srebrenica-dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida 1

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA

NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands

Stefan Karganovi} Ljubi{a Simi}

SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDEScholarly advisor Petr Ahmedovi~ Iskenderov

BELGRADE 2010

Fond Istorijski projekat Srebrenica, Holandija

Stefan Karganovi} Qubi{a Simi}

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDARecenzent Petr Ahmedovi~ Iskenderov

BEOGRAD 2010

Odgovorni urednik Stefan Karganovi} Recenzent: Petr Ahmedovi~ Iskenderov

Editor-in-chief Stephen Karganovi} Scholarly advisor: Petr Ahmedovi~ Iskenderov

ISREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE Copyright 2010 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews. Inquiries should be addressed to: Srebrenica Historical Project [email protected] ISREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Copyright 2010 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadràna. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. Za dozvolu kontaktirati: Istorijski projekat Srebrenica [email protected]

SADR@AJ SODER@ANIE TABLE OF CONTENTS

Recenzija (Petr Ahmedovi~ Iskenderov) - - - - - - - - - UVOD (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - - PREDGOVOR (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - 1. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - DEMILITARIZACIJA (Stefan Karganovi}) - - - - - - ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA HA[KOG TRIBUNALA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - - - - - INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995 DA SE SVI MUSLIMANI ZAROBQENI U SREBRENICE I OKO WE POGUBE? (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA, BORBENIH DEJSTAVA I DRUGIH UZROKA (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - BILANS (Stefan Karganovi})- - - - - - - - - - - - - SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE (English summary) - - - - - - - - - - - - - - - - Prilozi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

7 11 15

31 51

2. 3.

61

4.

81

5.

89

6.

107 119

7.

131 141

Petr Ahmedovi~ Iskenderov, star{i nau~n sotrudnik Instituta slavnovedeni Rossisko Akademii Nauk, kandidat istori~eskih nauk

RECENZI: SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDAS :D Petr Ahmedovi~ Iskenderov: R

REBRENICA EKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ECENZI

tno-gra`danska vona v Bosnii i Gercegovine 19921995 godov, bez somneni, stala samm krupnm i tragi~eskim voennm konfliktom v poslevoenno Evrop kak po ~islu pogib{ih, tak i po stepeni politizirovannosti i mas{tabam spekulci i falsifikaci. Do sih por spust ptnadcat let posle podpisani Detonskogo mirnogo sogla{eni 1995 goda otsutstvut dostoverne svedeni kak po obe ~islennosti pogib{ih (po raznm dannm, ot 100 ts~ do 200 ts~ ~elovek), tak i ob obstotelstvah samh dramati~eskih i krovavh pizodov. to, odnako, ne me{aet veduim mirovm geopoliti~eskim igrokam navzvat me`dunarodnomu obestvennomu mneni sobstvenne ocenki i scenarii, sobstvennoru~no obvlt cele narod pravmi i vinovatmi, a glavnoe stroit na tragedii treh bratskih narodov bv{e goslavii arhitekturu novogo mirovogo pordka, ispolzu v svoih interesah daè takie prizvanne stot na straè mirovogo pravopordka institut, kak Me`dunarodn sud OON i Me`dunarodn ugolovn tribunal dl bv{e goslavii. No daè na tom fone bosnisko von osobnkom stoit tragedi naseleni Srebrenic i raspoloènnh vokrug nee dereven. Nakal propagandistskih von vokrug nee ne stolko ne spadaet, no iz goda v god usilivaets. Ispolzu goloslovne zavleni politikov, somnitelne dokument i rasplv~ate danne polevh issledovani, OON, OBSE, NATO, S[A, Evropeski soz, Organizaci Islamska Konferenci i drugie mirove institut vlasti vperve v poslevoenno istorii Evrop ptats obvit odin iz narodov kontinenta otvetstvennm za genocid, provod skandalne paralleli s destvitelno tragedie Holokosta i

8


oskorbl tem samm pamt millionov pogib{ih v god vtoro mirovo von. Voenne operacii bosniskih serbov v razgar von predstavlen kak poptka uni~toìt bosniskih musulman kak naci, a massove prestupleni musulmanskih otrdov zamal~ivats, a to i opravdvats kak samooborona. V ile tekuego goda v Srebrenice name~eno torèstvenno otmetit 15-letie sobti il 1995 goda. Odnako name~aies torèstva ne tolko ne imet ni~ego obego s istori~esko pravdo, no i presledut cel sozdat propagandistskoe obespe~enie dl likvidacii bosnisko Respubliki Serbsko, o kotoro vs{ie funkcioner v Saraevo uè davno otzvats ne ina~e, kak o podleàem uni~toèni produkta genocida i tni~eskih ~istok. Protivostot spekulcim i klevete neprosto. togo nelz dobits bez obnarodovani podlinnh dokumentov, otnosihs k sobtim v Srebrenice, bez dovedeni do {iroko mirovo obestvennosti pravd o predstorii, pri~inah, suti i posledstvih tragedii il 1995 goda. I s to to~ki zreni povlenie issledovani Stefana Karganovi~a i Lbi{i Simi~a SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA predstavlets iskl~itelno va`nm i svoevremennm. Sleduet polnost soglasits s prizvom avtorov k tomu, ~to problema Srebrenic dol`na se posmatrati i prou~avati kao celina, i sve komponente te celine moraju biti zastupqene u okviru analize (str.1 v lektronnom variante). Me`du pro~im, podobnogo podhoda s samogo na~ala priderìvalis mirove arhitektor detonsko Bosnii i Gercegovin, rassmatrivav{ie tu bv{u goslavsku respubliku kak poligon dl otrabotki sobstvennh geopoliti~eskih modele i kak sredstvo vozdestvi na drugie narod i gosudarstva o ~em svidetelstvuet, v ~astnosti, privedennoe v issledovanii otkrovennoe vskazvanie vlitelnogo amerikanskogo kongressmena Toma Lanto{a, zaviv{ego, ~to rol S[A v sozdanii musulmansko deràv v centre Evrop dol`n po dostoinstvu ocenit ne samo odgovorne vo|e muslimanskih dràva kao {to je Indonezija, ve} tako|e i xihadisti svih mogu}ih fela (str. 129). Potomu sleduet polnost soglasits s vvodom avtorov o preobladaem segodn v mire neakademi~eskom podhode k probleme Srebrenic: Primeri takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe politi~kih rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja sakralizuje i name}e kao jedino ispravno, uporni poku{aji kriminalizacije javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju, i najzad kao poseban dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste (str. 12). ^to è protivopostavlt avtor nastoego issledovani tomu neakademi~eskomu a lu~{e skazat, spekultivnomu i falsificirovannomu podhodu k tragedii Srebrenic? Pre`de vsego nau~ne vvod iz uè sobrannh razli~nmi mirovmi institutami (ne tolko serbskimi, no i zapadnoevropeskimi i daè amerikanskimi) dokumentov i materialov. Pri tom provedenn avtorami analiz mo`no uslovno

Petr Ahmedovi~ Iskenderov: RECENZI

9

razdelit na dve tesno vzaimosvzanne ~asti. Perva zakl~aets v kriti~eskom osmslenii isto~nikov i vvodov Gaagskogo tribunala, kasaihs rezultatov patologoanatomi~eskih i inh issledovani. Kak spravedlivo otme~aets v rabote, taj dokazni materijal je jedini corpus delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argumenat za tvrdwu da je u julu 1995. godine srpska strana izvr{ila genocid tako {to je pogubila 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka. To su ujedno i dokazi koji sluè kao osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid. (str. 13) Issledovanie, provedennoe doktorom Lbi{e Simi~em, i v tom ~isle kasaees analiza prob DNK, argumentirovano oprovergaet podobne utver`deni kak goloslovne i ne imeie pod sobo realno nau~no-pravovo osnov. V dannom razdele podrobno rassmotren takè snimki, polu~enne v ile 1995 goda so sputnikov i poloènne v osnovu obvinitelnh zakl~eni Me`dunarodnogo ugolovnogo tribunala dl bv{e goslavii i Me`dunarodnogo suda OON. Podvergnut kriti~eskomu analizu i pe~alno znamenite gromkie razobla~eni, s kotormi vstupil v Gaagskom tribunale Draèn Erdemovi}. Draèn Erdemovi} nije obi~an svedok Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan zato {to istovremeno ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo~ina, koji nije jedan od mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov raison d'etre. pod~erkivaets v issledovanii. Imenno potomu v dele Srebrenic prisutstvuet besprecedentno ogromnoe koli~estvo podtasovok, falsifikaci i prmh naru{eni v sledstvennh destvih. (str. 18) Vtora i, poàlu, ee bolee va`na ~ast rabot predstavlena fundamentalnm issledovaniem, provedennm doktorom Stefanom Karganovi~em, i posvennm probleme poter voenno kolonn 28 divizii musulmansko armii. V no~ s 11 na 12 il 1995 goda ona s bomi othodila ot Srebrenic v napravlenii goroda Tuzla i imela v svoem sostave opredelennoe ~islo gra`danskih lic. Imenno oèsto~enne boi danno kolonn s podrazdelenimi armii bosniskih serbov priveli k mnogo~islennm èrtvam, kotore v dalne{ee legli v osnovu versii o ts~ah èrtv Srebrenic. Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i me|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke svidetelstvut avtor issledovani. (str. 13) Podlinna istori boestolknoveni voenno kolonn 28 divizii s serbskimi silami vse posleduie god ignorirovalas i tatelno zamal~ivalas musulmanskimi vlastmi Saraevo i zapadnmi sredstvami massovo informacii. Ved ona ne tolko ne vpisvaets v navzvaemu mirovomu obestvennomu mneni kartinu vin bosniskih serbov i Belgrada za tak nazvaem genocid Srebrenic, no i sposobna dezavuirovat tu naskvoz lìvu konstrukci. Tot fakt, ~to v ile 1995 goda v raone Srebrenic {li oèsto~enne boi, obsnet i povlenie bol{ogo ~isla èrtv, i nali~ie sredi nih gra`danskih lic, i harakter raneni kotore, po svidetelstvu Lbi{i Simi~a, v osnovnom bli

10


polu~en v boevh, a ne v rasstrelnh uslovih. Inmi slovami, ta istori pozvolet obsnit vse obstotelstva dela Srebrenic, viv{egos va`ne{im pizodom bratoubistvenno bosnisko von, no ne imev{ego nikakogo otno{eni k ponti genocida. Po obraznomu vraèni Lbi{i Simi~a i Stefana Karganovi~a, Gaagski tribunal zanimals tem, ~to podgonl sobranne fakt pod prokrustovo loè versii o genocide musulman Srebrenic. (str. 94) Issledovanie SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA re{aet prmo protivopolo`nu zada~u obektivno razobrats vo vseh aspektah tragedii. I re{aet tu zada~u uspe{no na vso~a{em nau~nom i pravovom urovne.

UVOD

Stefan Karganovi}: U

VOD

Bez holisti~kog pristupa razgovor o Srebrenici je bespredmetan i nemogu}. Holisti~ki pristup1 podrazumeva da se jedna pojava mora posmatrati i prou~avati kao celina. Sve komponente te celine moraju biti zastupqene u okviru analize. U onoj meri u kojoj su odre|ene komponente celine li{ene teìne i zna~aja koji im pripadaju, percepcija celine bi}e osaka}ena i neverodostojna. Na~elo holisti~kog sagledavawa, kao pretpostavke procene stvarnog stawa, ne vaì samo u ~istoj nauci, u medicini, antropologiji, sociologiji i u drugim granama znawa iz egzaktnih ili dru{tvenih nauka. To vaì podjednako i za prou~avawe i tuma~ewe istorijskih doga|aja. Tamo gde se sagledavawe u~inka svih ~inilaca koji su neki doga|aj uslovili sistematski izbegava vlada redukcionizam. Svaki redukcionizam je u odnosu na ~iwenice selektivan.2 Ukoliko sloène pojave svesno i teleolo{ki svodimo na samo nekoliko probranih ~inilaca, koji idu u prilog unapred pripremqenom tuma~ewu ili tezi, primenom redukcionizma ne samo da ~inimo krupnu metodolo{ku gre{ku, ve} i grubo ogre{ewe o istinu. U raspravi oko doga|aja u Srebrenici i oko we, koja nakon decenije i po ne samo da ne jewava ve} naprotiv otkrivawem novih podataka dobija ve}i zamah, potreba za odbacivawem redukcionizma i usvajawem sveobuhvatnog, holisti~kog, pristupa sada je jo{ jasnija i ubedqivija. Tu, zapravo, i postoje samo dve suprotstavqene {kole mi{qewa, bez zna~ajnih prelaznih ili kompromisnih varijanata. Redukcionisti~ka {kola, koja je do nedavno bila u nadmo}nom poloàju i koja sada polako ali sigurno gubi teren, zalaè se za svo|ewe celokupnog doga|aja na tri dana u julu 1995. godine.3 Holisti~ka {kola, s druge strane, stoji na stanovi{tu da je o ta tri dana nemogu}e voditi zna~ajan razgovor bez kontekstualnog razmatrawa svih doga|aja i odnosa izme|u srpske i bo{wa~ke zajednice u srebreni~kom kraju tokom prethodne tri godine, dakle od 1992. do 1995.1 Op{te na~elo holizma Aristotel je u Metafizici (1045a10) saèo ovako: Celina je vi{e od zbira svojih delova. (1045a10). 2 Stepen tendencioznosti, koja tu selektivnost usmerava, razlikuje se od slu~aja do slu~aja. 3 âk i u odnosu na tako suènu faktografsku matricu, ova {kola insistira na dogmatskom i jednodimenzionalnom prikazu.

12


Nervoza redukcionisti~kog tabora je osetna i, realno gledano, ona je sasvim opravdana. Nove ~iwenice i nau~no utemeqenije analize ve} postoje}ih podataka vode novim tuma~ewima koja uop{te ne idu u prilog ukorewenim tezama. Da bi ih opravdali, zagovornici tih teza zahtevaju u sve ve}oj meri podr{ku razli~itih politi~kih i administrativnih struktura. Primeri takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe politi~kih rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja sakralizuje i name}e kao jedino ispravno,4 uporni poku{aji kriminalizacije javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju,5 i najzad kao poseban dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste.6 Stara izreka, da je istina dovoqno jaka da samu sebe odbrani i da joj zato nije potrebna pomo} aparata dràvne prisile, ovde u potpunosti dolazi do izraàja. Protagonisti zvani~ne verzije srebreni~kih doga|aja svojim postupcima deluju kao da ni sami nisu sigurni u postojanost svoje istine niti u mogu}nost da se ona odbrani kori{}ewem iskqu~ivo sredstava intelektualnog diskursa. Osnovno pitawe koje analiziramo u ovoj monografiji odnosi se na gubitke muslimanske strane u julu 1995. godine kao posledica napada Vojske Republike Srpske na enklavu Srebrenica. Ovo pitawe je va`no iz vi{e uglova. Pre svega zato {to se ti gubici postavqaju u smislu krivice srpske strane u ratnom sukobu, pa ~ak i krivice u kolektivnom smislu. Pod pretpostavkom da neki oblik krivice u vezi sa tim gubicima postoji, opravdano je utvrditi karakter i razmere tih gubitaka da bi i stepen krivice mogao biti pravedno odmeren. Zatim, ti gubici se ne tretiraju kao obi~an ratni doga|aj, ve} se stavqaju na nivo najgnusnijeg zlo~ina koji je poznat u me|unarodnom pravu: genocida. To je jo{ jedan razlog {to je neophodno da se dimenzije tog doga|aja, u smislu utvr|ivawa stvarnih qudskih gubitaka, {to je mogu}e ta~nije razjasne. Najzad, u svakoj situaciji istina treba ne samo da je dobrodo{la ve} joj se mora obezbediti i nesmetan prostor da prodre u svest qudi i da isceliteqski deluje na sve aspekte wihovih odnosa. Zato je bitno da se i u ovom slu~aju istina utvrdi. Ako u kqu~nim materijalnim segmentima zvani~na verzija srebreni~kih doga|aja nije ta~na, weno uspe{no naturawe i ovekove~ewe ima}e efekat daqeg trovawa me|unacionalnih odnosa i me|usobnog otu|ewa dveju zajednica u Srebrenici koje nemaju drugog izbora ako im je stalo do boqe budu}nosti osim da ìve u miru i slozi. Pod pretpostavkom, naravno, da ne èle da im se uàsi nedavnog rata ponove.4 Na primer, rezolucija Evropskog parlamenta od 15 juanuara 2009, Deklaracija Narodne Skup{tine Srbije od 31 marta 2010.. 5 O predlogu izmene KZ BiH kako bi se sankcionisalo negirawe genocida i holokausta, videti Glas Amerike (http://www1.voanews.com/bosnian/news/a292009-05-06-voa6 86197862.html?moddate=2009-05-06), 6 maj, 2009.; poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije, Nenad ânak, zalaè se za uno{ewe sli~ne odredbe u KZ Srbije, Blic, 28 maj, 2007 6 Primer: tu`ba protiv {vajcarskog lista La Nation, NSPM, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/betoniranje-istine-u-svajcarskoj.html

Stefan Karganovi}: UVOD

13

Sveobuhvatan pristup pretpostavqa, pre svega, pa`qivu analizu svih raspoloìvih podataka koji se odnose na pitawe koje se razmatra, a to je obim muslimanskih gubitaka koji su neposredno proistekli iz zauzimawa srebreni~ke enklave od strane snaga VRS u julu 1995. godine.7 To je prevashodan zadatak ove monografije. U delu koji je obradio dr Qubi{a Simi} predstavqena je podrobna analiza forenzi~kog materijala koji Ha{ko tuìla{tvo koristi na su|ewima koja se odnose na Srebrenicu. Taj dokazni materijal je jedini corpus delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argument za tvrdwu da je u julu 1995. godine srpska strana izvr{ila genocid tako {to je pogubila 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka. To su, ujedno, i dokazi koji sluè kao osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid.8 U ovom trenutku, to je celokupan materijalni dokaz srebreni~kog zlo~ina. Stoga zasluùje iscrpnu analizu, i u poglavqu koje je napisao dr Simi} on je upravo takvoj analizi i bio podvrgnut. Drugi deo ovog pitawa skoro da je nepoznat {iroj javnosti. Odnosi se na qudske gubitke kolone 28 divizije, koja se, sa odre|enim brojem civila, u no}i 11 na 12 jula 1995, preko brdovitog terena iz Srebrenice po~ela povla~iti prema Tuzli. Tokom tog povla~ewa kolona je imala brojne borbene dodire sa snagama VRS. Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i me|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke. U odnosu na muslimanske gubitke u celini, ogromni gubici ove kolone vrlo su specifi~ni. Po me|unarodnom ratnom pravu, vojna kolona predstavqa legitiman ciq, ~ak i kada se u wenom sastavu nalaze civili. Prema tome, bez obzira na pogubqewe zarobqenika na drugim mestima i neospornu ~iwenicu da to predstavqa ratni zlo~in, gubici vezani za kolonu moraju biti izdvojeni i tretirani posebno.9 Oni ne ulaze ni u opseg `rtava ratnog zlo~ina, a kamoli genocida. Sistematsko previ|awe kolone kao posebne kockice srebreni~kog mozaika u kriznom periodu jula 1995. godine, i podrazumeva se izbegavawe svake kriti~ke analize tih gubitaka, upe~atqivo ilustruje opasnost ko7 Postoji {kola mi{qewa koja drì da je za utvr|ivawe genocida u su{tini nebitan broj `rtava i da je nepotrebno baviti se tim pitawem. Potencirawe tog gledi{ta je plan B muslimanske strane i wenih apologeta: nije va`no da li je pobijeno 8.000 ili 800, priroda zlo~ina ostaje nepromewena. Ali, ako su brojke toliko nebitne, i ako je utvr|ivawe fakti~kog stawa toliko jalov posao, za{to onda umesto oduzimawa jedne nule, ne bismo dodali jednu nulu i rekli da je u julu 1995. pobijeno ne 8.000 nego 80.000 Muslimana? Materijalnih dokaza, u smislu tela i drugog forenzi~kog materijala, nema ni za jednu, ni za drugu, ni za tre}u, cifru pa sve te teze podjednako olako moèmo zastupati. Mo`da je reductio ad absurdum ipak najefikasniji na~in raskrinkavawa jednog o~igledno apsurdnog argumenta da kada se radi o velikom zlo~inu broj ubijenih nije bitan. 8 Pored ovog forenzi~kog materijala, postoje i rezultati forenzi~kih istraìvawa koja su posle 2004. godine vr{ili me|unarodna organizacija ICMP i Institut za nestala lica BiH. O tome se govori na posebnom mestu u ovoj monografiji. Za sada je dovoqno ista}i da tuìla{tvo MKTBJ taj materijal nikada nije formalno predo~ilo ni u jednom sudskom procesu koji se bavio Srebrenicom, pa samim tim validnost tih dokaza jo{ nije testirana pred sudom. 9 Definiciju legitimnog ciqa videti u: Prvi dopunski protokol @enevske konvencije (1977), ~lan 52.

14


ja preti od redukcionizma i neophodnost holisti~kog pristupa. Ako se èli utvrditi, u pravnom smislu, stvarni broj muslimanskih `rtava Srebrenice u julu 1995. godine, pa samim tim i dimenzije zlo~ina koji bi mogao u}i u osnovu optu`be za ratni zlo~in ili genocid, legitimni gubici koji su proistekli iz borbenih dejstava ne smeju se me{ati sa brojem streqanih zarobqenika. To je elementarno pitawe, ali i pitawe preko kojeg se pre}utno prelazi, i to tako da se prakti~no iskqu~uje mogu}nost da se radi o jednostavnom propustu. U poglavqu koje je na ovu temu napisao Stefan Karganovi} analiziraju se uzroci i struktura tih legitimnih gubitaka i pruàju se procene wihovog verovatnog obima. Izjave preìvelih pripadnika kolone koji su se uspe{no povukli do Tuzle, i koji opisuju usputna borbena dejstva i qudske gubitke, predstavqaju dragocenu istorijsku gra|u koja se ovde po prvi put objavquje. Holisti~ki pristup srebreni~kom pitawu nije ograni~en na ra{~lawivawe muslimanskih gubitaka u julu 1995. On mora da obuhvati i sve bitne elemente situacije na terenu u Srebrenici i oko we od po~etka sukoba u aprilu 1992. do jula 1995. To, u najmawu ruku, zna~i osvrt na dva kqu~na momenta: nesprovedenu demilitarizaciju muslimanskih snaga i sistematske napade na srpska naseqa i wihovo razarawe na podru~ju Srebrenice pra}eno masovnim ubijawem i progonom mirnog nemuslimanskog stanovni{tva. Ova dva momenta, u odnosu na doga|aje u julu 1995, nisu nevezana niti se mogu posmatrati izdvojeno. Oni su deo istog mozaika, i predstavqaju jedinstvenu moralnu i forenzi~ku celinu sa doga|ajima u julu 1995. godine. Zato se u ovoj monografiji tako i tretiraju. Postoji poseban razlog za{to ovu monografiju objavqujemo prvo na srpskom. Vi{e~asovna rasprava u vezi sa usvajawem Deklaracije o Srebrenici u Narodnoj skup{tini Srbije u martu 2010. godine otkrila je koliko politi~ka elita Srbije malo zna o Srebrenici. Uvaàvaju}i ~iwenicu da britanski parlament i skup{tina Srbije nisu isto, ipak je delovalo poraàvaju}e da su poslanici sa obe strane ove debate u skup{tinsku salu u{li toliko nespremni i da tako slabo poznaju pitawe preko kojeg se srpskom narodu pripisuje najteì zlo~in koji postoji u me|unarodnom pravu. Iako bi bilo mnogo logi~nije da ovaj rad prvo objavimo na engleskom, ruskom, i na drugim stranim jezicima, na{ strate{ki izbor ipak je bio da prvo izdawe bude na srpskom. Sticawe osnovnih pojmova o Srebrenici najpotrebnije je srpskoj javnosti. Kada ona bude kompetentno ovladala materijom, lako }e svoje stavove prenositi drugima. Stefan Karganovi}

PREDGOVORStefan Karganovi}: P

REDGOVOR

Ciq ove monografije nije da polemi{emo sa kultom Srebrenice,1 niti da bilo {ta osporavamo ili pori~emo. Ciq nam je, kada je re~ o Srebrenici, da utvrdimo bar neke parametre koji odgovaraju stvarnosti. Mora se skromno re}i bar neke mada je san svakog istraìva~a da o predmetu koji razmatra ustanovi sve {to je mogu}e. Srebrenica je poqe brojnih naslaga svesno iskonstruisanih fabrikacija i laì koje ozbiqno oteàvaju svaki napredak prema istini. Prvi korak je zato proces dekontaminacije izvora podataka i svesti {iroke javnosti o wima. Najve}i deo tih kontaminiranih naslaga mora se prvo o~istiti, a zatim se la`na slika mora bar najve}im delom dekonstruisati. Tek posle toga ima}emo realnu mogu}nost da se posvetimo prikupqawu podataka koji su zaista verodostojni i koji bi nam mogli pomo}i da izgradimo pravu sliku. Osnovni problem sa kojim se svaki istraìva~ Srebrenice odmah suo~ava je da su bitni podaci koji su mu potrebni ili vrlo te{ko ili nikako dostupni2 ili da su izvori dostupnih podataka toliko zatrovani perfidnim izmi{qotinama da je i najiskusnijem posmatra~u ~esto vrlo te{ko da se sna|e u tom lavirintu protivure~nosti i la`nih tragova.3 Preterana obazrivost, koja dovodi do analiti~ke paralize, ne sluì ni~emu; otvorenost prema mno{tvu uba~enih ~iwenica i naizgled zavodqivih obja{wewa, koja neizbe`no vode u zabludu i analiti~ki }orsokak, tako|e ne pogoduje izvo|ewu pouzdanih zakqu~aka.1 Za uzdizawe Srebrenice na nivo planetarnog zlo~ina, videti Dani (Sarajevo): Prqavi dil Klajna i Ivani}a, br. 256, 10 maj 2002.; Srebrenica je tako|e prikazana kao planetarni genocid na internet sajtu http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=16877, 10. septembar 2004; u istom duhu, glavna muslimanska stranka u BiH, SDA, zahtevala je da se finale svetskog prvenstva u fudbalu ne igra 11. jula 2010, zato {to je to dan se}awa na `rtve Srebrenice: (http://www.frontal.rs/cyrl/?page=3&kat=2&vijest=41775). 2 Arhiv UN koji se odnosi na Srebrenicu zakqu~an je na pedeset godina, a navodni snimci iz vazduha, koji treba da pokaù da je zemqa u okolini mesta gde su `rtve bile streqane i zakopavane bila uznemiravana (disturbed, u zvani~noj engleskoj terminologiji) tako|e }e biti nedostupni nekoliko decenija. 3 [kolski primer je neverovatna me{avina mogu}ih i sasvim apsurdnih teza na temu Srebrenice koju plasira izvesni Jugoslav Petru{i}, navodni saradnik i insajder francuske obave{tajne slu`be (videti http://www.frontal.rs/cyrl/?page=87&kat=14&vijest=34637 &vijest=34637) za koje bi se te{ko moglo re}i da im je svrha da se stvari razjasne i kockice racionalno poveù. Istovremeno, imamo nekriti~ki sabranu evidenciju Ha{kog tribunala, vi{etomni transkript najbizarnijih izjava i tvrdwi koje bi, da se radi o ozbiqnom sudu, imale vrlo slabe {anse da u|u u zvani~ni zapisnik, ali koje su ipak ugra|ene u brojne presude MKTBJ, pa su na taj na~in u izvesnom smislu ipak u{le u istoriju.

16


Za po~etak, sa sigurno{}u se moè konstatovati samo slede}e: zvani~na verzija o Srebrenici je jedan kolosalan blef.4 âk i oni elementi tog blefa koji su opipqivi, kao {to su posmrtni ostaci qudskih `rtava, la`nim prikazivawem pretvoreni su u virtuelne dokaze zato {to ne sluè utvr|ivawu stvarnosti nego u~vr{}ivawu iluzije. To dokazujemo u dva poglavqa koja su posve}ena upravo toj temi, drskoj zloupotrebi forenzi~kih dokaza u kvazijuristi~ke svrhe. Kao prevara, Srebrenica u sebi saìma najefektnija dostignu}a propagandne umetnosti dvadesetog veka. To je majstorski udarac, vrhunska destilacija potencijala propagande razra|ene na nau~noj osnovi da bi qude odvela u gustu maglu i trajnu zabludu.5 Prisustvo, u toj magli, dovoqne koli~ine autenti~nih elemenata ne sluì dosezawu istine, ve} jo{ uspe{nijem delovawu dezinformacije, jer doprinosi stvarawu utiska da je iluzija verodostojna. Srebrenica je jedan veliki Ror{a{ov crte` i svako ko ga posmatra slobodan je da u wega u~ita onakav smisao koji je u skladu sa wegovom prethodnom indoktrinacijom na ovu temu. To vaì za predstavnike obe krajnosti u tuma~ewu srebreni~ke pri~e. Pobornici zvani~ne verzije insistiraju na fantomskom broju `rtava i na pravnoj kvalifikaciji genocida, ne obaziru}i se na ~iweni~ku neutemeqenost i pravnu neodrìvost koja se grani~i sa apsurdom wihove teze.6 S druge strane, wihovi podjednako ostra{}eni i iracionalni oponenti naj~e{}e tvrde da je apsolutno sve {to je vezano za Srebrenicu samo jedna velika la` i da se tamo u julu 1995. godine nije dogodilo ni{ta zna~ajno, mimo zakona i pravila rata.74 Profesor Herman je pogodio pravo u ciq kada je za Srebrenicu rekao da je to trijumf propagande na kraju dvadesetog veka. 5 Po profesoru Hermanu, Srebrenica je kona~ni udarac u demonizaciji Srba i vode}eg |avola, Slobodana Milo{evi}a, koji omogu}ava da Srbiju i bosanske Srbe podvrgavaju nesmawenom pritisku i da ih prisiqavaju da puù mawe vi{e za sva vremena. To je bilo remek delo propagande i zato {to pruà sve te politi~ke koristi dok istovremeno po~iva na dvostrukom merilu ogromnih razmera: glavni prestupnici NATO i wihovi balkanski klijenti ostaju neka`weni, a za to vreme problemati~ne optu`be u vezi sa Srebrenicom ne smeju se podvrgavati kritici, i ostaju istrgnute iz konteksta i proète dezinformacijama. (Privatna korespondencija sa autorom.) 6 Koliko je ta teza i sa pravnog stanovi{ta na staklenim nogama, vidi se i po ovome. Ha{ki tribunal je, u predmetu generala Krsti}a, morao da iskonstrui{e jednu sme{nu ad hoc antropolo{ku doktrinu, o~ito primewivu samo na bosanskohercegova~ke Muslimane (i to ako rezon ve}a pa`qivo analiziramo, iskqu~ivo srebreni~kog kraja, koji se, navodno, odlikuje specifi~nim patrijarhalnim karakteristikama) da bi prebacivawe od strane srpskih snaga èna, dece i celokupnog borbeno nesposobnog dela stanovni{tva enklave na sigurno mogao da uklopi u svoju teoriju o genocidu. Pored toga, u okvirima masovnog nasiqa koje se danas rutinski u svetu upra`wava, ~ak i da je u Srebrenici pobijeno 8.000 u pore|ewu sa qudskim bilansom napada na Irak ili Avganistan, da ne navodimo druge primere ciqanog razre|ivawa stanovni{tva kao {to je bio slu~aj u Gvatemali ili Isto~nom Timoru, to bi bio zlo~in vrlo skromnih razmera. Zato se zlo~in u Srebrenici, skoro uvek kada se pomiwe, bezrazlo`no kontekstualizira kao najve}i masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata, i tome sli~no. Svako ko razmi{qa kriti~ki mora da postavi pitawe: kakve veze geografski i hronolo{ki parametri imaju sa pravnom kvalifikacijom jednog zlo~ina, pod pretpostavkom da je on po svojoj su{tini zaista genocid? 7 U prvom izve{taju koji je 2002. godine Vladi Republike Srpske bio predloèn na temu ovih doga|aja, a koji je visoki predstavnik sa besom odbacio, da bi ne{to kasnije, 2004.

Stefan Karganovi}: PREDGOVOR

17

Obema ovim pri~ama predstoji sigurna i neslavna diskreditacija, i svi koji se za jednu od wih lakomisleno opredequju, mora}e za to da plate visoku moralnu i istorijsku cenu. Empirijsko istraìvawe stvarnih muslimanskih gubitaka i wihova pravilna kategorizacija po mnogo ~emu predstavqa sr` srebreni~kog pitawa. Bez le{a nema ubistva, a genocida jo{ mawe.8 Kada je re~ o bilo kakvoj vrsti ubistva, posmrtni ostaci ubijenih predstavqaju prvi i nezaobilazni corpus delicti. Osnovno pitawe, koje se uvek postavqa, odnosi se na fizi~ke dokaze, i na wihov kvalitet i pravilno tuma~ewe. Dr Simi} je upravo tako i postupio, oti{av{i na sam izvor tih dokaza, obimnu forenzi~ku dokumentaciju Ha{kog tuìla{tva, koja obuhvata oko 30.000 stranica. Wegova minuciozna analiza forenzi~kog materijala, potkrepqena brojnim prilozima, ne ostavqa mesta za sumwu da je na{a kvalifikacija zvani~ne srebreni~ke pri~e kao kolosalnog blefa u potpunosti primerena. Primedbe, koje dr Simi} iznosi na rad i rezultate forenzi~kih timova Ha{kog tribunala (u ovom slu~aju Tuìla{tva, da budemo apsolutno precizni) nisu samo intrigantne, niti senku sumwe bacaju samo u nekim aspektima, ali ipak ostavqaju otvorenu mogu}nost za rehabilitaciju celine. Ne, one su apsolutno fatalne. One dovode u pitawe ne samo profesionalnost stru~nog osobqa kome je Tribunal taj zadatak poverio, ve} i integritet, bona fide, ustanove koja je to osobqe angaòvala. Posle ovoga, Tribunalu ne ostaje rezervna pozicija na koju bi se mogao ~asno povu}i. I daqe stoji da je odre|eni broj qudi pobijen, to je potpuno ta~no, ali to je za izvo|a~e i naru~ioce ovih aqkavih, a vrlo ~esto i ne~asnih, ekspertiza vrlo mala uteha. Poenta nije samo u o~iglednoj i ogromnoj broj~anoj nesrazmeri izme|u pribli`ne cifre stvarno pogubqenih i potpuno neutemeqene propagandne cifre navodnih `rtava koju je Ha{ki tribunal usvojio i svojim autoritetom ozvani~io ve} u ne~em drugom. Nijedna ozbiqna i odgovorna pravosudna ustanova nikada ne bi sebi dozvolila da pred takvom o~iglednom disproporcijom non{alantno za`muri i da, zatim, dono{ewe tako krupnog zakqu~ka kao {to je genocid utemeqi na pogodine, pod pretwom, Vladu Republike Srpske prisilio da usvoji drugi izve{taj koji odraàva suprotnu krajnost, ali u ~iweni~kom delu ima podjednako malo veze sa stvarnim doga|ajima koje navodno opisuje, stoji da je u Srebrenici stradalo samo oko 100 Muslimana! Videti: .Report About Srebrenica Case, The Center for Documentation of the Government of Republic of Srpska and The Bureau of the Government of RS for relations with ICTY, Banja Luka, Republic of Srpska, 2002 (139 strana), http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf 8 Ameri~ki nedeqnik Newsweek, s razlogom nestrpqiv posle bu~nih najava pokoqa ogromnih razmera, ali bez o~ekivanih materijalnih dokaza, u novembru 1996. postavqa ubojito pitawe: Genocid bez le{eva: za Srebrenicu se kaè da predstavqa najve}i zlo~in u Evropi posle Drugog svetskog rata. Za{to nije bilo prona|eno vi{e le{eva? (Newsweek, 4. novembar 1996, Genocide without corpses: Srebrenica was said to be Europes biggest atrocity since World War II. So why havent more bodies been found?) Kao {to se vidi iz analize forenzi~kih podataka koju je obavio dr Qubi{a Simi}, ono {to nije bilo prona|eno, uskoro posle toga je improvizovano.

18


datku koji je ne samo nedokazan nego notorno laàn. A upravo to je u~inio Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju. Da bismo taj sud moralno osudili, nije nam ~ak potrebno ni da pribegavamo teorijama politi~ke zavere, da pitamo ko ga je formirao i ko ga finansira, niti da naga|amo ~ijim interesima wegove nepogre{ivo pristrasne i iskonstruisane presude stvarno sluè. Dovoqno je da u nekim kriti~nim segmentima istaknemo wegove elementarne propuste, kao {to to dr Simi} smireno i metodi~no ~ini, da bi bio diskvalifikovan zajedno sa wegovim zakqu~cima i presudama. [to se duè Srebrenica prou~ava, to postaje sve jasnije da je zvani~ni narativ vozilo koje bi trebalo da ide na ~etiri to~ka, ali koje ima najvi{e jedan. Me|utim, iako je problem sa forenzi~kim dokazima {to je za za materiju ovakve vrste veoma ozbiqna stvar vi{e nego dovoqno da konstrukciju u celini dovede u pitawe, to ipak ne iscrpquje temu. Zajedni~ki imeniteq svih va`nih elemenata srebreni~kog kulta je isti: ili potpuni nedostatak materijalne podloge, ili potpuna neubedqivost onoga {to se nudi. Ovu konstataciju potkrepi}emo kratkim osvrtom na tri najva`nija segmenta te pri~e: svedo~ewe Draèna Erdemovi}a, DNK dokaze i satelitske snimke. 1. Erdemovi}evo svedo~ewe. Draèn Erdemovi} nije obi~an svedok Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan zato {to istovremeno ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo~ina, koji nije jedan od mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov raison d'etre. Zna~aj koji Tuìla{tvo pridaje Erdemovi}u moè se oceniti po tome da, pored wega, postoji jo{ nekoliko direktnih svedoka ubijawa, osoba koje su, navodno, uspele da se spasu sa gubili{ta.9 Jedan od takvih, preìvelih i zamalo streqanih, svedoka je i Mevludin Ori}, ro|ak (kakva koincidencija!) komandanta muslimanskih oruànih snaga u enklavi. îwenica je, me|utim, da nijedan od te tri navodno preìvele `rtve sa gubili{ta nikada nije bila udostojena pijedestala na koji je sme{ten Erdemovi}. Zar oni nisu kompetentniji od osobe koja u okviru nagodbe sa Tuìla{tvom za sebe tvrdi da je jedan od izvr{ilaca, i da je svojom rukom (mada je to ne{to {to sada neizmerno àli) pobio najmawe 100 qudi? Ali, Ha{ki tribunal ima verovatno svoje rezone, razumu nedosti`ne10 Erdemovi} za te zlo~ine nije odgovarao11 iz jednostavnog razloga {to je napravio nagodbu sa Tribunalom. Na taj na~in je stekao imunitet, prome9 Mike OConnor: War Crimes Witness May Refuse to Testify, New York Times On the Web, 30 maj, 1996. 10 Erdemovi} je svedok-sradnik Tribunala. Za na~in kako taj sistem funkcioni{e, videti Zbornik radova. Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadràj, rezultati, efikasnost, Beograd 2010, s. 177 (Stefan Karganovi}: Nagodbe sa tuìla{tvom pred MKTBJ) 11 Niti su odgovarale wegove kolege iz jedinice, koje je on tokom svedo~ewa u predmetima pred Ha{kim tribunalom vi{e puta imenovao i koje vi{e od deset godina nakon {to je


19

weni identitet i doìvotnu apanaù. Za uzvrat za toliku popustqivost Suda, wegova jedina obaveza je da se na svakom su|ewu koje se odnosi na Srebrenicu pojavi kao svedok i da izdeklamuje svoju pri~u o masovnom streqawu muslimanskih zarobqenika u Pilici, gde tvrdi da je i sam u~estvovao. Ali, kod Erdemovi}a Tuìla{tvo je imalo lo{u sre}u da je u galeriji, dok je on svedo~io, sedeo neko ko je priqe`no beleìo sve bizarnosti i protivure~nosti iskaza svedoka-zvezde Ha{kog tuìla{tva u predmetu Srebrenica, isto kao {to je imalo lo{u sre}u da se dr Qubi{a Simi} zainteresovao za wegove forenzi~ke dokaze pa je po~eo da ih proverava. U ovom slu~aju, to je bio bugarski novinar i dugovremeni saradnik Deutsche Welle, @erminal îvikov. Te rupe, protivure~nosti i nedoslednosti u Erdemovi}evom iskazu îvikov podrobno navodi u svojoj kwizi Krunski svedok,12 i on ih tamo secira neumoqivo i sa hirur{kom precizno{}u. Na ~iwenicu da je nekoliko ve}a Ha{kog tribunala Erdemovi}evu verziju ipak nekriti~ki prihvatilo kao verodostojan opis stvarnih doga|aja, posle ~itawa îvikovqeve kritike mo}i}e se gledati samo sa nevericom. îvikovqeva kritika i forenzi~ka analiza dr Simi}a ukr{taju se na mestu pod nazivom Pilice. Bez obzira na realne fizi~ke mogu}nosti pod datim okolnostima, Erdemovi} tvrdi da su on i wegova jedinica, 10. diverzantski odred, na strati{tu Pilice uspeli da za svega pet sati pogube oko 1.200 zarobqenika. O tome, {ta je stvarno bilo prona|eno u Pilicama, i da li se to slaè sa Erdemovi}evim tvrdwama pred Tribunalom, koje je on dao pod sve~anom zakletvom, podrobnije se govori u tre}em i ~etvrtom poglavqu. Ali, s obzirom na na~in i na tempo ubijawa, kako ih je opisao Erdemovi}, îvikov je izra~unao da bi za takav posao bio potreban skoro ~itav dan. Na kraju, ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je obavio forenzi~ki tim Tuìla{tva, otkrila je ostatke samo 137 potencijalnih `rtava, od kojih 70 sa povezima, {to bi zaista ukazivalo na zarobqenike. To predstavqa bilans koji je daleko ispod onoga {to svedok Erdemovi} tvrdi. Kao {to smo ocenili na jednom drugom mestu, jo{ jedanput, ~lanovi ve}a Me|unarodnog krivi~nog suda za ratne zlo~ine prihvatili su bez pogovora dokaze veoma diskutabilnog kvaliteta, ali sa neposrednim uticajem na pravne, moralne i politi~ke razmere pitawa Srebrenice. Da napomenemo jo{ jednom da je Erdemovi} kqu~ni neposredni svedok Tuìla{tva i da je navodni u~esnik inkrimini{u}ih doga|aja. Veliki deo zvani~ne pri~e o Srebrenici zavisi direktno od wegovog kredibiliteta.13Erdemovi} otkrio wihov identitet niko nije krivi~no gonio. Oni su najzad privedeni u prvih nekoliko meseci 2010. godine, tek nakon {to je kwiga @erminala îvikova objavqena u srpskom prevodu. Uskoro }emo saznati da li }e oni za svoje zlo~ine zaista biti procesuirani ili }e i wihovo privo|ewe postati deo srebreni~kog teatra. Ako pod pretwom dugoro~nih zatvorskih kazni oni budu dali izjave koje se poklapaju sa Erdemovi}evom i postanu, kao i on, saradnici tuìla{tva, bi}e jasno da se radi o ovome drugom. 12 @erminal îvikov, Krunski svedok, Beograd, 2009. 13 Zbornik radova. Delatnost Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadràj, rezultati, efikasnost, Beograd, 2010, Predgovor, s. 5354.

20


Za{to je za dokazivawe doga|aja u Srebrenici toliko bitna pri~a raskrinkanog svedoka Erdemovi}a? Evo za{to. Ako izuzmemo trojicu anonimnih svedoka navodnih `rtava koji su vol{ebno preìveli streqawe, i kojima Tuìla{tvo ne pripisuje preveliku teìnu pa ih koristi samo uzgredno i kao dopunu Erdemovi}evom glavnom svedo~ewu, i pored vrlo upitnih forenzi~kih dokaza, Erdemovi}eva pri~a jedini je raspoloìvi podatak iz prve ruke o onome {to se, navodno dogodilo u Srebrenici. Prema tome, onoliko koliko vrede Erdemovi}ev iskaz i ti dokazi, otprilike toliko vredi i zvani~na pri~a o Srebrenici. 2. DNK dokazi. Kao faktor u srebreni~koj pri~i, DNK nalazi pojavili su se relativno nedavno, i bili su najavqeni sa velikom pompom.14 Ovaj pravac zvani~nog istraìvawa odvija se pod patronatom Me|unarodne komisije za nestale u biv{oj Jugoslaviji The International Commission on Missing Persons in the former Yugoslavia (ICMP). Zvani~na misija ICMP, po verziji sro~enoj za javnost koja se nalazi na internet stranici te organizacije glasi: da obezbedi saradwu dràva u pronalaèwu i identifikovawu lica koja su nestala tokom oruànih sukoba i kao posledica kr{ewa qudskih prava.15 ICMP se trudi da neguje zvani~ni profil nezavisne i nepoliti~ke organizacije koja je posve}ena plemenitom ciqu pomagawa preìvelim srodnicima da saznaju {ta se dogodilo wihovim nestalim voqenim osobama, da im identifikacijom posmrtnih ostataka omogu}i da prona|u neku utehu i da ih pristojno sahrane. Ali, nezavisnost ICMP vrlo je diskutibilna. Sama organizacija je osnovana 1996. na samitu G7 u Lionu, Francuska, na icijativu ameri~kog predsednika Klintona. Spisak predsedavaju}ih se ~ita kao ise~ak iz Who is who ameri~kog establi{menta. Prvi predsednik bio je biv{i dràvni sekretar Sajrus Vans, od 1996. do 1997. godine. Od 1997. do 2001. na tom poloàju se nalazio senator Bob Dol. Trenutni predsedavaju}i ICMP je Xejms V. Kimsi (James V. Kimsey), koji vaì za velikog filantropa i koji je bio direktor internet preduze}a America Online. Me|utim, da li je bri`qivo negovani utisak o nezavisnosti ICMP stvarnost ili zapravo jo{ jedna iluzija? Da se radi o ovoj drugoj mogu}nosti, moglo bi se zakqu~iti iz saop{tewa za {tampu ameri~kog Stejt departmenta od 11. maja 2001. godine (Prilog Predgovor. 1), po kome ispada da predsedavaju}eg ICMP postavqa niko drugi ve} dràvni sekretar SAD: Secretary Powell has appointed Jim Kimsey as the new U.S. chairperson of the International Commission for Missing Persons (ICMP), the leading organization involved in the identification of remains of people14 Po principu, tresla se gora, rodio se mi{, kao {to se dogodilo vi{e puta kada je re~ o senzacionalnim otkri}ima i dokazima Ha{kog tribunala. 15 U originalu: To ensure the cooperation of governments in locating and identifying those who have disappeared during armed conflict or as a result of human rights violations..


21

killed in recent conflicts in the Balkans. Mr. Kimsey is the Founding CEO and Chairman Emeritus of America Online, Inc.16 Mada javna prezentacija ICMP sugeri{e da se radi o klasi~noj nevladinoj organizaciji, sa ~isto humanitarnim ciqevima, na osnovu ovog podatka moglo bi se u najmawu ruku pokrenuti pitawe sukoba interesa. Ne samo to, ve} izgleda, tako|e, da ICMP ne polaè ra~une nikakvom nau~nom ili pravosudnom telu koje bi imalo bilo kakvu vezu sa wegovom zvani~nom misijom. Kao {to isti~e ameri~ki politi~ki analiti~ar Xorx Pamfri: It is a wing of the US State Dept. and publishes n'import quoi to serve the propaganda interests of its master. Many of their reports are so ambiguously worded that even if someone would attempt to verify their announcements, it would be impossible, because one is not sure if they are speaking of whole corpses or of pieces of corpses.17 Pamfri dodaje da nalaze ICMP, kao {to su, na primer, ekspertize DNK podataka, jo{ nikada nijedan nezavisni stru~ni izvor nije potvrdio. Zato uop{te ne bi bilo preterano izraziti sumwu da ICMP zapravo nije neutralna ustanova, ve} da je naprotiv vrlo angaòvana, i da igra ulogu pomo}ne slu`be u vo|ewu balkanske politike jedne od vrlo zainteresovanih stranih zemaqa. Pozadina organizacije pod ~ijim okriqem se vr{e DNK analize posmrtnih ostataka srebreni~kih `rtava vrlo je bitna za procenu objektivnosti rada ICMP i {to je najva`nije postignutih rezultata. Obzirom na akutnu nesta{icu tela koja bi se mogla dovesti u vezu sa ostacima `rtava genocida, tvrdwa koju je lansirao ICMP da su uspeli da identifikuju preko 6.000 srebreni~kih `rtava zvu~i zaista senzacionalno. Ako je to proverqivo ta~no, to onda zagovornike zvani~ne teze stavqa na domak ciqa, a to je empirijski dokaz da bi broj postradalih stvarno mogao biti oko 8.000. Ali kao {to je obi~no slu~aj kada se radi o Srebrenici, ni{ta nije onako kako na prvi pogled izgleda. Podaci ICMP su veoma nepouzdani i, {to je najva`nije, oni su u ovom trenutku sasvim neproverqivi. Na temu DNK prilikom utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa Srebrenicom do sada nikada nije bilo iscrpne i transparentne rasprave pred sudom. DNK dokazi bili su predo~eni pred MKTBJ u predmetu Popovi}, ali na zatvorenoj sednici. Pa ~ak i to se dogodilo pod optere}uju}e ograni~avaju}im uslovima koji timovima odbrane nisu dopu{tali ni vremenske ni materijalne mogu}nosti da ponu|eni DNK materijal svestrano i stru~no ispitaju. Obja{wewe za tu tajanstvenost bilo je da bi uvid javnosti predstavqalo bezose}ajan ~in, ~ime bi se navodno povredilo dostojanstvo16

U.S. Department of State, International Information Programs, Press Statement, May 11,

2001.17 Iz li~ne prepiske sa autorom. Prevod: To je ogranak Stejt departmanta SAD koji bezpogovorno objavquje propgandu u prilog svojim gospodarima. Mnogi wihovi izve{taji napisani su dvosmisleno tako da, ~ak i kada bi neko poku{ao da proveri wihove tvrdwe, to ne bi bilo mogu}e zato {to nije jasno da li se tu govori o celim telima ili o delovima tela.

22


`rtava, i da bi to ~ak moglo naneti veliku bol wihovim preìvelim srodnicima. Ose}awa i interesi pojedinaca i zajednica koji bi usled prihvatawa ovakvih dokaza mogli biti optere}eni vi{edecenijskim kaznama i qagom genocida, o~igledno, nisu igrali veliku ulogu u razmatrawu sudskog ve}a. Na svaki zahtev privatnih lica ili zainteresovanih organizacija da se uzorci DNK analiza koje je uradio ICMP dostave na uvid radi nezavisne provere, u~tivo se daje uvek isti odgovor: to je nemogu}e bez pismene saglasnosti rodbine `rtava, opet pod izgovorom za{tite privatnosti. Izgleda, me|utim, da ta za{tita privatnosti ide predaleko, ~ak do apsurda, zato {to se proteè na samo Tuìla{tvo Ha{kog tribunala. Imamo razloga za osnovanu pretpostavku da ni Tuìla{tvo nije pregledalo DNK dokaze koje preko wega ICMP sudskom ve}u nudi kao materijalnu potporu za dono{ewe zakqu~ka da je u Srebrenici zaista po~iwen genocid masovnih razmera. Kako druga~ije protuma~iti izjavu tuìteqice Hildegard Erc-Reclaf Hildegard Uertz-Retzlaff, koja je u odgovoru na prigovor optuènog Karaxi}a da je u pogledu dostupnosti DNK materijalu izloèn neravnopravnom tretmanu, izjavila slede}e: ICMP nije ni nama dostavio DNK. Tako da nije ta~no da su ga oni dali nama, ali ne drugima.18 Pa`qivo ~itawe odluke Karaxi}evog ve}a, kojom se odbrani nagove{tava mogu}nost da proveri relativno mali broj uzoraka (300 od preko 6.000), a {to je bilo brzopleto pozdravqeno kao vaàn pomak u odnosu na prethodno stawe, otkriva da je i taj mali ustupak uslovqen i da je u wega ugra|ena mogu}nost da odbrana na kraju ne dobije ni{ta. Jer, pre svega, ve}e nije odbacilo na~elni stav ICMP da se pokazivawe DNK analiza moè ostvariti samo uz pismenu saglasnost rodbine. Implicitno usvajawe takvog stava, kojim se odbrana potencijalno li{ava mogu}nosti da proveri jedan od najva`nijih elemenata dokaznog materijala koje tuìla{tvo predo~ava protiv optuènog, predstavqa prvorazredni skandal i ozbiqnu povredu procesnih prava optuènog. Zatim, u re{ewu ve}a stoji samo da je ICMP pristao da pribavi dozvole od pribli`no 1.200 srodnika koji su dali uzorke koji se odnose na 300 slu~ajeva koje }e odabrati optuèni, kako bi stru~waci optuènog mogli da obave neophodnu analizu.19 [ta ako tih 1.200 srodnika, ili veliki broj wih, jednostavno odbiju da potpi{u neophodnu dozvolu? Ako po|emo od na~elnog stava da wihova dozvola jeste po18 ICTY, Prosecutor v. Karadì}, Status conference, 23 juli, 2009, p. 364, 2123. Mada se ve}e u predmetu Karaxi} obavezalo da odbrani omogu}iti proveru 300 DNK izve{taja, ono i daqe uvaàva na~elni stav ICMP da je nezavisna provera nedopustiva bez pismenog odobrewa svakog ~lana porodice koji je dao uzorak: NOTING that the ICMP has stated that it cannot provide its entire database of genetic profiles obtained from blood samples taken from family members of missing persons to the Accused without obtaining the consent of each family member who provided such a sample, and that this process would take significant time in view of the volume of samples taken, videti ICTY, Prosecutor v. Karadì}, Order on selection of cases for DNA analysis, 19. mart, 2010, s. 2. 19 ICTY, Prosecutor v. Karadì}, Order on selection of cases for DNA analysis, 19. mart, 2010, s. 2


23

trebna,20 onda moramo prihvatiti i mogu}nost da bi mogli odbiti da je daju. Odbrana bi se tada vratila na polaznu ta~ku i navodni pomak u wenu korist pokazao bi se kao ono {to stvarno jeste jo{ jedna iluzija. Ako u odnosu na ove dokaze, za koje se tvrdi da predstavqaju posledwu re~ nauke, i Tuìla{tvo operi{e naslepo, {ta se onda moè re}i za sudsko ve}e, od koga se o~ekuje da na osnovu u su{tini nevi|enih i kriti~ki neproanaliziranih dokaza donosi vrlo zna~ajne i dalekose`ne zakqu~ke? Ili za odbranu, koja je li{ena prilike da predo~ene dokaze podvrgne stru~noj analizi, kao i za svetsku javnost, kojoj }e rezultati neproverene ekspertize ove humanitarne nevladine organizacije biti servirani kao neprikosnovena nau~na istina? 3. Satelitski snimci. DNK podaci nisu jedini nevi|eni i neproverqiv dokaz Srebrenice. U tu kategoriju spadaju i ~uveni satelitski snimci, koji su u avgustu 1995. godine bili pomiwani (ali nikada stvarno pokazani) pred Savetom bezbednosti UN kao nepobitni visokotehnolo{ki dokaz masovnog streqawa i zakopavawa muslimanskih zarobqenika. Taj dokaz, kojim je delegat SAD Medlin Olbrajt mahala u Savetu bezbednosti i prikazala ga verbalno, kao uvod u genocidnu srebreni~ku pri~u, mada ga ni tom prilikom niti kasnije nije ustupila na stru~ni uvid nikome, odigrao je kqu~nu ulogu u stvarawu utiska da se u Srebrenici dogodio zlo~in ogromnih dimenzija za koji su odgovorni Srbi. Verovawe da su iz vasione najsavremenijim instrumentima sve glavne faze tog zlo~ina bile pra}ene postalo je aksiomati~no, tako da, ako je ne{to i ostalo nerazja{weno, to samo mogu biti pojedinosti, ali ne i su{tina i osnovne dimenzije doga|aja. Nedavno smo, me|utim, saznali da je i taj utisak vezan za Srebrenicu bio bez osnova. Izvor za takav zakqu~ak je besprekorno autoritativan i bukvalno iz prve ruke iskaz biv{eg glavnog istraìteqa (19962001) Ha{kog tuìla{tva @an-Rene Rueza (Jean-Rene Ruez).21 Tokom iscrpne diskusije o radu Tuìla{tva na rasvetqavawu okolnosti masakra u Srebrenici, u razgovoru se neizbe`no dotaklo i satelitskih dokaza koje je Medlin Olbrajt 10. avgusta 1995. godine dramati~no predo~ila Generalnoj skup{tini UN.22 Kako se navodi u izve{taju Holandskog instituta za ratna istraìvawa (NIOD Report, 2002), Olbrajtova je upotrebila te slike da Savetu bezbednosti pruì dokaze po~iwenih zverstava i da izvr{i pritisak na Savet bezbednosti i na Klintonovu vladu da zauzmu tvr|i stavOna je izjavila da o{triji i boqi snimci postoje20 [to, naravno, uop{te nije slu~aj zato {to sud ima (da èli da je koristi) potpunu nadle`nost nad celokupnim dokaznim materijalom koji se odnosi na krivi~ni predmet koji on razmatra, kao i obavezu da taj materijal u celosti stavi na raspolagawe optuènom ukoliko }e on biti kori{ten protiv wega. 21 Cultures & Conflicts, 2007 1, broj 65, na internetu: http://conflits.revues.org/index2198.html. 22 Ti snimci, ~iji pravi karakter Ruez sada dovodi u pitawe, pomiwu se kao dokaz u par. 255 i 380 prvostepene presude u predmetu Blagojevi} i Joki}.

24


sigurno, ali da oni ne mogu biti pokazani zato {to se tehnika i tehnologija moraju za{tititi.23 Na pitawe voditeqke intervjua Izabel Delpla (Isabelle Delpla) o zna~aju tih znamenitih snimaka koji ostavqaju utisak da se masakr mogao pratiti istovremeno dok se i doga|ao, glavni istraìteq tuìla{tva Ruez komentari{e: To je dobro pitawe, ali izraz satelitski snimci mora se izbaciti iz upotrebe. Zvani~an naziv glasi: snimci napravqeni sa vazdu{nih izvi|a~kih platformi. U pitawu su slike koje je napravio U2U vezi sa ovim moramo opovrgnuti odre|ene krive predstaveAvioni U2 predstavqaju tehnologiju iz {ezdesetih godina. Slika pokriva teren u pre~niku od 30 km, i sve je tu potencijalno vidqivoTeoretski, ako imate tu sliku vi znate {ta se u toj zoni de{ava; ali, prakti~no govore}i, sliku je nemogu}e tuma~iti ako ve} unapred ne znate {ta je to {to u woj traìte i ako ne vr{ite pore|ewa sa opservacijama na terenu.24 Da li smo pravilno shvatili glavnog istraìteqa Ha{kog tuìla{tva? Zna~i li to da suprotno od utiska koji je bio bri`qivo negovan svih ovih godina te snimke, koji figuriraju kao kriti~ni dokaz, uop{te nisu pravili sateliti sa najpreciznijom savremenom tehnolo{kom opremom, ve} da je bosansko rati{te bilo snimano zastarelom {pijunskom tehnologijom iz {ezdesetih godina? Odgovor na ovo pitawe veoma je bitan. Ako to jeste ta~no, skrivawe svedokazuju}ih snimaka za narednih 50 godina ni~im nije opravdano. Apsurdan zvani~ni izgovor, da bi se wihovim pokazivawem mogla kompromitovati tehnologija SAD za prikupqawe operativnih podataka iz vazduha, sada definitivno otpada. Ne zaboravimo da je 1960. godine, u {pijunskom avionu U2, Fransis Geri Pauvers bio oboren iznad Sovjetskog Saveza. Letelica je pala na teritoriju SSSR-a i moèmo pretpostaviti da su weni kapaciteti jo{ odavno u potpunosti poznati ru23 24

Izve{taj NIOD-a, Prilog 2, poglavqe 7, par. 4 U originalu:


25

skoj obave{tajnoj slu`bi. êmu, onda, tajanstvenost u vezi sa U2 snimcima, koji bi ako }emo verovati predstavnicima Ha{kog tribunala, mogli otkloniti ve}inu preostalih dilema u vezi sa genocidom u Srebrenici? Ali, postavqaju se i daqa, veoma va`na pitawa. Kakve su to slike iz vazduha, predstavqene kao smoking gun, ali koje nije mogu}e tuma~iti bez dopunskih informacija sa zemqe, navodno da bi analiti~ar mogao znati {ta je to {to na slikama traì? Da li je to slika koja prikazuje ne{to relativno jasno i odre|eno, ili je to Ror{a{ov test, gde ono {to je bitno ne proizilazi iz same slike, koliko je to subjektivna percepcija posmatra~a onoga {to se na slici navodno nalazi? U produètku svoga izlagawa, Ruez samo poja~ava sumwu u odnosu na mogu}nost bilo kakve pouzdane analize tih slika: Slika sama po sebi nikada ne sadrì neki odre|eni smisao, pa ~ak moè posluìti i kao povod za vrlo ozbiqne gre{ke prilikom tuma~ewa. Da li se dakle na to svodi pored DNK pri~a o satelitskim snimcima, najegzoti~nijem do sada ponu|enom dokazu genocida u Srebrenici? Ruez otkriva jo{ jedan intrigantan detaq, koji potkrepquje na{u tezu da je zvani~na pri~a o Srebrenici konstrukcija koja po~iva na odva`nom blefu, i da efekat tog blefa zavisi od jednog kqu~nog elementa: od zabrane ili prakti~ne nemogu}nosti provere. On iznosi podatak koji navodi na zakqu~ak da u svom ~uvenom obra}awu Generalnoj skup{tini UN (en toute bonne foi, tvrdi Ruez, kao savr{eni xentlmen) Medlin Olbrajt pred me|unarodnom zajednicom nije rekla celu istinu. Ona je pokazala prvo U2 sliku fudbalskog stadiona u Novoj Kasabi, koji je u tom trenutku bio prepun izbeglica, pa zatim jednu drugu sliku, navodno masovnih grobnica. Predstava koju je priredila Olbrajtova proizvela je neodoqivi (i nesumwivo ciqan) utisak da je neposredno posle igrali{ta slede}a destinacija tih qudi bila grobnica. Ali, izme|u te dve ~uvene slike, sada nam Ruez sa neznatnim zaka{wewem od jedne decenije to otkriva, ne postoji zapravo nikakva ni geografska niti uzro~noposledi~na veza. En toute bonne foi, zar sve ove rupe ne dokazuju da je potrebno izvr{iti temeqitu i objektivnu reviziju celokupne zvani~ne pri~e o Srebrenici? Naru~eni genocid? Na upravo takav zakqu~ak upu}uje i niz drugih okolnosti. Pre svega, osnovana sumwa ne samo da je srebreni~ki genocid naduvan, ne samo da je bio insceniran25 ve} i da je bio politi~ki naru~en.25 Krajem 1994. godine bila je objavqena jedna kwiga pod autorskim imenom Nasera Ori}a, bez posebnih kwièvnih kvaliteta to je sigurno, ali poprili~no iznad nivoa nekog obi~nog polaznika policijske {kole: Srebrenica svjedo~i i optuùje: genocid nad Bo{wacima u isto~noj Bosni (sredwe Podriwe) april 1992. septembar 1994. Ori} je proro~ki anticipirao doga|aje koji }e se zbiti skoro godinu dana kasnije, ali kratko vreme pre predvi|enog raspleta u leto 1995. godine on se iz enklave ipak povukao na sigurno.

26


Jedan od ubedqivih dokaza u prilog te teze je iskaz ratnog predsednika muslimanske stranke SDA u Srebrenici, Hakije Mehoqi}a, u vezi sa predlogom ameri~kog predsednika Klintona Aliji Izetbegovi}u {ta bi trebalo da se dogodi da bi se stvorili politi~ki i psiholo{ki uslovi za ameri~ku intervenciju u prilog muslimanskoj strani. Mehoqi} opisuje posetu Sarajevu delegacije iz Srebrenice, ~iji je i on bio ~lan, u septembru 1993. i razgovor koji je vo|en sa Izetbegovi}em tom prilikom.26 Poenta je bila jasna: trebalo je improvizovati na~in da pet hiqada srebreni~kih Muslimana budu pobijeni kako bi indignirano javno mwewe izvr{ilo snaàn pritisak na ameri~ku vladu da interveni{e u Bosni. Deset godina kasnije, Mehoqi} od svog iskaza ne samo da ni za dlaku nije odstupio, ve} on dodaje jednu pikantnu, tipi~no balkansku, pojedinost: Alija Izetbegovi} je tada 1993. traìo ne da se ubije, nego zakoqe 5.000 Bo{waka u Srebrenici. Bili smo u sarajevskom hotelu Holidej in kada sam ustao i pitao ga da li je on lud i ko }e poubijati toliki narod. Poslije toga ~ekao se samo povoqan trenutak da se umije{a me|unarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu. Alija Izetbegovi} je aminovao da se dozvoli genocid, a Srbi su nasjeli na ne{to {to je ranije spremano.27 U odnosu na ovo posledwe, Mehoqi}eva misao je samo eho konstatacije u istom duhu generala Morijona.28 Ali kada je re~ o reìranoj predaji enklave sa namerom da se isprovocira srpska odmazda, za to postoje jaki posredni dokazi na osnovu iskaza samih Muslimana, pripadnika 28. divizije, koji nisu ni pomi{qali da pruè otpor srpskim snagama. Nekoliko primera. Borac 28. divizije, Ibrahim Me{anovi}, izjavquje da su 11. jula do{la dva vojnika i prenela nare|ewe da ène, deca i stariji idu u Poto~are,26 Dani (Sarajevo), 22 juni, 1998: MEHOLJIC: Poziv je do{ao od predsjednika Izetbegovi}a. Mi smo na sastanku Ratnog predsjedni{tva op}ine odredili delegaciju koja ce i}i u Sarajevo. Odmah smo imali neke slutnje da }e se tu rje{avati krupne stvari, jer prvi put izlazimo iz Srebrenice i obezbje|uje nam se prevoz s dva helikoptera. Kako to da je nama siguran izlaz a za sve vrijeme, otkako smo postali demilitarizovana zona, nije nam mogla do}i nijedna civilna ni vojna delegacija. Bilo je predvi|eno da ide i Naser Ori}, ali on nije èlio i}i. Sa Sarajevskog aerodroma su nas transporterima odvezli pred Holiday Inn. Bilo je to vrijeme odràvanja Bo{njackog sabora, na kojem se odlu~ivalo i o onom mirovnom planu o podjeli Bosne. Tu nas je primio predsjednik Izetbegovi} i odmah nakon pozdrava pitao: [ta vi mislite o zamjeni Srebrenice za Vogo{}u? Neko vrijeme je bila ti{ina, a onda sam se ja javio i rekao: Predsjedni~e, ako ste nas zvali na gotovu stvar, onda to niste trebali raditi, jer se valja vratiti pred narod i prihvatiti teret te odluke na nas.

DANI: Vi ste, dakle, odbili Izetbegovi}evu ponudu? MEHOLJIC: Mi smo to odbili bez diskusije. Onda je on rekao: Znate, meni je Clinton nudio u aprilu '93. godine (nakon pada Cerske i Konjevi} Polja, prim.a.) da ~etnicke snage udju u Srebrenicu, izvr{e pokolj pet hiljada muslimana i tad ce biti vojna intervencija. Na{a delegacija je bila sastavljena od devet ljudi, jedan je me|u nama bio iz Bratunca i naàlost jedini on nije ìv, a svi ostali iz delegacije su ìvi i to mogu potvrditi.27 28

Glas Srpske (Bawa Luka), 22. april 2010. Tuìlac protiv Milo{evi}a, s. 32029.


27

a preostali mu{karci i civili u proboj.29 To isto potvr|uju i drugi muslimanski borci koji su se uspe{no domogli Tuzle: Idriz Mustafi} (svi mu{karci iz wegovog sela izme|u 13 i 60 godina dobili su uputstvo da idu u [u{ware, odakle je polazila kolona, i gde se prikupilo oko 15.000 qudi)30, Ahmet Smajlovi}31, Omer Veli} (dobili smo nare|ewe od na{e vlade da beìmo kroz {umu prema [u{warima, u pravcu Tuzleène, deca, ostareli i hendikepirani su trebali da idu u Poto~are kod UN, gde bi bili za{ti}eni i evakuisani)32, da pomenemo samo nekoliko od mnogih.33 Osobqe holandskog bataqona UN koje se u tom trenutku (11. jula 1995.) zadesilo u Srebrenici ocenilo je ovakav postupak prema sopstvenoj neja~i krajwe nepovoqno: U vreme kada su se izbeglice kretale iz Srebrenice prema Poto~arima, osobqe holandskog bataqona zabezeknula je ~iwenica da su mladi mu{karci prepu{tali ène, decu i ostarele sudbini. Oni su to smatrali kukavi~kim ~inom.34 Takvo pona{awe naoruànih srebreni~kih mu{karaca utoliko vi{e za~u|uje kada se u obzir uzmu topografske odlike terena, koje braniocima u ovom slu~aju daju jasnu prednost.35 Ovaj neobi~ni splet okolnosti, od seanse srebreni~ke delegacije sa Izetbegovi}em u Sarajevu 1993. godine, kada su saznali za ponudu ameri~kog predsednika, pa do neprirodnog pona{awa muslimanske vojske u enklavi u trenucima kada su je Srbi napali,36 veroEDS arhivska oznaka 00464633. EDS arhivska oznaka 00464638. 31 EDS arhivska oznaka 00464647. 32 EDS arhivska oznaka 00464650. 33 Sli~ni iskazi se nalaze i u slede}im izjavama: Dervi{agi} Ahmet 00464614; Dozi} Ahmet 00464615; Gabeqi} Esad 00464617; Guti} Sabahudin 00464618. Okolnosti koje ovde izazivaju ~u|ewe su nepomi{qawe naoruànih mu{karaca da poku{aju da odbrane sebe i svoje porodice, i wihova spremnost da pokorno prihvate uputstva od na{e vlade da se izvuku a da neja~ ostave na milost ili nemilost protivniku, {to je u neskladu sa prirodnim qudskim impulsima u takvim situacijama. 34 Report Based on the Debriefing on Srebrenica Assen, 6.11., 4. oktobar 1995., EDS arhivska oznaka 00349980. Izve{taj pripremio O. Van der Vind, brigadni general holandske vojske. U originalu: At the time of the movement of refugees from Srebrenica to Potocari Dutchbat personnel were struck by the fact that young, male inhabitants left the women /children/ elderly to their fate. This was considered to be cowardly. EDS arhivska oznaka 00349980. 35 Takvo je mi{qewe majora Rajta Wright iz posmatra~ke misije UN koje on navodi u svom izve{taju Postscript to Srebrenica, pod datumom 26. jula 1995, par. 5 (EDS arhivska oznaka R0050422). Major Rajt napada~ke srpske snage procewuje na oko 1.500 sa nekoliko tenkova, a ABiH u enklavi na oko 4.000, {to je u kombinaciji sa terenskim prednostima trebalo da omogu}i sasvim uspe{nu odbranu. 36 U Debrifingu holandskog bataqona podvla~i se ~iwenica da je holandska komanda jo{ 6 jula obavestila komandu snaga ABiH u Srebrenici, u slu~aju da snage VRS prekora~e demarkacionu liniju enklave, da }e im oru`je uskladi{teno u Srebrenici biti stavqeno na raspolagawe. Holan|ani konstatuju da, kasnije, kada je ta situacija zaista nastala, ABiH nije iskoristila tu mogu}nost. Report Based on the Debriefing on Srebrenica Assen, 3.9., 4. oktobar 1995, EDS arhivska oznaka 00349936.29 30

28


vatno bi se mogao objasniti uz pomo} vi{e razli~itih hipoteza. Ali, koja je od wih najlogi~nija i najsveobuhvatnija? Postoji, i u veoma je bliskoj vezi sa izloènim faktima, jo{ jedna ~udna okolnost, koja je sastavni deo srebreni~ke enigme. Naime, da se za trenutak vratimo na @an Rene-Rueza, dugogodi{weg glavnog istraìteqa Ha{kog tuìla{tva. Tela postreqanih se jo{ nisu propisno ni ohladila, niti je iko imao ta~nih podataka o tome {ta se stvarno dogodio na terenu, a Ruez je ve} dobio uputstvo da leti za Tuzlu i da otvori zvani~nu istragu o nezapam}enom srebreni~kom genocidu. Kakva bi hipoteza mogla najboqe da objasni slede}u hronologiju doga|aja? 20. juli 1995: istraìteq Ruez stiè u Tuzlu da otvori istragu.37 24. juli, 1995: Tim Bu~er Tim Butcher u londonskom Daily Telegraph-u objavquje tekst pod naslovom Srpska zverstva nedokazana.38 To je intervju sa Henri Vilandom Henry Wieland, Komesarom UN za qudska prava koji je prethodnih pet dana proveo u Tuzli razgovaraju}i sa velikim brojem od oko 20.000 izbeglica iz Srebrenice koji su se tu stekli, i ~iji nalaz Bu~er prenosi ovako: Posle pet dana provedenih u ispitivawima, u vezi sa navodnim kr{ewem qudskih prava u vreme pada Srebrenice glavni istraìteq Ujediwenih Nacija nije prona{ao ni jednog svedoka iz prve ruke koji bi mogao da potvrdi da je prisustvovao nekom zverstvu. 25. juli 1995; Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju, koji je pet dana pre toga Rueza poslao u Tuzlu da istraì ~iwenice u vezi sa eventualnom krivicom, objavquje optu`nice protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i druge ratne zlo~ine.39 Zna~i li ovo da je Ruezu od prispe}a u Tuzlu, 20. jula, za samo nekoliko dana po{lo za rukom da obavi detaqnu istragu okolnosti vezanih za Srebrenicu i da Tuìla{tvu MKTBJ podnese svoj izve{taj, sa svim materijalom koji ga potkrepquje, na osnovu ~ega je ve} 25. jula Tribunal imao dovoqno dokaza da Karaxi}a i Mladi}a optuì za genocid u Srebrenici? To je pitawe na koje nemamo odgovor. Mada je mogu}e da je Viland razgovarao sa pogre{nim osobama i da zato nije bio pravilno obave{ten, ~iwenica ipak stoji da su Vilandova percepcija doga|aja i stav Tribunala u Hagu, kojega je sa lica mesta obave{tavao istraìteq Ruez, bili dijametralno suprotni. Da li su se Ruezovi i Vilandovi putevi u tom kriti~nom periodu ikada ukrstili u Tuzli, i da li su oni imali priliku da razmene podat37 38

Intervju sa @an Rene Ruezom, Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008. Tim Butcher, Serb Atrocities in Srebrenica are Unproven, The Daily Telegraph, 24 juli, Ibid., Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008.

1995.39


29

ke i uvide u situaciju koju su do{li da istraè na licu mesta, svaki za svoju ustanovu? Ni na to pitawe mi nemamo odgovora. Nema nikakvih saznawa o tome do kakvih je dokaza u tom kratkom intervalu mogao do}i Ruez, pa ni da li su oni dovoqno optuùju}i da opravdaju drasti~nu optu`nicu Ha{kog tuìla{tva protiv Karaxi}a i Mladi}a, i to ve} 25. jula. Uzgred, tim potezom u~e{}e dr Karaxi}a na predstoje}im mirovnim pregovorima ispred srpske strane u BiH bilo je prakti~no onemogu}eno, zato {to mu je zbog te optu`nice pretila opasnost od hap{ewa na stranoj teritoriji. Da rekapituliramo neke osnovne ~iwenice. Izetbegovi} 1993. godine srebreni~kim zvani~nicima prenosi Klintonovu sugestiju da }e intervencija uslediti ako 5.000 stanovnika Srebrenice bude masakrirano; iz za{ti}ene i demilitarizovane enklave tokom dve godine vr{e se neumorno na obli`wa srpska naseqa oruàne provokacije koje kad-tad moraju izazvati reakciju; bez obzira na to {to u enklavi postoje naoruàne vojne formacije snage jedne divizije ABiH, u julu 1995. ne preduzimaju se nikakve mere da se napada~ima VRS pruì otpor,40 a muslimanskoj vojsci izdaje se nare|ewe da umesto borbe ide u proboj, {to je jedna od najsloènijih i najriskantnijih vojnih operacija; ène i deca koncentri{u se u Poto~arima, gotovo kao mamac srpskim snagama da iz osvete izvr{e pokoq; komandant Unprofora, general Morijon, hladno konstatuje da je u Srebrenici Mladi} u{etao u klopku; istraga Ha{kog tribunala, sa genocidnim nagove{tajima, otvara se samo nekoliko dana posle doga|aja i znatno pre nego {to su podaci o wegovom obimu i karakteru mogli biti poznati; pre nego {to je istraga mogla da krene sa mrtve ta~ke, protiv glavnih aktera na srpskoj strani najavquju se optu`nice za najteè zlo~ine; me|utim, predstavnik druge zna~ajne zainteresovane organizacije na terenu, UN, u isto vreme tvrdi da nije prona{ao nikoga ko je prisustvovao izvr{ewu zlo~ina Mogu}e su razne hipoteze, ali verovatno samo jedan op{ti zakqu~ak: ovaj splet okolnosti u najve}oj meri je neuobi~ajen i, bez potrebe pribegavawa teorijama zavere, on je sasvim dovoqan da izazove razumnu sumwu da zvani~na pri~a o Srebrenici nije cela pri~a. Stefan Karganovi}

40 Ovu posve neobi~nu ~iwenicu lakonski je uo~ilo i pretresno ve}e u predmetu Krsti}: Neosporno je da enklava nije brawena na na~in koji bi se o~ekivao. Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 35.

I. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA?I

MAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA?

Ako }e se o Srebrenici razgovarati po{teno, ovo je pitawe nad pitawima. Ali to je bez ikakve sumwe i tabu pitawe, na ~ije se postavqawe gleda sa potpunim neodobravawem. Samo odva`ni se i usu|uju da ga postave.1 To pitawe mora biti potisnuto i suzbijeno po svaku cenu i gde god je to mogu}e jednostavno zabraweno.2 Promoteri propagandne verzije srebreni~kih doga|aja imaju jake razloge za tako odbojan stav, zato {to se ovde ne radi o obi~nom pitawu. To je potencijalni detonator, sa dovoqno razornog dejstva da ~itavu zvani~nu pri~u o Srebrenici neslavno uru{i. Razlog za to vrlo je jednostavan. Ako se prizna da je primordijalni zlo~in Srebrenice pogrom srpskog stanovni{tva za prve tri godine rata, onda se slika iz korena mewa. Tada bi postao mnogo prirodniji jedan drugi zakqu~ak: da je zlo~in, koji je 1995. bio izvr{en nad simboli~nim vinovnicima tog prvobitnog zlo~ina osveta, poravnawe ra~una. Me|utim, takav zakqu~ak je sve drugo osim materijal iz kojeg se gradi stradalni~ki mit o genocidu. Utira~i puta u neka`weni zlo~in. Jedno od najkobnijih obele`ja gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine bilo je pristrasna uloga koju je u wemu odigrao strani faktor. Taj faktor ovde moèmo definisati u naj{irem smislu kao me|unarodne ustanove (u prvom redu, UN); nekoliko uticajnih dràva koje su sebe samozvano proglasile za me|unarodnu zajednicu kao i strukture koje su formirane pod wihovim patronatom, navodno u ciqu pomagawa da se re{i kriza; me|unarodni mediji, koji su delovali kao transmisioni kai{i za simplisti~ku ratnu propagandu i kao informacioni filtar koji je onemogu}avao svestrano obave1 âk i oni kolebali bi se da to u~ine u prisustvu Harisa Silajxi}a, za koga to predstavqa degutantan primer relativizacije `rtava. 2 Jedna nevladina organizacija je 19 aprila, 2010, podnela tu`bu, u [vajcarskoj, protiv {vajcarskog lista La Nation, za navodno negirawe jednostrane pri~e da se u Srebrenici 1995. dogodio genocid. U Srbiji, vojvo|anski politi~ar Nenad ânak zalaè se za dono{ewe zakona kojim bi se sankcionisalo poricawe genocida (Blic, 28 maj, 2007), dok su u Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine bo{wa~ki poslanici ve} podneli predlog za formalno uvo|ewe takvog delikta u kazneni zakonik, ali ga zbog protivqewe srpskih poslanika ne mogu da usvoje.

32


{tavawe javnosti o sloènim uzrocima i toku sukoba;3 najzad, razne nevladine organizacije i javne ustanove zapadnih zemaqa koje su navija~ki oblikovale mi{qewe javnosti o sukobu i wegovim u~esnicima. Umesto da sukobqenim stranama u Bosni i Hercegovini ponudi usluge po{tenih i nepristrasnih posrednika i stvarnih mirotvoraca, strani faktor je, u celini, jednu stranu licemerno osu|ivao i degradirao, dok je previ|ao ili pre}utno pravdao zlo~ine druge. Neosnovanost takvog pristupa struktura, koje su se tokom rata u Bosni i Hercegovini proglasile za me|unarodnu zajednicu, primetio je general Sati{ Nambijar (Satish Nambiar), koji je na po~etku sukoba u Sarajevu komandovao snagama Unprofora: Portraying the Serbs as evil and everybody else as good was not only counter-productive but also dishonest. According to my experience, all sides were guilty but only the Serbs would admit that they were no angels, while the others would insist that they were. With 28.000 forces under me and with constant contacts with UNHCR and the International Red Cross officials, we did not witness any genocide beyond killings and massacres on all sides that are typical of such conflict conditions4 General Nambijar bio je samo prvi u nizu vojnih komandanata Unprofora koji je, na osnovu svojih iskustava na terenu, sklopio objektivnu sliku o sukobu i o akterima sukoba. U tom nizu, mnogi su, kao generali Majkl Rouz (Michael Rose), Luis Makenzi (Lewis MacKenzie), pa i sam Filip Morijon (Philippe Morillon), stupali na du`nost pod vidnim uticajem prete`no antisrpske medijske i politi~ke kampawe, koja je obeleàvala predigru i ceo period trajawa ratnog sukoba, da bi se zatim pod neumoqivim utiskom empirijskih ~iwenica i iskustveno ste~enih saznawa postepeno udaqavali od takvog stanovi{ta. To je verovatno bio glavni razlog {to su ih wihovi politi~ki {efovi, kao nepodobne, jednog za drugim smewivali. General Filip Morijon, koji je bio komandant snaga Unprofora u kriti~nom periodu 1993. godine, kada je u Srebrenici uspostavqena za{ti}ena zona,tipi~an je primer za ovu vrstu ambivalentnosti.5 On je vrlo dobro poznavao pravi karakter Nasera Ori}a, muslimanskog komandanta u Srebrenici, i nije imao nikakvih iluzija u pogledu Ori}evog potencijala da po~ini najgnusnija zverstva:3 Videti, Brock, Peter, Dateline Yugoslavia: The Partisan Press, Foreign Policy, Number 93, Winter 199394, s. 152172. Novinar i autor Piter Brok je opisao mehanizam medijske neprofesionalsnosti i obmane jo{ dok je sukob trajao. 4 Navedeno u svedo~ewu generala Morijona, Tuìlac protiv Milo{evi}a, 12. februar 2004, s 32042, redovi 1118. 5 Vredi napomenuti da je svojom teatralnom medijskom predstavom u Srebrenici u prole}e 1993. Morijon bio glavni pokreta~ politi~kog procesa koji je u aprilu 1993. godine okon~ao rezolucijom Saveta bezbednosti kojom je Srebrenica bila progla{ena za{ti}enom zonom.

IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA?

33

I think you will find this in other testimony, not just mine. Naser Oric was a warlord who reigned by terror in his area and over the population itself. I think that he realised that those were the rules of this horrific war, that he could not allow himself to take prisoners. According to my recollection, he didn't even look for an excuse. It was simply a statement: One can't be bothered with prisoners.6 I wasn't surprised when the Serbs took me to a village to show me the evacuation of the bodies of the inhabitants that had been thrown into a hole, a village close to Bratunac. And this made me understand the degree to which this infernal situation of blood and vengeance led to a situation when I personally feared that the worst would happen if the Serbs of Bosnia managed to enter the enclaves and Srebrenica.7 Po mi{qewu generala Morijona, ~iju kompetentnost u odnosu na ovu temu ne dovodimo u sumwu, zverstva koja su po~inile muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Ori}a bila su upravo onaj faktor koji je barem na regionalnom nivou pokrenuo ciklus neutoqive mr`we {to je u julu 1995. godine kulminiralo pokoqem muslimanskih zarobqenika: I feared that the Serbs, the local Serbs, the Serbs of Bratunac, these militiamen, they wanted to take their revenge for everything that they attributed to Naser Oric. It wasn't just Naser Oric that they wanted to take their revenge on, they wanted to avenge their dead on Orthodox Christmas. They were in this hellish circle of revenge. It was more than revenge that animated them all. Not only the men. The women, the entire population was imbued with this It was pure hatred Such hatred cannot be worse than it is towards neighbours and brothers.8 Na pitawe sudije Robinsona, da li smatra da je masakr muslimanskih zarobqenika u julu 1995. usledio kao neposredna reakcija na sve {to je prethodnih godina Naser Ori} sa svojim sledbenicima iz enklave ~inio Srbima, Morijon je odgovorio: Yes, Your Honour. I am convinced of that. This doesn't mean to pardon or diminish the responsibility of the people who committed that crime, but I am convinced of that, yes.9 Morijon je tokom istog svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom potvrdio i odgovor koji je ranije dao ~lanu francuskog parlamenta, Pjeru Braneu (Pierre Brane) na pitawe kako je u julu 1995. godine do{lo do masakra u Srebrenici:6 7 8 9

Ibid., Ibid., Ibid., Ibid.,

s. s. s. s.

31966, 31966, 31975, 31975,

redovi redovi redovi redovi

510. 1219. 818. 2225.

34


Accumulated hatred. There were heads that rolled. There were terrible massacres committed by the forces of Naser Oric in all the surrounding villages. And when I went to Bratunac at the time when I intervened, I felt that.10 Morijon je daqe naveo da mu je u li~nom kontaktu Ori} priznavao da ubija Srbe11, sa obrazloèwem da su to pravila igre i da u ovoj vrsti gerilskog ratovawa nema zarobqenika.12 Upitan moè li potvrditi stav iz paragrafa 3 izjave koju je dao Me|unarodnom tribunalu u Hagu, gde je rekao da mu se ~inilo da je on Ori} izvr{avao politi~ka nare|ewa koja je dobijao iz Predsedni{tva,13 Morijon je to u~inio bez kolebawa: Yes Naser Oric obeyed. He was head of a band. He was waging guerilla war in the enclave, but he himself considered himself to be a combatant in the service of the Presidency.14 Sada treba pojasniti kakvo je to Predsedni{tvo ~ija su uputstva po saznawima generala Morijona Naser Ori} i muslimanske snage u Srebrenici sprovodili na terenu na na~in koji Morijon opisuje. To je sarajevska vlada Alije Izetbegovi}a, koja je u tom periodu uìvala me|unarodno priznawe bez obzira na krvave ruke wenih predstavnika na terenu. Sa tom vladom general Morijon je po funkciji svoga poloàja zvani~no op{tio i sa tom vladom faktori koji su se proglasili za me|unarodnu zajednicu tokom rata u BiH odràvali su odnose koji su naj~e{}e bili srda~ni, ali nikada mawe nego korektni. Tehnika gerilskog ratovawa. Ako je potreban jezivi primer stila gerilskog ratovawa kojim su se sluìli Naser Ori} i wegove snage tokom napada koje su iz Srebrenice vr{ili na okolna srpska naseqa, ovo }e svakako biti dovoqno. U tekstu koji je 16. aprila, 1994. godine, objavio Washington Post, dopisnik iz BiH, Xon Pomfret (John Pomfret) prenosi utiske sa seanse sa lokalnim srebreni~kim gospodarom rata, Naserom Ori}em: Nasir Oric's war trophies don't line the wall of his comfortable apartment one of the few with electricity in this besieged Muslim enclave stuck in the forbidding mountains of eastern Bosnia. They're on a videocassette tape: burned Serb houses and headless Serb men, their bodies crumpled in a pathetic heap.10 11 12 13 14

Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., Ibid.,

s. s. s. s. s.

32031, redovi 2325 i s. 32032. red 1. 32044, redovi 59. 32044, redovi 1720. 32044, redovi 2324. 32045, redovi 14.


35

We had to use cold weapons that night, Oric explains as scenes of dead men sliced by knives roll over his 21-inch Sony. This is the house of a Serb named Ratso, he offers as the camera cuts to a burned-out ruin. He killed two of my men, so we torched it. Tough luck.15 Prilikom ove posete Ori}u Pomfreta je pratio dopisnik kanadskog dnevnika Toronto Star, Bil [iler (Bill Schiller), koji u svom izve{taju ìvopisno dopuwuje utiske ameri~kog kolege: Oric is a fearsome man, and proud of it. I met him in January, 1994, in his own home in Serb-surrounded Srebrenica. On a cold and snowy night, I sat in his living room watching a shocking video version of what might have been called Nasir Oric's Greatest Hits. There were burning houses, dead bodies, severed heads, and people fleeing. Oric grinned throughout, admiring his handiwork. We ambushed them, he said when a number of dead Serbs appeared on the screen. The next sequence of dead bodies had been done in by explosives: We launched those guys to the moon, he boasted. When footage of a bullet-marked ghost town appeared without any visible bodies, Oric hastened to announce: We killed 114 Serbs there. Later there were celebrations, with singers with wobbly voices chanting his praises.16 Klima imuniteta koja podsti~e na zlo~in. Ako su predstavnici me|unarodne zajednice, kao {to se vidi iz ovih fragmentarnih podataka, bili savr{eno obave{teni ne samo o prirodi sukoba nego ~ak i o aktivnostima vode}ih aktera, imaju li oni ubedqiv odgovor na slede}e pitawe: za{to protivno izri~ito preuzetim obavezama u za{ti}enoj zoni Srebrenica nisu sproveli sporazum o demilitarizaciji? Ovo pitawe ima su{tinski karakter a ne samo formalni. Kada su snagama kojima je na ~elu bio Naser Ori} ostavili oru`je, oni su znali da im na taj na~in omogu}avaju daqe vo|ewe rata sa demilitarizovanog podru~ja i da im ostavqaju mogu}nost za daqe ~iwewe zverstava. Oni zato snose odgovornost i za deo tih posledica. Navija~ki stavovi u prilog muslimanskoj strani stvorili su psiholo{ku i politi~ku klimu nedodirqivosti. Postojawe te klime u velikoj meri obja{wava gnusne zlo~ine kojima se Naser Ori} di~io pred stranim novinarima, bez vidqivog straha da bi za to ikada mogao biti pozvan na odgovornost.15 16

John Pomfret, Washington Post, 12. februar 1994. Bill Schiller, Toronto Star, 16. juli 1995.

36


Pristrasan stav me|unarodnih faktora koji su se ume{ali u rat u Bosni i Hercegovini, kako vojnih i politi~kih struktura na terenu, tako i onih udaqenijih koji su iz pozadine dirigovali tragi~nim doga|ajima i medijski manipulisali percepcijom sukoba, imao je, prema tome, jednu vrlo va`nu dimenziju, koja se o~ituje u hvalisawu Nasera Ori}a. Stvorila se klima imuniteta i nedodirqivosti, koja je {titila po~inioce ratnih zlo~ina ukoliko su pripadali muslimanskim formacijama. Postojawe te klime delovalo je kao podsticaj za ~iwewe novih zlo~ina i obja{wava prkosni prezir Nasera Ori}a prema normama me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Za svakoga, ko zna da ~ita, to je jasan podtekst Ori}eve bahate izjave da je, po wegovom vi|ewu, to rat gde nema zarobqenika. Bez lo{e namere, i uvaàvaju}i ~iwenicu da ta izjava poti~e iz perioda od pre jula 1995. godine, ipak se prirodno postavqa pitawe: da li ukidawe uobi~ajenih pravila rata vaì samo za zarobqene Srbe, ili bi u ratnom vihoru moglo imati i {iru primenu? Napadi iz za{ti}ene zone. U~estalost i ozbiqnost tih napada iz navodno demilitarizovane zone Srebrenica ilustruje slede}i dokumenat muslimanske strane. Odjeqewu za moral komande II. korpusa, dana 30. juna 1995. godine, zastupnik komandanta 28, divizije, major Be}irevi}, pod brojem 04114/95, uputio je Operativni izvje{taj, Pomo} boraca Srebrenice i @epe Armiji BiH. U ovom izve{taju, gde je posebno nagla{eno da je za interno informisawe, stoji: 1. Borci 28. divizije KoV locirane u enklavama Srebrenica i @epa, iako opsjednuti velikim problemima vezanim za ishranu i obavezu ~uvawa l/o slobodne teritorije koju drè, odlu~ili su da daju {to ve}i doprinos A R BiH u borbi sa agresorom, te su u tu svrhu poja~ale svoju djelatnost u dubini PZT od strane agresora. Prilikom izvi|awa PZT IDG 28. divizije KoV susrele su se u vi{e navrata sa agresorskim IDG i tih prilika otvarale vatru, U ovom izvi|a~kom periodu postignuti su slijede}i rezultati: likvidirano je 13 ~etnika zaplijewena su 2 PM M72 zaplijeweno je 8 AP zaplijewena su 2 pi{toqa raweno je vi{e desetina ~etnika

Na{i gubici u ovim b/d bili su 2 poginula i 3 rawena borca. 2. U ciqu sprije~avawa neprijateqskih snaga da sa podru~ja oko Srebrenice i @epe ne upu}uju dodatne snage na Sarajevsko rati{te, izvedene su dvije diverzije u blizini SRebrenice i to: 23.06.1995. godine u mjestu Osma~e i 23.06.1995. godine u mjestu


37

Bijelo Stijewe kod Koprivna i te prilike postignuti su slijede}i rezultati: likvidirano je 7 ~etnika zaplijewen je 1 PM M72 zaplijewen je 1 pi{toq uni{teno je u potpunosti putni~ko vozilo Kombi.

Na na{oj strani nismo imali nikakvih gubitaka. 3. U ciqu odvra}awa neprijateqskih snaga od Sarajevskog rati{ta i wihovo razvla~ewe prema Srebrenici i @epi dana 26. 06. 1995. godine izvedeno je vi{e uspje{nih diverzija u dubini RZT pod agresorskom kontrolom od 2040 km na podru~ju op{tina Han Pijesak i Vlasenica na slijede}im lokalitetima: a) b) c) d) Naseqe Vi{wica i utvr|ewe Bajte Rejon Crne Rijeke (spomenik kod raskr{}a) Rejon Crne Rijeke (Boj~ino Brdo) Objekat Vrani kamen

U svim ovim lokalitetima uspje{no je izvr{ena diverzija iskqu~ivo na neprijateqsku ìvu silu i pri tom su postignuti slijede}i rezultati: Likvidirano je po na{im procenama vi{e od 40 ~etnika, mada raspolaèno neprovjerenim podacima RI da je agresor pretrpio gubitke od 71 vojnika. Zarobqen je 1 neprijateqski vojnik Zaplijeweno je 6 AR Zaplijewene su 2 radio-stanice Zaplijewen je 1 karabin Zaplijeweno je oko 5000 metaka Zaplijeweno je vi{e desetina sitne i krupne stoke

U nasequ Vi{wica do{lo se do ve}ih koli~ina municije ali zbog premorenosti boraca nije se moglo vi{e iznijeti, ali je ista unu{tena, kao i svi va`niji objekti koje agresor moè koristiti u ratne svrhe. Kako stoji u zaplewenom muslimanskom dokumentu, ti napadi iz za{ti}ene i demilitarizovane zone bili su izvedeni u junu 1995. godine, dakle neposredno pred operaciju srpskih snaga koja je zavr{ena zauzimawem Srebrenice i @epe. U debrifingu holandskog bataqona izri~ito se pomiwu oruàni napadi iz enklave ba{ u ovom periodu.17 Pored toga {to svedo~e o de{avawima na terenu, navedeni podaci upe~atqivo prikazuju i17 Par. 2.46, Report based on the Debriefing on Srebrenica Assen, 4. oktobar 1995., arhivski broj MKTBJ, 00349314.

38


okolnosti pod kojima se u julu 1995. istro{ilo strpqewe srpske strane. Profesionalni ili prijateqski odnos? Nejednakost u tretmanu lokalnih zara}enih strana odraàvala se na vi{e nivoa. Takav odnos bio je, pre svega, jedna od prirodnih posledica pojednostavqenih i karikaturalnih uloga koju je propaganda od po~etka sukoba dodelila lokalnim protagonistima. To je uslovqavalo ne samo nevidqivost srpskih `rtava nego i ube|ewe Nasera Ori}a da, bez straha od polagawa ra~una, moè slobodno da vr{i zlo~ine i da se wima hvali. To je tako|e uslovilo i odsustvo svake simetrije u reagovawu me|unarodne zajednice kada bi, na primer, neka od lokalnih zara}enih strana pribegla meri zarobqavawa vojnika Unprofora i dràla ih kao svoje taoce, a srpska strana nije jedina koja je to ~inila. Srpska strana to jeste u~inila u maju 1995. godine, kada je, zbog granatirawa Sarajeva, NATO avijacija bombardovala srpske poloàje. Taj postupak je izazvao krizu {irokih razmera u odnosima sa me|unarodnom zajednicom. Unprofor i NATO uputili su o{tre pretwe, sa nagove{tajima te{kih odmazdi ako taoci odmah ne budu pu{teni, i to ne samo rukovodstvu Republike Srpske ve} i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sporazum kojim su taoci najzad bili oslobo|eni bio je zakqu~en u junu 1995. godine, ali i daqe u atmosferi velike napetosti. Za razliku od ovog primera, incident koji je trajao od 27. do 31. januara 1995. godine, kada su snage ABiH iz zone pod za{titom UN u Srebrenici zarobile i dràle kao taoce 99 pripadnika holandskog bataqona, pro{ao je skoro nezapaèno.18 U vezi sa ovim incidentom nastala je prepiska izme|u Unprofora, konkretno holandskog brigadira Rider{tata Ridderstadt, i odgovornih zvani~nika na muslimanskoj strani, Naserom Ori}em i Rasimom Deli}em, u nastojawu da se prona|e re{ewe. Poruke generala Rider{tata ne samo da pruàju jasne dokaze da su strukture Ujediwenih Nacija dobro znale da za{ti}ena zona Srebrenice nije bila demilitarizovana, ve} ukazuju i na ne{to vi{e od toga. [to se prve ta~ke ti~e, u pismu koje je uputio Ori}u 1. februara 1995. godine, Rider{tat kaè (Prilog 1.1): Moram re}i da se predmet enklave neprestano nalazi na prvom mestu me|u mojim prioritetima. Mi smo potpuno svesni da demilitarizacija podru~ja nije bila sprovedena.19 U pismu upu}enom Rasimu Deli}u, na~elniku glavnog {taba muslimanske Armije BiH, Rider{tat mu se obra}a ovako (Prilog 1.2):18 Neposredan povod za zarobqavawe Holan|ana bila je zabrana vojnih vlasti ABiH iz Srebrenice holandskom bataqonu da patrolira u takozavnom Bandera trouglu u enklavi. Kada su Holan|ani odlu~ili da ignori{u nare|ewe svojih {ti}enika i da nastave sa patrolirawem, muslimanske snage su ih zarobile. Par.2.40, Report based on the Debriefing on Srebrenica Assen, 4. oktobar 1995., arhivski broj MKTBJ, 00349314. 19 Dokumenat MKTBJ, EDS arhivska oznaka 01837510.


39

Vama je jasna pozadina. Savet bezbednosti UN Srebrenicu je proglasio za bezbednu zonu rezolucijom 819 od 16. aprila 1993. Sprovo|ewe inicijative UN da srebreni~ku enklavu pretvori u bezbedno podru~je je onemogu}eno. Ta~ke Sporazuma za demilitarizaciju Srebrenice od 8. maja 1993. nikada nisu bile ispo{tovane ni od jedne od zara}enih strana. Vojne aktivnosti i prekr{aji sporazuma o obustavi vatre od strane VRS spoqa, a ABiH iznutra, nastavqaju se bez prestanka, u prkos sporazumu o obustavi neprijateqstava koji je na snazi. Unprofor se neprestano podvrgava ograni~ewima u kretawu, pretwama, zastra{ivawu pucawem u neposrednoj blizini, i napadima. Civilno stanovni{tvo unutar enklave izloèno je velikim patwama. Od kako je bio potpisan sporazum o demilitarizaciji 8. maja 1993. obe strane su uporno odbijale da sara|uju sa snagama Unprofora, uprkos najboqim n

srebrenica-dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida 1

Documents