Sprinterska tranja

1. Uvod

Atletika vue korake od davnina. Ljudi su koristili prirodne oblike kretanja trei za hranom, preskaui prirodne prepreke, bacajui razne predmete.

Kasnije dolazi do nastanka koplja i ve 3100. P.n.e. se znalo za plemenska nadmetanja. Mnoge dokaze o tome sun am ostavili Feniani.

Atletokom su se bavili i Egipani o emu svedoe reljefi na njihovim piramidama.

Na jednom reljefu iz 1335. god p.n.e su prikazani vojnici kako tre.

Ateletskim program je bio di+ominantan na O.I. u antikoj Grkoj i sastajao se u od sedam disciplina. Atlete su se takmiili samo za slavu i presti. Naalost hronometar nije postojao pa nije postojala mogunost uporedjivanja rezultata starih I novih sampiona.

Poetkom nove ere atletska nadmetanja pominju na vie eropskih lokacija najznaajnija je Engleska.

Prve modern Olimpijske igre odrane su 1896. Godine u Atini I na taj nain otvorena je nova era u istroji i razvoju atletike.2. TranjaU atletici su atletske discipline tranja najveim delom zastupljene a poto spadaju u prirodne oblike kretanja njihova tehnika priprema je mnogo manje yahtevna te primena raznih vrsta tranja u rekreaciji je vosoko zastupljena. Tranje se ubraja u osnovna sredstva fizikog vaspitanja koje razvija brzinu, snagu izdrljivost, okretnost, pokretljivost, sposobnost koncentracije.

2.1. Sprinterska tranjaAnikoj Grka u starom svetu je bila jedna od najpoynatijih zemalja po atletskim takmienjima medju kojima je najpoznatije bilo sprinterko tranje tj tranje na kratkim distancama. Postoje mnogi zapisi na tu temu medju najpoznatijima su spevovi Ilijada i Odiseja u kojima se peva o uvenoj trci izmedju Ajanta Odiseja i Antiloha.

Kod muskaraca na takmicenjima bile su zastupljene 3 discipline: trka stadion, diualos i trka s oruijem. 2.1.1. Trka stadion

Re je pravolinijsmkom tranju ekvivalentu danasnjoj trci na 200 m. Od prvih (776. p.n.e.) do trinestih (708. p.n.e.) je ova disciplina bila jedina na programu Olimpijskih igara. Prvi pobednik i prvi zabeleeni sprinter bio je Koroivos iz Ilide.

Na 37. O.I. bila je uvedena trka za deake ( od 17. do 20. godina ). Neke igre su imale i 3 takmiarske kategorije od 12 do 16, od 16 do 20 i odrasli. Takva podela je bila na igrama u Nemeji i Istimiji.

Startno mesto bilo je mu poetku obeleavano ucrtavanjem dveju startnih linija u pesku kasnije su linije bile obeleavane na kamenim ploama. Starter tj glasnik je davao znak takmiarima za polazak. Startni poloaj trkaa je bio slian danasnjem visokom startu. Tralo se bez obue i odee.

2.1.2 Diualos ili trka na dva stadiona

Duina staze koju su trkai morali da savladaju je iznosila 384.54 m. Prvi pobednik je Hipinos iz Pise.

2.1.3 Trka sa oruijem

Uvedena na LXV O.I. . Trkai su nosili punu ratnu opremu:slemove, stitove, maeve ...

Smatra se da je trka bila sprinterska. Prvi pobednik je bio Damaretos iz Ire.

Fanas iz Pelinije je prvi trka koji je uspeo da pobedi istog dana u sva tri takmienja.Hereje su bile enske Olimpijske igre bile su obeleavane u Olimpiji samo mesec dana ranije ili kasnije u odnosu na one u kojima su se takmiili samo muskarci.

Rimljani nisu pridavali naaj sprinterkim trkama. 1850. godine prvo moderno takmienje u tranju na kratke distance priredio je Oksfordki Ekster koledz. Treba napomenuti da se Tokom 19. veka esto koristio letei start tj takmiari su imali odredjeni zalet pre starta sto im je davalo odredjeno poetno ubrzanje. Koreni niskog starta mogu se nai u takmienjima izmedju profesionalaca i amatera. Profesionalci su leei na startnoj liniji davali amaterima odreenu vrstu prednosti. Tu su prvi koreni niskog starta.

Prvi koji je kleknuo na startu bio je arls eril. Postojale su raliite varijante strtova tokom istrije sa razlikama u poloajima stopala i blizini stopala od startne linije. Valerij borzov je 1972. godine u Minhenu koristio jednu ruku kao zamajac ime je dobijao odredjenu prednost u odnosu na ostale takmiare. Pobedio je na ovaj nain u trkama na 100 m i 200 m. Kanije ovaj poloaj biva zabranbjen.Prve sprinterice koristio je 1868.god. Vilijam Kurtis.

Prvi put je mereno vreme pomou struje 1892.godine.

2.2 tafetna tranja

tafetno tranje je atletska disciplina u kojoj etri ili vie, tafetaa iste ekipe, pokuavaju da u to kraem vremenskom periodu prete svoj deo staze sa palicom u ruci predajui je jedan drugome da bi sto pre stigli do cilja.

tafetna palica u izvornom obliku je bila sredstvo komunikacije. U staroj Grkoj koriena je kao sredstvo komunikacije izmedju vojske i gradova. Veliki persijski kralj Darije I imao je kurirsku slubu, slinu dananjoj poti koja je imala oblik tafetnog tranja. Takodje veliki turski sultan Sulejman imao je kurisrsku slubu sainjenu od persijskih kurira koji su se zvali peici. Oni su prenosili njegove poruke irom carstva.

U staroj Grkoj imamo prvi put primenjenu takmiarsku verziju ove discipline. Odravanu za vreme sveanosti nou. Takmiari su prenosili baklju . Najpoznatija verzija ovih tafetnih trka odravana je u Atini. Broj trkaa u ekipi je variarao od 8 50 a broj ekipa od 5 10 . Truba je oznaavao poetak trke

Savremene trke prvi put se odravaju u Americi . 1908. U Londonu odrava se prva tafetna trka i to sa deonicama 200-200-400-800 metara. Primopredaja je bila primitivna iz prostog razloga to je takmiar koji bi trebao da preuze takmiarsku palicu bio okrenut celim telom prema svom kolegi iz tima.

Balkanska tafetna trka iznosila je 800-400-200-100 metara.

2.3 Preponska tranja

Prvo takmicenje u preponskom trcanju odrzano je u engleskoj na Eton Koledzu 1837. godine.

Prvi zvanicni rekorder postao je A.Daniel postavivsi rekord na 120 jardi (109,74 m ) za 17 i sekunde. U tom periodu prepone su bile ukopane, napravljene od teskih drveni oblica visne obora za cuvanje ovaca. Prelazak preko prepona je bio dosta opasan prepone su se preskakle na istom mestu obema nogama taj nacin se nazivao skliznuce sliding .

Trcalo se u ritmu od 5 koraka samo su snazniji trkaci uspevali da pretrce u 4.

Pojedinacne prepone pojavljuju se 1893. a 1896. pojavile su se prve prepone u obliku slova T. Bile su lakse manje nezgrapne i manje opasne po atleticara.

Albin Kraenzlin ( USA ) je prvi atakovao na preponu zamajnom nogu odvodeci u stranu odskocno nogu.

U Stokholmu se prvi put pojavljuje preona u obliku slova L koju je izmislio americki trener Hari Hilman.

Tehnika trcanja na 400 metra je pratila razvoj tehnike trcanja na 110 metara. Tkao je Glen Hardin uspeo da pretrci stazu u petnestokoracnom ritmu celu trku.

Sadovski , ruski trener, je vezbao sa svojim atleticarima trinestokoracni ritam te je atleticar Lituev uspeo od 2. do 8. prepone predje u trinestokoracnom ritmu a poslednje dve u petnestokoracnom ritmu i obori svetski rekord.

Kevin Jang je uspeo da izvede dvanestokracni ritam i obori svetski rekord 1992. godine na O.I. u Barseloni. 1926. godine je prvi put uvedena trka za zene na 80 m preko prepona visina prepoona ( 0.762 m ) 1968. ta distanca je produzena na 100 metara ali je i visina prepona povecana na 0.838 m .

1970. je uvedena trka preko prepona za zene na 400 metra a tek 1973 se mere svetski rekordi.

Trcanje na srednjim dugim duzim i najduzim stazama

O srednjim i duzim stazaam

O trcanju na srednjim i duzim stazama postoje pisani dokazi jos iz starog Egipta . Egipatski kralj Dzoser povodom 30-to godisnjice svoje vladavine je trcao cetiri puta oko polja , ciji su krajevi bili udaljeni po 800 metara, da bi dokazao narodu da je jos u punoj snazi.

Trka na cetri stadiona hipios bila je zastupljena na Ismijskim Nemejskim i Panatenejskim igrama u Grckoj. Na XV O.I. 720. p.n.e. uvedene su trke na na 1500 do 5000 metara.

U Grckoj je postojalo takmicenje u trcanju napred nazad gde bi se prvo pretrceavala duzina od 44 metara sa vracanjem u nazad 42 m i tako 44 puta trka je ukupno iznosila 1014 metara.

U Xv ceku Inke su u okviru provere fizicke sposobnosti mladih sesnestogodisnjaka imale trku na 8 kilometara. U program O.I. za muskarce uvedena je prvo trka na 800 metara ( 1896.) zatim 5000 i 10000 metara 1912. dok za zene 1928. na 800 metara 1500 m 1972. 3000 m 1984. i 5000 m i 10000 m 1976.2.4. Tranje na duim stazama

Maratonska trka je dobila nazim poo maratonskom polju sa kog je grk Filipid dotrcao da javi narodu Atine o pobedi Grcke vojske.

Takmicenje koje moze da se uporedi sa danasnjim atletskim nademtanjima se odrzavalo u Engleskoj u kome su dvojica sluga prelazila velike razdaljine izmedjugradova kako bi najavila dolazak svojih gospodara. Kasnije se ovo prosirilo na ostale staleze. Duzina maratonske trke je varirala u pocetku od 40000 metara do 42750 metara. Prvi pobednik modernih O.I. u maratonu e Grk Spiridon Luis sa vremenom 2 sata 58 minuta i 50 sekundi. Razvoj maratona se odvija na O.I. mediteranskim igrama svetskim kupovima itd i na velikim gradskim maratonima kao sto su Bostonski, Njujokrski, Londonski, Rimski, Beogradski ... Sve do 1970. maraton je iskljucivo muska disciplina.

U okviru maratona postoje dve discipline trcanje na duzinu (15, 20, 25, 30 kilometara) i trcanje na vreme ( jedan ili dva sata ).Treba spomenuti ultramaratone. Danas je ova disciplina sve popularnija. Ljudi pokazuju impresivne rezultate na najduzoj trci na svetu ( 4988 km ) pretrcavajuci dnevno dva maratona u toku 51 dana.

Postoje pisani dokazi za vreme Rima koji pisu o ljudima koji mogu da pretrce 100 kiliometra.

U XIX veka Robert Barklei je pretrcao 177 km za 19 sati i 37 minuta.

Dvor Asteka je obskrbaljava svezom ribom uz pomoc izvanrednih Indijanskih trkaca i ako je bio udaljen skoro 300 km od morske obale.

Treba napomenuti trke u tajanju od sest sedam i dvanest dana. Najduza trka sto se tice pretrcane razdaljene je bila desetodnevan u kojoj je pretrcano 964 milja od strane Janisa Kurosa 1988. godine.

2.5. Tranje preko prepreka

Steeeple chase je rec iz Englske ( steeple zvonik, chase- trka ) tj trka ka crkvenim zvoncima. Naravno trkaci su morali da savladaju razlicite prepreke tako da se danas steepl-chase odomaacila u vecini zemalja kao disciplina trcanja preko prepreka.Ova disciplina ima svoje pisane tragove jos u starom Egiptu.

U srednjem veku spanski kralj Karl V koristi prepreke za preskakanje kao jedno od sredstava za fizicku pripremu vojnika.

U XVII veku rusi su istazivajuci Sibir zatekli Eskime kojima je trebala velika snaga za transport ulova. Oni su treneirali od malena svoju decu dajuci im da prenose kamen odredjene velicine na odredjenu distancu koja je rasla vremenom kao i velicina kamena.

Mesto Ragbi (Engleska) je prvo mesto gde je takmicenje u trcanju preko prepreka prvi put odrzano. Prvo univerzitetsko takmicenje u trcanju preko prepreka odrzano je 1875. u Torontu.Na O.I. se prvi put ovo takmicenje pojavljuje 1990. u Parizu i to u dve discipline 2500 m (preko 12 suvih prepreka) i 4000 m.

Tek 1920. godine biva uvedena trka na 3000 metara sa brojem i visinom prepreka kakve se i dan danas koriste. Najcesce se koristi za prelazenje suvih prepreka preponaski koraka ali uvodjenjem stabilnih prepreka poceli su ,narocito tehnicki slabiji takmicari, da koriste tzv. Tehniku gazenja preko prepreka.

2.6. Tranje u prirodi (kros)

Prvo takmicenje odrzano u Ragbiju u Engleskoj 1873. godine. Takmicenje potice iz Engleske.veslacki klub Thames Rowing Club je prvi koji je uveo u svoj trening kros kao dopunu treninga. Kasnije iz takmicenja koje su organizovali razvio se savez koji i dan danas postoji kao samostalan pored Atletske federacije.

Prvo takmicenje van Engleske organizovano je u Francuskoj 1889. godine, a prvo univerzitetsko u Americi 1890.

Prvo veliko medjunarodno takmicenje odrzano je 1903. u Glazgovu. Nas najpoznatiji kros atleticar je Franjo Mihelic. Na O.I. uvrsten je 912. u Stokholmu.U Engleskoj se kros dugo vremena trcao samo u prirodi. Sto se tice svetskog rekorda po broju ucesnika on pripada kros takmicenju odrzanom u Stokholmu 1982. godine ucestvavalo je 11763 takmicara.

3. SkokoviSkokovi predstavljaju najbolji nain savladavanja prirodne i vetakre prepreke.Skok je prelaz tela iz poloaja opiranja o vrstu podlogu u bespotporni poloaj posredstvom vlastith sila. Samo se kod skoka motkom slui pomonim rikvizita motkom.

3.1. Skokovi u dalj

Prvi put se pominju kod Homera u Ilijadi i Odiseji u okviru kultnih nametanja . &08. godine p.n.e. u program O.I. se uvodi petoboj a u okviru njega skok u dalj. Grci su u ovoj disciplini upotrebljavali tegove kao sredstvo za povecanje skoka sto se moze zakljuciti po slikama na grckim vazama.

Englezi na svojim univerzitetskim takmicenjima imaju disciplinu skok u dalj. Do pocetka XX veka koristila se primitivna tehnika skoka zvana zgrcna varijanta tehnike skoka u dalj ( posle odksoka kolena i noge su bili skupljeni, dok su se pri doskoku noge opruzale.

Irac I.Lane koristio je varijantu uvinuca tela . Posle uzleta zamajna noga bi isla u nazad tako da su obe noge bile pozadi dok su ruke podizale napred i gore.

Amerikanci su koristilikoracnu varijantu tehnike skoka zv (hitch kick).Dz.Ovens je uspeo da sa dva i po koraka u vazduhu napravi rezultat od 8.13 m 1935. godine. Taj rezultat nije oboren 25 godina.

Dz.A.Vilson koristi novinu bacanje u stranu daljasa kada je dostigao najvisu tacku i doskok sa potpuno isoruzenim prilubljenim nogama.

Amerikanac Dejv Nielson skace varijantom salto napred. Ipak 1976. tehnika biva zabranjena.

Prvi put da skok u dalj za zene biva uveden 1948. godine na O.I. u Londonu.

3.2. Troskok

Najpoznatija dva troskokasa u staroj Grckoj su Hionis i Failos.

Hionis je na XXIX O.I. (664 p.n.e.) skocio 16,66m.

Failos u Delfima 9.77m.

Prvi pisani dokument o tehnici troskoka datira iz 1794.kada je irski Honsli pobedio skotskog trgovca Paka.Skakali su irskom varijantom (three jumps) tri skoka na jednoj nozi.

Veliko suparnistvo izmedju irskih i skotskih skakaca uslovilo je pojavu savremene tehnike skoka stvorenu od strane Skota tzv. Skotska varijanta troskoka (dva poskoka i jedan skok-leva,leva,desna).

U Evropi je vladala grcka varijanta troskoka, naizmenicno se menjala noga pri svakom skoku (leva,desna,leva).

Na obnovljenim O.I. troskok je bio u programu takmicenja, zanimljivo je da je 1900. i 1904. na O.I. bila i zastupljena varijanta troskoka iz mesta.

Elena Hejs je prva koja je ubelezena kao rekorder troskoka 1911.(9,73m).Narednih 100.godina rezultat ce napredovati za vise od 5m.Prvo Svetsko prvenstvo u troskoku za zene odrzano je tek 1990.u Saporu (Japan).

3.3. Skok u vis

Prvi rezultat u skoku u vis zabelezen je 1824. u Engleskoj.tehnika skoka bila je primitivna,frontalni skok sa skupljenim nogama.

U Londonu 1876.godine Englez M.Bruks postize svetski rekord preskocivsi 1.89m tehnikom Proste makaze.

Ova tehnika evoluira u dva oblika americke makaze istocne i zapadne obale.

Dzordz Horin U.S.A. 1912. prvi preskace granicu od 2m.

Tehnikom skoka koja je nazvana po njemu Horajn(zgrcna).

Ovde se odskok i doskok vrsio sa iste noge.

Pocetkom 20.veka ovu tehniku su koristila africka plemena Vatusi i Matusi .

Na ovaj nacin mogu da preksoce do 2,08m.

Dejv Albriton je uveo tehniku Stredl,opkoracna varijanta preskocivsi 2,07.

Barni Vagner,trener univerziteta u Oregonu,1965.stvara novu varijantu prvobitno poznata kao Flop,kasnije dobila ime po skakacu Diku Fosberiju Fosberi (ledjna varijanta skoka u vis ),jer se prelaz preko letve izvodi prvo glavom pa ledjima.

Dzejms G Hej je izveo varijantu skoka u vis leteci kolut napred.

3.3. Skok motkom

U XIX veku, p.n.e u Irskoj u okviru atletskog takmicenja bila je zastupljena disciplina skok motkom.

Dz.Basedov je prvo ime koje se vezuje za skok motkom u moderno doba (XVIII veka).Guts-Muths, doprinosi popularnosti preporucivsi da se ova disciplina izvodi i u razrednoj nastavi.

Sampionat u skoku motkom odrzan je 1866.u Engleskoj.

Tada su se skakaci peli na motku rukama (tehnika ruka na ruku ili puzanje).

Atletskim pravilima 1889.bila zabranjena i otad se skace skupljenim nogama, a skakac rukama visi na motci.

Rejmond Klep, skacuci motkom od bambusa prvi je priblizio ruke prilokom uzleta da bi olaksao prelazak preko letve.

Od 1908.do 1945.godine se skace sa motkom od bambusa.

Fernand Gonder(Fra.) koristi varijantu tehnike prelaska letve Zastava.

L.S.Skot, uvodi novinu visenje na motci.

Markus Rajt, prvi je koji je izveo modernu tehniku skoka davne 1912.(Luk tehnika).

Pojavom fiberglasa, farnscuski trener Valto Olenijus , australijski Dzes Dzarver i drugi postavljaju savremene biomehanicke osnove tehnike skoka.

Sadasnji svetski rekord u skoku jos uvek drzi Sergej Bubka (6,14m).4. ZakljuakAtletika vue korake od davnina. Ljudi su koristili prirodne oblike kretanja trei za hranom, preskaui prirodne prepreke, bacajui razne predmete.

Kasnije dolazi do nastanka koplja i ve 3100. P.n.e. se znalo za plemenska nadmetanja. Mnoge dokaze o tome sun am ostavili Feniani.

Atletokom su se bavili i Egipani o emu svedoe reljefi na njihovim piramidama.

Na jednom reljefu iz 1335. god p.n.e su prikazani vojnici kako tre.

Ateletskim program je bio di+ominantan na O.I. u antikoj Grkoj i sastajao se u od sedam disciplina. Atlete su se takmiili samo za slavu i presti. Naalost hronometar nije postojao pa nije postojala mogunost uporedjivanja rezultata starih I novih sampiona.

Poetkom nove ere atletska nadmetanja pominju na vie eropskih lokacija najznaajnija je Engleska.

Prve modern Olimpijske igre odrane su 1896. Godine u Atini I na taj nain otvorena je nova era u istroji i razvoju atletike.5. LiteraturaStefanovi, i Stefanovi,R (2002): Teorija i metodika atletike, Kruevac

Stefanovi, (1992): Ateletika 2-Tehnika, SIA, Beograd

Stefanovi, (1988): tehnika i metodika atletike, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje BeogradPAGE 1