barokna umetnost2

8/14/2019 Barokna umetnost2

1/78

Neoplatonizam i umetnostBodinovo predavanje

Postoje tri odvojene celine, tri grupe problema, tri istorijska i geografska segmenta.

1. Misao Platona, izvorna.2. Grupa mislilaca II i III veka. Centralna linost je Plotin. Corpus hermeticum -

zbir dela iji su autori razliiti pisci II i III veka. Njihova su imena esto meanasa linostima mitskog porekla-Hermes Trisegistos. Sve do XVII veka se smatraloda je ovo delo nastalo u staroj eri, ak pre Platona. Ova greka je u renesansiomoguila da se platonove ideje tumae kao neka vrsta proroanstva uhrianskom kljuu. (Simbioza hrianstva i paganskog uenja.) Tokom celogsrednjeg veka je bio poznat spis anonimnog grkog filozofa, udentifikovanog kaoDionizije Areopagit.

3. Neoplatonizam XV vekaCentralna ideja koja je zajednikasvim platonoarima, prisutna u svim oblicimamailjenja neoplatoniara jeideja o dva sveta. Ova ideja je stara koliko i ljudskamisao.

-pojavni svet- svet ula-nadulni svet, onostrani

Osnovna neoplatonistika teza je da je pojavni svet samo odraz onostranog. Svet ideja je stvaran. Ideje su arhetipovi (praoblici). Pojavni oblici ovog sveta su odrazarhetipova. Svet ideja je veit, savren i nepromenjiv, dok je svet dostupan ulimanestvaran, laan i podloan promenama. Dua je ono to oveka vezuje sa svetomideja. Dua je zarobljena u telu. Roenje je pad due u telo, telo je tamnica due.Ideja pada-descensus ima kontrast u ideji uspona-ascensus . Prirodno stanje due jeda eli da se spasi iz tamnice i ponovo se vrati svetu ideja. U Gozbi Platon istieljubav- Eros kao put kojim se dva sveta objedinjuju. Ljubav oveka ka lepoti jesutinska tenja ljudske due ka svetu ideja. Platonistike ideje se najvie sreu uljubavnoj poeziji. Po platonistima ljubav prema lepom ljudskom telu vodi oveka prema ljubavi, a ta ljubav vodi prema moralnoj lepoti-intelektu. Krajnji cilj je ljubav prema samoj ideji lepote. Platonisti smatraju da su lepo i dobro isti termini.Odnos izmeu dva sveta je ilustrovan uvenom Platonovom metaforom o peini.ivot ljudi je izjednaen sa ivotom zarobljenika u peini. Oni su lancima okovani za

zid, pa zato stalno gledaju ka unutranjosti peine. Iza njihovih lea je zapaljena vatra,koja pravi senke na zidu ispred. Oni vide samo te senke. To je realnost sveta, jedan odtih zarobljenika, koji simbilizuje filozofa, se oslobaa iz lanaca i izlazi iz peine nasvetlost dana. Tog trenutka pravi bolan izraz lica, izaavi iz veitog mraka na svetlostdana- vidi prave stvari. Vrhunac sledi kada shvati da stvari napolju takoe bacajusenku, jer postoji drugi izvor svetlosti- sunce. Osloboeni ovek izao je izmaterijalnog sveta napolje u svet ideja. Gleda u sunce to je samo ideja lepog- Bog.

Tumaenje odnosa dva sveta u okviru neoplatonizma Naginjanje asketizmu, samoodricanju- naglaava onostrani svet. Dua i telo nemajunita jedno sa drugim. Smrt je eljena jer oslobaa iz okova materije. Naglaena je

inferiornost samog maerijalnog sveta. Verzija koja je iskazana u Fedonu (tema dela je poslednji skup pred Sokratovu smrt).

1


2/78

Naginjanje vrsti estetskog uivanja i uvaavanje zemaljskog sveta, koji je lep i dobar ve zbog toga to je verna kopija sveta ideja. Lepota ovozemaljskog sveta je ono toduu vodi i uzdie ka svetu ideja i ka lepoti sveta ideje, ljubavi, ka samoj ideji lepog.Proces u kome se dua uzdie ka svetu ideje je nagao, trenutni uspon, ekstaza. Ovatendencija je produktivnija, jer dolazi od ovozemaljske lepote. Ona odbacujeasketizam i predpostavlje obrnuto- da je vienje vrednosti i vrednovanje uslov da bi sestiglo do sveta idee. Na organ oko, otvara unutranje oko ka vrednosti sveta ideje.Platonizam koji je oivljen u prva tri veka nove ere je koliko filozofski, tolikoreligijski. Plotin je razradio osnovnu platonovu shemu, pretvarajui je u sloenuhijerarhiju bia- ne samo dva sveta, na ijem kraju stoji kljuni filozofski pojam nus(jedno), boanski um. Procesom emanacije sve nastaje. Kljuno je da proces nije jednostavan- on ide ne samo od bia ka nitavnom, ve i odozdo na gore. ovek senalazi u sredini, kao slobodno bie i ima mogunost izbora, to je najznaajnije.

Zato je Plotinov platonizam od svih platonistikih uenja bio najkompatibilniji sahrianstvom?

Zato to hrianstvo deli osnovnu postavku platonizma- podelu na dva sveta. Razlikaizmeu Plotina i Platona je bila kljuna stepenica, koja je neoplatonizam prvih vekova povezala sa hrianstvom. Bez obzira na postojanje dva sveta kod Plotona nemaobjedinjavajueg principa. To je kod Plotina nus- um.Oivljavanje platonizma traje kroz itavu istoriju evropske kulture. U srednjem veku opat Sie. Pravo oivljavanje tek u XV veku u Italiji.

Platon-Plotin-Dionizije Areopagit-Johan Skot Eurigena-Opat SieKljuna kategorija Plotinove misli je pojam jedno .Postoji hijerarhija, a ne dihotomija jer i najnia stvar uestvuje u ideji. Stvaranje sveta po Plotinu je proces emancije boanske svetlosti. Osnovna postavka je podela na svetideja i svet ula. Oblici i forme stvari ovozemaljskog sveta su:a) odraz u ogledalu sveta ideje

b) sa druge strane su put kojim se ljudska dua izdie do sveta ideja. Put kojim seljudska dua izdie je angoki pokret, tj. prelaz iz nieg u vii svet. Ostvaruje se putem ula, to je per sensibilia, putem ula uspinje se ljudski um. U okviru togsveta ulo vida je privilegovano, kao i oko kao organ.

Corpus hermeticum

Zbirka od petnaes dijaloga, hermetike prirode. Autori su najverovatnije Grci. To jesinteza popularne filozofije, platonizam, stoicizam sa popularnim hebrejskim i persijskim. Spis sadri; astrologiju, okultne nauke, moi bilja, dragog kamenja, izradutalismana i slino. Kljuni problem je njegovo datovanje. U renesansi se verovalo da je spis nastao u starom veku, ak pre Platona i Homera. Po renesansnom shvatanju,corpus-egipat-klasina Grka-hrianstvo. Ovo je omoguilo da se spisi itaju uobrnutoj perspektivi, da prorokuju roenje mesije. To je imalo velike posledice, npr.sibile na svodu sikstinske kapele (one su predskazale dolazak Hrista). To odjanjava pojavu paganskih boanstava u ikonografiji renesanse. Fiino je pre Platona i Plotina preveoCorpus Hermeticus po nalogu Lorenca Velianstvenog.Fiinova Akademia Platonika u vili Korei (Medii). Kultu Platona u renesansidoprinose jo neki inioci: boravak grkih i vizantijskih mislilaca u Italiji 1438/9 nasaboru u Ferari i Firenci. Meu grcima je bilo humanista, najveih poznavaoca

2


3/78

Platona. Oni iz prve ruke prenose interes za humanistike studije. Visarion je primiokatoliku veru i postao kardinal. Osniva je velike kolekcije grkih rukopisa nazapadu. Jovan Artiropolus, Izidor Solunski, Grigorije iz Trebizunta, Teodr Gaza, braa Laskaris. Ovi grci omoguili su zapadu da se upozne sa izvornim delom samogPlatona.Akademija je bila nefornalna, pre skup prijatelja samog Fiina. Filozofske gozbeodravane su sedmog novembra na Platonov roendan.MarsilioFiino (1433-1499) je sin linog lekara Kozima de Mediija. Najvei deoivota je bio Lorencov savetnik. 1463. poinje da prevodi Platona. To mu je ivotnodelo. Teologija Platonica. De hristiana religione. Sam termin Platoniarsketeologije ukazuje na spoj paganskih uenja i hrianstva. Pie komentar na PlatonovuGozbu In conuivium platon comentarius. Nakon Platona prevodi Plotinove Eneade i pie komentar na njih.Piko dela Mirandola je imao zapanjujue obrazovanje. Najznaajniji je poznavalachebrejske filozofije mistike (kabale). Najznaajnije delo De homnius dignitatem iHeptalus- komentar Gozbe.

Istorija umetnosti kao humanistika disciplinaTermin humanisimus je skovao nemaki pedagog u XIX veku (reforma kolstva). On je znao da je problem u vezi sa izuavanjem klasika (klasici- autori koji imaju ulogu uobrazovanju mladih- etimoloki). Re humanista, lumanista nastala je u Italiji ukvatroentu. Ovim pojmom oznaavan je nastavnik u kvatroentu koji je predavaostudia humanitas- zbir znanja koji se bave bave prouavanjem klasinih znanja(Ciceron). U terminupjj oznaavan je ideal poznavanja sedam slobodnihdisciplina (potpuno kruno obrazovanje)

e - loj- en- ciklo- pedia- kruno obrazovanje.Ovo kruno potpuno obrazovanje podrazomevalo je upuenost u

septem artes lideralestrivium quadrivium

gramatika aritmetikaretorika geometrija

dijalektika astronomija

muzikaObrazovanje slobodnog oveka koji je poznavao svih sedam disciplina razlikovalo ga je od varvara (humanitas-barbaritas). Cilj je bilo formiranje slobodnog oveka.Obrazovanje je to to ini oveka slobodnim- znanje prua slobodu.U Italiji treenta i kvatroenta oreol obrazovanja bilo je prouavanje klasinih autora.Italijanski renesansni edukativni sistem podrazumevao je itanje, prouavanje,tumaenje klasinih spisa. Centralno mesto italijanskog humanizma zauzimao jeliterarni pravac. Renesansni humanizam je vremenski i prostorno jasno lociran uItaliju XIV i XV veka. U XVI veku on postaje internacionalan. stavljanje znaka jednakosti izmeu humanizma i renesanse nije opravdano.

Humanista je ovek koji potuje tradiciju, ali ne priznaje autoritete; Sahumanistike take gledita dela ljudskog uma nikad ne zastarevaju, E. Panovski.

3


4/78

Za humanistu prolost nije ono to je prolo.Istoriar umetnosti je zapravo humanista iji su predmet izuavanja umetnika delakao proizvod ljudskog duha. Izuavanjem umetnikog dela najbolje se prodire u idejuepohe koja se prouava, ali umetniko delo je pre svega proizvod ljudskog duha. Ciljistoriara umetnosti ne treba da bude scientia ve eruditio. Scietia je cilj, a eruditio je proces sticanja znanja koji je sutina.

Teorije umetnosti renesanse i ranog barokaHumanizam (studia humenitas) je oznaavao skup znanja. U XV i XVI vekuobrazovani ljudi su smatrali da je obrazovanje ono to razlikuje slobodnog oveka sa jedne strane od roba, a sa druge od varvarina. Slikarstvo nije imalo svoje mesto ustudia humanitas. Dignitas je u studijama u XVI veku est pojam. Koja je granaumetnosti na viem tlu. Artes liberales- slikarstvo je smatrano za zanat, ane zasposobnost koja je po rangu izjednaena sa ostalima slobodnum umetnostima.

Imitatio (grki ekvivalent je mimezis) ovaj termin je nasleen iz antike. Potolikovna umetnost nije imala svoju teoriju, ona je trebala da dobije teoriju koja nijemogla da nastane iz nihil, iskoriena je poetika antikog epa. Sve to je vailo za pesnitvo transponovano je u istoriji umetnosti. Antika teorija pesnitva se zasnivalana dva lika, Aristotela i Horacija. Klju na osnovu koga je formulisana humanistikateorija umetnosti Slika je kao pesma- Horacijev deo stiha pisma Pizanima.Utpictura poesis- izjednaavanje poezije i slikarstva. Ekviparacija- izjednaavanjeizmeu knjievnosti i likovnih umetnosti. Aequiparatio/paragone. Paragoni ovrednosti slikarstva i arhitekture XVI veka. Osnovni principi poezije vae zaslikarstvo. Traktati o likovnoj umetnosti e se zasnivati na poeziji, ali i na retorici.Kljuni termin je imitatio. U ranoj renesansi je bila vaea Aristotelova definicija da je umetnost mimezis. Sutina umetnosti je mimetikog karaktera. Aristotel uvodi notu

idealizacije. Ne onakva kakva jeste, ve kakva bi trebala da bude. Predstava treba dase idealizuje. Moralno pedagoka funkcija umetnosti. Cilj drame po Aristotelu jekatarza, moralno proienje, umetnost treba da vaspita posmatraa. Biblia pauperumslika je biblia pauperum (knjiga za nepismene, neobrazovane). U XVI veku termindoivljava transformacije.Transformacija pojma imitatio u kasnom inkveentuRenesansa je vrsto verovala u normativni karakter prirode. Priroda je bila objekat, predmet mimeze. to jedno delo vernije oslikava prirodu, to je ono bolje i savrenije. Natura je norma. U manirizmu se ovo shvatanje naputa. Promenio se objekat, predmet podraavanja, to nije priroda veidea, koja postoji u umetnikovom umu,

duhu. Idea versus natura .Decorum- prenet iz antike. Horacije, saveti epskom pesniku, da ulogu starca nedodeli mladiu ili obrnuto. Dolikovati u osnovi termina decorum- ono to dolikuje,ono to pristoji. Ne dolikuje sve da bude predstavljeno na svakom mestu, niti bilo tada se govori na svakom mestu. Stroga pravila dekoruma su nalagala kakav tip poezijee biti odgovarajui u skladu sa funkcijom. U skladu sa funkcijom su se odreivale iteme. LomacoTratato della pictura - decorum (dosta tema, za sudnicu, za palatu,svaki javni dogaaj je imao propisanu tematiku.)Hijerarhija anrovaShvatanje da u retorici postoje tri vrste govora, tri osnovna stila, visoki, niski i srednjistil. Ta teorija je bila preneta na knjievnost i umetnost. Ta hijerarhija je uticala nahijerarhiju anrova u likovnoj umetnosti.

4


5/78

retorika knjievnost likovna umetnostvisoki stil tragedija-ep istorijsko slikarstvosrednji stil komedija anr slikarstvoniski stil satira pastorala, pejza, mrtva

priroda Najuvaenije slikarstvo je istorijsko slikarstvo. Kao to su ep i tragedije najuzvienijeforme, takoje i istorijsko slikarstvo najuzvienije. Do romantiarske pobune se smatrada istorijaka tematika daje likovnim umetnostima dostojanstvo sa kojom se onoizjednaava tragedijom/epom. Likovna umetnost nije vie zanat ve je slobodnavetina. Istorija (Alberti) znai pria, ljudi kao nosioci radnje. Slika mora da predstavlja oveka i njegove aktivnosti: Ep/drama- vladari, bogovi, gospodari- linostisa vrha lestvice.

Srednji stil- meoviti stil, dozvoljavao je upotrebu skromnijeg govora- komedija- anr slikarstvo- ljudi, linosti i dogaaji, sputanje u psiholokom i socijalnom smislu. Niski stil- psovke, vulgarne rei- satira (jezik ulice)- pejza, mrtva priroda- nahijerarhijskoj lestvici najnia vrsta.Karavao Mrtva priroda- jednako znanje kao da bi naslikao istorijsku kompoziciju.Svaka tema je dostojna prikazivanja- doveo je u pitanje hijerarhiju. Dekorum se svodina problem stila, a problem sadraja puni slikarski podtekst.

Post-klasini eksperiment i rani manirizam

Nikada pre nije dostignita takva postojanost stilskih principa, kao to je to bilo u prvedve decenije XVI veka u Rimu sa klasinim stilom. Savrenstvo Rafaela iMikelanela zahtevalo je da bude stavljeno ispod iskustva koje je nudila priroda. Nije,meutim, bilo slikara koji je koji je sledei taj klasicizam mogao stvarati sa takvom jedinstvenou stila. Odgovor mlae generacije bio je slikara bio je da taj klasicizamshvate ne posvojoj sutini. Ono to je bilo lako prenosivo sa klasine sintezebio jekarakter sadraja, isto formnalni jezik koji je bilo mnogo lake imitirati i parafrazirati. ak i u formalnom smislu jezika, slikari su uzimali samo neke motive.Klasini stil je postao riznica iz koje se moralo odadabirati, razraivati, proiavati,ili menjati ono to su slikari odabirali-to su bili citati iz klasinog stila, ali ne vieklasini po sutini.

Autoritet klasinog stila vie nije mogao da se osea samo kao primer, ve i kao prinuda- ve u godinama posle rafaelove smrti, poelo je ubrzano eksperimentisanje,slino se moglo primetiti i u poslednjim godinama Rafaelove karijere, to je pokazaloda su i u Rafaelu postojale ne klasine tenje. Mlae generacije su to jo vie istakle.Bez obzira na stilske inovacije, linija koja njihovo delovanje vezuje za klasini stilostaje jasna. U Firenci je, meutim, vezanost za klasicizam mnogo manja, a jake su itendencije kvatroenta. Tu su ranije poeli eksperimenti sa formalnom retorikomklasinog stila, to je i dovelo do njegove transformacije. Roso i Pontormo, kao injihovi rimski savremenici stvarali su iz naslea klasinog dostignua, ali na drugaijinain i sa radikalnijim efektima. Oni su klasini renik podvrgli poveanjuizraajnosti, i ustvari mu bili suprotni. Pozajmili su su klasian oseaj forme, ali su gaupotrebili za svoje nove ciljeve, izmislili nove estetske eme, ili ih pozajmili iz izvorakoji su geografski i hronoloki van sfere uticaja klasicizma. U Rimu nije bilo slinih

5


6/78

pobunjenikih sklonosti, mada se prikrivene tenje ulija Romana ka ruenju stilasvog uitelja, mogu sagledati u ovom svetlu.U Rimu i Firenci prva polovina druge decenije bila je posveena eksperimentima,esto ekstremno antiklasinim. Iako opstoji izvesna nezrelost tih eksperimenata to ihne moe podvesti pod novi stil, ipak je postojao jedinstveni pravac u kome su sekretali. Sredinom tree decenije XVI veka novi stil se pojavio kao jasno formulisan izreo. U Rimu je potvrena povezanost novih tenji sa predhodnim kao u Firenci. Uisto vreme ovaj stil je uestvovao u oblikovanju umetnika sledee generacije. Period posle eksperimenta, sutinski je iste prirode kao i estetske osnove sa kasnijimrazvojem srednjeitalijanskog slikarstva koje uopteno opisujemo kao manirizam. Naziv manirizam, ukljuuje ne samo definisani zreli stil prve post klasinegeneracije, ve i eksperimentalnu fazu pre njega., i posle 1570. kada se rasturaju ikvare svojstva Maniera.U Firenci u drugoj deceniji raznolikost i konzervativnost klasinog stila stojenaporedo sa eksperimentima Rosa i Pontorma. U deceniji koja sledi sve se vie kvari postojanost starog stila, koji manirizmu priznaje savremenost ali ne i sutinskikarakter stila. Sredinom etvrte decenije novi stil najveim delom dominira u Firenci.U Rimu pljaka 1527. prekida ekspanziju movopronalog stila za skoro pola decenije.U etvrtoj deceniji kola se ponovo uspostavlja.

Pojmovi Manirizam i ManieraPod pojmom Manirizam podrazumeva se ne samo fenomen Visokog manierasredine veka, ve i period predhodnih decenija kao i period koji sledi, a koji suvizuelno mnogo povezaniji sa klasinim stilom visoke renesanse ili baroka. Krajeksperimentalne faze oznaen je dostizanjem Maniera: obeleje sazrevanja novog stila je ustupanje glavne uloge svojstvu gracia , kao i stavljanja naglaska na funkcijuumetnikog dela kao ornamenta. Prva generacija manirizma, njegovi izumitelji, nijeistaknuta samo hronoloki, ve i po svojoj vanosti kao Visoki maniera. Autor ovajmaniera koji su dostigli umetnici prve generacije nazivava prvim ili ranimmaniera. U nekim sluajevima Visoki maniera znai samo preiavanje ili razradu uodnosu na Rani. U ovom se sluaju umetnici starije generacije mogu nazvati manieraslikarima. U drugim sluajevima moe se eleti da se pojaa emocionalnakomunikacija ili znaenje dekorativnog prikaza, ili se ak moe osuditi tenja za gracia . Umetnici koji kao ovi upotrebljavaju osnovne principe maniera, ali koji nadele ograniene koncepcije Visokog maniera, mogu mnogo tanije biti definisani kaomaniristi ne kao maniera slikari.

Mikelanelo i firentinski manirizamJedno starije gledite (mislei pre na sredinu veka no na period eksperimenta)shvatalo je Manirizam kao stil imitiranja Mikelanela. Ovo gledite nije primenljivoak ni za pravi maniera, ali nas podsea na Mikelanelovu ulogu prema celokupnomstilu. U periodu od 1518.- 1534. Mikelanelo je boravio u Firenci i njegov se primer tamo veoma snano oseao. U Rimu gde je zbog njegove odsutnosti u prvoj fazi uticajRafaela bio jai, ipak je ostao veliki broj Mikelanelovih dela kao konstantan inezaobilazan uticaj na stil koji se tamo pojavljuje. Firenca je meutim u treojdeceniji poznavala druge Mikelanelove aspekte- u isto vreme i primitivnije iunapreenije nego one u Rimu. Za firentince 20-ih godina poznavanje Mikelanelasastojalo se sa jedne strane od poznavanja ranih radova- ne samo skulptura va i

ostataka kartona za Bitku kod Kaine i Tondo Doni-a- i sa druge strane oblikaskulpture Kapele Medii; tokom poslednjih godina boravka u Firenci tamo su se

6


7/78

nalazile i skulpture za grob Julija II. Firentinski post- klasini mentalitet mogao jeTondo Doni iitati u smislu analitikog formalizma, ili kao demonstracijetehnikog i intelektualnod disegno. Medii statue nosile su drugo znaenje vezano zaMikelanela. Nigde ranije, ak ni u Firenci nije u umetnosti bio prisutan takav naboj itsko prefinjeno estetsko izlaganje, ili takva jaina projektovanja apstraktnih ideja.Mikelanelov stil u kapeli Medii ipak je ostao u granicama sintetikog klasicizma,mada u svom najviem, ekstremnom obliku. Mikelanelov primer je prouzrokovaokraj najradikalnijih firentinskih eksponenata i uspostavio klasini smisao zadijalektiku-iz ega se pojavio novi zreli stil firentinskog Manirizma. U isto vreme oviradikalni umetnici mogli su iz njega izvui potencijalne maniristike ideje. Ne samo mlaa generacija ve i sam Mikelanelo uinio je to na polju skulpture poslednjih godina svog boravka u Firenci. Pobeda zasigurno, a verovatno iMadona Medii, ravnaju se vokabularu Manirizma no predhodnom klasinom stilu.Mogue da je mlaa generacija imala povratni uticaj na onog na koga se ugledala.Sam Mikelanelo uradio je samo jednu sliku za ovo vreme Ledu 1529- 30, aizmeu 1531. i 1533. dva kartona Veneru i kupidona i Noli me tangere, koji je datPontormu da ga naslika. Nijedan original nije sauvan, ali kopije iz tog vremenanagovetavaju njegov stil. Ove slike su mnogo vie no samo povezane saManirizmom, one su prototip Maniera. Leda i Venera su citati kojim epigonicitiraju majstora. Znaenje sada ne zahteva unutranju odreenost oblika, ali je s njimvezano pomou ilustracije. Forma je sutina, njen kontekst moe biti sluajan.Komunikacija je zamrznuta, u skladu sa naglaenom izvetaenou i primatomforme. Mikelanelovo delo prvih decenija daje doprinos ranom manirizmu- to susamo venici maniera u Firenci. Mikelanelo crta imao je uticaja na jedan vidManiera u Rimu: to su izuzetni crtei koji je uradio 1532- 3. za Tomaza Kavalijerija,kao i slike ranih 30-ih u tom stilu. I kad crta i kad slika Mikelanelov uzor je ustvariskulptorski, to e u Firenci zameniti modus iji su koreni u stilu Leonarda, a njegovvrhunac u delima Andrea del Sartra. To je mikelanelovski klasicizam, dalek od odAndreinog, koji e nastaviti trajanje u smeru koji upuuje u firentinski maniristikistil.

irenje rimskog manirizmaBrzo irenje manirizma koji se stvarao u Rimu je delom reziltat istinskihzbivanja-Pljaka Rima 1522, navela je rimske umetnike da svojuumrtniku delatnost nastave negde drugo. iva aktivnost onovremenogtampara grafikih otisaka, Baviere, takoe je ubrzala irenje rimskog

stila.ulio Romano

7


8/78

Jo krajem 1524, on se seli u Mantovu, gde ostaje do svoje smrti 1546.ulio je bio glavni reiser umetnikih aktivnosti u Mantovi, gde jeradio za njihovog vladara markiza Federika Gonzagu. On je preneo uMantovu sistem rada botege, koji je razvio Rafael, ali u Mantovi nema

sumnje u ulijevo apsolutno autorstvo u egzekuciji.Palazzo del Te,

8


9/78

Manirizam i barok

Veliki renesansni umetnici Mikelanelo i Rafael linosti u ijem delu susimbolino sadrani i kulminacija razvoja umetnosti renesanse i zrno njenograzgraivanja (stvaranje novog pokreta, novih ideja, ono to je nazvanomanirizam ).1520.je simbolina godina raanja manirizma. 1519. umire Leonardo, 1520. Rafael.Gornja granica1590. vezuje se za dolazak u Rim umetnika iz severne Italije,obrazovanih u ateljeima severnoitalijanskih manirista.

Karavao i Karai, predstavljaju prvu, inicijalnu fazu barokne umetnosti, tj. prelaz itranformaciju manirizma u rani barok. Obojica u ranim rimskim delima stvaraju to toe biti barokna umetnost. Oni su zacrtali puteve barokne umetnosti Evrope.Karavaovo delo je revolucionarno. On jerevolucionar . Anibale Karai jereformator . Njegova umetnost je plod reforme, njegov odnos prema prolosti najboljese definie kao reforma. Anibale je najznaajniji predstavnik, ako ne i inicijator bolonjske akademije (Lodoviko, Agostino, Gvido Reni, Gverino, Dominikino).Oni e dati peat rimskoj arhitekturi, profanoj i svetovnoj. Njihova specijalnost je bilafresko slikarstvo. Pretposlednja stepenica u istoriji dekorativne umetnosti je Anibale,a poslednja - Tijepolo.

Bolonjski slikariu drugoj i tre }oj deceniji XVII veka daju peat rimskoj umetnosti,zato to je u to vreme papa bio iz Bolonje (Grgur XV).Sudbina Karavaove umetnosti je oprena u odnosu na Anibalovu. Anibale i bolonjski klasicisti davali su prednostcrteu , on je za njih mnogo vie nego pukotehniko sredstvo. Disegno je tehniki termin. U toku XVI i XVII veka to je kljunitermin teorije umetnosti i dobio je apstraktno, metafiziko znaenje : Segno di Dio znak od Boga. Za Anibalom je ostala velika zbirka crtea. Nasuprot njima ne postojini jedan sauvani crte Karavaa. Teko je zamisliti da su dela takvih razmera moglanastati bez pripremnih crtea. Jedno od objanjenja je da je koristio osobenu tehniku na samom platnu je urezivao crte pa je preko toga slikao.

Anibale Karai jedan od najveih dekoratera. Njegova najvea dostignua su utehnici fresko slikarstva, tj. umezzo a fresco izmeu freske i ulja, ali na sveemmalteru. Karavao se u ovoj tehnici nije oprobao.

Karai je dobijao sve najvee narudzbine crkve, ali se okree profanim temama.Ciklus Baha i Arijadne objedinjuje idejom Amor vincit omnia . Kod Karavaa profana

dela su samo na poetku karijere ( Kartai , Frutajuolo , Bakino malato ), kasnije se tatematika istila, da bi u kasnijoj fazi postao slikar iskljuivo religioznih tema.Progresivno zatamnjenje palete, kada putuje u Napulj, na Siciliju, Maltu. Karavaovaumetnost u Rimu je ostavila malo traga. Anibale ima veliki broj saradnika i uenika, aKaravao ni uenika ni saradnika. Ne postoji umetnik koji je direktno nastavioKaravaa. Postoje njegovi oboavaoci utrehtski karavaisti . Zato je karavaizamneposredno posle umetnikove smrti biode mode .

Karavao stie u Rim kao socijalni, umetniki autsajder, doljak, sa svim onim todefinie umetnika iz unutranjosti, bez veza i poznanastava. Ali, u kratkom rokudoivljava uspeh zahvaljujui ljudima kojima se ukus poklapao sa njegovim li~nim :- Kardinal Del Monte,- [ ipione Borgeze.

9


10/78

Nakon smrti Karavaa njihov ukus se promenio. Oni su se okrenuli Bolonjcima i zatoe oni dati pravac baroku. Karavaizam je znaajan za Evropu, ali ne i za Italiju.- Utrehtski karavaisti (Utreht - katoliki centar na severu Nizozemske),- panija,- Francuska

Vitkoverova podela

1590 - 1625 rana faza baroka

1625 - 1675 visoki barok (Bernini, Boromini, Pijetro da Kortona)

1675 c.1750 kasni barok i pojava rokokoa.

Karai i Karavao prevazilaenje ogranienja koja nose maniristika reenja - to jenjihov doprinos stvaranju barokne umetnosti. Barok jeumetnost irokih masa , u poreenju sa manirizmomrazumljiv i jednostavan u tematici , on e bitikritikamanirizma . Deluje naemocije , svesno ih izaziva. To je bio nain da se vrati veliki brojvernika koji su otpali od crkve zbog reformacije. Samo su se ovakvom umetnoumogli vratiti u krilo crkve.

XVI vek je vek reformi (Luter, Kalvin, Cvingli). Zahtev za reformom dao je peatdrutvenom ivotu, kulturi i umetnosti XVI veka.

Protestantizam kritika rimske crkve i papstva, koju je utemeljioLuter. Na meti je bio institucionalni karakter rimske crkve, prenaglaenost rituala i privilegovan poloaj

svetenikog reda.Svetenstvo je bilo nezaobilazan faktor izmeu vernika i boga. Suprotnost takvoj ulozi bila je protestantska, pozivajui vernike da se neposredno i direktno mole bogu.Protestantizam se okomio i naspolja{nju stranu kulta - sve to je spadalo uritual ,ceremoniju, crkvene sveanosti, obrede. Protestantizam je od svih sakramenata prihvatio dva. Posebno su na udaru bilikult Bogorodice i kult svetitelja , odbacili sukult relikvija i kult svetih slika . To je ono to se naziva protestantski ikonoklazam .Postojao je zahtev za istom, izvornom religijom . Ovo su bile odlike protestantizmana severu.

Zahtev za reformom nije postojao samo na severu, ve i u samoj Italiji . Duhovni ivot

Italije same katolike crkve poetkom XVI veka, karakterisali su spiritualni tokovikoji su zahtevaliunutranju obnovu crkvenog ivota . Ona je trebalo da bude naoptem, ali i na linom planu. Taj pokret koji je ponikao u Italiji i bioistovetan sa

protestantskom reformom , i razvija senezavisno od papske kurije , naziva se pretridenska reforma . U toku XVI veka kada se razvio taj pokret i doiveo pun procvat, imao je sva obeleja reforme. Prva polovina XVI veka je vrhunac politikekrize na Apeninskom poluostrvu. RatoviKarla V i Fransoa I voeni su na teritorijiItalije.

10


11/78


12/78

1. Umetniko delo treba da budejasno i razumljivo ak i neobrazovanima

2. Umetniko delo treba da buderealistino i verodostojno(*scene muenja)

3. Umetniko delo treba daizaziva emocije(emocionalno stimulisanje pobonosti )

Oko 1590. zavrava se militantni period protivreformacije.Umetnost poznog manirizma prati itav ovaj period. Ona nije mogla odgovoriti ni na jedan od postavljenih zadataka. Umetnost koja e biti roena iz ovakvih zahteva jebarok . Nekih 20-ak godina ekalo se na tu umetnost. Barok je umetnost irokih narodnihmasa. U poreenju sa manirizmom je razumljiv i jednostavan u tematici. On e bitikritika manirizma, deluje na emocije i svesno ih izaziva. To je bio nain da se vrativeliki broj vernika koji su zbog reformacije otpali od crkve.

Traktati o umetnosti u drugoj polovini inkveenta- uticaj Tridenskog sabora na shvatanja u umetnosti -

Najznaajniji traktati:

iljo da Fabrijano, Spis iz dva dela u formi dijaloga - izdat u Kamerinu 1564. god.

Kardinal Gabriel Paleoti, Razgovor o svetim i profanim slikama, iz1582. godine.

Johanus Molanus, Traktat - izdat u Rulenu, 1570.

Bartolomeo Amanati, Pismo ovog skulptora , koje je uputio lanovima Akademije uFirenci (koju je osnovao Vazari). On se odrie svojih dela sa paganskim temama i predstavama akta koje su bila njegova najznaajnija dela, 1582.Svi navedeni autori (sem Amanatija) pripadnici suvisokog svetenstva .

12


13/78

Drutveno istorijske pozicije seientaBodinova predavanja, oktobar, novembar 1997.

Jedan od presudnih inilaca u politikom ivotu XVII veka u Italiji je opadanjepanske dominacije. Pre toga u XVI veku panija je imala glavnu ulogu, pre svega uivotu crkve (mirom u Kato-Kambreziju 1559. zavren je sukob Habsburgovaca iValoa, povoljno odraen na paniju. Ova ostaje gospodarica Italije, Napulj, Sicilija,Sardinija, Milano i deo Toskane. Filip II se odrie imperijalnih pretenzija Karla V).XVI vek je vek reformacije i protivreformcije. panije diktira ivot crkve i svihsegmenata u kojima crkva ima glavnu ulogu, pa tako i u kulturi. Toj pojavi su uzrok razliiti dogaaji na irim evropskim kordinatama, pre svega porast francuskog uticajaod Anrija IV (1589-1610), veliki nemiri u Flandriji, sve sigurnija prevlast Engleske namoru i pobeda nad panskom armadom 1588.Meutim Apeninsko poluostrvo je i dalje izloeno panskom fiskalnom sistemu. Arecesija tog sistema, koja u ovo vreme doivljava kulminaciju, nai e svoj odraz usvim segmentima. Italija je tada razjedinjena i konfrontirana. Takvo raspoloenjeispoljava se jednom anti-panskom duhu. Dolazi do izbijanja ustanaka,neorganizovanih u srednjoj Italiji, i organizovanih-Taronijeve Filipike- politikigovori ija je meta Filip panski i habsburka dinastija, odnosno njena panska loza.

Na margini evropskog politikog ivota Italija u seientu na kulturnom i umetnikom planu prolazi jednu od najznaajnijih faza svoje istorije, to je apsurd, ali koji se ipak esto sree, npr. Venecija u XVIII veku. Definitivno se dakle ne radi o opadanju. Radise o jednom kulturnom preobraaju cultural shift sa svojim unutranjimzakonitostima (Kenis Berger, Istorija i teorija kulture XVII veka , uvodi ovaj termin).Dananje vrednovanje seienta mora se zato liiti predrasuda sauvaih u istorijografiji,koji su itav umetniki izraz u Italiji XVII veka, sagledavali u domenu politikihzbivanja. Ako nije bila politiki centar, Italija toga doba bila je prva u procesumodernizacije, diplomatije, umetnikih israivanjaZa katoliku crkvu ovaj period e biti ogranien na papsku dravu sa lokalnom

domionom. Ona je jedan od bitnih politikih entiteta sa ciljem teritorijalne ekspanzijei prostiranja uticaja na irokim evropskim kordinatama. Katolika crkva XVII veka je

13


14/78

ecclesia triumphans za razliku od one u XVI veku koja je bila ecclesia militans. Silasa ijim se usponom ne tako davno poklapala jedna od najveih kriza katolike crkve- protestantizam, a on je ve u defanzivi. Katolika restauracija koja sledi narednihdecenija rezultat je snaenja katolikih poticija u Poljskoj, junoj Nemakoj, Austriji,Francuskoj i delovima vajcerske. Sa prvom polovinom XVII veka i ishodom 30-ogodinjeg rata sledi uzlet protestanske Nemake, ali protestanski prinevi i kneevi prisiljeni su na uzmak, tako da sve ide u pravcu obnove katolikih pozicija u Evropi.Ta svest o trijumfu je platforma na kojoj e izrasti novi katolicizam i seiento, koji edoi na mesto inkveenta. XVI vek je bio vreme najveih verskih progona ikrvoprolia (Bartolomejka no, 23. 8. 1572- 4000 ljudi). Na mestu takvih politikih prilika javlja se verska i politika stabilnost. Strogosti tridenske epohe ustupaju mestoideolokom oportunizmu. Ideje verske tolerancije i danas prisutne dobile su svojuosnovu u XVII veku. Na taj nain gledano seiento se pokazuje kao vreme politikeumerenosti i tolerancije, koje e konano proklamovati verski pacifizam.Do objektivnog istorijskog suda u ovom sloenom i kontraverznom duhu, treba

usmeriti premise tako da pokriju sve uspone i padove, oliene gotovo amblematski uliku Galileja. Simbolino osuda ordana Bruna 17. 2. 1600. na Campo dei Fiori,zakljuila je jedan vek koji je proao, ali je ipak ostalo prostora za pokret cenzure irepresije. Npr. inkvizicija koja korene vue jo iz srednjeg veka, nee ni sada bitizaustavljena. Tako Bruno kae Sve je postalo opasno. Nema dovoljno vremena,nema dovoljno ljudi da bi se proitale i unitile sve opasne knjige. Nema dovoljnouvara, svuda vlada oseaj smutnje i straha. Okarakterisan tako unutranjimantinomijama, ovek seienta osuen je na jedan enkvilibrijum izmeu onoga toosea i onoga to misli. Sa etikih pozicija seiento je lavirintsko doba. Uestalitermin sretan kod pisaca toga vremena je antinomija maska-lice, tj. dvolinost. Onoto daje poseban kulturni peat je politica dela moderacione, tj. politika umerenost i

kompromisa izmeu suprotstavljenih pojmova. Oslobaanje od presije jednekvazisrednjovekovne ortodoksije i dogmatskog tona posttridenskih dekreta sumiralo je u viim krugovima jedan anestetski stav- dogmu u vreme ecclesie militas. Na mestotoga zvanini crkveni krugovi vraaju se estetizmu, a ta revolucija u politici crkveodvijala se postepeno.Sikst V(1585-90) pored velikih zasluga za restauraciju papske drave i samog Rimaanticipira na urbanistikom planu i nove didaktike i prozelitske ideje. Rim je grad icentar, ne samo jedne politike drave, ve je i centar katolike crkve i kao takav jezacrtan na koordinatama Siksta V. Postoji u tome izvesna simbolika; glavnetransvezale spajaju sedam starih bazilika koje daju gradu idejni plan trijumfalnog

centra hrianske pa katolike kongregacije. Ideatora je Sikst V naao uDomenikuFontani. On je realizator papinog urbanistikog programa. Ideja povezivanja sedamcentara opsredstvom pravih ulica, ima za cilj da ostvari veu ritualnu funkcionalnostrimskih crkvenih graevina. Obeleje Rima, Siksta V (la Roma Sixtina) su i egipatskiobelisci koji simbolino dominiraju trgovima kao vidljiv znak trijumfa hrianstvanad paganstvom. Nadvieni krstom i li likom Bogorodice, ili nekim drugimhrianskom simbolom, oni tada dobijaju tu ulogu.Ovakav motiv urbanistike reforme-transfotrmacija paganskog u hrianski Rim,odrazio se i na arhitektonski plan kultnih graevina.Pavle V(1600-1621) oslobaaarhitekturu ove strogosti. Glavna uloga u tome pripada njegovom neaku ShipionuBorgezeu, koji je bio jedan od glavnih predstavnika novog tipa mecene. La delizia di

Roma , i njegova uvena kolekcija slika pruaju elemente o njegovom ukusu, alioslikavaju i Leta Paolina , kao estetski ukus toga doba.

14


15/78

Ipak krucijalna faza barokne revolucije odigrala se za vrmeUrbana VIII Barberinija(1623- 44). Posle burnog konklava, on je 6. 8. 1623. izabran za papu, pre ega je biokardinal u Firenci. Obmah je pokazao nameru da nadvisi svoje predhodnike. Okruiose svojim roacima (nepotizam) ljubiteljima umetnosti, ime je ve iskazao odreene predispozicije. On sam, po mnogo emu je tip pape kvatroenta (bio je knjievnik,gajio je imteres za poeziju, a i am je dosta pisao). Prvi je spoznao veliinu Berninija,mada se divio i starim majstorima. Bio je blizak Tomazu Kampaneli, i uopte je ovek iroke kulture, linos iji je umetniki izbor determinisani faktor u formiranju ukusaepohe, na isti nain na koji je i Julije II izabrao stil Rafaela i Mikelanela. U pitanju je bio odnos patron-umetnik, tipian ta to vreme,kada su elje naruioca bileneprikosnovene. Malo se umetnika svojom individualnou izdiglo iznad toga.Umetnost je zapravao bila sve, samo ne ispunjavanje elja samog umetnika, ona senije bavila emocijama, to ne znai opet da njih nije bilo, ve da nisu bile primarne.Mo papskog poloaja osiguravala je izbor umetnika i stila. Meutim papa i njegovi bliski roaci ipak nisu jedini koji funkcioniu u ovom sistemu, to su pre svega crkveniredovi. Oni takoe podupiru barokni stil i bez njihove podrke istorija baroka, sigurnone bi izgledala takokako danas izgleda. Ali ni tek njihovim angaovanjem, barok ne bi bio to to jeste, oni su u njemu u prvom redu videli instrument verske propagande.U formiranju baroka, npr. kljuni momenat bila je komstrukcija oltarske slike u IlGesu i izbor umetnika o emu su odluivali najvii crkveni autoriteti, ciljano i dui zatim da sve heterogene elemente objedine u funciji emocionalnosti i sentimentalizma.Stav jezuita je veoma karakteristin u ovom sistemu. Naunici se danas slau u tomeda nikada nije egzistirao jedan uniformisan jezuitski stil, ali je svakako postojala jedinstvena razraena strategija u pitanjima umetnosti. Bitnija je njihova zapanjujuamo adaptacije i prijemivosti to je usloviloizuzetnu fleksibilnost, gotovo kojim jeovaj red apstrahaovao razliite umetnike pojave, i za njih pridobijao umetnike koji suu ovom sistemu postali gotovo sluge (Bernini, Rubens) koje ponitavaju svoju personalnost stavljajui se u slubu jezuitskog reda. esto je postavljano to pitanje- uemu je tajna moi jezuita, koji su za sto godina uspeli da z akatoliku crkvu pridobijuvie dua, nego svi redovi pre njih i za dui vremenski period. U pitanju je najprenjihova umerenost i prilagodljivost svim vrstama umetnikih prilika. Dananja kritikaesto pod pojmom jezuite podrazumeva versku netrpeljivost i ekspanziju, ali re je onepoznavanju, jer je jezuitski red XVI veka bio spreman na prilagodljivost. Oni nisusluajno bili prvi naunici koji su se posvetili izuavanju vanevropskih jezika (FilipMaler,Tajna jezuita - Oni su ti kojiire katolianstvo u Aziju, Afriku i pre svega u J.Americi. Interesantan je nain njihovog propagiranja hrianstva u Kini. Prvi korak

znaio je pridobijanje naklonosto kineskog cara raznim dostignuima evropske nauke,odneli su mu prvi sat, upoznali sa dostignuima astronomije. Za uzvrat dobili sumogunost da propovedaju, za ta koriste jasan tradicionalni jezik. Tako izraujugrafiku Sv. Trojstva, ali koje ne sainjavaju Bog Otac, Hrist i sv. Duh, ve njihova trifilozofa Konfuije, Lao Ce i ).Jo od spora sa dominikancima jezuiti su strogost zamenili popustljivou, svesnooseanja i ula suprotstavljajui inteligenciji. Kulturna politika jezuitskog reda, znaioslobaanje od strogosti protivreformacije, protivljenje dogmatu javnog mnenja.Kulturni peat inkveenta dao je antagonizam izmeu pojmova docere (uiti) idelectare (zabaviti).

Osnovni principi klasine teorije umetnosti jo od Aristotela, koje je kasnije preuzeoHoracije, a koji su definisali sve oblasti umetnosti, nameui se kao jedina teorija

15


16/78

umetnosti do XVI veka odreivali su umetnost u smislu pouke (samo docere). Jezuitismatraju da se pouka najpre prima kroz razonodu kojom je efekat nastave povean. UXVI veku je postojao konflikt, aktuelizovan u vreme protivreformacije, naime, piscitraktata o umetnosti kasnog inkveenta , iskljuivali su svaku razonodu , tj. negiralidelectare, svodei umetnost na docere. U osnovi protivreformacijskog stava premaumetnosti, stajao je anestetski faktor u inkeentu. Onda se stanje bitno promenilo,seiento pouava i razonouje u isto vreme. Upravo su jezuiti ti koji uviaju moralno-etiki i religiozno-didaktiki znaaj barokne feste-spettacolista, odnosno jezuitskedrame. esto se uje da je barokna umetnost izvetaena, neubedljiva, teatralna ilana, ali to su kategorije u koje su oni kojisu je osmislili i hteli da se zaodenu, dakleefekti su postignuti intencionalno , racionalno, drmski i programski. Teatar, savizuelnim faktorom, kao osnovnim domenom, doivljava u ovo vreme najvei procvat, nije shvaen, tipino za srednji vek kaonegotium diaboli , ve postajeoratoria visiva , tj. postaje propoved, efikasnija o dtradicionalne propovedi sa propevedaonoce. Prirodno je zato da su veze izmeu samog reda i katolikog vrha bile bliske, naroiti za vreme Pavla V, Grigorija XV. ak je i Urban VIII sledio politiku jezuitskog reda.Ako ovoj situaciji dodamo i veliki broj privatnih kolekcionara- markiz Viencoustinijano, Kasiano del Pozzo (vezan za Pusena i njegov rimski period), dobijamo priblinu socijalnu i politiku platformu na kojoj je izrastala umetnost seienta. Uovakvom ambijentu zatitu su nali samo najvei: Karavao, Karai, Kortona Na primeru Andrea Sacchia, koji je radio u duhu neke vrste baroknog klasicizma, moese sagledati sistem u kome umetnost funkcionie. Za razliku od Karavaa, koji u Rimdolazi ekonomski vrlo nesreen, on je bio ekonomski emancipovan, tj. ne uslovljennunou da neto prihvata. meutim on se vezuje za Francesca Maria del Monte-a, bliskog Galileju, zatitnika akademije Svetog Luke, da bi potom stekao naklonost

Antonia Barberinija. Stav patrona je npr. bio 1637-40, prilikom jednog popisa nakome on nabraja svoju imovinu, takav da, pored sobarica, posluge itd. on kae da imai Sacchia. Ali ta ovisnost o meceni- gospodaru je poeljna, i bitan, gotovo jedini nainda umetnik uvrsti svoju socijalnu podlogu i stekne ekonomsku sigurnost, tako da umetnici ak tee da se veu, jer time ozbeuju redovne porubine, a i cena im jegarantovana. Lanfranco, npr. kae: Zaista, da bi se steklo iole znaajno mesto uumetnikim krugovima, neophodno je to vie se vezati za neku uticajnu linost, ijese ambivalentnost ispoljava na svakom koraku.F. Haskl odnos izmeu mecene islikara definie preko servitu particolare - posebno ropstvo. Umetnik koji bi takostalnim porubinama bio vezan za patrona, postajao je gotovo lan porodice, koja gakrunie titulom- Il nostro pitore.

IIIstorija likovnih umetnosti ne posmatra se odvojeno od intelektualnih zbivanja, vekao sastavni deo duha, tj. istorija umetnosti ne postoji na nain na koji nas veinaudbenika ui.Sa stanovita duha dela ne zastarevaju. Istorija umetnosti predstavlja se kao sastavnideo duha, a razvoj umetnikog dela u tom smislu posmatra se u sklopu razvoja istorijeideja.Istorija ideja je istorijska disciplina, koja se na evropskim i amerikim univerzitetimauveliko izuava. Ideje imaju svoju istoriju na isti nain na koji je ima i forma. Od

16


17/78


18/78

mada su radovi produeni do 1608. Program je idejno bio zaet temom Amor vincit omnia i u tu svrhu Trijumf Baha i Arijadne u temenu svoda. Napravljena je dakledirekna aluzija na antiku empitalamsku poeziju (koja se u Grkoj i Rimu izvodila prilikom venanja). U pitanju je poezije opscesnog karaktera, koja direktno aludira na polni in. Tako treba imati u vidu da je pojam skarednosti bio stran antikimvremenima i da ga uvodi tek srednji vek. Vrena je statistika analiza antike ljubavne poezije. Jedan od razmatranih elemenata bio je pitanje adresata. Ustanovljeno je da suove pesme mnogo ee nego eni bile posveene mladim deacima, i ta pedofilija bila je veoma otvorena. Meutim dananji prevodi tih pesama najee su metaforini,urafeni na principu ad usu del fine-ienja, moralne kodifikacije. Galerija ferneze je pandan epitamskoj poeziji, scene su direktna aluzija na olni in i prvu branu no, alina satirian, parodian nain, to ulazi u anr. Ali takav anr podrazumeva parodiju i puno ala na raun mladenaca. Sve vrste ljubavi su tu predstavljene; ali amor vincitomnia, pa ak i antike bogove. To venanje je bilo primarni aspekt celokupnogznaenja, koje meutim ni danas ne zastareva. Ko je osmislio taj program? AnibaleKarai sigurno nije. Osmislio ga jeFulvio Orsini, na osnovu OvidijevihMetamorfoza, dok je finalna izvedba osmiljena od straneovani Batista Aguija,kardinalovog bibliotekara. Ideator je artikulisao elje mecene. Mecena preko ideatoradolazi do dela. O samom Karaiju iz ovog dela se ne moe saznati nita, o njegovom patronu neto vie i o samom ideatoru, naravno, najvie. Ideatori su obino bili ueniljudi, esto crkvena lica, to nije udno, jer su vekovima najueniji ljubi bili iz redovacrkve.Zbog ovakvog odnosa slikari su bili prinueni da se bore za doobrog patrona. Borbuza priznavanje svog statusa vode umetnici i na intelektualnom planu, sa izraenomtendencijom da se odvoje zanata formirajui institucije koje profesionalno definiuumetnika npr, Akademia di San Luca. Po prvi put u baroku, umetnik, postaje pravi

profesionalac, sa odreenim socijalnim i drutvenim okolnostima, to definie kljunurazliku izmeu umetnosti i zanata. Umetnici jednostavno nee da budu zanatlije i zatooni osnivaju akademije. Zanatlije su pak udruene u Gildama. razlika izmeu ove dveinstitucije je ta da se lan Akademije smatra imtelektualcem. Ta dimenzija je kljunifaktor u definisanju jdnog umetnika, ali je ne treba meati sa njegovim linimobrazovanjem. Ono to mu kao lanu Akademije daje vie jesteteorija umetnosti.Umetnik XVII veka e sve manje biti podanik ili lan dvorske svite, on jeun libero

personale , ije je preokupacija slobadan mislilac, odnosno un profesionista bogese- buroaski mislilac (Argan, La retorica dellarte Baroca ).Kultura XVI veka bila je strano zatvorena u okviru palate ili dvora. Umetnik

manirizma postaje umetnikelite, ije je delo teko razumljivo, optereenointelektualnim pretenzijama, alegorijama, raeno za obrazovane ljude, koji umeju daga shvate. Npr. Ticijanova Nebeska i zemaljska ljubav oiena je pre dve godine inapravljena je izloba povodom te samo jedne slike uz koju je iao katalog od preko500 strana. Ali kultura XVI veka bila je kultura elite, okrenute same sebi, dok XVIIvek znai involuciju te aristokratske kulture. Ta kultura se raslojava i na njeno mestodolazi kultura mase jer barok je preme definiciji kultura namenjena masama vernika. Naruen je renesansni ekvilibrijum, sve u svetlu Tridenskog koncila i posebnu ulogudobile su velike mase vernika, a one, ta nova publika, imaju drugaiji nivo intelekta iukusa od publike manirizma. Takva pozicija je diktirala novi ukus, manje prefinjen,suptilan, koji se sve vie obraa neobrazovanim masama, a sredstvo da se na njih

deluje je EMOCIJA. Zato, barok, po prvi put svesno, namenski i programski ljudskuemociju predstavlja kao kategoriju, tako uzvienu. I romantizam je baratao sa

18


19/78

emocijama, ali u njegovim okvirima, one su najee individualne, dok su u barokustrogo finalizovane, kao usostalom i sama umetnost u cilju verske propagande. Svaka barokna umetnost ima za cilj versku apologiju, emocija tu nikada nije sama sebi ciljkao u romantizmu. U baroku je emocija sredstvo da bi se postigla konfesionalnaverska revnost.Bitan aspekt seienta je njegovo otvaranje prema svemu to je novo. Promenjen jesutinski odnos intelektualca prema tradicionalnoj kulturi. On vie nije samo erudita,arheolog prolosti, on sada aktivno shvata, ali je isto tako aktivan i kritian premasavremenosti. Te promene uslovile su dovoenje u pitanje jedno od kljunih pitanjaAristotelovo-Horacijeve poetike, imitatio/mimezis. Zapravo, imitatio i dalje vai, aliuz jedan kavalitativno drugaiji stav. Ve je manirizam doveo u pitanje, ne sammimetiki karakter umetnosti ve renesansnu neprikosnovenu istinu da je umetnosttek imitacija prirodeIdea versus natura .Jo jedan ideal klasine renesansne umetnosti doiveo je u XVII veku krizu- kultautoriteta klasinih uzora. U renesansi je vrednost umetnikog dela izjednaena sauspehom imitacije anikog uzora. Spoj izmeu starih i novih posebno aktuelan uFrancuskoj, razreen je idejom superirnosti novog nad starim. I tako dok je renesansananovo otkrivala Aristotelovu poetiku, u centar panje baroka dolazi AristotelovaRetorika.Teorija likovnih umetnosti u renesansi bila je adaptirana teorija poetike, u baroku je toretorika. U baroku zakoni likovnih umetnosti su zakoni retorike, kao tehnikakomunikacije, delo je izvedeno samo da bi uspeno komuniciralo i ideja lapurlatizmamu je potpuno strana.Takve ideje sublimirane su u L estetika della Meraviglia , tipino za XVII vek koja jeak i progrmski istakla senzacionalnost, ekstravagantnost, odraene u poeziji anBatista Marinija Cilj pesnika je da zaudi, da zbuni itaoca, ko to ne ume mesto mu je u tali.

IIIKultura inkveenta u Italiji bila je zatvoren, hermetina, izolovana, svojina jednogsloja-imtelektualne elite okrenute same sebi. Manirizam nejveim delom obuhvataovaj perios i to je zaista umetnost elite, ona je adresat, sloj kojem je umetnostnamenjena. Iz toga proizilazi zatvorenost te kulture u toj meri da je opravdanogovoriti o hermetinosti. Parmianina, novije studije osvetljavaju kao umetnika

povezanog sa hermenautikim krugovima svog vremena. U njegovom delu istraivaii otkrivaju oseaj za hermenautiku i okultizam. ili npr, studiolo Franeska I deMediija koji se sam bavio alhemijom, pa na svom dvoru okupljao ljude iz itaveEvrope, koji su se bavili okultizmom., finansijiski ih podravao i mnogo toga iznjihovog rada ui e u umetnike programe.Jedan savremenik je rekao da se sa maniristikim delima esto deava da ih venaredna generacija ne razume, do te mere se prenebregavaju opte poznata mesta, Namerno se insistiralo na manje poznatim tekstovima.XVII vek je po definiciji dekadencija aristokratske kulture. Oliavajui stari princip proklamovan u antikim poetikama-prodesse et delectare, proklamovan je cilj,

posebno poezije, odakle je prenet u likovne umetnosti- kroz razonodu pruiti pouku.Tako kultura XVII veka stie jednu novu socijalnu dimenziju, prestaje da bude

19


20/78

socijalno indiferentna (to ne treba povezati sa socijalnim angamanom XIX veka).Kultura i umetnost XVII veka postaje aktuelna, angaovana i pre svega funkcionalna,te na taj nain objedinjuje itavu skalu socijalnih stalea, od najviih do najniih.Tako je npr. jedna barokna oltarska slika (npr.Karavaovi oltari namenjeni za rimskeniske crkve) namenjena najniim masama, ali diktirana iz domena ljudi iz najviihobrazovnih krugova (porodica Kontareli). Ovakvim slikama mogu biti zadovoljene iintelektualne kategorije viih krugova. Barokni oltar nikada nije namenjen samo jednom uskom kruku, ve irokim masama, i pri tom e jedni uivati u sadrini, prepoznavajui sie, a manje upueni u npr. lepoti boja.Barokno umetniko delo upuuje nas van sopstvenog okvira, na svoju istorijskuokolinu, svoju istorijsku dimenziju, i ako je u nekom periodu bilo vano znatiintelektualnu pozadinu jednog umetnikog dela onda je to u baroku, jer baroknaumetnost svakako nije isto estetski fenomen. To estetsko i umetniko sjedinjenisu tek u nauci- estetici od XIX veka i danas se javljaju kao sinonimi. Ranije to nikadanisu bili, niti je estetsko ikada bilo najbitnije, umetnik zbog estetskog nije stvarao.

Umetnik uopte nije stvarao na nain na koji danas gledamo stvaranje umetnikogdela, povezujui taj pojam sa kreativnou.U prolosti teorija likovnih umetnosti pozajmljivana je iz teorije knjievnosti i teorije poetike, gde cilj nikada nijecreatio , taj termin bio je rezervisan samo za Boga(Creatio ed nihilo ). U prolosti bi smo pre mogli govoriti o proizvodnji, radu, zanatu.Likovne umetnosti nisu spadale u ars liberales iako su svi moderni jezici terminumetnost izvukli iz ars, ali u okvir ovoga ars nije ulazila likovna umetnost. Najadekvatnije bi bilo govoriti o njoj kao o vetini. Takoje bilo kod Platona, tako je bilo u renesansi, tako je i u baroku. Proizilazi iz toga da je onda neophodno prouavanje ire platforme koja ne utie samo na sadraj, ve i na formu, za

razumevanje jednog dela. mnogo vie nego osamom umetniku, sadraj dela govori o patronu to je i logino, jer temu umetnik nikad ne bira sam, ve mu je ona nametnuta,odreena pojmom DECORUMA. Na hijerarhijskoj lestvici patrona na elu stoje crkveni poglavari, odmah zatim dolazekardinali i crkveni redovi, kao promoteri ideja protivreformacije. Papskom dvoru icrkvenim redovima treba dodati i treu grupu- privatne kolekcionare, prineve,kneeve, bogate graane i trgovce. U XVII veku naroito se istiu Viencoustinijani, Scipione Borgeze, Kasijano del Poco, koji je presudno uticao naumetnike formacije Pusena. U takvom ambijentu podrku nalaze najpre najvei-Karavao, Karai, Kortona, ali mesta ima i za manje znaajne. Pored nastojanja da sezadobije poverenje i blagonaklonost nekog uglednog patrona, vodi se borba i za prikazivanje socijalnog statusa umetnika. Ta ideja vue korene od Leonarda, pa ak iAlbertija. Svest umetnika o samome sebi javila se prvi put u kvatroentu da bi u punojmeri bila afirmisana u Xvi i konano u XVII veku u Akademiji svetog Luke.Umetnike akademije u modernom smislu nastaju prvi put u XVI veku. Ono toumetnika odvaja od zanatlije, nije njegova manuelna vetina va teorija umetnosti.Akademije kao ustanove od presudnog su znaaja za formiranje umetnikove profesionalnosti, mada takva specijalizacija postoji i ranije na severu. U pravomsmislu umetnik se profesionalizuje tek u XVII veku. Dobija status slobodnoggraanina koji ivi od svoje profesije i pored gotovo apsolutne uslovljenosti eljamamecena, umetnik e sve manje biti sluga.

20


21/78

Kultura inkveenta zatvorena u ambijent dvora, mikrokosmos sam za sebe, bila jeuzviena u okviru uskog intelektualnog sloja, a sa involucijom i degradacijom tekulture posle Tridenskog koncila, dolazi do jednog ekvilibrijuma usmerenog premamasi vernika. Novu umetnost, sud mase vernika diktira pasivno ali kvantitativno,odreujue njen sadraj i formu. Ta masa zahteva jednu kulturu i umetnost razliiteod one koja je postojala u renesansi i manirizmu. Ona diktira i jedan novi ukus- manjeodnegovan i manje suptilan, ali spektakularniji i teatralniji. Nova publika privuena jetakvim osobinama nove umetnosti. Postoji u baroku jedna sutinska orijentacija prema novom.Sutinski se promenio odnos intelektualca prema tradiciji. On vie nije samo erudita,arheolog, ljubitelj prolosti, njegov stav je sada aktivan i kritian, a kulminacijudoivljava u vreme protivreformacije. sve se to ogleda, posebno u krizi kultaautoriteta, koji se posle Ludovika Dolea dovodi u pitanje.Sukob novih i starih posebno aktualizovan u Francuskoj doneo je pobedu novihnad starim. To je danas normalan epilog, ali ranije, prolost je po definiciji uvek bivala superiornija, takav odnos proiziao je iz stava humaniste. Od njega ehumanista krenuti i danas. Ta teza u osnovi se razlikuje od modernog koncepta, kojivreme sagledava u njegovom cilju ka finalizaciji. Po humanistikom shvatanju vremese stalno obnavlja u jednom cikljinom procesu, koji je najbolje olien u krivulji od 4doba, u okviru koje je zlatno doba uvek prolo, ali e uvek i ponovo doi.Promena stava prema autoritetu dogodila se pre svega u nauci. Antika nauka sve viezastareva, ono to je 1500. bilo moderno 1600. ve je zastarelo. Nuovo se sve vie pojavljuje u tekstovima naunika, to je znak sve veeg prevazilaenja Aristotelovesholastike. U pismu G. Galileja Benedetu Kasteliju, 21. XII 1613. on po prvi put, pravi jasnu razliku izmeu polja istraivanja jednog naunika i onoga to je oblast

vere, ime po prvi put na savremene temelje postavlje metosologiju savremenogistraivanja.Po ovaniju Kalketeriju, vrsnom poznavaocu XVII vekovne istorije injenica je, da jeu XVII vek aktuelizovao dileme i principe na kojima je poivala renesansna kultura.Plodovi tih polemika znaili su korene modernosti. 5. VIII 1632. Tomaso Kampanela pie Galileju da su novine starih istina, nove zvezde, novi sistemi, nove nacije, ustvaritemelj i princip novog doba. Najznaajnija injenica u kulturi XVII veka je da ona predstavlja realnu osnovu zaosloboenje kulture i duha nove umetnosti kakvi e se ispoljiti u XVIII veku.

21


22/78

Barok Predavanja Sae Brajovi, februar-mart 1999

Italija XVII veka je zemlja bez ikakve politike moi. I pored opadanja stranedominacije cela struktura u Italiji bila je zavisna od panije. Izdeljena je na viedrava-gradova. Predstavlja zemlju na margini, ali je kolevka jedne nove kulture to je apsurd.Vatikan je bio drava ogromne moi i uticaja na evropsku i svetsku istoriju.Kongregacija Propaganda fide oformljena je zvanino 1628, a zapravo postoji jood XVI veka. To je institucija koja obuava misionare, institucija centra moi, ideja propagande zasnovana je upravo tada. Inkvizicija time postaje manje bitan faktor- politica della moderazzione .Misionari koji se formiraju su kolovani ljudi i i maju raznovrsnu obuku, nisuzadueni da hapse nekatolike, ve da propovedaju. Sve je bilo u slubi ubeivanja.Retorika jeste sutinski vana, kao to je poetika bila u renesansi, ali retorika kaosistem komunikacije, pre svega Aristotelova II knjiga. Sve u baroku podreeno jekomunikaciji. Ne apeluje se na intelekt, ve na emocije. Barokno slikarstvo nijespontana manifestacija nekog principa, ve i zato to je sutini vizuelizuje. Barok zbog toga zahteva pokret-ekstazu. To je fizika relacija ekstaze jak kontrast svetlo-tamno. Pusen sa svojim svetlim likovima nije preterano interesovao crkvene patrone.Ali, kako je vek odmicao, ublaavala se strogost Tridenskih dekreta i umetnost se

priblizavala estetizmu. Povratak estetizmu znaio je prihvatanje aktova ulnosti. To jedoba nestajanja jedne rigidnosti. ulnost je ono to karakterie rimski barok.Postavlja se pitanje jezuitskog uea u zrelom rimskom baroku. Ima autora kojinajvei znaaj pridaju ovom redu, ali ima i onih koji ih ne gledaju kao posebno bitne. Ne postoji jezuitski stil, ali postoji jezuitska strategija. Arhitektura je izduena, zatoto su jezuiti glavni propovedniki red, a pastvi je trebalo otvoriti pogled na oltar. Nema pregrada, najee ni kupole. Ideja neba premeta se na trijumfalni luk. Muzikakoju propagiraju jezuiti je polifona, podiu se pevnice, gde se smetaju orgulje. Crkva postaje teatar, prevazien je antagonizam prodesse-delactare. Ide se na karnevale,ceremonije i uopte jednu spektakularnost. U slikarstvu i skulpturi postoji itav niz primera, posebno meu umetnicima koji rade za jezuite:Rubensu Antverpenu;Piero da Cortona ide na ulnost i jedno radosno slikarstvo. U jednom traktatu,napisanom u saradnji sa jednim jezuitom, on tumai akciju slikarstva.Bernini-San Andrea al Quirinalle. Bernini je upranjavao duhovne vebe. Bio je lini prijatelj sa generalima jezuitskog reda, opipljivost, realistinost, ekscentrinost.Pored jezuita tu su i oratorijanci i teatini, ali je njihova uloga manja.Papa Pavle V Borgese. Paolinska era je vreme velike izgradnje novih crkava irestauracije starih. Pokuao je sa restauracijom marijanskog kulta (dekorum kod

Karavaa). Ali, to je njegova poetna faza, posle se toga oslobodio. U vreme Pavla V

22


23/78

podie se velika fontana. Za uzor mu je posluilo Trajanove vreme. (Trajan je imao preko 1000 fontana i 11 akvedukta).Scipione Borgeze- Sa njim poinje period barokne patronae. Za rimsku sredinu

to je vrlo karakteristino umetnik je podanik, servitu partikolare. itavXVII vek slikari se polako oslobaaju te zavisnosti i postaju slobodniprofesionalci. To je postepen proces. Borgeze je sakupio jednu odnajznaajnijih kolekcija slika-galerija Borgeze. Sve su slike vrhunske.

Grigorije XV-kratak pontifikatUrban VIII (1623-44)-Mateo Barberini. Njegove dve decenije su zlatno doba zaumetnost. Konceptualno, radi se o jo razraenijem vremenu. Bukvalno, od prvogdana, zapoeo je jednu novu umetnoku politiku. Okruio se neacima, pozvao jeBerninija. To je vreme velike umetnike produkcije, traena je i naena jedna formakoja je zadovoljavala.Karai je bio hladan u tom svom klasicizmu, Karavao je bio opasan, trebalo je naineto to e veliati taj pontifikat. Zahtevana je umetnost koja e ubediti uneophodnost pripadanja toj crkvi. U njegovo vreme konsolidovana je katolika crkvau Francuskoj, junoj Nemakoj, Austriji, Poljskoj, delovima vajcerske. Takvaumetnost koja je bila apoteoza. Ona se nije mogla stvoriti spontano, ve patronano,razraeno.Inoentije X- Smatra se da je ovaj papa nije imao tako jasnu odreenu politiku premaumetnosti kao Urban VIII. Nije se ak slagao sa njegovom politikom, promenio je iumetnike.Landfranko- San Andrea della Vale. Ovom kupolom poinje nova fazailuzionistikog slikarstva. Apoteoza Bogorodice-Vaznesenje, ideja telesnogvaznesenja koju su razvili vizantijski teolozi. Telesno vaznesenje je uspinjanje, predaja pojasa svetom Tomi. Ta ideja je bitna kako na Istoku tako i na Zapadu.Meutim od XVI veka Bogorodica se uspinje na oblacima. Stara ideja Bogorodica-ecclesia, je u sutini velianje crkve. Veoma vana je lanterna, kroz koju prodiresvetlost, tako da se prava suneva svetlost ugrauje u slikanu strukturu, kojoj se dalje podreuje i apsida i itav niz svodova. Gore je sveti Duh-stara ideja Hrista kao Sunca.On je u samoj svetlosti jer je i lanterna otvorena. Iz te lanterne padaju zraci i probijajuse preko anela, da bi najintenzivniji bili kod Bogorodice. Landfranko pripada biloljskoj koli, koja neguje tradiciju kvadrature, koja se ovde potpuno odbacuje.Correggio, Vaznesenje Bogorodice, Katedrala u Parmi. Bolonjezi su prizivali

Korea, njegova najvea promena je u lanterni, ali je koncept drugaiji. Ta apoteozamnogo je izraenija.Piero da Cortona, Palata Barberini za Urbana VIII. Postojala je alegorijskoamblematska predstava kao idejna platforma-Trijumf boanske premudrosti kaoglorifikacija vladavine Urbana VIII. On se donekle vraa kvadraturi i deli svod na pet polja, na ostalim poljima su mitoloke scene Gigantomahije-aluzija na trijumf pape injegovu pobedu nad jeresi. dekoracija je povratak na antiku fazu Rafaela, moderna je pak jer koristi pravi tuk, kasnije dolazi do njegove simulacije. Skraenja zneekoncept brisanja granica, otvaranja neba, pripadnosti jednom viem svetu. Kortona esve te figure objediniti, trijumfalna tema zahtevala je trijumfalno predstavljanje.Trijumf Urbana VIII-neke glavne ideje, pele, nisu stavljene na heraldiko mesto ve je oko njih lovorov venac. Mateo Barberini bio je pesnik. Lovorov venac je njegovvenac koga po amblematskim zbornicima nose nose tri personifikacije- ljubav, vera i

23


24/78

nada. Na vrhu venca je figura sa kljuevima-predaja vlasti. Fugura sa papskomtijarom je figura Rima- Rim kao centar sveta. U donjem delu freske glavna figura sedina oblacima i nosi skiptar i plamen na ruci- figura boije premudrosti. Kosa je vremeu obliku Saturna. Boanska premudrost je oko sebe ostavila vreme. Kruna od sjajnihzvezda je besmrtnost. To su tri krune i sve tri su besmrtne. Lovorov venac, papskakruna, kruna besmrtnosti zvezda. Sve je slubi glorifikacije Urbana VIII i papskemoi njegove politike.Fontana ima veu tadiciju u Firenci. O njoj se razmiljalo kao o jednoj arhitektonskojformi. Sa Berninijem, fontana postaje posebna arhitektonsko strukturalna forma. Najbitnije je fontana 4 reke. U njenu ideju ugradila se hermeneutika i alhemija, i inae prisutna u umetnosti visoke renesanse. Postoji verovanje da je u hijeroglifimaouvano znanje, da je u njima tajna mudrosti. To je i obelisk, sa aspekta alhemije, jer se zavrava piramidom. Piramida je sama svetlost, a ona je boanstvo. Ta ideja je postavljena na stenu, koja opet nosi svoju simboliku. Papa je izjednaen sa samimsunce. Ideja trijumfa je uvek u slubi crkve kao politike institucije.

RetorinostRetorika je bila stub evropske civilizacije do XIX veka kada se pretvara u predmet ukolstvu. Ve Gete ali za retorikom. Njegov Faus je ovek jako razoaran u znanjekoje stie kolstvom. Jo je Aristotel pisao da je retorika nain da se slabija stvar pretvori u jau. Jedna ubeivaka vetina. Mehanizam komponovanja besede se primenjuje u baroku u umetnosti. To postoji u Vizantiji kod Psela, na Zapadu je tokod Albertija. U Traktatu o slikarstvu Alberti kae da je funkcija slike jednakafunkciji besede koja treba da ubedi.Ljudska dua i njene strasti pokreu telo u akciju-Aristotel

AlegorinostUniverzalni nain miljenja ne samo baroka. Aleksandrijska kola ranog hrianstva-Filon, Kliment, Origen.Bernini, Nuda veritas- Naga istina (40-e godine XVII veka), to je trebalo da budealegorijska skulptura. Vreme koje otkriva istinu. Izvedena je samo figura Istine. Nije u pitanju zvanina porubina, te sadri kako najlinije aspekte, tako i religijske isekularne epohe. (Psalm 85, stih 11 Istima e niknuti iz zemlje; Matej 10, 26 Ne boj se dakle jer nema nita skriveno to se nee otkriti ni tajna koja se nee doznati)Vreme je otac istine- Veritas fillia temporis.

Bernini obrauje staru ideju i predstavlje je gotovo isto kao Ripa u Ikonologiji, ali je boji linim aspektom. Vreme se uvek predstavlja kao muka figura koja ima krila ikosu. Vreme koje unitava i vreme koje otktriva. Figura je trebalo da bude nastubovima, ruinama i da podie draperiju. Istina je naga mlada ena. Ona sedi, polulei, na steni, a njena leva noga je oslonjena na zemaljsku kuglu. Istina seosmehuje. Ona dominira nad svim onim to je na zemlji. Drugi atribut je sunce, kojeona dri u levoj ruci. Nuda veritas je prijateljica svetlosti jer je i ona sama svetlost.tehnika virtuoznost- jako ulna. Senzualnost kod mermera razvija Bernini. Kada je pisao testament Bernini je parafrazirao Matejeve stihove i naglasio da je istina najveavrlina. Kada je doao Inoentije X poruen je kampanil koji je Bernini radio za crkvusvetog Petra. Tada je Bernini ostao bez slube. Tako i alegorija istine ima lini

momenat-povreeni ponos.

24


25/78


26/78

Protestanti odbacuju kult svetitelja i kult muenika kao i relikvije. Na XXVsesiji Tridenskog koncila2 brane se svi ovi kultovi.

Na samom kraju XVI veka otkrivene su moti svete Cecilije.3rheolokaistraivanja je radio Bossio. (U XVI veku je objavljena Roma soterranea. ) KardinalSpondrati krenuo je sa restauracijom bazilike Svete Cecilije na Trastevere. Oko ovecrkve je enski samostan. Tu se moe uti najlepe ensko pojanje.

Stefano Maderno, 1600.uradio je svetu Ceciliju. Autor koji je mnogo radioali nikad nije dostigao ovo delo. On je dobio u zadatak da predstavi svetiteljku kako je pronaena. O tome su pisali Bosio i Baronijus. Skulptura se nalazi iznad oltara crkve.U pitanju je neretorina forma, ne postoji gest, ne postoji kontakt sa licem, ali postoji jedna neverbalna komunikacija. Postoji metafiziko utanje koje iz nje probija. Ovaskulptura je dosta uticala kako na baroknu skulpturu tako i na slikarstvo. KodKaravaa je sveta Lucuja uSahrani svete Lucije slino postavljena.

Ovo je vreme rimskih devica-Pudencijane, lucije, Bibijane, Cecilije. ovek zasluan za ove kultove je Baronijus koji je sastavio Rimske martirologe . Jedna odsvetiteljki koja je ula u modu je sveta Bibijana. Njene moti pronaene su uampulama. U to vreme na rimskoj stolici je papa Urban VIII, koji trai da se ispitaoriginalnost tih ampula.Bernini 20-ih godina dobija narubinu od pape da uradistatuu svetiteljke. Retoriki gest, apsolutna posveenost Bogu, uzdignute oi,draperija koja podrava mentalno stanje linosti. Svetiteljka je sada prikazana mnogoelokventnije, retorinije. Ovde se uspostavlja forma Berninijevog budueg stvaranja,uspostavlja se zreli Berninijev manir.

Dekoracija svetog Petra i koneto dekoracije

-Kongregacijska i hodoasnika uloga svetog Petra.Ve je papa Klement VIII, sa peijateljem i savetnikom ezare Baronijusom,uspostavio koncept dekoracije koji sutinski nije promenjen narednih 40 godina. Zavreme pontifikata Urbana VIII dekoracija je doivela finale u Berninijevom baldahinu. Koncept je bio da se objedine najcenjenije relikvije upravo na mestu groba prineva apostola. Taj deo svetog Petra je postao najgrandiozniji relikvijar uhrianstvu. Transver je relikvije sa jednog mesta na drugo je velika tema barokneumetnosti. Negovan je strai princip ugraivanja relikvija u stub. Urban VIII dajezadatak Berniniju da napravi nacrt za skulptoralno reenje. Dolazi se do koncepta dase naprave velike nie u stubovima i da se tu smeste gigantske skulpture, a da se iznadnia oznae mesta relikvija.

Bernini-Longin. Longin, rimski centurion koji doivljava veliko unutranje preobraenje. Potpuno rairene ruke-retoriki gest (to ranije nije vieno u skulpturi).Ovaj gest- podignute ruke, dlan okrenut na gore i raireni prsti-oznaave trijumf.Draperija u kaskadama po kojoj se prepoznaje Bernini. Kovrze brade i kose. Sve ufunkciji da ubedi, da uveri, da pokrene.

2 III, 13 1545 . 1563.

Benedictus Deus (1564) :Sanctus Oficium Index.3 O .

26


27/78

Francesco Mochi-sveta Veronika. Volto santo (sveto lice) bio je ukradeno zavreme Saco di Roma. Ono je naeno i ponovno je uspostavljen kult. Moki je potovao berninijevsku uznemirenost. Ova skulptura je sutinski nepokretna.

Fransoa Dicklesney-svetai Andreja. Umetnik je flamanskog porekla.Formiran je u Rimu. Del Poco, antikvar, bitan je za formiranje njega i Pusena-insistiranje na precrtavanju antikih uzora, (papirnati muzej). Barokni klasicizam.Andrej jako podsea na Longina. Sutinski samo po draperiji biva jasno koliko jeDikesnoj imao razvijen umetniki izraz.

Sveta Jelena je etvrta skulptura.Barok kao misao potekao je iz epohe reformi crkava, ali se istovremeno

deavala i tz. kopernikanska revolucija. U italijanskoj i panskoj poeziji tog vremenanajea je re metamorfoza.

Hronotopiki koncept barokne skulpture.Linost koja je u mirovanju ne izraava svoju sutinu, koliko to izraava

pokret, Bernini.Sutina je u promeni, kretanju, Paskal.Nijedna epoha nije bila toliko optereena i zadivljena formom vremena,

Panovski.Bernini, Apolon i Dafne, rane dvadesete XVII veka. Uraena po naridbini

iriona Borgezea, kardinala, neaka pape Pavla V. Pravljena je za vilu Borgeze. Poulazu u vilu, prvo to se videlo bila su Apolonova lea-faktor iznenaenja.Dominikino u vili Andobradina je predstavio ovaj trenutak. Niko kao Bernini nijeuspeo da predstavi metamorfozu. Na njega je uticala jedna pesma anbatiste Marina.

Mehanizam pesme ugrauje se u delo. Upravo Marina je napisao kako se njena kosa i prsti pretvaraju u lie, telo u koru a prsti u korenje. Jo je Baldinuo napisao daBernini ree marmer kao da je vosak. Ovo je skulptura, jedna od retkih ako ne i jedinakoju je cenio XVIII i XIX vek. Apolon poiva na Apolonu Belvederskom. Antika je iu baroku bila normativ. Sam je Bernini izjavio da se u ranim delima okretao antikojskulpturi. Aristotelijanski koncept selekcije i idealizacije. Bernini je antike statueoslobaao. Budua kritika e mu to zamerati i posebno ceniti uravnoteenost, mir. Jo je anbatista Bolonja u Otmici Sabinjanke pokazao koncept posmatranja skulpture sasvih strana.

Otmica Prozerpine-dramatinost, sukob. Prava barokna antiteza. Krvnik i

rtva. David-koncept pokreta, promena. David kao univerzalni princip, univerzalniideal kod Mikelanela. Bernini stvara upravo suprotno. Posmatra se ukljuuje u prostor i akciju. Ne postoji tenzija unutar skulptureve je tenzija izbaena iz sebe. Nalicu se prepoznaje emocija, bes. Baldinui kae da je budui papa Urban VIII, koji jeimao udela na Berninijevo obrazovanje, dolazio i pridravao umetniku ogledalo, dok je radio, jer mu je David autoportret.

Alessandro Algardijedan od najboljih baroknih skulptora.Odrubljivanjeglave svetom Pavlu-oltar za crkvu svetog Pavla u Bolonji. Algardi je Bolonjez,formiran u bolonjskoj koli. Poznija kritika od Belorija, nadalje, smatrala je da je

Algardi suprotnost Berniniju. Apsolutna proraunatost, antiteze, to je bila velikavrlina i Pusena-stoika ozbiljnost Pusena i Algardija.Susret pape Lava i Atile, reljef.

27


28/78

Temu je obraivao Rafael u stanci Eliodoro. Ponitenje zatvorenosti reljefa kaoforme, piktoralnost-bel composto.

Ideje u baroku i nain na koji su one izvoene

Blaena Ludovika Albertoni, 1674. U pitanju je delo poznih Berninijevih godina.Patron je bio kardinal Altijeri-Albertoni. Kapela se nalazi u crkvi San Francesco aRipa. Kardinal je bio iz porodice pape Pavla X?. Ludovika je bila milosrdna dama s poetka XVI veka, koja je ceo svoj ivot i imetak posvetila pomaganju bolesnih isiromanih. Ona je neposredno pre izvoenja ove skulpture deatifikovana. kardinal je poruio ovu skulpturu kako bi glorifikovao svoju porodicu.Bel composto (Bernini je njegov pravi izumitelj) Fuzija svih likovnih umetnosti. To jeostvareno u Svetom Petru. San Andrea al Quirinale-apsolutno proimanje arhitekture,skulpture i slikarstva gde su sve te umetnosti dobijale oblik one druge. U manjoj merito je primenjeno i u ovoj kapeli. Kako predstaviti ono to je ustvari nepopravljivo.Berninija zanima kako da konceptualno, duhovno-materijalizuje. Bio je svestan da tone moe samo skulptura, te da je za to potrebno jedinstvo svih umetnosti. Sve to se baroknoj umetnosti deava proistie iz potrebe da se predstavi ideja(to se tie samogizvoenja). Fokus celog projekta je skulptura, ali ona nije dovoljna sama sebi. bernini je poeo od arhitekture i napravio neku vrstu kapele i kapeli. Skulptura i slika u pozadini su na oltaru. Bone zidove je probio prozorima, koje vernici ne vide,teatarski efekat. Ali svetlost obasjava skulpturu. svetlost kao likovni element i deokonceptualnog duhovnog programa. U veini literature govori se o smrti. Oi su jojzatvorene, usta poluotvorena, ali je njena senzualnost manje ekstatina od sveteTereze. Ona je odevena i ima cipele. Mogue da je umrla doivevi ekstazu. Idraperija je tu da bi istakla njenu patnju. Isti naboj se ponavlja na draperiji pod

krevetom na kome lei. Dva literarna izvora govore o njoj. Santinji I voli damore -Uzleti, letovi ljubavi. Santinji pie o njenim mistinim iskustvima i zanosima. Incendio amoris -Poar ljubavi. To je neto to pie u Pesmi nad pesmama, 8 pevanje.Iz tog spisa postoje razni oblici tog mistinog iskustva. Santini govori da je njena duatrenutku incendio amoris uzletala i susretala se sa raspetim Hristom i doivljavalatranscendentalnu smrt, smrt due kroz ujedinjenje s Bogom. Jedna od karakteristika jeste iznenadnost tog mistinog dogaaja. Jedan od ljudi koji su to doivljavali jesteFilipo Neri (Karavao). ovek koji je bio sklon alama, ali je bio duboko poboan.esto posveen molitvama. Njegov prijatelj Baronijus je opisao trenutak kada je Neridoiveo jedno takvo iskustvo. Bernini je sigurno znao za takva iskustva te mu je to posluilo da predstavi Ludoviku. Santinijevo delo je moglo da poslui za ovakavnain predstavljanja. Barok je voleo da bude nedoreen. Ne znamo da li je iva ilimrtva, da li pati ili uiva. Kod Tereze Avilske ima anela i eksplicitnog znaka vizije.Ovde toga nema. Posmatrau je ostavljeno da o tome razmilja i aktivno uestvuje udelu. Drugi elementi koneta (naslikan nar), slue da stabiliziju znaenje i da naglaseda nije u pitanju telesna smrt ve sjedinjenje due s Bogom. Bernini je trzio da slikuuradi Gauli. Bogorodica predaje Hrista svetoj Ani dok aneli bacaju rue na njihoveglave. slika slui da podsea na Ludovikinumilosrdnu delatnost jer je Bogorodicaarhetip teoloke vrline karitas-kao ljubav i milosre. Slika ima i drugi nivo znaenjakoji je u svetoj Ani. Sveta Ana kao simbol kontemplativnog ivota. Uzimanje Hrista uruke je alegorija mistinog jedinstva due i Boga. Upravo to simbolizuje znaenjeskulpture-Ludovika Albertoni doivljava trancedentanu smrt. U pitanj u je baroknidijalog izmeu skulpure i slikarstva. Ujedinjene slue istoj svrsi-ubeivanju vernika.

28


29/78

Predstavljeno je nekoliko amblema, nar, rue, gorui kandelabri, plamtee srce,atributi hristove ljubavi i stradanja, simboli idtorije spasenja.Plamtee srce-pobonost koja se razvila iz Hristovih rana. jezuiti su propagirali ljubavHristovu i stradanje. Posebno gorua ljubav-incendio. Postolje kandelabra je Janus(dvolini bog). Identini takav kandelabr predstavljen je kod Ripe u ikonologiji iesplicitno izraava Boansku premudrost. Svi mistiari su u sjedinjenju s Bogom biliosloboeni svega to je zemaljsko i spoznali u tom trenutku boansku premudrost.

Trg svetog PetraAleksandar VII (1655-1677) iz porodice Kii, rodom iz Sijene. Dugo je biodiplomata. Bitan je za potpisivanje Vestvalskog ugovora. Slikarstvo ga nije uopteinteresovalo. Imao je kolekcije sredra, zlata, a prvenstveno su ga interesovalearhitektura pa zatim skulptura. Bio je patron, Catedra Petri, Scuola Regia, Grobasvetog Petra.

Prave, iste, velike ulice. Piazza di Popolo, Via del Corso, sve je to uraeno podnjegovim pontifikatom. Nazivao je sebe novim Aleksamdrom, koji obnavlja i stvaranove gradove. Za trg ispred svetog Petra angauje Berninija. Jedan od problema bila je Mdernina fasada, koja je vertikalnou spreavala da se vidi Mikelanelova kupola.Mikelanelo je projektovao kupolu za centralnu graevinu. U baroku, najviezahvaljujui propovednikim redovima, dolo se do zakljuka da taj plan ne odgovaramisi. Otuda sveti Petar dobija longitudinalni plan. Zadatak koji je dobio Bernini bio je da se formira trg sa koga e se crkva videti kao celina. Prvi projekat koji jenapravio Bernini bio je trpez, koji je odbijen.Bernini- Mikelanelo, Kampiolo, Palata senatora (Upravna zgrada Rina kao

repudlike, Mikelanelo je republikanac, otuda Brut). Mikelanelova ideja bila je dastepenice vode po sredini ose koja vodi u Palatu. Ideja brda kojim se iskazuje urbanosti civilno pravo. Bernini sada eli dapokae da je papa vladar trga, Rima i celog sveta(Urbi et orbi). Ideja je da se papa vidi dok blagosilja, ali i da se uje tako da jeakustika morala da bude reena. Bernini je zamislio da se na ulazu u Palatu Rustikueinaprave propileji. To nije izvedeno. Bernini je insistirao da se ceo trg mora videti.Oval se zasniva na dijagonalnom preseku i smatran je boanskom formom. Ceo trg jesainjen od portika. Stubovi su dorski sa jonskom entablurom. Il nuovo teatro. U svimtekstovima tog vremena pominje se u vezi sa trgom re teatro.Jezuiti su shvatili znaaj teatra. Obelisk- kao sunce oko koga se vrti Urbi et orbi.Koncept univerzume i cele hrianske vaseljene. I sam Bernini je pisao da je kolonadai cela pjaca: Ruke crkve koje okupljaju vernike, ali i jeretike i na kraju nevernike.

29


30/78

Tridenski koncil i religiozna umetnostA. Blunt, Artistic Theory in Italy, 1450-1600, 103-137.Tipovi slikarstva koji se najee nazivaju terminom manirizam, daleko su od jedinstvenosti. Razliiti delovi Italije u razliitim stupnjevima razvoja i pogoenirazliitim politikim nevoljama XVI veka, proizveli su raznovrsne stilove. UMikelanelovom kasnom periodu vidimo traginu mistinu formu manirizma. Vazari predstavlja aristokratsku verziju stila koji je odgovarao dvoru Mediija. Razliiteforme manirizma razlikuju se meu sobom, ali uporoene sa umetnou visokerenesanse imaju dosta zajednikog; jer su nastale na slinim osnovama politikoj ireligioznoj reakciji koju je savez papstva sa panijom uinio moguom posle 1530.godine.Istorijska situacija iz koje je iznikao manirizamParadoksalno, konani rezultati Pljake Rima bili su, zapravo, jaanje papske vlastiane njeno slabljenje. Klement VII je bio vie uplaen revolucijom u Firenci negosamom pljakom, shvatajui da je otpor Karlu V bio uzaludan, i da njegova jedinanadea lei u savezu sa panijom. Stari temelji na kojima je izgraena veliina Italijenestali su. Velike trgovake republike, kao Venecija i Firenca, bile su osuene na propast padom Carigrada i otkriem Amerike, uniten je mediteranski monopol nadglavim putevima, a sam Rim je bio ruinirann izmom crkve. Ako je Italija nameravalada sauva bilo kakvu poziciju u Evropi to je moralo biti novim sredstvima i savez sapanijom inio se da nudi pravu priliku.Posle 1530. papstvo je i dalje najmonija drava u Italji, ali to je bilo novo promenjeno papstvo, njegovom politikom sada je dominirao novi saveznik. panija jesocijalno i politiki zaostajala za italijanskim republikama i severo zapadom Evrope.Ona je jo uvek bila polu feudalna, i tek je postajala moderna Drava. Papstvo je idalje imalo nameru da dominira itavim poluostrvom, ali to je nameravalo da uini podrkom, me trgovaca i bankara, ve strane snage sa gotovo feudalnim idejama imetodama.Cilj papske politike druge polovine XVI veka nije bio da ojaa dravu, ije su temelje postavile renesansne pape, ve da ustanove crkvene apsolutizam koliko god je tomogue u Italiji, bilo kojim sredstvima. Najfatalniji postupak papstva bilo je uvoenjesamoubilakog panskog poredskog sistema, koji je ubrzao ekonomkski kolaps koji bise ionako dogodio Italiji. Optije gledano karakter drave ranog perioda protivreformacije imao je nameru da povrati crkvenu dominaciju koju je crkva imalatokom srednjeg veka. Na intelektualnom polju ovo je znailo suprotan korak od svih dostignuarenesansnog humanizma. Individualni racionalizam humanizma igrao je znaajnuulogu u razvoju Reformacije, i humanizam je stoga anatemisan od Kontrareformacije.Pokret je bio isti toliko kontrarenesansni koliko kontrareformacijski, i namerio se daunuti ljudsku skalu vrednosti u koju su humanisti verovali i da je ponovo zameni sa

teolokom skalom kao to je to bilo desegnuto tokom srednjeg veka.

30


31/78

Jedan od prvih objekta kontrareformacije bila je zabrana prava induvidui da reavasve probleme miljenja ili svesti prema vlastitom sudu razuma. Zahtevali su prihvatanje autoriteta. Njihov stav moe se najbolje sagledati po upotrebi oruja kojesu koristli najmonija su bilaInkvizicija i Jezuiti. Zahtevano je rtvovanjeintelekta ne njegova posvetaEfekat svega je bilo unitavanje individualne misli ,to je bila negativna strana kontrareformacije. Pozitivna je bila da se omogui ljudimakao ti je Karafa da reformiu crkvu,da sa pasioniranom i nesebinom posvetom Isusuraire ono u ta su verovali da je istina. Na umetnost efekat kontrareformacije bio je isti kao i na druge oblasti kulture imiljenja. Nakon 1530. humanistika kola slikarstva koja je cvetala u Rimu je polakoopadala. Umetnici nisu vie pravili nova otkria o spoljanjem svetu. Njihov raduglavnom je kontrolisala crkva, i kada im je doputena odreena sloboda, oni kao dasu izgubili interes za spoljanji svet. Njihova preokupacija nije vie rekonstrukcijavidljivog univerzuma, ve razvijanje novih metoda crtanja i kompozicije. Ne zalaze unovo polje ve istrauju ono to su predhodnici i koriste ih u nove svrhe. Naputaju

renesansne ideale ubedljivog prostora i normalnih proporcija, i koriste slobodno,skoro kao srednjovekovni majstori, sud u konstrukciji i namernoj izduenosti.Suzdran i realistiko kolorit renesanse zamenjuju tonovima koji apeluju direktno naemocije pre nego na um. Zapravo, na mnogo naina, maniristi su bili blii umetnicimasrednjeg veka nego njihovi predhodnici. Maniristi vole teme koje im omoguuju daistaknu teoloki ili nadprirodni aspekt.Protestanti negiraju vrednost bilo koje vrste religiozna umetnosti, te je stoga postaloneophodno dokatai da, su sveti likovi daleko idolatrije, i da su oni incitement pobonosti i sredstva spasenja. Stoga su prvi radovi o umetnosti koje je proizvelakontrareformacija serija traktata u kojima su svi raniji argumenti teologaikonokoloke borbe oivljeni i upotrebljeni protiv protestanata.Stare fraze, kao Grigorijeva da je religiozno slikarsvo Biblija za neuke, ponavljajuse i pojavljuju kod svakog pisca o umetnosti tokom poznog XVI veka, i pre krajaTridenskog koncila umetnost je ne samo bila spaena za religiju ve je postala jednood najvrednijih oruja u propagandi.Kada je na poslednjoj sesiji u decembru 1563. Koncil diskutovao o problemimareligiozne umetnosti sledili su ovakvi zakljuci:Likovi Hrista, Bogorodice i ostalih svetitelja trebaju da se zadre u svim crkvama ida im se odaje dolino potovanje i oboavanje, jer kroz njih se klanjamo svetiteljimakoji su na slikama prikazani, oboavamo Hrista. (drugi nikejski sabor)

Bisupi e paljivo pouavati ovo: da priama o naem spasenju, koje su predstavljene slikama ili drugim prezentacijama, ljudi moraju biti podueni i ubeeniu svojoj veri, i stalno u svojim mislima promiljati veru. Takoe se velika koristdobija od svih svetih slika na samo da bi ljudi boju re, i zbog njegovih darova, da biupoznali uda koja Bog Otac ostvaruje preko svetaca i njihovih primera koji postajuuzor vernicima. Stavljaju se pred vernika da bi mogli Bogu tahvaliti za ove darove ida svoje vlastite ivote ureda po ivotu svetaca, i da bi se mogli pobudi da oboavaju ivole Boga i da bi negovali pijetitet (samilost)Sada se trebalo pobrinuti da samo ispravne vrste religioznih slika i statua bududozvoljene i da nita ne da oruje protestantima protiv katolike crkve. Veliki problem bio je stoga sauvati crkve iste od bilo kakvih jeretikih ili sekularnih slika.,ili bilo ega to je bogohulno ili nepristojno.

31


32/78

Uvrivanje doktrine i discipline to je bio jedan od osnovnih rezultata Tridenskogkoncila primenjeno je na ovom polju kao i na bilo kom drugom, i u aktima saboraitamo:Ne sme se postaviti nijedna slika koja sugerie pogrenu doktrinu ili koja moe unekom sluaju napraviti veliku greku kod neobrazovanih; Da bi ove stvari bilevernije Sveti Sinod primenjuje dekret, da nikom ne moe biti doputeno da postavi i liizazove postavljanje bilo kog neobinog lika na bilo koje mesto u crkvi, ukoliko tonije odobrio biskup Ovaj dekret, kao veina onih koji su u vezi sa religioznom umetnou, je ponovljen i proiren od sstrane grupe pisaca koji su se zauzele da tampaju odluke Koncila.Karlo Boromejski ne odobrava nita to se ne sale sa svetim prikazima tradicijomcrkve.Kardinal Gabrijele Paleotti, arhibiskup Bolonje, zabranjuje sve praznoverno,apokrifno, lano, bez funkcije, novo, neobinoFleming Molanus ak zahteva da se slike jeretika unite.Ali za umetnika nije bilo dovoljno da izbgavaju jeretiko u svom slikarstvu, on morada se blisko dri Biblije ili tradicijionalnih pria, ne dodajui im nikakve ornamente ucilju da ih uini atraktivnijim.Aneli moraju imati krila, sveci oreole i atribute, ili ako su stvarno neshvatljivi, onda je potrebni napisati njihovo ime ispod slike. Ako se koristi alegorija ona mora biti jasna, jer kako kae iljo da Fabrijano: Stvar je lepa u proporcijii kao i ako je jasna ioigledna.

Ovi autori bili su svesni da aslikari ne mogu u potpunosti da se oslone na Bibliju, i damoe biti praznina koje se mogu ispuniti detaljima, ali moraju uvek voditi rauna sasvi svi detalji pogodni za njihovu temu. Ali kada bi doli da definicije sloboda one su bile veoma male. Da Fabrijano u svom dijaloguO grekama slikara priznaje da ne bi bilo pogreno naslikati vei i li manji broj fariseja nego to je to stvarno bio, ili uinitiPilative slugezgodnije ili bilje obuene nego to su bili. Molanus i iljo se slau daumetnik moe da uvede u sliku verodostojne injenice i ideje, one koje su bazirane naautoritetu mudrog i uenog oveka. Slikaru je dozvoljeno da koristi alegoriju alisamo u cilju istine koja je strogo u skladu verovanja crkve.iljo da Fabrijano je cenzurisao Mikelanelov srani sud. On, kae da je Mikelanelo predstavio anele bez krila. Neke figure imaju draperije koje se nadimaju pod vetrom,uprkos injenici da e sudnjeg dana vetar i oluja prestati. Aneli trubai su prikazanikako stoje zajedno, iako je napisano da e biti poslati na etiri strane sveta. Meumrtvima koji ustaju iz zemlje neki su jo uvek kosturi, dok su drugi ve sa mesom,iako e se prema Bibliji vaskrsenje odigrati trenutno. iljo protestvuje protivinjenice da Hrist stoji, umesto da je prikazan kako sedi na svom tronu.Protiv reformacija nije se samo brinula da oisti religioznu umetnost od teolokihnetanosti, bilo je vano iz nje eliminisati sve to je sekularno ili pagansko, posebnotragova grkog ili trimskog paganizma. Stoga je iljo protestvovao protiv Haruna uMikelanelovom stranom Sudu.

Pije V i Sikst Vbili su stoga u pravu u svojim namerama da uklone ili unite antikestatue ili ih preobraze u hrianske. Sikst V adaptirao je dva stuba, Trajana i Marka

32


33/78

Arelija, u hrianske svrhe tako ti je na njihove vrhove postavio figure svetih Petra iPavla.Karlo Boromejski doputa korienje klastinih redova u arh. zarad sigurnosti istrukturalne izdrljivosti. Crkva je odluila da je bezopasni deo klasicizma mitologija.U poznom XVI veku, fresko ciklusi mitolokih tema su esti, ali nisu vie tretirani nanain na koji je to radio Rafael.Jula 1573. Veroneze je izveden pred Inkviziciju, kako bi branio svoju sliku Gozba udomu Levija izvedenu za refraktorijum SS. Giovanni e Paolo. Inkvizicija je bilazadovoljna izvesnim promenama na slici, iako je slika zadrala izraz svetovnosti.Veronezeove ideje su bile renesansne, on misli o lepoti, a ne o duhovnoj istini.Ven

barokna umetnost2

Documents