SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I– PRVI KOLOKVIJUM –

UPOZORENJE: Ova pitanja i odgovore koristite na svoju odgovornost. Svako Štampanje, Kopiranje i slične aktivnosti su dozvoljene, izuzev Prodaje, Iznajmljivanja i sličnih načina za sticanje materijalne

koristi.

Hvala Jeleni Momčilović na uloženom trudu pri prekucavanju ovih pitanja i odgovora.

1* ŠTA JE TO SOCIJALNA SITUACIJA A ŠTA PONAŠANJE U DEFINICIJI SOC. PSIHOLOGIJE?

Socijalna psihologija je naučna disciplina koja izučava soc. ponašanje. Pod soc. situacijom ili soc.draži podrazumevaju se druge osobe, grupe ljudi, organizacije i ustanove koje postoje u društvu, proizvode društvenog života i rada ljudi u materijalnom smislu (jezik, umetnost, društvena shvatanja, norme i kultura uopšte). Soc. ponašanje obuhvata doživljaje i postupke vezane sa soc. situacijom.

2* KAKO GLASI DEFINICIJA PSIHOLOGIJE KOJU JE DAO FLOJD OLPORT i KOJA JE NJENA GREšKA?

Prema Flojdu Olportu, soc. psihologija je grana psihologije koja se bavi ponašanjem pojedinca u kolektivnim situacijama. Greška ove definicije je što je ona preuska. Ona zanemaruje dve velike grupe problema - socijalizaciju i delovanje psiholoških činilaca na društvene pojave.

3* KAKO DRUŠTVENI ŽIVOT DEFINIŠU RUSO, HOBS i PLATON?

Platon smatra da društveni život nastaje i postoji jer ljudi sami sebi nisu dovoljni. Potrebna je organizovana duhovnost većeg broja ljudi da bi se mogli održati. Zato ljudi stvaraju društvo (državu) i zato ga održavaju. A kakva će biti država zavisi od toga kakvi su ljudi u njoj. Ljude je moguće vaspitavati i menjati, smatra Platon. Hobs, kao i Platon smatra da ljudi žive u društvu jer je to neophodno za njihovo održanje. Ali društveni život ne proizilazi iz prirode čoveka. Naprotiv, društveni zivot je nasilje nad ljudima. Ruso iznosi shvatanje slično Hobsovom da život u društvu nije prirodno stanje čoveka. Do društvenog života dolazi jer spoljnji uzroci nagone ljude na to. Zbog toga se ljudi dogovaraju da zajedno žive, sklapaju društveni ugovor, ugovor da će živeti u društvu da bi zajednički savladali teškoće. Ali Ruso nema tako rđavo mišljenje o prirodi čoveka kao Hobs. Njegov prirodni čovek koji živi sam nije rđav čovek. Tek u društvu se stvaraju moralne norme, tek u njemu ima prestupa i zločina.

4* ZBOG ČEGA SE ARISTOTEL SMATRA TVORCEM SOC. PSIHOLOGIJE?

1

Aristotel se prvi bavio pitanjem kako govornik može uticati na stavove, vrednosti svojih sagovornika tj. prvi se bavio problemom socijalizacije. Osim toga on je osnivač soc. geografije.

5* KOJE SU TRI SKUPINE PROBLEMA ZA KOJE ROT SMATRA DA IH IZUČAVA SOC. PSIHOLOGIJA?

1) Različiti vidovi neposredne interakcije ljudi a u okviru toga razlikujemo:

- proučavanje komuniciranja među ljudima- izučavanje opažanja osoba i njihovih osobina- proučavanje faktora interpersonalne privlačnosti- proučavanje ponašanja ljudi u struktuiranoj grupi

2) Proučavanje delovanja različitih soc.faktora na opažanje, mišljenje, motivaciju i celokupnu ličnost. O tim faktorima govorimo kao o agensima/izvorima socijalizacije. možemo razlikovati:

- proučavanje procesa soc. učenja- proučavanje agensa socijalizacije - proučavanje efekata socijalizacije- proučavanje soc. motivacuje ljudi- proučavanje soc.stavova, nastanak i menjanje

3) Pitanja o ulozi pojedinih psihičkih funkcija i posebno ličnosti i njenih osobina na društvene pojave i društveno zbivanje, a u okviru toga razlikujemo:

- proučavanje političkog ponašanja- psihologiju međunarodnog ponašanja- proučavanje uloge psiholoških cinilaca u ekonomskom pogledu- javljanje delikventnog i devijantnog ponašanja.

6* KOJA SU TRI PERIODA RAZVOJA SOC. PSIHOLOGIJE i KOJE SU NJIHOVE KARAKTERISTIKE?

Mogu se razlikovati tri perioda u razvoju soc. psihologije:

1) Relativno dug period u kome soc. psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska ni empirijska disciplina. pojedini soc. psihološki problemi pretresaju se u okviru filosofije. Sistematska ispitivanja se ne vrše. Taj period traje od antičkih vremena do polovine KSIKS veka.

2) Problemi soc. psihologije se tretiraju posebno, odvojeno od drugih problema, ali još nema razrađene adekvatne metodike empirijskog istraživanja niti takvog istraživanja. Ovaj period traje od druge ½ KSIKSveka do 20-ih godina ovog veka i u njemu postoji soc. psihologija kao teorijska disciplina ali ne i kao empirijska.

3) Relativno kratak period soc. Psihologije. To je period u kome se soc.psihologija konstituiše kao posebna nauka sa fiksiranim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama, a to se događa tek početkom ovog veka.

2

7* KOJIM PROBLEMIMA SU SE BAVILI LEVIN, AŠ, OLPORT i BEHTJAREV?

Sovjetski psiholog Behtjarev (između 1920 i 1930) eksperimentalno proverava da li su tačniji sudovi i ocene koji se donose pojedinačno ili do kojih se dolazi putem diskusije u grupi. Njegova istraživanja pokazuju da se donoseći sudove i ocene u grupi tačnije procenjuje trajanje određenih vrednosnih intervala, da se sa većom potpunosti označavaju detalji na pokazanoj slici i da se uspešnije rešavaju zadati problemi. Američki psiholog Olport utvrđuje da usled prisustva drugih dolazi do povećanja učinka motornih aktivnosti: brže se obavljaju različite jednostavne radnje kada su prisutne druge osobe nego kada su ispitanici sami, a ta razlika je naročito velika kod onih koji su radeći sami radili veoma sporo. Olport zaključuje da se brzina složenijih aktivnosti u prisustvu drugih povećava, ali njihova vrednost smanjuje. Na osnovu vlastitih i tuđih empirijskih istraživanja, Olport objavljuje 1924.god. knjigu u kojoj daje pregled soc. psihologije, a u kojoj se zalaže za empirijsko izučavanje sociopsiholoskih pojava. Ovom knjigom on osniva bihejvioristički pravac u američkoj psihologiji i odlučno utiče na dalji razvoj socijalne psihologije. Levin krajem 30-ih godina započinje sa eksperimentalnim istraživanjem nekoliko složenijih oblika društvenog ponašanja, za koje je dotle smatrano da ih je nemoguće istraživati empirijski. Dobro smišljenim eksperimentom on pokazuje da je moguće razlikovati 3 tipa rukovođenja: demokratsko (pri kome svi članovi učestvuju pri donošenju odluka), autokratsko (pri kome vođa rešava sve i svima nameće svoje odluke) i zanemareno (pri kom se vođa ne interesuje za rad grupe). Još značajnija za razvoj soc. psihologije su Levinova istraživanja o grupnom odlučivanju. Koristeći posebnu vrstu eksperimentalnog istraživanja, tzv. akcioni eksperiment, ispituje problem na sadržajima koji imaju za ispitanike praktičan značaj a postignuti rezultati proveravaju se u svakodnevnoj životnoj situaciji. Levin je pokazao vlastitim istraživanjima i istraživanjima drugih, koja je pokretao i organizovao da je moguće empirijski pa i eksperimentalno istrazivati i slozenije oblike soc.ponasanja i prosirio problematiku soc. psihologije uključujući u nju i pojave rukovođenja i grupne dinamike. 40-ih godina Aš počinje sa sistematskim istraživanjima opažanja osobe ukazujući na celovitost impresije koja se formira o drugima i na važnost pojedinih crta kao centralnih crta oko kojih se impresija o drugim osobama obrazuje. Aš 50-ih godina sa svojim klasičnim ispitivanjima o pritisku grupe na suđenje pojedinca pokreće kasnije brojna istraživanja pojave konformiranja.

8* ŠTA JE ISTRAŽIVAO ŠERIF?

U smišljeno konstruisanoj eksperimentalnoj situaciji Šerif utvrđuje da mi ocene i o fizičkim i o društvenim pojavama donosimo ne samo na osnovu draži koje na nas deluju nego i na osnovu našeg referentnog sistema tj. na osnovu standarda za ocenjivanje određene vrste pojava koje smo obrazovali na osnovu iskustva. Ovim svojim ispitivanjem (prividno kretanje svetle tačke u mraku - autokinetički efekat), Šerif ukazuje na to koliko naši sudovi zavise od socijalnih momenata. Tim istraživanjem Šerif

3

pokreće mnogobrojna i plodna istraživanja o formiranju grupnih normi i o konformiranju.

9* KAKO DRUŠTVENE ODNOSE DEFINIŠE ARISTOTEL?

Aristotel se razlikuje od Platona u shvatanju o uzrocima postojanja društva. i on navodi da je društvo neophodno da bi se ljudi održali. Ali ljudi ne žive u društvu samo radi toga što im je ono potrebno za održavanje nego i zbog toga što u svojoj prirodi teže za društvenim životom, što su društvena bića. Sve ljude je moguće i potrebno vaspitavati za društveni život.

10* KAKO GLASI ŠERIFOVA DEFINICIJA SOC. PSIHOLOGIJE (ROTOVI ARGUMENTI?

Prema Šerifu predmet soc. psihologije je naučni studij neposrednog iskustva i ponašanja ljudi u odnosu na soc. situaciju. Rotovi argumenti ukazuju da je neophodno proučavati ne samo postupke ljudi nego i ono što doživljavaju. Ne ograničava se na proučavanje neposredne interakcije ljudi nego zahteva proučavanje ponašanja i iskustva u odnosu na soc. situaciju. Predmet soc. psihologije je, pored proučavanja interakcije ljudi i proučavanje uticaja soc. faktora na ponašanje pojedinca kao i proučavanje uticaja ljudi i njihovih psihičkih karakteristika na društvene pojave i društvena zbivanja.

11* KAKO JE PSIHOLOGIJA KSIKS VEKA PROUČAVALA PSIHIČKI ŽIVOT POJEDINCA?

U XIX veku se nije prvenstveno interesovalo za proučavanje psihičkih procesa u vezi sa društvenim pojavama nego se pre svega interesuje za pitanje porekla društva i pojedinih oblika društvene organizacije. Ona prvensteno iznosi shvatanja o problemima koji su sociološki, a ne socijalno-psihološki, iako pojedine društvene pojave objašnjava psihološkim momentima.

12* KAKO LAICI, U POKUŠAJU PRECIZNOG DEFINISANJA SOCIJALNE PSIHOLOGIJE, SUŽAVAJU NJEN PREDMET?

Neki od laika često smatraju da je glavni predmet interesovanja socijalne psihologije ponašanje ljudi u masi. Prema ovom shvatanju, socijalna psihologija bi, pre svega, proučavala ponašanje ljudi koje odstupa od uobičajenog (normalnog) i od ponašanja koje je u skladu sa postojećim društvenim normama (normativnog) a koje je pod snažnim uticajem emocija i javlja se u masovnim situacijama. Drugi smatraju da je glavno pitanje kojim se bavi socijalna psihologija proučavanje agresivnog ponašanja ljudi. Treći ističu kao glavnu oblast interesovanja socijalne psihologije proučavanje mišljenja i uverenja ljudi o raznim društveno

4

važnim pitanjima, tj. proučavanje formiranja i menjanja stavova i javnog mnjenja.

13* KOJI JE NAJČEŠĆI KRITERIJUM RAZVRSTAVANJA SOCIJALNO-PSIHOLOŠKIH PROBLEMA U UDŽBENICIMA?

U udžbenicima je često kao merilo razvrstavanja prihvaćen princip da se kao odvojena poglavlja prikažu one grupe problema o kojima postoji najviše istraživanja i rezultata istraživanja pa se često kao 3 velika poglavlja u udžbenicima socijalne psihologije mogu naći poglavlja o socijalizaciji, stavovima i grupnim procesima.

14* OPŠTA PSIHOLOGIJA: SOCIJALNA PSIHOLOGIJA?

Opšta psihologija se bavi proučavanjem pojedinca prvenstveno obraćajući pažnju na aktivnost čoveka u odnosu na nesocijalnu (fizičku) sredinu. Socijalna psihologija ispituje ljudsku aktivnost s obzirom na delovanje socijalnih faktora. Opšta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihičkog života a socijalna psihologija te opšte važeće zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bavi.

15* KAKVO JE HALOVO i AŠOVO SHVATANJE ODNOSA IZMEĐU OPŠTE i SOCIJALNE PSIHOLOGIJE?

Halovo mišljenje je da generalna ili opšta psihologija otkriva osnovne principe ponašanja, a socijalna psihologija te principe ekstrapolira na određene probleme kojima se bavi. Aš smatra da je socijalna psihologija posebna nauka čijim se saznavanjem dopunjuju i koriguju pojmovi opšte psihologije. Socijalna psihologija nije deo opšte psihologije, ona je samostalna naučna disciplina.

16* U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU OPŠTE i SOCIJALNE PSIHOLOGIJE?

Postoji cela oblast pojava koju proučava socijalna psihologija, a kojom se opsta psihologija ne bavi(npr. Ponasanje u grupi itd.)Socijalna psihologija ima i posebne naucne postupke stvorene radi izucavanja socijalno-psiholoskih pojava.Opsta psihologija bavi se izucavanjem psihickih procesa uopste, posmatrajuci ih apstraktno i izucavajuci ih u odnosu na fizicke objekte, a socijalna psihologija izucava te procese s obzirom na socijalnu situaciju.

17* KOJA SU TRI NAČINA PO KOJIMA SE RAZLIKUJU SOCIJALNA PSIHOLOGIJA i SOCIOLOGIJA PO PRISTUPU?

5

Tri razlike koje se ističu jesu:1) Sociologija obraca pažnju na grupu u celini, na njeno povezano

delovanje, socijalna psihologija obraća pažnju na psihičke momente u vezi sa grupom: stavove, crte ličnosti i sl.

2) Sociolog proučavajući grupu i kada se bavi pojedincem traži ono što je slično i jednako u ljudskom ponašanju dok socijalni psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumači objašnjavajući ih bilo ličnim iskustvom pojedinca, bilo nasleđem.

3) Sociolog se zadržava na sadržajima ponašanja članova grupe, na sadržajima društvenih normi, dok socijalni psiholog obraća pažnju na procese, na to kako dolazi do određenog ponašanja i formiranja određenih shvatanja.

18* KAKO KLAJNBERG ILUSTRUJE RAZLIKU IZMEĐU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE i SOCIOLOGIJE NA PRIMERU GANGA?

Klajnberg, socijalni psiholog, ilustruje razliku između predmeta socijalne psihologije i sociologije na primeru proučavanja gangova. Proučavajući gang, sociolog se interesuje prvenstveno za ekonomske i druge socijalne uzroke koji su doveli do formiranja ganga, za odnos ganga prema različitim socijalnim institucijama, za efekat delovanja ganga na zajednicu. Socijalnog psihologa interesuju psihološke karakteristike pojedinca i gang u celini, lični stavovi pojedinca kao i stavovi karakteristični za ceo gang, životne istorije pojedinih članova, delovanje pojedinaca na gang.

19* ŠTA JE FIZIČKA, ŠTA SOCIJALNA A ŠTA KULTURNA ANTROPOLOGIJA?

Deo antropologije koji proučava telesne karakteristike članova društva naziva se fizičkom antropologijom a deo koji izučava pojedine oblike i proizvode društvenog života - socijalnom psihologijom. Nauka koja se bavi proučavanjem kulture primitivnih društava nerazvijenih naroda i plemena naziva se kulturnom antropologijom.

20* KADA JE SOCIJALNA PSIHOLOGIJA OFORMLJENA i KAKO JE U POČETKU DEFINISAN NJEN PREDMET?

Socijalna psihologija kao posebna empirijska psiholoska disciplina formirana je 20-ih godina ovog veka, a njen predmet je proučavanje društvenog ponašanja ljudi.

21* KOJE SE ZAMERKE MOGU DATI TIM DEFINICIJAMA?

Izrazom ”društveno ponasanje” predmet proučavanja socijalne psihologije nije dovoljno određen.

6

22* KAKAV MOŽE BITI ODNOS IZMEĐU POJEDINCA i SOCIJALNE SITUACIJE?

Odnos između pojedinca i socijalne situacije može biti:1) Neposredna interakcija kako između pojedinaca, tako i između grupa.2) Uticaj socijalnih situacija različite vrste na ponašanje ljudi i njihove psihičke funkcije i osobine.3) Uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i društvena zbivanja.

23* KAKO BI GLASILA OPISNA DEFINICIJA PREDMETA SOCIJALNE PSIHOLOGIJE?

Opisna definicija predmeta socijalne psihologije glasi: ”Socijalna psihologija je naučna disciplina koja proučava uticaj socijalnih činilaca na ponašanje pojedinaca, njihovo ponašanje kada su u neposrednoj interakciji, kao i ulogu psiholoških karakteristika ljudi u društvenom zbivanju.”

24* ZBOG ČEGA KAŽEMO DA JE SOCIJALNA PSIHOLOGIJA IPAK SAMOSTANA NAUČNA DISCIPLINA?

Socijalna psihologija proučava celu oblast pojava kojom se opšta psihologija ne bavi, a poseduje i niz specifičnih naučno - metodoloških postupaka. Takođe, opšta orjentacija socijalne psihologije je potpuno drugačija od opšte orjentacije opšte psihologije.

25* KOJE SU RAZLIKE IZMEĐU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE i SOCIOLOGIJE PO PREDMETU, POSTUPCIMA i ORJENTACIJI?

Sociologija se interesuje za društvene pojave u celini a socijalna psihologija se bavi proučavanjem psiholoških pojava. Socijalna psihologija se interesuje za psihičke pojave i kada izučava isti onaj objekat koji izučava sociologija npr. grupu, a sociologija se uvek interesuje za grupu i druge društvene pojave kao sociološke pojave čak i kada koristi podatke o članovima grupe.

26* KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU ANTROPOLOGIJE i SOCIJALNE PSIHOLOGIJE?

Antropologija se ineresuje za karakteristične načine organizovanja života u različitim društvenim zajednicama, a socijalna psihologija se bavi psihičkim procesima i aktivnostima pojedinaca, pripadnika tih zajednica.

27* KOJA JE OSNOVNA IDEJA HEDONISTIČKE TEORIJE i KO JE NJEN TVORAC?

7

Tvorac hedonističke teorije je engleski filosof Bentam a njena osnovna ideja je da čovek svesno i nesvesno teži za zadovoljstvom i ta težnja predstavlja jedan od najmoćnijih pokretača aktivnosti, a princip zadovoljstva je jedan od najmoćnijih principa ponašanja.

28* KOJA JE GLAVNA KRITIČKA ZAMERKA OVOM SHVATANJU?

Hedonističku koncepciju mnogi opravdano kritikuju ukazujući na to da se celokupno ljudsko ponašanje ne može objasniti težnjom za zadovoljstvom jer postoji i spremnost ljudi da se udruže sa drugima i da im pomažu.

29* KOJA SU TRI ZNAČENJA SPONTANE INTERAKCIJE?

Sa stanovišta sistema i njegove efikasnosti, spontana interakcija ima tri osnovna znacenja:

1) Signalno značenje spontane interakcije je u tome što je ona uvek pokazatelj da kod učesnika postoji motivacija za odstupanje od formalizovanog ili uobičajenog ponašanja.2)Inovativno značenje se ogleda u tome što je ona ne samo izvor novih oblika ponašanja nego je istovremeno i provera njihove funkcionalne vrednosti za zadovoljavanje potreba onih koji su protagonisti promena i za potrebe sistema kao celine.3) Permisivno značenje spontane interakcije je u tome što je ona objektivna i vidljiva”mera” slobode, sigurnosti i autonomnih učesnika, a time i fleksibilnosti sistema u celini.

30* KAKO SU KLASIFIKOVANE HETEROMORFNA, HOMOMORFNA, VERTIKALNA i HORIZONTALNA INTERAKCIJA?

Homomorfna interakcija je interakcija među entitetima iste vrste (npr. interpersonalna, intergrupna, interorganizacijska i sl.). Heteromorfna interakcija je ona u kojoj učesnici ne pripadaju istoj klasi entiteta (npr. Pojedinac i grupa, grupa i organizacija i sl.). Ovo je podela prema vrsti entiteta koji učestvuju u interakciji, a prema položaju ili statusu učesnika, interakciju mozemo podeliti na: Horizontalna interakcija se odvija među entitetima koji imaju isti položaj ili različite položaje istog statusa. Vertikalna interakcija se zasniva na hijerarhijski uređenim odnosima među akterima.

31* OD ČEGA ZAVISI STEPEN PERSONALIZOVANOSTI PONAŠANJA AKTERA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI?

8

Stepen personalizovanosti ponašanja učesnika u interakciji tesno je povezan sa njihovom samostalnošću, stepenom autonomnosti u odnosu na socijalno okruženje. Interakcija je personalizovana u onoj meri u kojoj se osobe koje u njoj učestvuju osećaju lično odgovornom za svoje postupke i posledice svojih postupaka. Najveći stepen personalizovanosti karakteriše one vrste interakcija koje se javljaju u dijadama i neformalnim malim grupama.

32* KOJE JE ŠIRE ZNAČENJE SOCIJALNE INTERAKCIJE?

Izraz socijalna interakcija ima veoma široko značenje: odnosi se na sve vrste zbivanja ili procesa koji se odvijaju unutar neke socijalne situacije,nekog socijalnog sistema, između socijalnih sistema koji deluju u okvirima zajedničkog socijalnog prostora.

33* ŠTA PODRAZUMEVAMO POD ZNAKOVIMA?

Znakovi su draži koji stoje umesto nečega, koji nešto zamenjuju, npr. objekte, pojave i zbivanja, koji jedna jedinka (namerno ili nenamerno) emituje a druga opaža i na njih reaguje (u procesu komunikacije).

34* ŠTA SU SIGNALI i SIMBOLI?

Signali i simboli su dve glavne vrste znakova. Simboli su znakovi koje koristimo za označavanje stvari, odnosa, ideja, doživljaja i uopšte različitih sadržaja kojih smo svesni i želimo ih fiksirati. Oni su nosioci značenja. Signali su izraz nekog unutrašnjeg stanja organizma (afektivnog stanja ili neke intenzivne potrebe) ili su odraz neke relativno trajne karakteristike osobe (npr. crte ličnosti). Oni se spontano javljaju kao nenamerna manifestacija i nenamerna ekspresija nekog stanja i neke odlike organizma.

35* KAKO HEB i TOMPSON RAZLIKUJU 3 VRSTE KOMUNIKACIJE PREMA SLOŽENOSTI?

Tri vrste komunikacije po Hebu i Tompsonu su:1) Refleksna komunikacija je takva vrsta interaktivnog ponašanja u

kojoj nema objektivnog dokaza o svrsi ili nameri jednog aktera (pokretača) da izazove promenu u ponašanju drugog aktera (primaoca), a drugi akter reaguje na način koji nesumljivo prevazilazi ono što bi bila puka reakcija na samu draž, na ono što registruje čulima.

2) Svrsishodna ali nesintaksička komunikacija je ona u kojoj je ”pošiljalac” vođen namerom (očekivanjem) da postigne određeni bihejvioralni efekat kod primaoca.

3)Sintaksička komunikacija se javlja samo kod ljudi, zasniva se na sposobnosti kombinovanja brzog rekombinovanja reprezentacijskih

9

postupaka (postupaka koji prenose značenje). U tu svrhu ljudi se koriste govorom, jezikom.

36* KAKVO JE DENOTATIVNO A KAKVO KONOTATIVNO ZNAČENJE REČI?

Denotativno je opšte ili osnovno značenje reči a konotativno je pridodato značenje reči .

37* KOJE SU VRSTE LJUDSKE KOMUNIKACIJE?

Osnovne vrste ljudske komunikacije su: verbalna (korišćenje jezika kao simbola) i neverbalna (korišćenje drugih simbola - mimika, gestikulacija itd.)

38* KAKAV JE ODNOS CILJEVA KOD KOAKCIJE, KOMPETICIJE i KOOPERACIJE?

Koakcija ili naporedna aktivnost je vrta socijalne interakcije u kojoj svaki učesnik potpuno samostalno obavlja svoju aktivnost i postiže svoj cilj. U toku aktivnosti među akterima postoji samo mogućnost perceptivnog kontakta. Zavisno od vrste aktivnosti u prisustvu drugih osoba, učinak se povećava ili opada. Reč je o fenomenu socijalne facilitacije. Kompeticija ili takmičenje je vrsta interakcije u kojoj svi učesnici imaju isti cilj, ali je cilj tako definisan da ga može postići samo jedan od učesnika. Kooperacija ili saradnja je vrsta interakcije u kojoj postoji isti ali zajednički cilj. U takvoj situaciji efikasnost učesnika ima pozitivnu vrednost za sve ostale učesnike. Saradnja je oblik interakcije koji se javlja u svim oblastima društvenog života ljudi.

39* ŠTA JE KOMUNIKACIJA?

Na pitanje šta je komunikacija možemo dati tri vrste odgovora, zavisno od toga da li imamo u vidu:

1) Suštinu komunikacije među ljudima 2) Manifestovanje komunikacijskog ponašanja kod svih živih bćca ili

3) Komunikaciju kao izraz funkcionalnosti bilo kog sistema: biološkog, socijalnog ili tehničkog.

40* KAKVE VRSTE ZNAKOVA RAZLIKUJEMO?

Rot navodi da se mogu razlikovati prorodni znakovi (npr. izraz lica u određenom emocionalnom stanju), veštački znakovi (npr. brojevi i slova) i ikonički znakovi (npr. slika ili crtež nekog predmeta oblikom su slični predmetu umesto kojeg stoje). Osim toga Rot razlikuje dve vrste znakova prema funkciji, a to su signali i simboli.

10

41* KAKVA JE FUNKCIJA ZNAKOVA U LJUDSKOJ KOMUNIKACIJI, PO BILERU?

Prema Bileru, znakovi imaju tri funkcije, te se na osnovu njih mogu razvrstati u tri klase:

1) Ekspresivna funkcija - izražava unutrašnja stanja, npr.smeh ili plač itd.2) Apelativna funkcija - signali su znakovi koji treba da izazovu nečiju pažnju.3) Reprezentacijska funkcija - simboli su znakovi koji predstavljaju, reprezentuju i označavaju stvari i pojave.

42* DEFINIŠITE VERBALNU, PARALINGVISTIČKU, PROKSEMIČKU i KINEZIČKU KOMUNIKACIJU.

KOMUNIKACIJA:- VERBALNA- NEVERBALNA- PARALINGVISTIČKA- EKSTRALINGVISTIČKA

- KINEZIČKA- PROKSSEMIČKA

Verbalna komunikacija je ona komunikacija koja kao simbole koristi reči tj. jezik.

Paralingvistička komunikacija je sve ono što dodajemo na reč: pauza, ton, ritam, brzina, glasnost, intonacija, naglašavanje itd.

Ekstralingvistička komunikacija je potpuno izvan jezika i deli se na:- Kinezičku komunikaciku - komunikaciju pokretima, facijalna

ekspresija, telesni pokreti, držanje tela, gestovi itd.- Proksemička komunikacija predstavlja komunikaciju na fizičkoj

udaljenosti, tj. blizini. Poruka se prenosi zauzimanjem određene distance (raspored u prostoru, teritorijalno ponašanje i povratna teritorija).

43* KAKVE SU, PO HAJDERU, URAVNOTEŽENE i NEURAVNOTEŽENE STRUKTURE?

Uravnotežena kognitivna konfiguracija je ona u kojoj elementi koegzistiraju bez sukoba, bez stresa. Kognitivna struktura je uravnotežena ako su svi njeni elementi međusobno lako usklađeni da se ne suprotstavljaju jedni drugima. Uravnotežene strukture su stabilne, brže i duže se pamte, imaju veću funkcionalnu vrednost u problemskim situacijama. Neuravnotežena kognitivna konfiguracija je ona koja uključuje elemente koji su u sukobu sa drugim elementima. One su ne samo nestabilne, nego su i izvor napetosti.

44*KAKO SE DEFINISE POSTOJANJE ZAJEDNICKOG KODA?

11

Učesnici u komunikaciji koriste isto sredstvo prenosa tj. isti simbolički i semantički (signalni) sistem za cirkulisanje informacije.

45* OBJASNITE PITANJE KONSENZUSA.

Dve osobe ne vide treću na potpuno isti način:1) Osoba ne mora svakom posmatraču da okrene “istu stranu” svoje licnosti 2) Posmatrači se moraju razlikovati u vrsti aktuelnog ili mogućeg odnosa sa trećom osobom3) Među posmatračima postoje individualne razlike u osobinama koje utiču na opažanje drugih4)pitanje je da li se kod drugih osoba mogu opaziti ona svojstva koja mi kao opažaci pridajemo

Činioci koji utiču na pojavljivanje konsenzusa su:1) Primarna socijabilnost - razvijaju se sposobnosti opažanja2) Ista kultura - semantizacija određenih tipova3) Pripadnost grupi - zajedničko svojstvo4) Sličnost pojedinih svojstava opazaca - pol, starost5) I druge osobe su ljudi kao i mi

46* KAKVE SU RAZLIKE U OPAŽANJU FIZIČKIH i SOCIJALNIH OBJEKATA i ZBIVANJA?

Razlike u opažanju fizičkih predmeta i socijalnih objekata odnose se na:

1) Prirodu objekata: fizički objekti su stabilni, inertni i pasivni a socijalni objekti su izrazito promenljivi i dinamični.2) Karakter odnosa između osobe - opažača i objekta opažanja. Kod fizičkog objekta taj odnos je jednosmeran, a kod socijalnih može biti i dvosmeran3) Dinamiku samog procesa opažanja

47* KOJA SU TRI TIPA KOMUNIKACIJE, NA OSNOVU ČEGA SE ONE VRŠE i KAKVA IM JE FUNKCIJA?

Prva funkcija je kognitivna funkcija za koju se predpostavlja da je u osnovi artikulisanja, saopštenja, primanja i razumevanja poruke. Druga funkcija je verbalna i neverbalna, neverbalna je dopuna verbalnoj kojom se služe ljudi. Treća funkcija je autentična funkcija komunikacije-samoprikazivanje koje se odnosi na trenutna raspoloženja, trajne osobine ličnosti, razne socijalne pripadnosti.

48* KOJE SU 2 VRSTE ENTITETA U KOGNITIVNOJ KONFIGURACIJI KOJE RAZLIKUJE HAJDER?

Hajder razlikuje 2 vrste entiteta-personalne i nepersonalne.Personalni entiteti su osoba-opazac i osobe koje su predmet

12

posmatranja.(opazac-P, a opazane osobe-O iQ).Nepersonalni entiteti su svi ostali iskustveni sadrzaji koji su na jedan ili drugi nacin u vezi sa osobama i stoga ulaze u istu kognitivnu konfiguraciju(oznacavaju se slovima ks,y,z).

49* NA ČEMU SE TEMELJI NAUČNO SAZNANJE PO KANTU?

Naučno saznanje po Kantu se temelji na čulnom iskustvu.

50* KAKAV JE ODNOS IZMEĐU INTERAKCIJE i KOMUNIKACIJE?

Osnovni i najopštiji oblik u kojem se javlja neposredna o posredna socijalna interakcija je komunikacija.Kako Rot kaze:”nema interakcije bez komunikacije.Pri svakoj interakciji dolazi do neke vrste komunikacijskog odnosa među ucesnicima”

51* KOJI SU GLAVNI MOTIVI ZA SAMOPRIKAZIVANJE PO BRAUNMAJSTERU?.

Braunmajster govori o 2 glavna motiva ili 2 grupe razloga za samoprikazivanje: Jedan od motiva ogleda se u težnji osobe - aktera da stekne odobravanje i naklonost drugih ili da ostvari određenu korist. Ona nastoji da ponašanje uskladi sa kriterijumima i očekivanjima grupe. Takvo ponašanje se ponekad naziva upravljanje impresijom. Intenzivno samoprikazivanje u skladu sa očekivanjima određene publike predstavlja ingracijaciju ili dodvoravanje. Drugi motiv je blizak motivu samoaktualizacije. Osoba nastoji ne samo da kod drugih stvori određenu sliku o sebi, nego da svoje realno ja objektivno što više približi svom idealnom ja. Ovo Braunmajster označava kao konstruisanje sopstvenog ja. Braunmajster naglašava da je motiv ugađanja drugim osobama (publici) promenljiv, jer zavisi od toga ko su te druge osobe i od situacije u kojoj dolazi do kontakta sa drugim osobama. Nasuprot tome, motiv konstruktivnog samoprikazivanja je stabilan i zadovoljava se stvaranjem zamišljenje (željene) impresije kod drugih osoba uopšte, a ne samo kod onih koje kontrolišu određene izvore potkrepljenja.

52* OPISATI UKRATKO SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM!

Interakcija sa drugima u određenom socio-kulturnom kontekstu omogućava osobi u razvoju da do saznanja o sebi dođe opažanjem i analizom reagovanja sredine na njeno ponašanje i efekte tog ponašanja. Prvi korak u artikulaciji značenja sopstvenih postupaka je stavljanje u poziciju drugog i opažanje, analiziranje i procenjivanje sopstvenih postupaka iz perspektive drugog. Tu ideju formulisao je poznati američki sociooig Džordž Herbart Mid. Ukratko, prema simboličkom interakcionizmu, dete uči da vidi sebe onakvim kakvim ga vide ”značajni drugi”, a tokom vremena ta saznanja postaju trajni sadržaj svesti o sebi.

53* OPISATI UKRATKO TEORIJU SOCIJALNOG POREĐENJA!

13

Festindžer je izneo tezu da ljudi nastoje da imaju ispravna mišljenja o svetu i tačnu sliku o svojim sposobnostima. Ocenu o svojim mišljenjima i svojim sposobnostima ljudi mogu doneti na osnovu nekog objektivnog kriterijuma. Pošto su takvi kriterijumi u socijalnoj interakciji retko dostupni, osoba će pokušati da svoja mišljenja i sposobnosti, kao i sve ostale osobine, oceni tako što će sebe uporediti sa drugim osobama. Raspon osoba sa kojima se možemo uporediti je veoma širok. Glavna teza Festindžerove teorije je da će osoba pre odabrati da se poredi sa nekim ko joj je sličan u pogledu mišljenja, sposobnosti ili bilo kojeg svojstva koje želi da oceni, nego sa nekim koga opaža veoma različitim. Kada se radi o ocenjivanju sposobnosti, Festindžer je izneo ”uzlaznu” hipotezu: osoba će izabrati da se upoređuje sa drugom osobom koja je donekle bolja od nje, ali ne sa osobom koja je mnogo bolja od nje. Kada se radi o ocenjivanju mišljenja i stavova, istraživanja pokazuju da se kao osnova za upoređivanje podesnosti druge osobe kao standarda za poređenje uzima opšta sličnost stavova, a ne toliko sličnost u pogledu socijalnog stava koji je u datom momentu tema rasprave.

54* KAKO SE DEFINIŠE CELOVITOST OPAŽANJA?

Geštaltistička hipoteza ovako definiše celovitost opažanja: impresija o drugoj osobi je celovita, odnosi se na osobu u celini. Mi se ne zadovoljavamo sa viđenjem osobe koje bi se sastojalo iz zbira osobina ili iz zbira modifikovanih osobina, već težimo da osobu shvatimo kao entitet koji ima svoje psihološko jezgro, kaze Aš.

55* ŠTA JE TO CENTRALNOST CRTA?

Svakodnevna zapažanja i probna ispitivanja pokazuju da sva svojstva nemaju isti značaj o formiranju slike o drugoj osobi. Obično razlikujemo ona koja su ključna za datu osobu (centralne crte) od onih koja su sporedna. Nekim svojstvima pridajemo veću a nekim manju težinu.

56* KOJE OSOBINE OMOGUĆUJU TAČNOST OPAŽAČU?

1) Inteligencija - inteligentnije osobe bolje procenjuju i sebe i druge.2) Široko lično iskustvo - određuju ga starost osobe, brojnost i sadržinska raznovrsnost interakcija sa drugima.3) Kognitivna složenost - efekat širine životnog iskustva, odnosa

prema tom iskustvu i kognitivnog stila osobe.4) Neautoritarnost - neutrališe delovanje mnogih pristrasnosti u opažanju osoba i donošenju sudova.5) Distanciranje - čuvanje nezavisnosti posmatračke pozicije od različitih vrsta ličnih i socijalnih odnosa.6) Dobre socijalne veštine - pouzdanost u opažanju i ocenjivanju osoba.7) Pol - složeni faktor povezan sa sociokulturnom tipizacijom i usvajanjem polnih uloga.

14

57* ŠTA JE HALO EFEKAT?

Pojava opšteg ”tona” u ocenama raznih aspekata jedne osobe nazvane halo fenomen, halo efekat ili jednostavno halo. Halo efekat je tendencija u zaključivanju da se sposobnosti osobe u jednoj vrsti aktivnosti prenosi i na ostale vrste aktivnosti.

58* KOJA SU 3 NAJVAŽNIJA AŠOVA ZAKLJUČKA?

Ašovi najvažniji zaključci su:

1) Sadržaj datog svojstva se menja sa promenom ostalih svojstava koja ga okružuju (organiz. proces).2) Dinamička vrednost datog svojstva određena je odnosom između svih svojstava uključenih u impresiju.3) Mesto datih svojstava u sistemu svojstava određuje njegov puni sadržaj ili smisao (centralne ili periferne crte).4) Relacije su ono što određuje konkretan smisao datog svojstva, a relacije pokazuju tendenciju da budu usklađene ili suprotstavljene.

59* KOJE SU ODLIKE USPEŠNE KOMUNIKACIJE?

Uspešna je ona komunikacija koja omogućuje prenošenje poruka, koje time povećava stepen funkcionalne organizovanosti ukupne interakcije između socijalnih entiteta, koja doprinosi ostvarivanju ciljeva interakcije. Pretpostavke o uslovima uspešne komunikacije mogu se posmatrati sa stanovišta uloga koje u komunikaciji imaju učesnici sa stanovišta artikulisanja poruke i sa stanovišta sredstava kojima se komunikacija ostvaruje.

60* KAKVE MOGU BITI GREŠKE GENERALIZACIJE?

Sekord i Bekmen navode:1) Temporalnu ekstenziju – osoba - opažač osobinu koju akter ispoljava u jednom momentu shvata kao trajni atribut te osobe.2) Metaforička generalizacija - nedostatak informacija se prevazilazi zaključivanjem po analogiji.3) Funkcionalna analogija - na osnovu funkcije pojedinih delova tela i lica ili stvari koje osoba poseduje zaključujemo o trajnim osobinama te osobe.4) Zaključivanje po sličnosti - kod osobe koju smo prvi put sreli zapazimo neku izrazitu crtu po kojoj nas podseća na određenu osobu -stereotipi.

61* ŠTA MOŽE BITI IZVOR SISTEMATSKE GREŠKE?

Izvori sistematskih grešaka mogu biti u :

15

1) Osobi – opažaču. 2) Osobi koja je objekt opažanja.3) Karakteru njihovog uzajamnog odnosa.4) Kontekstu u kojem se opažanje odvija.

62* KOJE SU OSNOVNE PERSONALNE DISPOZICIJE?

Personalne dispozicije su faktori koji su u osobi. One se dalje dele na dve podgrupe: sposobnost i motivaciju. Oba uslova su nužna, ni jedan sam za sebe nije dovoljan - njihov odnos je multiplikativan. Osnovna razlika između sposobnosti i motivacije je u stepenu njihove stabilnosti. Sposobnosti osobe su stabilne, a motivacija se menja i promene mogu biti brze i velike.

63* KAKVI ISHODI AKCIJE MOGU BITI?

Ishodi akcije, po Hajderu, zavise od dve grupe uslova:

1) Faktora koji su u osobi 2) Faktora koji su u sredini

Prema Hajderu, odnos između sredinskih i personalnih faktora je aditivan, ako je jedan od dva faktora dovoljno snažan može doći do aktivnosti i određenog ishoda.

64* ŠTA SU CENTRALNE CRTE?

Centralne crte su one koje su ključne za neku osobu, one kojima pridajemo veću težinu.

65* ŠTA JE FIZIOGNOMIKA?

Fiziognomika je ocenjivanje ličnosti na osnovu crta lica.

66* ŠTA JE ZNAČAJNO ZA PROMENU PRVE IMPRESIJE?

Na promenu impresije utiču kako nova iskustva u vezi osobe koju opažamo, tako i vreme koje je proteklo od stvaranja te impresije, ali i neki drugi psihološki procesi i njihov uticaj.

67* KOJE SU TRI TENDENCIJE U FORMIRANJU PRVE IMPRESIJE I IZ KOJE KONCEPCIJE PROIZILAZE?

Tri tendencije koje se javljaju pri formiranju prve impresije su:

16

1) Sumativna hipoteza - impresija je zbir svih svojstava za koje znamo da ih osoba poseduje – asocijacionizam.

2) Hipoteza o “halo-efektu” - postojanje afektivne tendencije da se pojedinačne crte vrednuju ili kao pozitivne ili kao negativne, tj. da im se pripiše ili pozitivan ili negativan predznak. Pored pojedinačnih crta, u zbiru učestvuje i drugi factor - opšta impresija ili “halo-efekat”.

3) Geštaltistička hipoteza - impresija o drugoj osobi je celovita, odnosi

se na osobu u celini.

68* ŠTA JE PRVA IMPRESIJA I KOJE SU FAZE U NJENOM FORMIRANJU?

Prva impresija je saznaje o osobi kao o distinktivnom psihološkom entitetu, koje je dobijeno na osnovu prvih, vrlo često oskudnih informacija. Faze u formiranju prve impresije, po Ašu su:

1) Posmatrač nastoji da formira impresiju o osobi u celini.2) Stvaranje dinamičke interakcije na osnovu dve ili više osobina koje pripadaju istoj osobi.3) Razlikovanje strukture: centralne (glavne) direkcije i periferne (zavisne) direkcije.4) Svaka osobina poseduje svojstvo dela celine.5) Svaka osobina funkcioniše kao reprezent osobe u celini.6) U toku inerakcije, između stvorene impresije i pojedinačne osobine, konkretan karakter ove druge se razvija u okviru zahteva sa kojem je suočava sredina.7) U procesu formiranja impresije ispoljava se tendencija ka doslednosti ili tendencija ka suprostavljanju.

69* ŠTA OBUHVATA OPAŽANJE OSOBA (Aš)?

Opažanje osoba, po Ašu, obuhvata:

1) Opažanje akcije, pri tome se o osobi misli kao o uzroku, a o njenoj akciji kao o posledici. 2) Opažanje sredine i sredinskih uzroka.3) Opažanje osobe kao jedinstvene i organizovane celine.4) Stvaranje prve impresije - često netačne i nepotpune.5) Osetljivost za druge osobe – socijabilnost.

70* ŠTA SU BARIJERE EFIKASNE KOMUNIKACIJE?

U okviru postojanja istog ili zajedničkog koda mogu postojati sledeće barijere:

17

1) Socio-kulturne razlike među učesnicima - čak i kada se služe istim jezikom, pridaju rečima različito značenje.2) Profesionalno-obrazovne razlike - upotreba stručnih termina i

izraza.3) Međugeneracijske razlike4) Kontekstualne razlike

U okviru optimalne kompetentnost postoje barijere:1) Individualne razlike u intelektualnim sposobnostima.2) Prolazne unutrašnje smetnje - umor, bolest, alkohol.3) Uticaj nesvesnih i delimično svesnih mehanizama.

71* KADA SIGNALI IMAJU FUNKCIJU EKSPRESIJE, A KADA APELACIJE?

Signali imaju funkciju ekspresije kada odražavaju neko unutrašnje stanje (smeh ili plač), a imaju funkciju apelacije kada treba da izazovu nečiju pažnju.

72* ŠTA JE METODA A ŠTA TEHNIKA?

Metoda je opšti način organizovanja istraživanja. Može biti eksperimentalna i neeksperimentalna. Tehnika je konkretan postupak koji se koristi u određenoj fazi istraživanja i uslovljena je metodom. Tu spadaju: upitnici, intervjui, skale vrednosti i stavova, analiza sadržaja, sociometrijski upitnik, posmatranje, itd.

73* KOJE SU GLAVNE PREDNOSTI EKSPERIMENTALNE, A KOJE NEEKPERIMENTALNE METODE?

Prednosi eksperimentalne metode su:1) Namerno izazivanje pojave.2) Ponavljanje javljanja pojave.3) Kontrola uslova pod kojim se pojava javlja.4) Kvantifikacija i merenje opisivanih pojava, preciznije opisivanje i pouzdanije objašnjenje.5) Sistematsko menjanje uslova.

Prednosti neeksperimentalne metode su:1) Sve pojave nije moguće namerno izazvati.2) Eksperiment je veštačka tvorevina kao i uslovi u njemu.3) Eksperimentalna situacija utiče na pojavu koja se posmatra.4) Pitanje etike.

74* OPISATI AKCIONI EKSPERIMENT!

Levin je u ovom eksperimentu koristio kombinovanu metodu (eksperimentalnu i neeksperimentalnu), koja ima za cilj poboljšanje konkretnog problema u realnosti. Kreće se od određenog konceptualnog

18

sistema (teorije) na osnovu koje se pravi plan za rešavanje problema i plan kako će se proceniti efekti plana za rešavanje problema. Krajnji cilj je da se vidi da li je problem adekvatno rešen i na osnovu toga da se potvrdi teorija na osnovu koje se pošlo, ili dopuni, ili opovrgne.

75* KAKO SE ZOVE I KOJE SU PREDNOSTI I MANE SISTEMATSKE NEEKSPERIMENTALNE METODE NA OSNOVU UZORKA KOJI SE PONAVLJA U VREMENU?

Neeksperimentalna metoda na osnovu uzorka koji se ponavlja u vremenu je longitudinalna metoda i njene prednosti su: istraživanje dinamike i razvoja pojave. Mane ove metode su: osipanje uzorka, uticaj predhodnih ispitivanja na povećanje senzibiliteta ispitivanika za pojavu koja se ispituje.

76* ŠTA SU TEHNIKE I KAKO SE DELE?

Terminom tehnika označićemo sve jasno strukturisane postupke, bilo da su standarnizovani ili ne, kojim se u istraživanjima realizuju pojedini istraživački zadaci i aktivnosti. Postoje 4 podele tehnika:

I podela: - Tehnike sa primarnim podacima.- Tehnike sa sekundarnim podacima.II podela:- Eksperimentalne tehnike, tehnike upitnika i pitanja.- Tehnike posmatranja ponašanja.III podela:- Direktne tehnike.- Indirektne tehnike.IV podela:- Tehnike za prikupljanje podataka.- Tehnike za obradu podataka.

77* KAKVO JE TO EKSPLORATIVNO, DESKRIPTIVNO, EKSPLIKATIVNO i PREDIKTIVNO ISTRAŽIVANJE?

Eksplorativno istraživanje - pionirsko istraživanje manje ili više poznate pojave i okolnosti u kojoj se javlja. Usmereno je na uočavanje pojava, međusobno razgraničenje, utvrđivanje karakterističnih svojstava svake pojave (učestalost, trajanje itd).

Deskriptivno istraživanje - cilj istraživanja je egzaktan opis pojava i okolnosti. Svojstva pojave su nam poznata, a o njoj želimo celovitu, objektivnu, preciznu sliku.

Eksplikativno istraživanje - objašnjava pojave. U osnovi projektovanja je jedna ili više predpostavki izvedenih iz teorije. Istraživanje

19

se planira da omogući proveru tačnosti polaznih hipoteza. Bave se pojavama koje su egzaktno opisane.

Prediktivno istraživanje - predviđanje u pogledu javljanja pojave, promena njenih bitnih karakteristika i vrsta efekata. Ona su vid eksplikativnih istraživanja.

78* KAKO GLASI DEFINICIJA EKSPERIMENTALNOG ISTRAŽIVANJA?

Eksperimentalno istraživanje je način organizaovanja istraživanja pri kome se ne samo kontrolišu nego i stvaraju i menjaju uslovi javljanja neke pojave, a sa ciljem da se utvrdi zavisnost određene pojave od određenih uslova.

79* KOJA SU DVA KRITERIJUMA PODELE EKSPERIMENTA?

Kriterijumi podele eksperimenta su:

1) Laboratorijski i eksperiment u prirodnim uslovima – okolina.2) Eksperiment jednostavne sukcesije i eksperiment sa kontrolnom grupom - učesnici

80* KOJE SU POSEBNE VRSTE EKSPERIMENTALNOG ISTRAZIVANJA?

Posebne vrste eksperimentalnog istraživanja su akcioni i kvazi eksperiment, kvazi eksperiment se upotrebljava kada se sistematski i korišćenjem naučne metodologije prati efekat namerno organizovanih društvenih mera u raznim oblastima života, npr. kada se uvode mere u saobraćaju da bi se smanjio broj nesreća. Zovu ga i prirodni eksperiment, ali se to značenje češće koristi u drugom smislu.

81* KOJE USLOVE TREBA DA ZADOVOLJI SISTEMATSKO NEEKSPERIMENTALNO ISTRAZIVANJE?

Uslovi su sledeći:1) Mora biti sa ciljem - predmet i svrha moraju biti utvrđeni.2) Mora postojati plan i unapred utvrđen postupak.3) Mora se registrovati sve ono što može biti od značaja za ispitivani problem.4) Mora biti kontrolisano - vodi se računa o uslovima u kojima se posmatrana pojava javila.5) Mora biti objektivno - registrovanje pojava razlikuje objašnjenja

od predubeđenja i želja.

82* DEFINIŠITE NEEKSPERIMENTALNO ISTRAŽIVANJE!

20

Neeksperimentalno istraživanje je metoda organizovanja istraživanja u kome nema manipulacije uslova, a kontrola je niza nego kod eksperimentalnog, a sprovodi se sa ciljem, planom, sistematski kontrolisano, objektivno.

83* KOJE SU PREDNOSTI I NEDOSTACI PANEL ISTRAŽIVANJA?

Panel istraživanje je ponavljanje ispitivanja na istom uzorku. Prednosti su:

1) Pouzdanija ispitivanja jer se ponavljaju.2) Mogućnost da se prate promene i otkriju faktori koji na njih utiču.

Nedostaci su:1) Osipanje uzorka - teško je ili nemoguće održati isti uzorak.2) Ranije ispitivanje može uticati na ponašanje.

84* KOJE SU FAZE ISTRAŽIVANJA?

I PRIPREMNA FAZA:- Okvirno određenje problema.- Analiza i precizna formulacija problema.

II PROJEKTOVANJE ISTRAŽIVANJA

III KONSTRUKCIJA I/ILI ADAPTACIJA INSTRUMENATA

IV PRIPREMA ZA OBRADU, OBRADA I ANALIZA PODATAKA

V IZVOĐENJE ISTRAZIVANJA, PRIKUPLJANJE PODATAKA

VI INTERPRETACIJA NALAZA, IZVOĐENJE ZAKLJUČAKA, IZVEŠTAJ

VII PREDUZIMANJE PREDLOŽENE AKCIJE, REŠAVANJE PROBLEMA I PROJEKTOVANJE NOVIH ISTRAŽIVANJA

85* NAVEDITE NEKE OD POKAZATELJA KOOPERATIVNOG STAVA U PROCESU KOMUNIKACIJE?

To su: pomaganje, razmena iskustava, diferencijacija uloga, podsticanje itd.

86* KOJE SU 3 VRSTE VARIJABLI U SOCIJALNOJ PSIHOLOGIJI?

Osnovne varijable su:1) Sociodemografske - pol, obrazovanje, profesija, roditelji i uloga

koju imaju u porodici, socioekonomija.2) Psihološko – dispozicione - inteligencija, crte ličnosti, crte

karaktera.

21

3) Psihoško – bihejvioralne.

87* KAKVI MOGU BITI CILJEVI ISTRAŽIVANJA?

Ciljevi istraživanja mogu biti:

- Teorijski - da se potvrdi, opovrgne ili modifikuje određena teorija-bazična istraživanja.- Aplikativni - cilj je da se razreši problem koji postoji u realnosti.- Kombinovani - akciona istraživanja.

88* KOJE SU KARAKTERISTIKE POZITIVNOG DUHA?

Karakteristike pozitivnog duha su (ili nauka treba da se bavi sa):

- Onim što je realno, što očigledno postoji tj. do čega se dolazi čulnim iskustvom/realno je.

- Da ima praktičan pristup, rešavanje problema koje ljudi imaju u životu/praktično je.- Da teži pouzdanim i sigurnim znanjima.- Da teži preciznosti, merenju.- Da teži stvaranju, izgrađivanju novog, poboljšavanju.- Da apsolutni uzrok zameni sa realnim i konačno sa bliskim.- Da uskladi naučni metod sa predmetom koji izučava.

89* KOJE SU ODLIKE LINGVISTIČKE/PARALINGVISTIČKE KOMUNIKACIJE?

Lingvistička ili verbalna komunikacija se odvija u okviru jezika, kao najsloženijeg sistema simbola, govora i mišjenja. Paralingvistička komunikacija proširuje analizu na brzinu i glasnost govora, ritam, naglašavanje, intonaciju rečenice kao upitne, iskazne, potvrdne, zapovedne itd.

90* KAKVE SU RAZLIKE IZMEĐU SAMOOPAŽANJA i OPAŽANJA DRUGIH?

Razlike između samoopažanja i opažanja drugih su:

1) Dostupnost pojedinih vrsta podataka - samoposmatraču su dostupni pored spoljašnjih i unutrašnji podaci.

2) Svoje atribucije o drugima posmatrači mogu da validiraju putem konsenzusa, dok je to kod samoposmatranja nemoguće.

3) Različite perspektive posmatranja, različiti aspekti zajedničke situacije kod posmatraca i samoposmatrača.

4) Poznavanje aktera - samoposmatrač poznaje svoje ranije ponašanje, spoljašnjem posmatraču takva saznanja su nedostupna.

5) Razlike u motivaciji - samoposmatrač je usmeren na svoje ja, a opažač nepoželjno ponašanje pripisuje crtama ličnosti.

22

91* ŠTA SU STEREOTIPIJE?

Stereotipije su vrsta generalizacije tj. skup atributa na osnovu kog kategorišemo.

92* KOJE SU MANE PSIHOLOŠKIH TESTOVA KAO KRITERIJUMA TAČNOSTI?

Psihološki testovi kao kriterijumi tačnosti su ograničeni zbog:

1) Broj osobina koje se procenjuju je mnogo veći od broja standardizovanih psiholoških testova.

2) Nazivi osobina u svakodnevnom jeziku ne podudaraju se uvek sa psihološkim terminima.

3) Psihološki instrumenti odražavaju određene teorijske, metodološke i psihometrijske koncepte, te se njihovi rezultati mogu samo koristiti na osnovu propozicija na kojim su utemeljeni.

4) Opsežna testiranja osoba koje su predmet opažanja i procenjivanja su retko moguća.

93* ŠTA SU IMPLICITNE TEORIJE LIČNOSTI?

Implicitne teorije ličnosti čine osnovu našeg očekivanja, one usmeravaju naše posmatranje ponašanja ljudi. To su predpostavke o ljudskoj prirodi, suštinskim osobinama i njihovoj povezanosti, njihovom ispoljavanju i ponašanju uopšte.

94* ŠTA JE METAFORIČNA GENERALIZACIJA?

Termin metaforična generalizacija označava slučajeve zaključivanja u kojima se nedostatak informacija prevazilazi zaključivanjem po analogiji.

95* KOJE SU DVE GRUPE U KOJE SE MOGU RAZVRSTATI SVE KOMPONENTE SVESTI O SEBI?

Sve komponente svesti o sebi razvrstavaju se u:1) Različite socijalne afilijacije, pripadnosti raznim populacijama, velikim i malim društvenim grupama.2) Položaj i uloge koje osoba ima u pojedinim grupama,

organizacijama iinstitucijama.

96* KOJE SU TO DVE VRSTE ODNOSA KOJE PO HAJDERU MOGU BITI ODGOVORNE ZA POVEZIVANJE DVE OSOBE (ENTITETA) U JEDINSTVENU KOGNITIVNU KONFIGURACIJU?

23

Hajder razlikuje dve vrste odnosa između entiteta u kongnitivnoj konfiguraciji. To su : ujedinjujući (objektivni) i stavski (subjektivni).

97* ŠTA JE TO ATRIBUCIJA ODGOVORNOSTI?

Atribucija odgovornosti predstavlja:1) Na najprimitivnijem nivou osoba se smatra odgovornom za svaki

efekat koji je na bilo koji način povezan sa njom ili izgleda da joj na bilo koji način pripada.2) Osoba se smatra odgovornom za sve što je učinila, čak i sve ono

što uz maksimalne napore nije mogla da spreči.3)Osoba se smatra odgovornom, direktno ili indirektno, za svaku posledicu koju je mogla predvideti, bez obzira što nije nameravala

da je izazove.4) Osoba se smatra odgovornom samo za ono što ima izvor u njoj.

Prepisivanje odgovornosti je koordinisano sa logikom personalne uzročnosti.5) Relativizacija personalne kauzalnosti. Motivi akcije se ne moraju

u celini pripisati osobi, njihov izvor može biti u sredini u kojoj je ona prisiljena da deluje. Akcija se može pripisati namerama osobe, sposobnostima i sredinskim uticajima. Kada se zna čemu pripisati akciju možemo da procenimo odgovornost.

98* KOJE SU OSNOVNE FUNKCIJE KOMUNIKACIJE KOD LJUDI?

Osnovna funkcija komunikacije kod ljudi je kognitivna funkcija za koju se predpostavlja da je u osnovi artikulisanja, saopštavanja, primanja i razumevanja sadržaja. U središtu interesovanja su simboličke funkcije i razni aspekti značenja simbola.

99* KOJI SU USLOVI USPEŠNE KOMUNIKACIJE?

Uslovi uspešne komunikacije su: 1) Postojanje istog ili zajedničkog koda - pošiljalac kodira, a

primalac dekodira - kod ili šifra.2) Optimalna kompetentnost kod učesnika - skup svojstava koji uključuje intelektualne sposobnosti, opšta i posebna znanja i sl.3) Spremnost i želja da se uspostavi komunikacija.

100* KOJE PROBLEME SU PROUČAVALI LEVIN i TERSTON?

Terston je odgovoran za nastanak diferencijalne skale, proučavao je inteligenciju, definisao je sedam faktora ali nedostaje opšti što je najveća zamerka njegovog rada.

Levin je odgovoran za nastanak onog dela socijalne psihologije koji se bavi proučavanjem grupe, njenih članova, stavova i problema grupe, njenog uticaja i prednosti itd.

24

101* ŠTA JE TO TERITORIJALNO PONAŠANJE?

Teritorijalno ponašanje je jedan od tri aspekta prostornih odnosa koji spadaju u grupu prostornih znakova kao vrste neverbalnih znakova.

102* ŠTA JE ATRIBUCIJA DISPOZICIJE ILI UZROČNOSTI?

Atribucija uzročnosti je atribucioni proces, to je nova kognitivna jedinica kojom se ishod procesa od strane osobe - opažača pripisuje ili atribuira dispozicionom svojstvu druge osobe i/ili sredine.

103* KAKO GLASI NAJUŽE, KAKO ŠIRE, A KAKO NAJŠIRE SHVATANJE KOMUNIKACIJE?

I akteri: ljudi; sredstvo: simbol; prenose se značenja. Komunikacija je proces prenosenja znacenja putem simbola među ljudima.II akteri: organizmi; sredstvo: znak; prenosi se iskustveni sadržaj.

Komunikacija je proces prenošenja iskustvenih sadržaja putem znaka (signali, simboli) između organizama.III akteri: sistemi (organizmi+predmeti - mašine); sredstvo : signali,

impulsi, a kumuniciraju se stanja sistema. Komunikacija je proces do koga dolazi kada izlaz jednog sistema deluje na ulaz drugog sistema izazivajući kod njega analogna stanja.

104* KOJE SU PREDNOSTI NEEKSPERIMENTALNE METODE NAD EKSPERIMENTALNOM?

Prednosti neeksperimentalne metode su:1) Šira primenljivost - njom se mogu ispitati svi problemi koji se

ispituju eksperimentalno pa i mnogo šire.2) Veća prirodnost situacije - podaci približniji svakodnevnom životu.3) Istraživanje manje deluje na ispitanika od eksperimentalne

metode.

105* KOJI SU NEDOSTACI NEEKSPERIMENTALNE METODE U ODNOSU NA EKSPERIMENTALNU?

Nedostaci neeksperimentalne su:1) Teža i nesigurnija kontrola uslova pod kojom se pojava javlja.2) Nemoguće je sa istom sigurnošću kao kod eksperimenta zaključiti

o kauzalnim vezama jer nema manipulisanja.

106* KOJA SU TRI TIPA KOMUNIKACIJE NA OSNOVU ČEGA SE VRŠI I KOJA JE NJENA FUNKCIJA?

25

1) Prva funkcija je kognitivna funkcija, za koju se predpostavlja da je osnovi artikulisanja, saopštenja, primanja i razumevanja poruke.2) Postoje verbalna i neverbalna funkcija kojom se ljudi služe, neverbalna je dopuna verbalnoj funkciji.3) Autentična funkcija komunikacije je samoprikazivanje, koje se odnosi na trenutna raspoloženja, trajne osobine ličnosti i razne vrste pripadnosti.

107* KAKO GLASI DEFINICIJA LOŠE HIPOTEZE?

Loša hipoteza je etnička stereotipija (npr. skinhedsi) prouzrokovana npr. lošom ekonomskom situacijom. To je neproverljivo.

108* KAKAV JE NEGATIVAN EFEKAT EKSPERIMENTATORA?

Efekat eksperimentatora je njegov nenamerni uticaj na menjanje ponašanja ispitanika usled čega dolazi do modifikacije merene varijable.

109* ŠTA JE ATRIBUCIJA (KAUZALNOST ATRIBUCIJA)?

Atribucija je ishod procesa kojim opažač manifasticiju i njene ishode pripisuje dispozicionim svojstvima druge osobe i / ili sredine i to je kognitivna jedinica. Uslovi od kojih zavisi atribucija dispozicije u osobi i /ili sredini su:

1) Težina zadataka - dispoziciono svojstvo sredine.2) Sticaj okolnosti - delovanje promeljivih sredinskih faktora.3) Sposobnost - dispoziciono svojstvo osobe.4) Drugi personalni faktori - samopouzdanje, podrška drugih, stereotipi.

110* ŠTA JE GENERALIZACIJA?

Generalizacija je donošenje opštih sudova o ličnosti iako za to nema logičke osnove.

111* ŠTA JE ZAKON PRIMARNOSTI?

Primarnost, kao element koji utiče na stvaranje prve inpresije, ima dva značenja. Jedno se svodi na samu vremensku poziciju elmenta, a drugo uključuje i jednako važnu funkcionalnu relaciju sadržaja datog elementa prema sadržaju elemenata koji dolaze kasnije.

112* SOCIJALNI ENTITET JE UČESNIK U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI AKO JE …?

26

1) Izvor (nosilac, subjekt).2) Predmet (primalac, objekt) društveno relevantnog delovanja.

Socijalni entitet je subjekt društvenog delovanja u onoj meri u kojoj svojim aktivnostima vrši uticaj na druge entitete, na njihovu aktivnost i njihov položaj u društvenom prostoru. Interakcijski uticaj jednog entiteta ogleda se u snazi, širini i dometu njegovog delovanja na druge entitete, odnosno na aktivnosti ostalih aktera. Socijalni entitet je predmet delovanja u onoj meri u kojoj je prijemčiv na uticaje koji proizilaze iz aktivnosti drugih entiteta. Njegova prijemčivost se ogleda u sledećim osobinama: osetljivost, selektivnost i kontrola.

113* KAKO SE SOCIJALNA INTERAKCIJA MOŽE PODELITI PREMA VRSTAMA UČESNIKA?

Dve osnovne vrste učesnika u socijalnoj inerakciji su osobe i društvene grupe, te se u literature najčešće govori o inerpersonalnoj ili međuosobnoj i inergrupnoj ili međugrupnoj interakciji.

114* KAKVE VRSTE INTERAKCIJE RAZLIKUJEMO PREMA HIJERARHIJI ODNOSA (POLOŽAJA ILI STATUSA)?

Prema vrsti učesnika može se izvesti klasifikacija koja u prvi plan ističe nivo organizacione složenosti entiteta. U tom slučaju se govori o:

1) Dijadi - osobe u interakciju stupaju kao samostalni ili relativno samostalni entiteti.2) Grupi – male formalne i neformalne grupe koje deluju u

zajedničkom fizičkom i socijalnom okruženju.3) Organizaciji - funkcionalno povezani delovi – aktivnost jedne

jedinice utiče na aktivnosti ostalih jedinica.4) Instituciji - društvena interakcija zavisi od karaktera organizacije

društva kao celine.5) Globalno - društvenom nivou - odnosi sa drugim globalnim

zajednicama i njihovim asocijacijama.

115* OBJASNITI TEORIJU ULOGA!

Preko uloga jedinka stupa u interakciju sa složenim socijalnim entitetima u okviru kojih te uloge imaju funkcionalni smisao. Prema jednom shvatanju poznatom kao teorija uloga, uloge su ustaljeni oblici ponašanja formirani tokom kulturne evolucije koje svaka nova generacija zatiče kao zadato i očekivano ponašanje. Jedinka postaje socijalna osoba usvajanjem unapred definisanih obrazaca ponašanja. Tako shvaćen pojam uloge objasnjava dobro stabilnost sistema i kontinuitet njegovog funkcionisanja. Ne moze, međutim, da objasni drustvene promene i menjanje ponasanja ljudi.

27

116* POSTOJANJE INTERAKCIJE MEĐU ENTITETIMA JE POKAZATELJ…?

1) Njihove pripadnosti istom socijalnom prostoru tj. širem socijalnom sistemu.

2) Tendencije da se između njihovih aktivnosti uspostavi izvestan stepen međuzavisti.

117* NA ČEMU POČIVA ČVRSTINA INTERAKCIJSKOG SISTEMA?

Čvrstina jednog interakcijskog sistema počiva na:

1) Osetljivosti na promene do kojih dolazi u akterima i spoljašnjim okolnostima.

2) Spremnosti da ustaljene i formalizovane obrasce ponašanja menja u skladu sa prirodom tih promena.

118* KOJA SU DVA TIPA INTERAKCIJE PREMA STEPENU USTALJENOSTI OBRAZACA PONAŠANJA?

Prema stepenu ustaljenosti obrazaca ponašanja možemo razlikovati dva tipa interakcije:

1) Formalizovanu interakciju - svi učesnici prihvataju eksplicitno postavljene ciljeve i norme ponašanja, a postojeća formalizacija

odnosa i ponašanja nije nepromenljiva.2) Neformalizovanu interakciju.

119* KOJE SU VRSTE INTERAKCIJA PREMA HIJERARHIJI ODNOSA?

U interakcijskom sistemu pojedini akteri mogu imati različit položaj ili status. Polazeći od tog kriterijuma možemo razlikovati horizontalnu i vertikalnu interakciju.

120* KOJE VRSTE INTERAKCIJE RAZLIKUJEMO PREMA MEĐUSOBNOM UTICAJU ENTITETA?

O interakciji se može govoriti samo onda kada aktivnosti jednog entiteta utiču na aktivnosti drugog entiteta. Uticaj može biti jednosmeran i dvosmeran, uzajaman.

121* KOJE VRSTE INTERAKCIJA RAZLIKUJEMO PREMA CILJU KOJI IMAJU ENTITETI?

Ciljevi mogu biti različiti, zato sto su oprečni, komplementarni ili potpuno irelevantni jedni u odnosu na druge. Na osnovu tog kriterijuma

28

možemo razlikovati tri karakteristična modaliteta socijalne interakcije: koakcija, kompeticiju, i kooperaciju.

122* KAKVI MOGU BITI ODNOSI MEĐU CILJEVIMA AKTERA?

Ciljevi aktera mogu biti:1) Isti ali paralelni – koakcija.2) Isti ali međusobno suprostavljeni – kompeticija.3) Isti a uz to zajednički za sve aktere – kooperacija.

123* KOJE INTERAKCIJE RAZLIKUJEMO U ODNOSU NA SREDSTVA KOJI UČESNICI KORISTE?

Na osnovu sredstava kojima se uspostavljaju kontakt možemo razlikovati:

1) Neposrednu interakciju ostvaruje se kada kada učesnici neposredno putem čula opažaju jedan druge i putem simboličkog sistema verbalne komunikacije i raznih znakova neverbalne komunikacije razmenjuju poruke.

2) Posrednu interakciju – zasniva se na sredstvima koja omogućuju ostvarivanje uticaja bez neposrednog kontakta među učesnicima.124* ŠTA JE TO DIJADA?

Dijada je osnovni nivo socijalne inerakcije. Tu spadaju sve one interakcije u koje osobe stupaju kao samostalni ili relativno samostalni akteri, u kojim oblikovanje njihovog vlastitog ponašanja nije neposredno i izrazito pod kontrolom pripadnosti određenim društvenim grupama.

125* ŠTA SU TO SOCIJALNI ENTITETI?

Socijalni entiteti su dinamički sistemi. U njihovoj strukturi i funkcionisanju uvek se odigravaju izvesne promene. Te promene nužno menjaju njihova osnovna interakcijska svojstva - njihovu uticajnost i prijemčivost. Socijalne entitete koji u izvesnoj meri ispunjavaju opisane uslove označavamo kao aktere ili učesnike u procesima iz kojih se sastoji socijalna interakcija.

126* ŠTA JE DRUŠTVENA GRUPA?

Skup osoba smatramo društvenom grupom ukoliko osobe koje ga čine imaju slične, iste ili zajedničke ciljeve, stabilizovano članstvo, formalno definisane ili neformalno uobičajene položaje i uloge, zajedničke norme ponašanja. To su svojstva iz kojih proizilaze odnosi među članovima skupa, dakle ono što ih čini grupom.

127* ŠTA SU TO POTENCIJALNI SOCIJALNI ENTITETI?

29

Potencijalni socijalni entiteti su skupovi osoba koje opažamo kao grupu i koje stoga obično nazivamo grupom, ali koje u funkcionalnom smislu nisu uvek socijalni entiteti. To su npr. atributivni i prostorni skupovi.

128* DA BI SOCIJALNA INTERAKCIJA ODRŽAVALA POTREBAN NIVO POTREBNA SU 4 ELEMENTA, KOJA?

Redukovanje stihijnosti ili održavanje optimalnog nivoa interakcije postiže se:

1) Utvrđivanjem zajedničkih ciljeva.2) Standardizacijom osnovnih obrazaca ponašanja.3) Diferencijacijom položaja i uloga.4) Njihovom formalizacijom u vidu pravila i normi ponašanja.

129* OBJASNITE POREKLO “HALO-EFEKTA”.

“Halo efekat” je izvor pristrasnosti prilikom opažanja, a faktori koji doprinose njegovoj pojavi su:

1) Situacije kada posmatrač ima ima ograničene izvore podataka o ponašanju osobe.2) Prva impresija.3) Nedovoljno obraćanje pažnje na ocenjivanje.4) Zanemarivanje konkretnih informacija.

130* OBJASNITE MOTIVE ZA STVARANJE SVESTI O SEBI!

Motivi su uz kogniciju i emocije, konstituenti svesti o sebi. Svest o sebi motiviše osobu na ponašanje, usmerava njenu interakciju sa drugim ljudima, utiče na opažanje, zapamćivanje, mišljenje, vrednovanje i svaku drugu obradu iskustvenih sadržaja. Samopoštovanje je istaknut motiv ljudskog ponašanja. Kaplan navodi nekoliko argumenata:

1) Iz analiza većeg broja istraživanja vidi se da su ljudi znatno više i češće skloni da o sebi iznesu pozitivne nego negativne ocene.

2) Prvenstveno Frojd, a zatim i ostali, pokazali su da ljudi ulažu veliki trud i pokazuju izuzetnu veštinu kada treba da svoje ja odbrane od bilo čega što ga trenutno ili trajno ugrožava.

3) Nalazi empirijskih istraživanja pokazuju da je osećanje samopoštovanja u korelaciji sa različitim psihološkim poremećajima, pojavom pojedinih organskih oboljenja i situacija koje izazivaju

strah.4) Nisko samopoštovanje je po pravilu nestabilno, ono aktivira

osobu da menja situaciju u kojoj se nalazi i time stvori uslove za podizanje samopoštovanja na viši nivo.

131* KOJE SU 3 ORJENTACIJE U FORMIRANJU SVESTI O SEBI?

Tri orjentacije u formiranju svesti o sebi su:1) Simbolički interakcionizam - Midova interpretacija formiranja ja-pojma u procesu interpersonalne komunikacije

30

2) Proces socijalnog poređenja - druge pojave se pojavljuju kao standard za ocenjivanje kompetentnosti i drugih osobina -Festindžerova koncepcija.3) Proces samo – atribucije - objašnjava oslanjajući se na bihejviorističke teorije učenja i Blumovu propoziciju da je osoba

sama sebi, kao što je to i drugima, objekat posmatranja.

132* ŠTA PO ROZENBERGU I KAPLANU ČINI SVEST O SEBI?

U većini definicija svest o sebi se opisuje kao ukupnost opažaja, misli, osećanja, ocena i predviđanja osobe o sebi kao iskustvenom objektu, kao učesniku u interakciji sa fizičkim i socijalnim okruženjem. Prema Rozenbergu i Kaplanu, postoji saglasnost u nekoliko osnovnih pitanja:

1) Svest o sebi se shvata kao subjektivna pojava.2) Svest o sebi je predmet socijalne interakcije3) Svest o sebi značajno utiče na mišljenja, osećanja i ponašanje

osobe u odnosu na ostale iskustvene objekte.

Rozenberg i Kaplan smatraju da pored komponenti od kojih se sastoji svest o sebi, treba identifikovati i ostale njene konstituente, kao što su strukture, fokusi pažnje, regioni, planovi i motivi.

133* UKRATKO OBJASNITE BEMOVU TEORIJU SAMO – OPAŽANJA.

Prvi Bemov postulat se može izraziti u vidu konstatacije da osobe do znanja u svojim stavovima, emocijama i drugim unutrašnjim stanjima delimično dolaze na osnovu zaključivanja zasnovanog na posmatranju sopstvenog ponašanja i/ili okolnosti pod kojima se to ponašanje odigrava. Zaključivanje o kojem govori Bem je naučeno i samo se sastoji iz niza ustaljenih veza između stimulusa i odgovora na te stimuluse.

Drugi postulat još više izjednačava proces interpersonalnog opažanja i proces samoopažanja. Može se izraziti u sledećoj konstataciji: u meri u kojoj su unutrašnji znakovi slabi, dvosmisleni ili nejasni, osoba je u funkcionalnom pogledu u istom položaju kao posmatrač sa strane koji se nužno mora osloniti na spoljašnje znakove da bi zaključio o njenom unutrašnjem stanju. Ostajući u okvirima bihejviorističke paradigme, Bem naglašava da osoba - opažač, bilo da posmatra sopsteno ponašanje ili ponašanje druge osobe, svoje zaključivanje ne ograničava samo na znakove sadržane u spoljašnjem ponašanju. Kao argument kognitivisti navode činjenicu da se istom spoljašnjem ponašanju, zavisno od okolnosti u kojem je opaženo i od karaktera odnosa između opažača i aktera, često mogu pripisati veoma različita značenja. Značenje akcije je u akteru a ne u onom ko posmatra akciju, konstatuje Bem i podseća da radikalni bihejvioristi neće govoriti o ”nameri” i “značenju” nego o ukupnosti stimulusnih uslova koji određuju opaženo ponašanje. Dakle, krucijalne informacije za zaključivanje o sopstvenim stavovima ne daje samo ponašanje nego jedinstvo opaženog ponašanja i opaženih okolnosti koje to ponašanje kontrolišu.

31

134* KOJI SU USLOVI ZA FORMIRANJE STAVA?

Stavovi su vrsta subjektivnog odnosa osobe prema raznim iskustvenim sadrzajima ukljucujuci i one koji su karakteristicni za neposredne interpersonalne odnose.Svaki iskustveni objekat, sto znaci i svaki objekat opazanja moze pod određenim okolnostima biti i objekat stava.Izvesno znanje o objektu je neophodno za formiranje stava.Taj uslov moze biti zadovoljen i minimalnom informacijom .Ako osoba dati iskustveni objekat u bilo kom pogledu ocenjuje kao znacajan, ispunjen je drugi uslov za formiranje stava prema tom objektu.Ukoliko osoba zauzme aktivan odnos prema tom objektu usklađen sa znacenjem koje mu pridaje ispunjen je treci uslov za formiranje stava.Tako nastaje stav kao psiholoska struktura sacinjena od 3 vrste komponenti: saznajnih, afektivnih i akcionih.Ono sto te 3 komponente objedinjuje u specifican subjektivni odnos nazvan stavom jesu njihove vrednosne ili evaluativne implikacije.

135* KAKVE SU TEORIJE U SOCIJALNOJ PSIHOLOGIJI?

Teorije u socijalnoj psihologiji nisu razrađeni teorijski sistemi iz kojih bi bilo moguće izvesti određene i proverljive hipoteze za cele oblasti socijalnog ponašanja i na osnovu kojih bi bilo moguće logično i koherentno objasniti sve pojave socijalnog ponašanja. One su dosta brojne i počivaju na nekoj od opštih psiholoških teorija. Predstavljaju primenu teorijskih pristupa, uglavnom onih istih koje nalazimo pri objašnjavanju psiholoških problema uopšte. Tri takva najčešće korišćena teorijska pristupa su: bihejvioristički, geštaltistički i psihoanalitički.

136* ZAŠTO SU PSIHOANALITIČKI, BIHEJVIORALNI i GEŠTALTISTIČKI PRISTUP NEPOTPUNI ZA SOCIJALNU PSIHOLOGIJU?

Bihejviorističke, geštaltističke i psihoanalitičke postavke služe prvenstveno kao orjentacija u izboru problema koji će se istraživati, pojava koje će se proučavati i nalaženju načela kojima će se problem objasniti. Socijalni psiholozi njihovu vrednost redovno proveravaju empirijskim istraživanjima, kao što i iz takvih empirijskih istraživanja izvode i razvijaju i nove dostupne teorijske postavke. Ali dok dok je koristeći ove teorijske pristupe moguće neke pojave istraživati i objašnjavati, njihova se primena pri proučavanju drugih pojava pokazuje nedovoljnom. Bihejviorizam, sa svojom formulom draž - reakcija, pokazuje se često kao suviše uzak i krut pristup. Frojdova psihoanalitička koncepcija pre svega zasnovana na analizi pojedinca, može često korisno da posluži za objašnjenje nekih oblika individualnog ponasanja, ali ne zadovoljava pri objašnjavanju društvenog ponašanja. I geštaltističko učenje ne uvažava dovoljno činjenicu da u socijalnom ponašanju postoji trajna uzajamna interakcija i povezanost u kojoj se ta interakcija odvija.

137* KOJI SU POKUŠAJI TRAŽENJA NOVIH TEORIJSKIH FORMULA i PRISTUPA U SOCIJALNOJ PSIHOLOGIJI?

32

Ulazu se napori za nalaženje novih drugačijih teorijskih formula i pristupa koji bi bili podesniji za objašnjavanje raznih socio - psiholoških pojava. Jedan takav pokušaj je i teorija uloga, koja naglašava značaj kulturne sredine u kojoj ljudi žive i u kojoj se ostvaruje njihovo socijalno ponašanje. Ali i ova teorija daje jednostavnu i uprošćenu sliku o ponašanju ljudi izvodeći celokupno socijalno ponašanje iz toga koje mesto pojedinac zauzima u društvu i grupi. Poslednjih godina se pokušava da se nedostaci spomenutih teorijskih pristupa prevaziđu tzv. teorijom otvorenih sistema, koja naglašava povezanost psiholoških pojava i sredine u kojoj se one pojavljuju a ipak ne svodi u celini aktivnost čoveka na sredinske faktore nego naglašava važnost ljudske motivacije i aktivnosti i ističe njihov uticaj na sredinu.

138* KAKAV JE UTICAJ MARKSOVOG SHVATANJA NA SOCIJALNU PSIHOLOGIJU?

Kad Marks analizira društvene pojave, on ukazuje na važnost ljudskih ideja u karakteristika ljudi kao jedan od značajnih faktora društvenog kretanja. Razmatrajući odnos između društvenih uslova i ponašanja ljudi, Marks ne ističe kao neposrednu determinantu ekonomsku situaciju čoveka, nego njegovo mesto u proizvodnji, tj. njegov odnos prema ostalim ljudima u procesu proizvodnje, sa time u skladu formiraju se čovekove ideje, stavovi i očekivanja. Time na neki način anticipira jednu od savremenih socijalno -psiholoških teorija, teoriju uloga, kao što se i jos novija i opštija teorija, teorija otvorenog sistema, može pozvati na Marksove ideje. U konkretnim Marksovim analizama moguće je sresti i sasvim određene postavke o pojedinim socijalno - psihološkim pojavama: o efektu interakcije ljudi, o formiranju grupnih shvatanja, o značaju i ulozi uverenja i stavova. Od značaja je i ukazivanje na istorijski karakter svih društvenih pojava, pa i oblika društvenog ponašanja, njegove ideje o težnji za samoaktualizacijom coveka i suštini ljudske prirode, kao i Marksovo učenje o alijenaciji i dezalijenaciji čoveka.

139* ZAŠTO KAŽEMO DA JE SOCIJALNA PSIHOLOGIJA DRUŠTVENA NAUKA?

Socijalna psihologija bavi se prvenstveno proučavanjem ponašanja ljudi u društvenim situacijama. Ona proučava problematiku vezanu za društveni život ljudi. Ali socijalna psihologija kao društvena naučna disciplina ima svoju posebnu problematiku po kojoj se razlikuje od ostalih društvenih nauka. Socijalna psihologija izučava društveno ponašanje čoveka kao svoj specijalan problem. Ona ne izučava oblike organizacije društvenog života, kao što to čini sociologija, niti zakonosti pojedinih posebnih aktivnosti ljudi u društvu, kao što to čine ostale društvene nauke, nego se bavi proučavanjem društvenog ponašanja ljudi uopšte, bez obzira u kojoj se sferi aktivnosti to ponašanje ostvaruje i bez obzira na to koje su vrste proizvodi to ponašanje.

33

140* ZAŠTO KAŽEMO DA JE SOCIJALNA PSIHOLOGIJA PSIHOLOŠKA DISCIPLINA?

Određujući predmet socijalne psihologije, treba istaći da ona izučava ponašanje ljudi u društvu s obzirom na psihički život i psihičke pojave. I soc. psihologiji, kao i opšta psihologija, proučava kognitivne, emotivne. Zato je ona psihološka naučna disciplina.

141* ZAŠTO KAŽEMO DA JE SOC. PSIHOLOGIJA EMPIRIJSKA DISCIPLINA?

Mi danas o soc. psihologiji govorimo kao o naučnoj discipline koja počiva na sistematskom empirijskom izučavanju svojih problema odgovarujućim naučnim postupcima. To znači da ona sve generalizacije zasniva na empirijskim podacima prikupljenim naučnim putem.

142* KOJE SU SPECIJALNE KARAKTERISTIKE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE?

Kao karakteristike stanja u soc. psihologiji danas moguće je istaći nekoliko momenata: proširenje problematike, razvitak istraživanja u mnogim zemljama, usavršavanje i razvijanje tehnika i postupaka istraživanja, širenje socijalno - psiholoških istraživanja u okviru mnogih društvenih nauka, kao i napor u razvijanju teorijskih osnova sos. psiholoških istraživanja.

143* U OLPORTOVOJ DEFINICIJI SOC. PSIHOLOGIJE POMINJE SE “IMPLICITNO ILI ZAMIŠLJENO PRISUSTO DRUGIH OSOBA”. ŠTA TAJ IZRAZ ZNAČI?

Olport kaže da je predmet soc. psihologije proučavanje socijalne prirode pojedinaca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao, osećanja i ponašanje pojedinaca utiče aktuelno, zamišljeno ili implicitno prisustvo drugih ljudi. Time što navodi ne samo aktuelno prisustvo drugih ljudi nego i implicitno i zamišljeno njihovo prisustvo, ova definicija ne ograničava predmet soc. psihologije na izučavanje aktuelne interakcije među ljudima. Ona uključuje i proučavanje delovanja drugih osoba, društva, društvenih institucija i društvenih proizvoda koji su rezultat ranijih interakcija. Navodeći da proučava i zamišljeno prisustvo drugih ljudi i njegov uticaj na ponašanje pojedinaca, u ovoj definiciji se vodi računa o tome da na više psihičke funkcije i na konkretno ponašanje utiče i zamisao o budućem kontaktu sa ljudima.

144* KOJE SU VEŠTINE OPAŽANJA OSOBA PO BINEU?

34

(navodi ga Bojs) Bine je veštinu posmatranja definisao kao sposobnost zapažanja i sposobnost izveštavanja, što pokazuje da se radi o sposobnosti koja pored perceptivne uključuje i komunikacijsku dimenziju.

145* OD KOJIH DIMENZIJA ZAVISI OCENA DRUGIH PO KEJDŽU i KRONBAHU?

Prema Kejdžu i Krombahu, ocena drugih zavisi od tri dimenzije:

1) U kojim stepenu procenjivac poznaje drugu osobu.2) Kakve ekstrapolacije su potrebne da bi izvrsio postavljeni

zadatak.3) Da li se radi o opažanju kategorija osoba ili o opažanju konkretne osobe.

146* OKOLNOSTI KOJE MOGU USLOVITI NEJEDNAKO RAZUMEVANJE ISTOG KODA SU…?

1) Socio - kulturne razlike.2) Profesionalno - obrazovne razlike.3) Među - generacijske razlike.4) Kontekstualne razlike.

147* KOJI SU OSNOVNI PRINCIPI OBLIKOVANJA PORUKE?

Principi oblikovanja poruke su:1) Poruka treba da sadrži jasne i relevantne informacije2) Poruka treba da bude jasno strukturisana3) Poruka treba da bude u skladu sa kodom4)poruka treba da je prilagođena mogucnostima kanala5)poruka treba da bude podesena sposobnostima primaoca

148* KOJI JE OSNOVNI ZADATAK FENOMENOLOŠKOG PRISTUPA?

Zadatak fenomenološkog pristupa u psihologiji, po MekLeodu, je da posmatra, opiše i analizira iskustvene strukture, njihova svojstva, dimenzije i interakcije u onom vidu kako ih doživljava i shvata laik, naivni posmatrač ili amater. U soc. psohologiji takva orjentacija se oslanja na geštaltisticki konceptualni aparat i prve značajne prodore ostvarila je u okviru istraživanja soc. percepcije i sa njom povezanih kognitivnih procesa.

149* KOJE SU FAZE U EKSPERIMENTALNOM ISTRAŽIVANJU?

Faze u istraživanju su:1) Okvirno određenje problema2) Pripremna faza

35

3) Faza projektovanja4) Faza izrade instrumenata5) Izvođenje istraživanja6) Obrada podataka i analiza7) Izrada izveštaja (interpretacija nalaza i izvođenje zaključaka)8) Iniciranje i projektovanje novih istraživanja

150* ŠTA SADRŽI TEORIJSKI DEO PROJEKTA?

Teorijski deo projekta sadzi:1) Formulaciju problema2) Postavljanje (formulisanje) ciljeva i zadataka istraživanja3) Formulacija opštih i posebnih hipoteza - zadaci istraživanja4) Klasifikacija i definisanje varijabli i ključnih pojmova

151* STA JE UZORAK?

Uzorak je deo populacije koji mora da zadovolji 2 uslova:1) Da je Reprezentativan - da verno odražava strukturu populacije koju predstavlja2) Da je Adekvatan - da svojom veličinom omogućuje istraživačima da u potpunosti ostvare ciljeve i zadatke konkretnog istraživanja.

36