nije u saglasnosti

sa obradom pročelja

DVORAC BLOIS – ORLEANSKO KRILO

-novi centralni blok

-udvojeni redovi u tri zone

-reljefna dekoracija vrlo svedena, površine glatke

-kontinualni nagnuti krov sa udvojenim padinama (niža strmija i duža)-mansardni krov

DVORAC MAISONS (MAISONS-LAFFITTE)

-najava Versaja

-nov koncept prostornog plana, oslobađa se

pomoćnih jedinica, samostalan blok otvoren

sa svih strana ka okolini

-korpus-stara petodelna shema


• LOUIS LE VAU

U SVOJE VREME NAJUSPEŠNIJI ARHITEKTA, RUKOVODIO ATELJEOM KRALJEVSKE UPRAVE ZA GRAĐENJE

NAJVIŠE SE PRIBLIŽIO BAROKNIM STAVOVIMA

NIJE VODIO MNOGO RAČUNA O DETALJIMA, VEĆ O UKUPNOM EFEKTU KOJI ĆE DELO OSTAVITI NA POSMATRAČA

DVORAC VAUX-LE-VICOMTE, za načelnika finansija Nikolasa Fukea

-direktan prethodnik Versaja

-samostalni, nepovezan sa pratećim objektima, nije deo dvorišnog okruženja

-spoj tradicionalnog 5delnog korpusa sa velikim ovalom natkrivenim kupolom (it),

sa vrtne strane dvospratni "hram " sa timpanonom-glavni ulaz – velika novina


-iza zgrade bašta koju je

uredio Le Notr (Le Notre),

održavale se čuvene noćne

zabave


-disciplinovana geometrija

-ogromne razmere vrta

-istaknuta velika centralna perspektiva, sa

strane omeđena šumom, asimetrično

postavljeni bazeni sa vodom, široke staze

se seku pod pravim uglom, cvetne leje

-barokno: teatralni duh, pozornice pod

otvorenim nebom, drame dvorskog života


COLLÈGE DES QUATRE NATION (DANAS INSTITUT

DE FRANCE)

VERSAILLES – PLAN KOMPLEKSA I PLAN ZGRADA svedok francuske arhitektonske istorije: stariji lovački dvorac kralja Luja XIII,

dogradjivan uz pomoć nekoliko generacija arhitekata...

glavna vrednost ne toliko u arhitekturi gradjevina već u izvanrednoj i promišljenoj

sintezi enterijera i parka koji okružuje palatu

Isti tim kao za Vo-le-Vikom:

CHARLES LE BRUN – slikar i dekorater

ANDRÉ LE NÔTRE – pejzažni arhitekta

LOUIS LE VAU – arhitekt (druga polovina XVII

veka gradnju započeo)

JULES HARDUIN – MANSART – arhitekt

(veći obim dogradnji: bočna krila 1678, a zatim

proširio celu palatu)

dve fasade: 1 prema gradu i glavnim putevima prema Parizu

1 ka nepreglednim vrtovima i parkovima


-unutrašnjost palate (Lebrun) –monumentalnost postignuta nizanjem svečanih dvorana,

sve medjusobno povezane po dužoj osi (enfilade); paralelno sa ovim dvoranama-

salonima teku velike, bogato ukrašene galerije - najpoznatija Galerija ogledala (Galerie

des Glaces), preko puta niza prozora postavljena ogromna ogledala, teatralna atmosfera

(karakteristika baroknih ambijenata)


park (Lenotr) – ogroman,

simetrično postavljen vrt

- niz radijalno postavljenih staza,

- cvetne leje, travnjaci, skulpture

- aleje duboko zadiru i stapaju se u

pejsaž

- Molijerove komedije, opere,

zabave


Versaj sa svojom arhitekturom teškog baroka smatran van mode u salonima Pariza.

U taj barok ubraja se i kapela Versaja (Žil-Arduen Mansar) - smatra se remek-delom

iluzionizma i dekorativnosti

SA NAMEROM DA SE BAROKNI JEZIK SVEDE NA JAKE EKSPRESIVNE

ELEMENTE, ALI DA NJIH NEMA MNOGO - PROJEKTOVANA CRKVA ZA INVALIDE

(DÔME DES INVALIDES) , oko 1680. U PARIZU, ŽIL-ARDUEN MANSARA

-osnova geometrijski stroga – grčki krst upisan u kvadrat, kružne kapele u uglovima,

kupola nad ukrsnicom

-vrhunac francuskog izraza u arhitekturi XVIII veka, stoji na pola puta izmedju

baroka i klasicizma

Unutrašnji prostor - vrlo barokno,

dramatično: kroz otvor u donjoj kupoli

sagledava se gornja kupola koja je bogato

oslikana i osvetljena skrivenim prozorima


• ZAVRŠNA FAZA U FRANCUSKOM BAROKU, ROKOKO, VIŠE SE UOČAVA U OBLIKOVANJU ENTERIJERA NEGO EKSTERIJERA.

• JEDAN OD NAJBOGATIJIH JE SALON KNEGINJE U PALATI SUBIZ, AUTORA ŽERMEN BOFRANA

Francuski arhitekti različito poimali barok u odnosu na italijanske autore.

Engleska još udaljenija od Italije u smislu prihvatanja izvesnih elemenata.

Engleska - DVORAC HOWARD

-graditelji u Engleskoj nisu iskazali sklonost za barokno stvaralaštvo - složen arhitektonski izraz u

kojem dominira jednostavan, klasični jezik renesansne arhitekture u onom obliku u kojem je Paladio

shvatao renesansu

-otkloni od takvog stava bili su usmereni ka povezivanju srednjovekovne tradicije (gotska

arhitektura) sa elementima klasičnih arhitektonskih oblika (mogli da imaju koren ne samo u staroj

rimskoj arhitekturi, već i u arhitekturi antičke Grčke, koja je u to vreme počela visoko da se ceni)

ENGLESKA - BAROKNU ARHITEKTURU U PUNOM SMISLU OSTVARIO SIR DŽON VENBRO

(JOHN VANBRUGH) NA DVORCU HAUARD (HOWARD)

BLENHEIM

PALATA

-OPISUJE SE KAO VOJNI SPOMENIK (NE KUĆA)

-SUPROTSTAVLJENA PEJSAŽU - SMEŠTENA NA POTPUNO RAVNOM PLATOU,

OČIŠĆENOM OD SVAKOG RASTINJA

-KOMPOZICIJA GRADJEVINE JESTE BAROKNA, ALI U SPREZI SA TAKVIM

POSTAVLJANJEM U OKRUŽENJE ONA SE VIŠE TRETIRA KAO ROMANTIČNA

ILUZIJA VITEŠKE SLAVE NEGO REALNA STRUKTURA

-TEHNIČKU POMOĆ U IZRADI PALATE PRUŽIO JE ARHITEKTA NIKOLAS

HOUKSMOR (NICOLAS HAWKSMOOR) KOJI JE IZGRADIO I ČITAV NIZ VRLO

USPELIH BAROKNIH CRKAVA U LONDONU

BAROKNA ARHITEKTURA U NEMAČKOJ I AUSTRIJI

• KRAJEM XVII VEKA AUSTRIJSKA MONARHIJA POČELA DA IGRA ZNAČAJNU ULOGU U EVROPI - U GERMANSKIM ZEMLJAMA ZAČELE I NEKE PROGRESIVNE IDEJE U ARHITEKTURI TOGA DOBA (SITUACIJA BILA POVOLJNA:

ZAVRŠIO SE VELIKI TRIDESETOGODIŠNJI RAT,

TURCI SU SE POVUKLI IZ CENTRALNIH DELOVA EVROPE,

KATOLIČKA CRKVA JE POVRATILA SVOJU SAMOUVERENOST)

• PRVI BAROKNI OBLICI NA OVIM PODRUČJIMA VEOMA MNOGO DUGUJU ARHITEKTURI BOROMINIJA I GVARINIJA – U BEČ UVELA DVOJICA ARHITEKATA,FIŠER FON ERLAH I LUKAS VON HILDEBRANT

FIŠER FON ERLAH

(JOHANN BERNHARD FISHER VON ERLACH)

1656-1723

• STUDIRAO JE U RIMU ZA VREME BERNINIJEVE STAROSTI I BIO POD SNAŽNIM UTICAJEM NJEGOVOG SKULPTORALNOG TRETIRANJA ARHITEKTURE. NJEGOVO GLAVNO DELO, CRKVA SV. KARLA BOROMEJSKOG (KARLSKIRCHE)

• LIČI NA PRVI POGLED NA BOROMINIJEVU CRKVU SV. AGNEZE.

• UZ BOČNE ZVONIKE OVDE SE POJAVLJUJU I VISOKI TRIUMFALNI STUBOVI PO UGLEDU NA ANTIČKE STUBOVE TRAJANA I MARKA AURELIJA. OVI ZVONICI I STUBOVI SU PRILIČNO UDALJENI OD CENTRALNE KUPOLE, TAKO DA LIČE NA KOMPOZICIJU CRKVE SUPERGA KOD TORINA, ARHITEKTE JUVARE.

U PROFANOJ

ARHITEKTURI

FIŠER FON ERLAH JE

POKUŠAO DA

MONUMENTALNOST

VERSAJA POSTIGNE

NA VELIKOM DVORCU

U ŠENBRUNU KOD

BEČA.

SMATRA SE DA JE ON

USPEO JOŠ BOLJE DA

SINTETIZUJE

DUGAČKE FASADE.

• IZGRADIO JE ČITAV NIZ PALATA I LETNJIKOVACA NA KOJIMA JE UKRAS BIO PRETERANO IZRAŽEN. PALATE KOJE JE NA TAJ NAČIN OBRADIO BILE SU ZGRADE DONJEG IGORNJEG BELVEDERA, OD KOJIH JE OVA POSLEDNJA POSEBNO RAZUĐENA.

• ZA PORODICU SAVOJA URADIO JE VEOMA SKLADAN ZAMAK U SRPSKOM KOVINU (RÁCKEVE)

LUKAS FON HILDEBRANT

JOHANN LUCAS VON HILDEBRANDT

1668 - 1745

• DVE PALATE, KOJE JE

PROJEKTOVAO U

BEČU VEOMA SU

UTICALE NA POZNIJE

GENERACIJE. TO SU:

- TRAUTSON PALATA

- DAUN-KINSKY

PALATA

JAKOB PRANDTOER

(JAKOB PRANDTAUER)

1660 - 1726

• U ARHITEKTURI MANASTIRSKIH CELINA

POSEBNO SE ISTIČE BENEDIKTINSKI

SAMOSTAN MELK NA STENI IZNAD

DUNAVA, SA VELIKIM PROGRAMOM I

VELIKIM BROJEM MONAHA. U POJEDINIM

DELOVIMA SAMOSTANA OSTVARENA JE

POTPUNA POVEZANOST ARHITEKTURE,

MOBILIJARA I PRIMENJENE UMETNOSTI,

KAO IDEAL BAROKNOG POIMANJA

UMETNOSTI.

sirenje uticaja-barokna arhitektura u evropi1

Documents