SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE 1. U emu se sastoji specificnost spoljnotrgovinskog posla? Spoljnotrgovinski posovi su poslovi meunarodnog prometa robe,usluga I intelektualne svojine.Osnovu spoljnotrgovinskog posla cini izvozni odnosno uvozni posao.Nosilac izvoznog posla je izvoznik.Izvoznik je pravno lice registrovano na teritoriji jedne drzave koje ima obavezu da iporui robu kupcu rezidentu druge drave.Nosilac uvoznog posla je uvoznik.Uvoznik ima obavezu da plati robu,prodavcu,rezidentu druge drzave.Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku,a osnovna obaveza uvoznika placanje ugovorene robe. 2. Posredni uesnici u spoljnotrgovinskom poslu I njihova uloga? Posredni uesnici u spoljnotrgovinskom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu spoljnotrgovinskog posla.Ovi uesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova,ali bez uea mnogih iod njih teko da bi se ostvarila uspena realizacija izvozno-uvoznih poslova.Zajedno sa neposrednim uesnicima ovi akteri grade spoljno trgovinsku mreu zemlje u irem smislu. U posredne uesnike spadaju u spoljno trgovinskim transakcijama spadaju: 1. nezavisni uesnici I firme. 2.Dravne institucije od znaaja za spoljnu trgovinu od kojih,svakako,najvei znaaj ima carina I ministarstvo nadleno za praenje spoljne trgovine. 3.Razne nedravne institucije,kao sto su privredna udruenja. 3. Neposredni I posredni uesnici u spoljnotrgovinslkom poslu, nacrtati emu? (knjiga str 20) 4. ta sve definie INCOTERMS 2000? Koji vid prevoza e biti korien? Ko ima obavezu prevoza robe I ko snosi trokove prevoza? Gde e biti izvrena isporuka robe? Ko ima obavezu da osigura robu? Ko vri izvozno,a ko uvozno carinjenje? Kada se prenosi vlasnitvo I rizik na robi sa prodavca na kupca? 5. Trgovaka dokumenta u spoljnoj trgovini; koja su I objasniti njihovu ulogu? Uspeno obavljanje izvoznog/uvoznog posla,jeste poznavanje robnih dokumenata.Izvoznik I uvoznik kontakt sa robom ostvaruju iskljuivo posredstvom dokumenata.Iz dokumenta se vidi:kada je roba otpremljena,kada je ocarinjena,kako je osigurana,ko je vlasnik nad robom,da li je isporuena na ugovoreni nacin I sa ugovorenim kvalitetom.U grupu trgovakih dokumenata spdaju: 1)Faktura-detaljno opisuje robu koja je predmet medjunarodne isporuke. 2)Izvozna lista pakovanja-je spisak robe upakovana u odredjeno koleto. U listi pakovanja nisu naznaene cene 3)Zapisnik o kvantitativnom I kvalitativnom prijemu vri je na mestu koje je naznaenu u ugovoru

1

4)Uverenje o krajnjem korisniku (end-use certificate)-izdaje se na zahtev izvoznika,koji eli da se osigura od reeksporta prodate robe. 5)Uverenje o kvalitetu I ispravnosti robe6)Atest proizvoaa-prozivoa izdaje svoj attest,kojim potvruje da je roba prozivedena u njegovim pogonima,uspesno testirana I da zadovoljava standard za tu vrstu robe. 6. Kada I zato proizvoa obavlja sam, bez komisionara, poslove uvoza ili izvoza? ? 7. Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa,sema? (knjiga str.48) 8. Izvoz robe preko posrednika-komisiponara;nacrtati emu sa dva proizvoaa robe? Proizvj koji odlui da plasira svoje proizvode na strano trite uz angaovanje komisionara ima u vidu sve prednosti koje ovaj nain prodaje nosi sa sobom.Prednosti su sledee: 1)Komisionar je specijalizovan za poslove distribucije 2)Ako je komisionar dugo u ovim poslovima znai da automatski ubrzava I obezbedjuje sigurnost poslovanja 3)jedan komisionar moe objediniti izvoz veeg broja svojih komitenata. 4)Angzovanjem komisionara izvoznik placa proviziju 5)Komisionar preuzima na sebe spoljnotrgovinske operacije 6)Komisionar po pravilu kreditira svog komitenta. 7)Iz kreditne funkcije je nastao specifian vid komisionih kua (ema na straini 59) 9. Transnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini;pojam I nain rada? Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se u najirem smislu,prenoenje poslovnih aktivnosti izbvan granica matine zemlje.Za svaku kompaniju koja ima svoj pogon u inostranstvu moe se rei da je transnacionalna kompanija.Transnacionalna kompanija je ona kompanija koja ostvari minimum 100 miliona USD godinjeg prometa ima filijale u bar 6 zemalja I 20% svoje imovine prenete u inostranstvo. Nain rada Klasian izvoz roba,usluga I intelektualne svojine,biva zamenjen prenoenjem kompletne proizvodnje u inostranstvo,na ciljno trite.Inostrano trite se osvaja stranim direktnim investicijama iji su nosioci transnacionalne kompanije. 10. Koji oblici organizacije postoje kod filijala transnacionalnih kompanija? Postoji matino preduzee I strana filijala.U strane filijale matinog preduzea spadaju:podrunice,pridruene kompanije,ogranci.oblici organizacija kod TR kompanija su jo i prenoenje oblika u inostranstvo,struktura I regionalni pravci ulaganja transnacionalnih kompanija,spoljna trgovina zemlje domaina,spoljna trgovina matine zemlje,medjunarodna trgovina. 2

11. Motivi prenoenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija? Jedan od prvih motiva da se podigne filijala u inostranstvu svodio se na prevazilaenje carinskih barijera,odnosno irenje tritaU ovom periodu osnovni motiv bio je proizvesti robu za trite zemlje domaina i osvojiti odredjene pozicije na ovom tritu.Jedan od motiva su jo nii trokovi proizvodnje u inostranstvu,prvenstveno radne snage,a potom eksploatacija sirovinskog i rudnog bogatstva zemlje domacina.Ekoloski faktor je takodje vazan motiv za TNC. 12. Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija? Razvoj tehnologije savremenih komunikacija i saobracajnih sredstava doprineo je da filijale TNC sirom sveta mogu biti u medjusobnoj vezi,kao i u vezi sa svojom centralnom,matinom kompanijom u svakom momentu.razvoj savremenih saobraajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti kao i razvoj internacionalne i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija koja proizvodnju organizuje u jednoj zemlji resurse crpi sa raznih taaka sveta da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na tree trite. 13. Uloga meunarodne pedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla, nacrtati emu? Meunarodna pedicija u najirem smislu podrazumeva pruanje pediterske usluge spoljnotrgovinskoj firmi,radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla.meunarodno peditersko preduzee je specijalizovano za obavljanje usluga irokog spektra, a koje se odnose na nadzor i praenje robe prilikom realizacije isporuke u spoljnotrgovinskim transkacijama.po jednom spoljnotrgovinskom poslu bie angaovana dva peditera jedan izvoznikov drugi uvoznikov.(ema na strani 96) 14. Pomorski konosman ili teretnica;pojam znacaj i funkcija? Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavlja pediteru,po izvrsenom krcanju robe na brod.Konosman se izdaje u tri primerka i dve kopije.Sva tri orginala prima pediter izvozniika od brodara prilikom otpreme robe i prosleuje ih izvozniku.Izvoznik orginalom konosmana dokazuje kod kupca robe da je otpremio robu i ocekuje isplatu dok kupac robe isplatu uslovljava pristizanjem konosmana.Sve dok ima konosman vlasnik robe je izvoznik.Roba se moe podii samo prezentacijom jednog orginala konosmana.Specificnost konosmana je u tome da je imalac konosmana i vlasnik robe.To znaci da posto primi od brodara orginal konosmana posiljalac robe moe robu prodati drugom vlasniku koji na osnovu posedovanja konosmana postaje i vlasnik robe. Konosman se moe prenositi na tri naina.Konosman moe biti ist i neist.Konosman sadri podatke o vrsti robe,koliini teini ili broju koleta,stanju i prilikama,na robi prema spoljnom izgledu tereta,datum izdavanja,koji je ujedno i datum otpreme. 15. Koje vrste osiguranja podrazumeva meunarodno transportno osiguranje? Meunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja i podrazumeva sledee vrste osiguranja: 1)Osiguranje robe koja se prevozi 3

2)Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata 3)Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdunih letelica 4)Osiguranje odgovornosti prevozioca 5)Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu 16. bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe Predmet osiguranja je roba koja ima vrednost ili se njena vrednost moe izraziti u novcu a to mogu biti i prava koja se isto mogu izraziti u novcu Transportni rizici kioji se dele na: osnovne, dopunske rizike, rizici usled mana i preirodnih osobina osiguranog predmeta, rizici nastanka tete, ratni i politiki rizici Trajanje osiguravajueg pokria se definie: od utovara do istovara robe, od predaje robe vozaru do isporuke primaocu, od skladita do skladita koje je ujedno i najire pokrie osiguranja robe Prevozno sredstvo se obavezno definie ugovorom o osiguranju Osigurana suma je najvei iznos koji osigurava ima obavezu da isplati, ako je osigurana suma vea od stvarne vrednosti robe to je nadosiguranje a ako je manja onda je to podosiguranje. Osiguranik ima pravo naknade tete od osiguravaa po svom izboru ili od svakog od njih, ali ukupna naknada ne sme prei iznos tete. Premija osiguranja je cena rizika. Premija e zavisiti od osigurane sume, al ii od nekih subjektivnih injenica tete pokrivene osiguranjem odnose se na potpuni i delimini gubitak osiguranog predmeta, trokovi spasavanja, zajednike havarije, trokove konstatacije i likvidacije tete. 17. osiguranje robe u medjunarodnom pomorskom transportu;medjunarodni cargo osiguranje-najcesce koriscene polise osiguranja Iz potrebe da se vlasnici robe, koja se prevozi morem zatite od nepredvienih tetnih dogaaja, tokom transporta, prvo je nastalo osiguranje robe u meunarodnom pomorskom transport. Pored pomorskog kargo osiguranja govorimo i o nepomorskom osiguranju, koje se onosi na osiguranje robe u ostalim vidovima transporta (reno, kopneno, avio osiguranje, kombinovano nepomorsko osiguranje, osiguranje robe u potanskom saobraaju) Meutim, ako se za prevoz robe koristi vie modaliteta transporta ok dojih je bar jedan pomorski smatrae se da je re o momorskom osiguranju Najee koriene polise osiguranja u meunarodnoj trgovini su: Lojdova pomorska polisa ova polisa poznata je kao SG polisa. Ona pokriva rizike kojima je izloena roba i brod. Ukoliko se eli preciznije osiguranje onda uz ovu polisu dodaju se standardizovane tipsle klauzule poznate kao institutske klauzule za osiguranje robe u prevozu. Nova pomorska polisa uporedo su donete nove institutske klauzule za teret, koje se svrstavaju u pet kompleta, pri emu tri reguliu osiguranje od pomorskih rizika, jedan osiguranje od ratnih rizika i jedan osiguranje od rizika trajka UNCTAD-ovi uslovi za osiguranje robe dele se u tri grupe sa stanovita obima pokria rizika: - Pokrie protiv svih rizika, koje odgovara institutskoj klauzuli A - Srednje pokrie koje odgovara institutskoj klauzuli B - Ogranieno pokrie koje odgovara institutskoj klauzili C 4

18. uloga poslovnih banaka u realizaciji spolj notrgovinskih poslova Ove banke vre poslove platnog prometa sa inostranstvom, po nalogu svojih komintenata spoljnotrgovinskih firmi. Meunarodni platni promet predstavlja zbir svih obavljenih platnih transakcija prema inostanstvu. Ova plaanja se mogu vriti u devizama, efektivnom stranom novcu i deviznim surogatim. U ukupnom platnom prometu dominira bezgotovniski nain plaanja. Poslove meunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlaenje centralne banke. Banke koje imaju malo ovlaenje mogu obavljati devizno valutne poslove samo u zemlji. Banke sa srednjim ovlaenjem mogu obaljati platni promet sa inostranstvom. Banke sa velikim ovlaenjem mogu obavljati pored meunarodnog platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom. Sva dugovanja i potraivanja spoljnotrgovinskih firmi, realizuju njihove poslovne banke. Za izvrenje obaveze plaanja ili naplate prema inosranstvu po osnovu spoljnotrgovinskog posla, pored poslovne banke u zemlji, mora se ukljuiti i poslovna banka u inosranstvu. Banka u zemlji koja vri medjunarodni platni promet zakljuuje sporazume omeusobnoj saradnji i izvrenju naloga ya plaanje sa odabranim inostranim bankama. 19. NOSTRO I LORO kontokorektni racuni u poslovanju banaka vezanim za spoljnotrovinske operacije Kontokorentni raun je raun kroz koji e biti evidentirane sve transakcije plaanja i naplate u kojima uestvuju firme, komitenti banaka. Kontotkorentni raun, u sovjim knjigama, otvara jedna od korenspodentskih banaka po ovlaenju druge. Nostro=na Loro=njihov (na italijanskom) 20. drzavne institucije od znacaja za spoljnotrgovinsko poslovanje I njihove ingerencije nacionalna skuptina vlada nadlena ministarstva centralna banka zemlje carinska sluba izvozne kreditne agencije (IKA) 21. carinski postupak-stavljanje robe u carinski postupak (str.141) 1/ stavljanje robe u slobodan promet pri sprovoenju ovog postupka, tj. uvoznog carinjenja robe koja ostaje na domaem tristu, bilo u slobodnom prometu, bilo za potrebe uvoznika, nije potrebno podnositi zahtev za odobrenje ovog carinskog postupka 2/ carinsko skladitenje 3/ aktivno oplemenjivanje, pasivno oplemenjivanje 4/ prerade pod carinskim nadzorom 5/ privremeni uvoz 6/ tranzit 5

7/ izvoz U toku carinskog postupka carinska sluba e: - primati i izdavati carinska i druga dokumenta - vritit pregled robe i prevoznog sredstva - vriti svrstavanje robe po carinskoj tarifi - kontrolisati primenu propisanih robnih reima - vriti laboratorijske preglede i analizu uzoraka - utvrivati carinsku vrednost robe - vriti naplatu obraunatih iznosa carine i ostalih dabina 22. instrumenti spoljnotrgovinske politike I znacaj subvencija u spoljnotrg.poslovima (str.132) Cilj upotrebe instrumenata STP sektorsko i regionalno usmeravanje izvoza radi kokurentnog nastupa i prodora na meunarodno robno trite. Mogu delovati restriktivno na uvoz proizvoda i na taj nain obezbeuju zatitu domae industrije. Instrumenti su: - robni reim - subvencionisanje - carina Izvozne subvencije (izvozni podsticaji): 1) povraaj carinskih i drugih dabina pravo na povraaj ostvaruje preduzee poto je izvezlo robu ili uslugu i izvrilo njenu naplatu bilo u konvertibilnoj valuti, na osnovu komenzacionog posla ili prebijanjem duga sa potraivanjem 2) povraaj vozarine povraaj dela plaene vozarine od nae granice do odredita kupca (1,5 2,5%) 3) izvozni podsticaji formiranje posebnih fondova za svrhe podsticanja izvoza prioritetnih sektora koje odreuje ekonomska politika kod nas poljoprivreda prioritet, fond iz kog se subvencionie je bio fond za podsticaj poljoprivrede i prehrambene industrije (1-3% vrednosti izvezene robe) 4) posebni podsticaji raznovrsni - oslobaanje izvoza od poreza na dodatu vrednost - povraaj poreza plaenog po osnovu kupovine komponenti koje se ugrauju u izvozne proizvode... * podsticaj izvoza ima kratkorono dejstvo ** obezbeuje cenovnu konkurentnost, ali ne obezbeuje vaniju osnovuizvoznog uspeha koju ine indirektni faktori konkurentnosti *** lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji pretpostavlja zabranu izvoznih subvencija 23. carinska dokumenta-objasniti modalitete carinske deklaracije (CD) (str.142) 1) saeta deklaracija 2) redovna carinska deklaracija 3) potvrda o carinskoj vrednosti robe 4) spisak poiljke 5) uverenje o poreklu - EUR Form 1 6

6) karnet TIR 7) karnet ATA Saetom deklaracijom se roba po prispeu prijavljuje carinskim organima i stavlja u privremeni smetaj. Deklarant mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za sprovoenje carinskog postupka, i to: - do 45 dana za robu dopremljenu vodenim putem - do 20 dana za robu dopremljenu na drugi nain Umesto saete deklaracije carinski organ prihvata prijavljivanje prispea robe kroz ulaganje komercijalnih i transportnih dokumenta (tovarni list, faktura, lista pakovanja...) Ovako prijavljena roba ima status robe u privremenom smetaju dok carina na zahtev uvoznika/izvoznika ne odobri carinski dozvoljeno postupanje sa robom. Ukoliko se roba upuuje na carinski terminal u unutranjosti zemlje, spediter mora da priloi i bankarsku garanciju kojom pokriva naplatu carinskih dabina tokom tranzita robe do carinskog terminala. Carinska deklaracija se ulae na obrascu Jedinstvene carinske isprave (JCI) i moe biti: 1. Prethodna podnosi se pre prispea robe; bez obzira to je carina ne moe jo primiti, postupak je ubrzan, zato to su pripremne radnje obavljene 2. Redovna sadri podatke o robi, pratea dokumenta i podrazumeva plaanje svih dabina 3. Pojendostavljena ne zadri sve podatke o robi ili nema sva pratea dokumenta; sadri podatke neophodne za identifikaciju robe i elemente za utvrivanje carinskog duga 4. Dopunska mora se podneti u odreenom roku i predstavlja dodatak prethodno prihvaene pojednostavljene deklaracije 5. Rekapitulativna primenjuje se kada se ista roba uvozi periodino u duem periodu 24. Karnet (TIR) transport international routier (str 150) Meunarodni drumski prevoz dokument koji se koristi u tranzitnom drumskom prevozu robe (roba se isporuuje iz jedne zemlje u drugu, ali preko tree ili vie drugih zemalja) - dokument donet na osnovu TIR konvencije iz 1975. godine, nasa zemlja potpisala 2001. godine - primenom TIR ubrzava se doprema robe zato to se carinska kkontrola vri po standardizovanom pojednostavljenom postupku, bez otvaranja poiljke, bez garantnih depozita na tranzitnim granicama to smanjuje trokove prevoza Podrazumeva: 1. Roba putuje osiguranim, zatvorenim i plombiranim vozilima ili kontejnerima sa uoljivom TIR tablom 2. Mere carinske kontrole u zemlji otpreme prihvataju i zemlje odredita i tranzita 3. Robu mora da prati karnet TIR izdat u zemlji otpreme koje je kontrolni dokument i u zemlji otpreme, tranzita i odredita; Carinski pregled vri carinarnica polaska i odredina carinarnica; u tranzitnim zemljama se ne vri carinski pregled 4. Ugovorne carinske dabine i takse moraju biti pokrivene meunarodnom validnom garancijom Karnet TIR se sastoji iz seta identinih listova u koje se upisuju podaci o: Vrsti vredosti robe Prevoznom sredstvu Primaocu 7

Poiljaocu Svaki list sadri 2 dela gornji za ulaznu carinarnicu (izlaznu) i donji za prevoznika (iseak) Po zavrenoj otpremi prevoznik vraa TIR iseke izdavaocu, Privrednoj komori, kao dokaz o zavrenom tranzitu. TIR dokument predstavlja: Dokument za carinski nadzor tokom prolaska robe preko carinske teritorije Dokument za carinjenje robe koja se zaduuje kod ulaska i razduuje kod istupa sa carinske teritorije. Trokove pribavljanja TIR karneta snosi izvoznik. TIR karnet predstavlja: Dokument za carinski nadzor, tokom prolaska robe preko carinske teritorije Dokument za carinjenje robe (zaduuje se kod ulaska i razduuje kod izlaska sa carinske teritorije). Pri prijavi robe carinarnici se predaje TIR karnet umesto carinske dekleracije. Svaki TIR karnet ima jedinstveni broj pod kojim je izdat, i sastoji se od nejednakog broja listova (4,6,14,20). Broj listova zavisi od broja tranzitnih zemalja, ukljuujui zemlju polaska (otpreme) i zemlju odredita. Za svaku zemlju potreban je jedan par listova. Svaki TIR karnet se moe koristiti za samo jedan TIR transport 25. carinske dazbine; pojam, vrste i obracun (str 156) Novana suma koja treba da se plati carinskim organima prilikom uvoznog i izvoznog carinjenja danas su izvozne carine uglavnom ukinute - Uvoznu carinu plaa uvoznik - utvrene su zakonom u odreenom procentu - struktura carinskih dabina: 1/ Carinska vrednost robe- osnovica 2/ Druge takse u zavisnosti od robe (akciza, porez na dodatu vrednost-PDV i dr) 1/ Carinska vrednost robe je osnovica na koju se obraunava carinska dabina u procentualnom iznosu - moe biti: a/ stvarna stvarno plaena vrednost uvezene robe b/ Ugovorena deo uvoznih trokova uvoznika, tj. fakturna vrednost robe koju pediter uvoznika prezentira carini; na pr. Ako u fakturnu vrednost uvezene robe nisu ukljueni zavisni trokovi uvoza nastali do granice zemlje uvoza, carinski organ ima pravo po Sporazumu o carinskoj vrednosti (WTO) na bazi definisane metodologije da odredi novu carinsku vrednost - Carinska vrednost je zbir: 1/ vrednost robe (EXW fabrika proizvoaa) 2/ zavisni trokovi uvoza robe nastali u inostranstvu do ulaska u zemlju Trokovi prevoza do granice zemlje uvoza Vrednost plaenog osiguranja za robu Svi trokovi i izdaci vezani za isporuku robe, a nastali do ulaska u carinsko podruje zemlje uvoza trokovi pakovanja, utovara, pretovara, istovara i sl. Carina se obraunava na carinsku vrednost uvezene robe po konkretnoj carinskoj stopi koja je definisana carinskom tarifom. 8

Carinska vrednost je jednaka ugovorenoj ceni robe (fakturnoj) ako je isporuka napr. CIP Subotica gde se vri carinjenje robe, poto su po ovom paritetu u cenu ukljueni zavisni trokovi uvoza do granice, ali ako je ugovorna vrednost po paritetu CIP Ni, onda carina smanjuje ugovorenu cenu po paritetu CIP Ni za iznos trokova prevoza od nae granice do Nia. Obraun carinskih dabina Ako je ugovorena isporuka po paritetu EXW mesto otpreme trokovi vozarine nastali do nae granice carinska vrednost = ugovorena cena + trokovi osiguranja nastali do nae granice ostali trokovi nastali do nae granice 26. svetska trgovinska organizacija( WTO); nastanak,uloga i zadaci (str 165) Sporazum o uspostavljanju WTO potpisan1994. Ratifikovan 01. januara 1995. godine. Do poetka 2000. godine 135 zemalja steklo pravo lanstva u WTO. WTO propisuje i regulie globalna pravila meunarodne trgovine kojih se moraju pridravati zemlje lanice Cilj WTO liberalizacija meunarodne trgovine radi poveanja blagostanja lanica Zadaci: Administriranje trgovinskih sporazuma i donosi nove Pojednostavljuje i ubrzava realizaciju ST posla donoenjem propisa kojima se podstie primena savremene elektronske tehnologije u poslovanju harmonizacija nacionalnih propisa na meunarodnom nivou koji reguliu ST poslove unifikacija dokumenata koja prate robu u uvozu i izvozu harmonizacija i standardizacija procedura, a posebno carinske standardizacija najese korienih trgovakih termina u komercijalnoj korespondenciji i dokumentraciji 27. dampinska cena,pojam I nacin utvrdjivanja dampinske cene, antidampinska marza (str 174-175) Dampinka cena - izvoz po vrlo niskim cenama, niim od konkurencije (nefer cena) Zatitu obezbeuje Antidampinko zakonodavstvo Normalna cena cena po kojoj se proizvod prodaje na tr.zemlje iz koje se izvozi Metod zidanja cene =trokovi proizvodnje u zemlji porekla, razumni trokovi prodaje,razumni profit u zemlji porekla Ako je normalna cena vea od dampinke cene znai da se radi o uvozu po dampinkim cenama koji se sankcionie i razlika u cenama (antidampinka mara-carina) se isplauje oteenoj strani. Normalna cena 1. PC na tritu zemlje porekla 2. PC na tritu tree zemlje 3. Zidana cena:(na bazi trokova I profita u zemlji porekla)

>

dampinka cena

>

postoji damping

-

Dampinka cena

=

Antidampinka

mara

9

trokovi proizvodnje + Razuman profit + Razumni trokovi prodaje Normalna cena > dampinke cene; dampinki izvoz (razlika isplauje oteenoj strani) Proceduru antidam.postupka pokree oteena strana tj.predstavnici domae industrije Damping postoji ukoliko je dampinka cena nia od normalne preko 2% Vrste dampinga: 1. Dravni damping devalvacija domae valute iznad nivoa inflacije 2. Ekoloki damping nii standardi u ekolokim propisima tj.nii trokovi 3. Socijalni damping izvoz iz zemalja sa niskim tr.radne snage 4. Prikriveni damping komponente proizvoda pribavljene po dampinkim cenama 28. WTO i subvencije; koje su zabranjene a koje dozvoljene subvencije prema sporazumima WTO Sporazum sve subvencije deli na tri vrste: Dozvoljene subvencije Zabranjene subvencije Subvencije koje uzrokuju akciju (akcione subvencije) Dozvoljene subvencije obuhvataju: subvencije za bazina istraivanja i prekonkurentni razvoj, subvencije za razvoj nerazvijenih podruja, subvencije koje predstavljaju pomo pri uvoenju nove tehnologije u cilju smanjenja zagaivanja ljudske sredine, subvencije u poljoprivredi. Zabranjene subvencije su one kojima se trai od primaoca da zadovolji postavljene izvozne rezultate ili da koriste domau robu umjesto uvozne robe. Sporazumom su ove subvencije definisane kao posebno tetne za meunarodnu trgovinu i stoga mogu nanijeti tetu trgovini drugih zemalja. Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju sa GDP-om manjim od 1.000 amerikih dolara po stanovniku su izuzete od potovanja mjera vezanih za zabranjene izvozne subvencije. Ostale zemlje u razvoju dune su da se oslobode do 2003. godine izvoznih subvencija. Isti rok je dat najmanje razvijenim zemljama da ukinu subvencije za supstituciju uvoza. Zemlje u tranziciji su bile obavezne da ukinu zabranjene subvencije do 2002. godine, a za ostale zemlje u razvoju taj rok je bio do 2000. godine. 29. Spoljnotrgovinska mreza I sta je karakterise (str 199) Spoljnotrgovinsku mreu zemlje ine neposredni i posredni uesnici u ST poslovima i to kako rezidenti Srbije, tako i firme koje su nai rezidenti registrovali u inostranstvu, kao i mrea zastupnika u inostranstvu. -Osnovne karakteristike spoljnotrgovinske mree Veliki broj firmi ovlaenih za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova 10

Vei/manji stepen kontrole administracije i spoljnotrgovinskih transakcija od strane drave, u zavisnosti od spoljnotrgovinske politike veliina ST firmi koje preovlauju u ST mrei, od malih jednopersonalnih do kompanija Struktura spoljnotrgovinskih poslova i preduzea se razlikuje, od dominantnih poslova uvoza/izvoza do sloenih spoljnotrgovinskih poslova Forma odvijanja spoljnotrgovinskih poslova se razlikuje, od direktnog obavljanja poslova i transakcija, do indirektnog putem posrednika Determinante koje odreuju karakteristike spoljnotrgovinske mree, su: 1. Spoljnotrgovinska politika drave stepen liberalizacije ili dravnog monopola, odreuje broj firmi ukljuenih u ove poslove Broj spoljnotrgovinskih firmi je direktno proporcionalan stepenu liberalizacije spoljne trgovine 2. Kontrola drave i stepen uticaja na spoljnotrgovinske firme to je vea kontrola i uticaj drave, to je manji broj firmi i vea je administracija u realizaciji poslova 3. Oblik svojine preduzea u spoljnoj trgovini u dravama gde je dominantna privatna svojina, nosioci spoljnotrgovinskih poslova su privatne firme, dok su u zemljama sa dominantnom dravnom svojinom nosioci posla dravne spoljnotrgovinske firme 4. Pravna regulativa predstavlja okvir i podlogu za obavljanje razliitih spoljnotrgovinskih poslova, i odnosi se na: Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o meunarodnom platnom prometu Zakon o stranim ulaganjima, koncesijama, slobodnim zonama 30. spoljnotrgovinska mreza Srbije do 1990 godine (str 201)

Od II s.r. do 2000. tri faze organizacije u zavisnosti od preovlaujuih oblika svojine I velika promena: -posle II s.r. -nacionalizacija i zabrana privatnih firmi da se bave ST delatnou (1945.g) do 1950. ST mreu ine samo dravna preduzea -1946. nosioci ST prometa 3 velika dravna preduzea -Izvozno uvozna procedura se svodi na dobijanje dozvola za obavljanje konkretnog ST posla sva roba na reimu dozvola (D) ministarstvo na bazi planova daje dozvole samo odreenim firmama koje direktno obavljaju poslove sve karakteristike dravnog monopola II velika promena: 1950. g Zakon o upravljanju preduzeima kojim se preduzea preputaju na upravljanje radnicima u ST poslovanju ovo ima za posledicu naputanje krutog dravnog monopola ST i deliminu liberalizaciju ST razmene 1953. Uredba o ST poslovanju koja proiruje broj moguih ST subjekata na osim ST preduzea kojima je to osnovna delatnost i na proizvodna, graevinska, trgovinska preduzea, zadruge... Posledica nagli rast broja firmi uesnica ST mree do maksimalnog broja od 1200 na teritoriji SFRJ u vreme samoupravnog socijalistikog drutvenog sistema ....................................................................

11

u mojoj knjizi je oteena 202 str!!!!!! a i smatram da je ovo smaranje i da nee biti na ispitu!!!!!! 31. spoljnotrgovinska mreza Srbije posle ekonomskih sankcija 2000 godine

- od 2000. - ST razmena potpuno liberalizovana 98% pozicija u slobodnom reimu (osloboeno administracije i odobrenja za uvoz i izvoz) - prisutan reim automatskih dozvola (reim kvota i kontingenata je ukinut) - postupak registracije ST preduzea max pojednostavljen - odobrenja Ministarstva zadrana samo za dugorone proizvodne kooperacije, reeksport, kompenzacije.. - najvei broj firmi koje deluju u ST mrei Srbije su privatne, male i srednje uglavnom novoosnovane firme Nedostaci: - nedovoljna koncentracija kapitala za obavljanje veih komisionih (U i I poslova) - nedovoljno iskustvo u ST poslovima - nedovoljno obrazovanje ST kadra 32. Medjunarodni sajmovi ,istorijat i funkcije Meunarodni sajmovi predstavljaju priredbe trinog karaktera na kojima se izlae i prezentuje roba (novi proizvodi) i nude usluge potencijalnim kupcima Meunarodni sajmovi se organizuju u unapred pripremljenim prostorijama sajamskim halama i to u odreeno vreme svake godine, sa tano odreenim trajanjem Osnovne funkcije sajma: Ostvaruju kontakt izmeu kupca i prodavca Promocija proizvoda i usluga Unapreenje poslovanja kroz proces posmatranja konkurenata i kupaca (sajamski benmarking) Prodaja robe i distribucija (nalaze se kupci, posrednici, distributeri itd.) Politika cena (proverava se cenovna konkurentnost, javljaju se sajamski popusti) Postprodajne aktivnosti (provera kvaliteta proizvoda, servis, garancije) veoma vana aktivnost koja moe imati velikog uticaja na odluku o kupovini Podela sajmova (1) prema predmetu izlaganja: Opti sajmovi izlae se veliki broj asortimana proizvoda i usluga Specijalizovani sajmovi izlau se proizvodi iz jednog proizvodnog sektora ili vrste proizvoda ili usluge PRIMER: sajam tehnike, sajam automobila, sajam prehrambenih proizvoda, sajam piva, sajam vina, sajam nametaja itd.) Podela sajmova (2) prema nainu organizovanja: Klasini sajmovi (prisutnost izlagaa i kupca na sajamskom prostoru) Virtuelni sajmovi (INTERNET) nedostatak je to potencijalni kupci ne mogu na licu mesta proveriti karakteristike proizvoda 33. medjunarodne izlozbe;istorijat, znacaj i osobenosti

12

izlobe se odravaju povremeno i na razliitim mestima prva je odrana 1851. u Londonu a zatim svakih 10 godina izlagai na svetskim izlobama su drave, a ne pojedine firme posle izlobe, gradu u kome je odrana ostaje graditeljski poduhvat tog vremena (Ajfelov toranj 1889.) Posle II s.r. odravaju se specijalizovane svetske izlobe na kojima sve drave izlau na izabranu jedinstvenu temu (EXPO 1986. godine svetska izloba u Vankuveru posveena transportu i komunikacijama; 1988. u Brisbejnu posveena odmoru u uslovima savremene tehnologije; Japan cvee i hortikultura; Sevilja 1992. g. godinjica otkria Amerike i tada prvi put izlae 6 internac. kompanija) nacionalne izlobe neke zemlje mogu se organizovati u drugoj zemlji u za to odreenom prostoru (nekad na brodu, ili kamionu i sl) prilika da se na izlobenoj turneji sklope poslovi velike vrednosti U SAD su se razvili novi oblici izlobi: 1. trade show specijalizovana izloba postavljena u zakupljenim prostorima (halama, hotelima) za vreme trajanja se sklapaju poslovi vea dinamika odgovara amerikom tritu; seli se izloba u drugi grad 2. trade market tokom itave godine u za te svrhe namenjenom prostoru - izlobe opteg tipa, puno izlagaa; dobar uvid u ponudu savremenih proizvoaa; 3. Ameriki trgovinski centri stalne izlobene postavke USA proizvoaa u inostranstvu; cilj unapreenje izvoza USA malih i srednjih firmi; male fime neguju pristup tritima kroz zajedniki nastup; jedan od prvih ATC je podignut u Beu 1974. godine i njegovim posredstvom se zakljuuju poslovi USA firmi za trite Evrope

34. medjunarodne aukcije; znacaj i predmet trgovanja -Meunarodne aukcije predstavljaju trita gde se javnim nadmetanjem (licitiranjem) prodaje i kupuje nestandardizovana roba, aukcijaska roba U najpoznatije aukcijske proizvode spadaju: aj, sirova vuna, krzno, sirova koa, umetniki predmeti od velike vrednosti Podela aukcija: Aukcije na malo prodaja unikatnih umetnikih i istorijskih predmeta, ija cena dostie astronomske vrednosti. Najpoznatije aukcijske kue ovog tipa u svetu su Kristi i Sodebi, dok su najpoznatiji aukcijski centri London, Pariz, Njujork, Amsterdam i Be Aukcije na veliko nudi se roba u sirovom stanju, nestardizovana roba (sirova koa, sirova vuna, neobraeni dijamanti, krzno, aj, cvee itd.) Najpoznatiji aukcijski centri su: Aukcije aja: Kolombo, Mambasa, Kalkuta Aukcije sirove vune: Sidnej, Melburn, Novi Zeland Aukcije krzna: London, Njujork, Stokholm, Kopenhagen Aukcijske prodaje organizuju aukcijske kue, na bazi ponude i potranje aukcijskih brokera koji zastupaju prodavce i kupce. Na aukcijama se pojavljuju dve vrste posrednika brokera: Aukcijski broker prodavca Aukcijski broker kupca Aukcijski broker prodavca karakteristike: 13

prodaje aukcijsku robu u svoje ime, a za raun komitenta (proizvoaa robe) poslovni odnos izmeu brokera i proizvoaa (prodavca) je komisioni, gde je broker komisionar, proizvoa komitent broker prodavca se stara o preuzimanju robe od komitenta i dopremi u aukcijsko skladite titi interese svojih komitenata koji brokeru daju uslovljeni nalog tj. daju donji limit cene robe ispod koje broker ne sme prodati robu broker prodavca zakljuuje kupoprodajni ugovor sa brokerom kupca i stara se o naplati za svoj angaman naplauje brokersku proviziju (procenat od vrednosti robe) Aukcijski broker kupca karakteristike: kupuje aukcijsku robu u svoje ime, a za raun nalogodavca (komitenta) poslovni odnos izmeu brokera i nalogodavca (kupca) je komisioni, gde je broker komisionar, kupac komitent Broker kupca, pre poetka aukcije, pregleda robu u aukcijskom skladitu i proverava njen kvalitet Broker kupca titi interse nalogodavca u tom smislu to od njega dobija gornji limit cene, iznad koje broker kupca ne pristaje na kupovinu Broker kupca se stara o otpremi kupljene robe do odredita tj. do kupca Naplauje brokersku proviziju u procentu vrednosti kupljene robe 35. prema vrsti berzanskih poslova kakve berze mogu biti,opisite te poslove prema vrsti berzanskih poslova: Promptne berze Terminske berze Promptno/terminske (meovite) berze 1. PROMPTNI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove koje karakterie kratak rok isporuke i namera uesnika da se isporuka realizuje u datom roku (prompt day poslednji dan do koga se mora izvriti plaanje robe po ugovoru). Po zakljuenju promptnog posla, kupac u to kraem roku ima obavezu da dostavi dispoziciju za otpremu robe. Promptni poslovi vode fizikoj isporuci robe i nemaju pekulativni karakter. 2. TERMINSKI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove kupoprodaje fiksne koliine odreene standardizovane robe po fiksnoj ceni na dan ugovaranja, ija se isporuka i plaanje izvravaju na fiksirani dan u budunosti. Rokovi isporuke kod ovih poslova traju i vie meseci. Varijante terminskih poslova mogu biti: prost terminski posao forward ugovor - iz potrebe proizvoaa poljoprivrednih proizvoda da obezbede unapred prodaju i plasman svojih proizvoda prodaja letine koja je tek posaena i koja je raspoloiva tek po ubiranju ovi ugovori nisu likvidni i njima se ne moe trgovati na berzi likvidni terminski posao fjuers ugovor kupac iz ovog ugovora ga moe odmah prodati, kao i sledei kupac i tako redom s tim to roba koja je predmet ugovora ne ide od kupca do kupca, ve cirkuliu ugovori svaka naredna prodaja podrazumeva utvrivanje nove cene na dan ugovaranja, i novog termina isporuke pekulantski poslovi 14

terminski poslovi sa opcijom pravo kupoprodaje koje dospeva u nekom buduem periodu po unapred ugovorenoj ceni kupac i prodavac imaju pravo, ali nemaju obavezu da zakljue ugovorenu kupoprodaju unapred se dogovaraju ko moe da odustane od kupoprodaje, kao i iznos premije koji mora da plati (premijski poslovi) obini terminski posao sa opcijom o kupovni daje pravo kupcu da odustane i da plati premiju prodavcu o prodajni daje pravo prodavcu da odustane i da plati premiju kupcu terminski posao sa opcijom i sa duplom opcijom omoguuje jednom od uesnika istovremenu kupovinu i prodajne i kupovne opcije i u tom sluaju plaa duplu premiju

36. berzanski poslovi,vrste I nacin obavljanja berzanskih poslova Medjunarodne berze i berzanski poslovi Meunarodne berze predstavljaju specifina organizovana trita na kojima se vri trgovina robom i uslugama, ije su cene nestabilne. Za razliku od aukcija, na robnim berzama se uglavnom trguje standardizovanom robom po unapred odreenim pravilima Podela berzi: I (prema vrsti robe) Meovite berze (berza proizvoda baltikih zemalja u Londonu) Specijalizovane berze (berza zlata London, berza kakaoa Njujork) II (prema karakteru berzanskih aktera i valuta) Regionalne berze Nacionalne berze Meunarodne berze III (prema tipu vlasnitva) Dravne berze Privatne berze Meovite berze IV (prema vrsti berzanskih poslova) Promptne berze Terminske berze Promptno/terminske (meovite) berze -Najznaajniji berzanski poslovi su: Promptni berzanski poslovi Terminski berzanski poslovi Klirinki poslovi Heding transakcije Arbitrani poslovi On - kol poslovi PROMPTNI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove koje karakterie kratak rok isporuke i namera uesnika da se isporuka realizuje u datom roku (prompt day poslednji dan do koga se mora izvriti plaanje robe po ugovoru). Po zakljuenju promptnog posla, kupac u to kraem 15

roku ima obavezu da dostavi dispoziciju za otpremu robe. Promptni poslovi vode fizikoj isporuci robe i nemaju pekulativni karakter. TERMINSKI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove kupoprodaje fiksne koliine odreene standardizovane robe po fiksnoj ceni na dan ugovaranja, ija se isporuka i plaanje izvravaju na fiksirani dan u budunosti. Rokovi isporuke kod ovih poslova traju i vie meseci. Varijante terminskih poslova mogu biti: 37. sta su to klirinske kuce kao berzanska institucija I koji je njen znacaj Na robnim berzama posluju klirinke kue prate finansijske tokove berzanske kupoprodaje moe pripadati berzi i biti nezavisna uloga: garant - da se obezbedi sigurnost berzanskih transakcija a naroito na terminskim tritima - garant izvenja obaveza preuzetih po zakljuenju berzanskih poslova rauni svih registrovanih uesnika na berzi se vode kod kl. kue prikuplja inicijalne depozite margine koje uplauju kupac i prodavac kao garanciju izvrenja preuzetih obavezapo fjuersima novi kupac uplauje depozit, iznos koji odgovara delu koji je uplatio prethodni kupac + iznos porasta cene (ako je cena porasla u meuvremenu) po likvidaciji, prodaji fjuersa ili opcija kl. kua e izvriti prebijanje i zaduiti odgovarajui raun korisnika (kupca ili prodavca) 38. sta su to hedging poslovi I zasto se rade posao u kome uesnik heder eli da osigura stabilnost i sigurnost svoje osnovne delatnosti i da se zatiti od buduih fluktuacija cena proizvoda koji koristi u svom proizvodnom procesu heding posao je kombinacija promptnih i terminskih poslova ako prodaje fjuers heder kupuje istu koliinu robe na prompt, a ako kupuje fjuers heder prodaje istu koliinu robe na prompt faze pregovaranja u spoljn otrgovinskim poslovima Dve osnovne faze su: Faza pregovaranja i zakljuivanja ugovora o kupoprodaji Faza realizacije ugovorenog izvoznog/uvoznog posla Pregovaranje je nain da se prevaziu razliita gledanja na jedan isti problem, tj.da se ree konflikti izmeu dve ili vie strana Bilateralni pregovori kada u procesu pregovaranja uestvuju dve strane Multilateralni pregovori kada uestvuje vie strana Imeu pregovarakih strana na poetku postoje razlike Tokom pregovora se strane pokuavaju pribliiti tako to svaka strana pokuava ubediti onu drugu da je njen nain vienja ispravan Pregovara se trudi da druga strana posumnja u svoj nain vienja problema i da promeni svoje stavove Vano je upravljati oekivanjima druge strane (ako oekuje malo, bie zadovoljna srednjim reenjem, ako oekuje mnogo bie nezadovoljna reenjem) Pregovaranje je kompleksan i specifian proces za koji je nemogue odrediti jedan model, a jo tee odrediti jedinstvenu strategiju i taktiku pregovaranja. 16

39. 1. 2.

To je proces interakcije dva ili vie pratnera da bi postigli sporazum koji obezbeuje uslove i odrednice za budue ponaanje strana koje su ukljuene u ove pregovore Razlikujemo: 1. Fazu neformalnih pregovora Indirektni i direktni kontakti sa potencijalnim partnerima Sajam Prezentacije Namere i mogunosti izlagaa Zahtev za ponudu 2. Fazu formalnih pregovora Pregovori licem u lice, prisutne su obe strane Visok rizik od neuspeha skopan sa visokim trokovima pregovora Faktori u pozadini uobiajeni, konfliktni i komplementarni Faktori pregovarake atmosferi Kooperacija i konflikt, odnos moi i zavisnosti,udaljenosti i oekivanja Faza ponude Faza neformalnog sastanka Faza formulisanja strategije Faza formalnih pregovora Faza implementacije vrsta, meka i fer strategija Konferencijske sale Nacrt ugovora Proces pregovaranja je proces injenja meusobnih ustupaka Manji rizik manji ustupak Bolje poznavanje suprotne strane povoljniji uslovi sporazuma Prevazilaenje kulturnih i drugih razliitosti Kljuni ustupci se ostavljaju za kraj pregovora Mnogi autori smatraju pripremu za pregovaranje kljunim faktorom uspeha, odnosno ishoda pregovora. Smatraju da 80% uspeha pregovora ini sama priprea, dok samo 20% pripisuju faktorima inerakcije(sposobnosti pregovaraa, informacijama dobijenim na samim pregovorima itd.) Tano je da su anse postizanja bolje pozicije na pregovorima vee to je vei stepen pripremljenosti pregovaraa. Meutim, ponaanje druge strane kao i faktori iz okruenja mogu biti prilino nepredvidivi i iznenadni, tako da sve prethodne procene i priprema mogu postati u odreenoj situaciji bezvredne. 17

40. ugovor o medjunarodnoj kupoprodaji kao najvazniji document spoljnotrgovinskog posla Slobodna volja, sadrina, uslovi i forma ugovora Datum stupanja na snagu ugovora se precizno definie (uslovljeno pribavljanjem odobrenja) Razliita tumaenja ugovora dovode do nesporazuma i sporova Nacionalno pravo i nadleni sud Ugovorom se moe definisati primena nacionalnog privatnog prava, neutralnog nac. privatnog prava i meunarodna arbitraa Javno pravo regulie pitanja od javnog interesa, privatno pravo ne sme biti u koliziji Privatno nacionalno pravo: anglosaksonsko i kontinentalno Beka konvencija Arbitraa prema Pravilniku o arbitrai Prijateljsko reavanje sporova 41. vrste rizika u spoljnotrgovinskim poslovima Rizike mozemo podeliti na: 1) Rizici kojima je izlozen izvoznik-je onaj kada izvoznik isporuci robu, a ne bude placena roba. 2) Rizici kojima je izlozen uvoznik-uvoznik je u riziku da plati avans, a da ne dobije robu ili taj kvalitet. 3) Rizici kojima je izlozena FINANSIJSKA INSTITUCIJA koja kreditira spoljnotrgovinski posao. Postoji podela i na: 1. Prenosive rizike 2. Neprenosive Prenosivi se mogu preneti na tree lice i oni su uglavnom objektivni a neprenosivi subjektivni. 42. bankarske garancije koje pribavlja izvoznik Bankarska garancija je isprava kojom se banka obavezuje prema primaocu garancije da mu izmiri obavezu za sluaj da nalogodavac garancije ne ispuni obaveze o dospelosti. 1) Garancija za povracaj avansa banaka garant, obavezuje d ace kupcu isplatiti odredjeni iznos, ako izvoznik ne izvrsi ili neuredno izvrsi ugovorenu isporuku, izdaje se pre ulpate avansa,stupa na snagu od momenta uplate. 2) Grancija za dobro izvrsen posao ima ulogu da kupcu u poslu medjunarodne trgovine obezbedi od rizika 20-30%, ako izvoznik svoju osnovnu obavezu ne ispuni ili neuredno ispuni. 3) Garancija za licitaciju je ona koju kupac daje na licitaciji 5% da ce sigurno kupiti, ukoliko odluci da odustane od kupovine, gubi taj novac. Banka izdaje ovu garanciju ukoliko uesnik u licitaciji izmeni ponudu, opozove je ili odbije da zakljui ugovor. 4) Garancija za kontra kupovinu je ugovor izmedju kupca i prodavca, kojim se obe strane obavezuju na medjusobnu kupovinu u nekom odredjenom period. 18

43. bankarske garancije koje pribavlja kupac 1) Garancija za placanje robe po njenoj isporuci prodavac zahteva od kupca garanciju iz banke da ce on sigurno platiti . 2) Garancija za placanje robe po kreditnom poslu je ona koju prodavac trazi od kupceve banke, da ce on placati na vreme. 3) Garancija za deposit ovu garanciju izdaje depozitna banka, kod koje kupac polaze dogovoren novcani iznos, kao garanciju da ce u predvidjenom roku ostavariti akreditiv u korist izvoznika. Ako kupac propusti da izvrsi ovu obavezu, izvoznik stice pravo da preuzme polozeni deposit. Dva tipa,prvi da kupac poloi depozit kod banke, drugi da se blokiraju sredstva na tekuem raunu kupca. 44. garancije za ucesce na licitacijama To je garancija koju kupac daje na licitaciji 5% d ace sigurno kupiti, ukoliko odluci da odustane od kupovine, gubi taj novac. Banka izdaje ovu garanciju ukoliko uesnik u licitaciji izmeni ponudu, opozove je ili odbije da zakljui ugovor. Uglavnom se koristi kod meunarodnog inenjeringa i investicija. 45. instrumenti placanja u spoljnotrgovinskom poslu DOZNAK MENICA CEK DOKUMENTARNI AKREDITIV DOKUMENTARNA NAPLATA 46. menica kao instrument placanja uspoljnotrgovinskom poslu; osnovni elementi I vrste menica Menica je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac trasant se obavezuje da e po njegovom nalogu drugo lice trasat izvriti uplatu treem licu remitentu. OSNOVNI ELEMENTI MENICE: Ime menice, Menicni iznos, Mesto izdavanja menice, Ime trasanta, Ime trasata, Ime remitenta, Vreme dospeca menice, Mesto placanja, Prenos menice . VRSTE MENICA: Menice po vidjenju Menice na odredjeno vreme po vidjenju Menice na odredjeno vreme od dana izdavanja Menica na odredjeni dan 47. dokumentarni akreditiv L/C kao instrument placanja u spoljn otrgovinskim poslovima To je nalog kojim nalogodavac robe posredstvom banke, stavlja na raspolaganje korisniku odredjeni iznos deviza, uz ispunjenje odredjenih uslova, koja prethode koriscenju akreditivne sume. Dokumentarni akreditiv je instrument obezbedjenja, koji stiti obe strane, gde izvoznik je siguran da ce kupac po prijemu robe platiti njegova banka, i da ce kupceva banka tek platiti kada se uveri da je rec o trazenom kvalitetu robe. 48. ucesnici u poslu sa dokumentarnim akreditivom L/C i njihova uloga

19

KUPAC AKREDITIVNA BANKA AKREDITIVA JE IZVOZNIK ROBE KONFIRMIRAJUCA BANKA

AVIZIRAJUCA BANKA ISPLATA BANKE

KORISNIK

49. vrste dokumentarnog akreditiva L/C i kakav je L/C najpogodniji za izvoznika Dele se na : OPOZIVI NEOPOZIVI KONTINUIRANI PRENOSIV DELJIV NEOPOZIVI SE DELI NA : - potvrdjeni - nepotvrdjeni Za izvoznika je najpogodniji NEOPOZIVI potvrdjeni akreditiv jer stiti interese tako sto konfirmacijom obezbedjuje od rizika ne placanja. 50. naplata izvezene robe putem dokumentarnog akreditiva L/C, nacrtati semu Naplata Dokumentarnog akreditiva se deli: AKREDITIV PO VIDJENJU su naplativi, po prezentaciji potrebnih dokumenata banci. Posto banka pregleda prispela dokumenta, izvoznik moze naplatiti akreditivnu sumu. ROCNI AKREDITIV odlazu vreme naplate, u odnosu na vreme podnosenja dokumenata. SLIKA U KNJIZI (strana282, slika (sl.10.6.) 51. dokumentarna naplata-inkaso dokumenata Ovo je najnepovoljniji vid naplate, sa stanovista prodavca, posto podrazumeva obavezu za prodavca da isporuci robu, da dokumentuje isporuku robe, a potom ocekuje isplatu. (koja mora biti izvrsena u roku od 90 dana od datuma izvoza) Dokumentaran naplata se preporucuje samo kad se poslovi partneri dobro poznaju i postoji visoko poslovno poverenje. Dokumentarna naplata moze biti : DIREKTNA i INDIRETNA 52. tehnika naplate izvezene robe na kredit putem menica Ukupan iznos vrednosti dospele za placanje po kreditnom poslu izvozapredstavlja iznos glavnice uvecan za kamatu i finansijske troskove. Po tom osnovu moze biti ugovoreno 2 vrste menice : JEDINSTVENA menica jedna menica ce nositi iznos glavnice, kamate i finansijskih troskova. DVOJNA menica osnovna menica ce nositi vrednost glavnice, a pratece menice kamatu uvecanu za iznos finansijskih troskova. 53. medjunarodni faktoring Medjunarodni faktoring predstavlja kupoprodaju prava potrazivanja nastala u medjunarodnim poslovima. Faktorinag moze biti sa pravom resursa i bez prava resursa. Sa pravom resursa omogucava faktoru da u slucaju ne mogucnosti naplate potrazivanja od duznika ima pravo naplate od firme prodavca potrazivanja. Bez prava resursa faktor preuzima obavezu na sebe. Faktoring povecava likvidnost izvoznika i ubrzava spoljnotrgovinske transakcije. Medjunarodni faktoring je prisutan kod malih zemalja koje imaju problem sa naplatom izvoza, dok je unutrasnji nacionalni faktor prisutan kod vecih zemalja poput SAD. 20

54. medjunarodni forfeting Medjunarodni forfeti u ovom poslu izvoznik na bazi ugovora forfetingu predaje svoje potrazivanje banci forfetaru. Primenjuje se kod dugorocnih izvoznih poslova kod kojih je period kreditiranja stranog partnera od 2 do 5 godina. Ovi poslovi se primenjuju kod potrazivanja vecih vrednosti, po pravilu iznad 25 000 $. 56. indirektni ucesnici u kreditiranju izvoza Indirekni ucesnici su: 1) konsultanti (prave za firme biznis plan, predaju banci da bi banka lakse odobrila kredit) 2) Revizori (pregledaju zavrsni racun preduzeca, formiraju profil firme) 3) Pravni savetnici (slozeni ugovori, od 20 do 100 strana, puno pravnih pojmova) 4) Osiguravajuce kuce (osiguravaju robu, tek kad je osigurana moze da se dobije kredit, osig.kuce cesto sami kreditiraju klijente) 5) Spediteri 6) Spoljnetrgovinske komisione kuce specijalizovane kuci koje rade kredite za klijente) 57. osiguranje izvoznih kredita 58. redovan izvoz robe: pripreme koje predhode izvozu robe 1) istrazivanje trziste gde roba ide (kakva je klima, kakva je populacija, stavovi ljude, koje je religija, politicka situacija, ekonomska situacija) 2) poznavanje propise zemlje 3) radi se o komisionom poslu izvoz robe 4) proizvodjac da komisionaru nalog (koja je roba u pitanju, datum isporuke...) 5) ugovor koji traje 1 godinu. U ugovoru je odredjena provizija komisionara (3%) 59. poslovni kontakt kod poslova izvoza robe i usluga - prezentacije robe: 1) direktno (ima ideju o potencijalnem kupcu, zove ga putem faksa, mail-a za pregovaranje) 2) indirektno (reklame, tv, svi imaju uvid u ponudjenu robu) inicijator kontakta moze da bude kupac (trazi brusure) ili proizvodjac (obraca se kupcu. Saljemu brusure ili ide u njegovo sediste da reklamira proizvod)

60. konkutentnost ponude izvoznog posla;faktori konkurentnosti 1) cena 2) ugradjena tehnologija 3) kvalitet i standardizacija 4) dizajn 61. cenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla

21

niske cene proizvoda zavisi od mogucnost smanjenje troskova proizvodnje (nove tehnologije, mogucnost substitucije sirovine, povecanje produktivnost, smanjenje carine i radne snage) i mogu da konkurisu na price market. Cena je presudna na trzistima slabih drzava. jeftine radne snage, bez sarinske sirovine i moderne tehnologije su elementi koji pomazu da cena bude konkurentna. 62. necenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla na jakim trzistima cena nije faktor konkurencije nego je kvalitet i dizajn. 63. k valitet proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Kvalitet se definise sa aspekta proizvodjaca i kupca. Kvalitetan proizvod u svesti kupca se odvaja od ostalih proizvoda zbog njegove karakteristike. Sa aspekta proizvodjaca, kvalitetan proizvod je onaj koji se prodaje na trziste i tamo se zadrzi. Treba da imamo aparat za merenje kvaliteta. 64. dizajn proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla dizaj je crtez i vezan je za umetnost. Imamo tri vrste: industriski dizajn, graficki dizajn i dizaj pakovanja. Industriski dizajn: funkcionalnost (prvi su to zakljucili nemci 1907, Verkbund osnivac Heman. Drugi pokret 1919, Banhaus je osnivac). Graficki dizajn: da lepo izbleda. Dizajn je bitan faktor konkurentnost. 65. standardizacija kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla sistem merenje kvaliteta moze da bude standardizovan. Standardizacija pomaze da se pojednostave spoljne trgovinske operacijei pomaze da se rasire trzista. Siromasne drzave nemaju standarde i ne mogu da udju na trzista velikih drzava (imaju standarde). Vazni faktori standardizacije: zastite zivotnih sredina, zamenljivost i kompatabilnost, efikasna distribucija i zastita potrosaca. Nasi aparati za merenje kvaliteta moraju da budu priznati od strane svetckih i evropskih organizacija za standardizaciju da bi nas proizvod bio prihvacen. 66. svetske i evropske institucije za standardizaciju svetcke institucije za standardizaciju: ISO 1947(elektrotehnika), IEC evropske institucije za standardizaciju: CEN, CENELEF (elektrotehnika) i ETST (telekomunikacija) 67. metode kalkulacije izvoznog posla, objasniti metod dodavanja troskova C=1+2+3+4-5((+ -)6) 1= nabavna cena 2=zavisni troskovi izvoza (priprema robe za izvoz, sortiranje, pakovanje, certifikati o kvalitetu, trosak prevoza, speditera, skladistanje, bankarske usluge, izvozne carine, troskovi zastupnika) 3= komisiona provizija 4= troskovi u zemlji kupca (vezane za razne dozvole) 5= troskovi stimulacije izvoza (manje carine) 6= posebni uslovi kupca (+ posebno pakovanje, krediti. ako ne zahteva nista) 22

C= % devizni kurs Devizni kurs % kolicinom = jedinicna cena izvoznog proizvoda 68. sematski prikaz formiranja cene izvoznog posla semu imate nacrtanu u svesci ili u knjizi

69. Vrste izvoznih cena: napiite enevsku formulu klizne skale? Ako se cena robe ija e isporuka biti izvrena u dogovorenom terminu, precizno utvrdi na dan potpisivanja ugovora i ostane nepromenjna do perioda isporuke govorimo o fiksnim cenama. Fisknu cenu e prodavac ugovoriti i u sluaju kada su rokovi isporuke kratki i poklapaju se sa periodom trenutnog plaanja (90 dana). Fiksna cena jednom ugovorena bez obzira na nastale poremeaje koji bi prouzrokovali porast trokova proizvodnje, ne moe se menjati. Zato je ovaj nain ugovaranja cene povoljan za kupca jer on rauna sa fiksiranim i izvesnim trokom, dok se prodavac (izvoznik) mora truditi da izbegne ugovaranje fiksne cene. Ako se cena robe utvrdjuje za svaku dogovorenu isporuku po unapred utvrdjenoj formuli, kaemo da su ugovorene klizne cene, odnosno cene podlone reviziji za svaku narednu isporuku. Metod klizne cene je zasnovan na potrebi da se prodavac zatiti od neizvesnih buduih dogadjaj koji bi znatno mogli uticati na poveanje trokova proizvodnje, a time i na gubitke ukoliko bi bila ugovorena fiksna cena. enevska formula: P= (a+b n - redni broj isporuke =>Po je bazna, fiksan cena Pn - cena koju treba utvrditi za novu isporuku Pn-1 cena iz prethodne isporuke a udeo optih trokova u ukupnim tropkovima datog proizvoda. (ovaj iznos je fiksan) b udeo trokova reprezentativnog materijala u kupnim trokovima proizvoda (fiksan) c udeo trokova radne snage u ukupnim trokovima proizvodnje proizvoda a+b+c=100% - indeks rasta cena reprezentativnog repromaterijala koji se ugradjuje u proizvod - indeks rasta zarada reprezentativne kategorije radnika za dati proizvod. 71. Obraun trokova i likvidacija izvoznog posla? 1) Zavisni trokovi izvoza robe e zavisiti od ugovorenog pariteta. U naem primeru su sledei: a) Bankarski trokovi bankarske trokove ispostavlja poslovna banka izvoznika, svome komintentu izovozniku. Po pravilu se, u ugovor unosi klauzula da bankarske trokove snosi svaka strana u svojoj zemlji. b) Razni administrativni trokovi izovzniku ispostavlja administrativni organ, kod kojih su i nastali, a ovaj ih konanim obraunom, fakturie proizvodjau. Ovo su, pre svega

23

trokovi vezani za takse po osnovu izdavanja raznih potrebnih uverenja, sertifikata, odobrenja itd. c) Trokovi pedicije obuhvataju dve vrste trokova: 1) Trokove pediterkse usluge i 2) sve ostale trokove koji su nastali tokom otpreme robe a ugovorm o kupoprodaji i ugovorenom transportnom klauzulom proizilazi da padaju na teret izvoznika/odnosno njegovog komintenta-prizvodjaa. 2) Komisiona provizija kod izvoza robeu svoje ime, a za tudj raun i na osnovu prethodno ugovorenog posla, izovznik po naplati isporuene robe, stie pravo fakturisanj dogovorenog iznosa provizije. Komisiona provizija se utvrdjuje u procentulanom inosu od vrednosti robe 3) Zastupnika provizija ako je roba na inostrno trite izvezena, zahvaljujui delovanju inostranog zastupnika, po izvrenoj naplati, izovznik daje nalog svojoj banci da odredjeni iznos doznai na raun inostranog zastupnika, kod njegove poslovne banke u inostranstvu. Visina ovog iznosa je odredjena ugovorom o zastupanju i najee se utvrdjuje u procentu od vrednosti izvezene robe. 72. Analiza uvozne ponude: faze analize? Razmotriemo analizu prispelih ponuda od etiri razliita proizvodjaa iste vrste robe. Ukoliko su su pristigle ponude sa razliitim valutama plaanja, potrebno je sve cene izraziti u istoj valuti plaanja. To je ujedno i prva faza analize prispelih ponuda. Poto je verovatno da razliiti inoprodavci ponude cene po razliitim paritetima (INCOTERMS), te e naredni korak biti da se sve cene svedu na isit paritet. Da bi se cene svele na paritet EXW fabrika proizvodjaa, uvoznik e morati od svoga peditera pribaviti cenu prevoza i cenu osiguranj robe, kao i iznos carnskih dabina. U treoj fazi uvoznik na cenu po paritetu EXW dodaje realne trokove prevoza, osiguranja i carinskih dabina, znai zavisne trokove uvoza. Data se dobija uporediva nominalna cena uvozne robe. U narednoj etvrtoj fazi analize ponude uvoza, poredie se ostali uslovi iz ponude koji nisu eksplicitno novano izraeni, ali koji se u krajnjoj instanci mogu vrednosno izraziti. Re je o vrednovanju necenovnih faktora konkuretnosti, pri emu e svaki faktor dobiti odredjeni ponder. Uz faktore koji poveavaju trokove uvoza, atime i cenu uvozne robe, stajae znak (+), dok e uz faktore koji smanjuju trokove uvoza( dua garancija, kvalitetno servisiranje, besplatna tehnika pomo i obuka itd.), stajati znak (-). Kada se nominalne vrednosti cena iz ponuda, dobijene u treoj fazi, koriguju sa iznosima dobijenim u etvrtoj fazi, konano e se u petoj fazi analize prispele ponude odrediti najprihvatljivja konkurentna ponuda. 73. Realizacija poslova uvoza; obavezni dokumenti koji se vode u kompanijama vezano za realizaciju poslova uvoza? 1) Kontrolnik uvoza Sve spoljnotrgovinske firme su bavezne da vode evidenciju o svim zakljuenim spoljnotrgovinskim i kreditnim poslovima sa inopstranstvom, pa time i o svim zakljuenim poslovima uvoza. Kompletno praenje odvijanja ovih poslova, zatim plaanja po tom osnovu, takodje se evidentira. Poslovne knjige u kojima se prati zakljuivanje i realizacija posla uvoza zovu se kontrolnici uvoza. 2) Uvozni zakljuak Poto dobro poui uslove ugovora o uvozu robe, uvoznik otvara predmet. On se obraa svojoj internoj slubi, koja vodi kontrolnik uvoza i informie je o svim relevantnim podacima o zakljuenom poslu da bi od nje dobio evidencioni broj (broj zakljuka), pod kojim e se njegov 24

predmet (uvozni posao) ubudue voditi. Uvoznik ugovorene uvozne poslove, klasifikuje po broju zakljuka. Poto je svaka aktivnost po uvoznom poslu vezana za protok odredjenih rokova, to je prvi uslov da se odredi trenutak od koga poinju rokovi po zakljuenom ugovoru da teku. 3) Rokovnik predmeta Rokovnik predmeta je podsetnik, u formi obrazca, koji uvoznik priprema shodno potrebama predmeta, i koji sadri bitne datume, kao i zadatke koji se imaju ispuniti kod realizacije uvoznog posla. Ti bitni datumi su svakako datum stupanja ugovora na snagu, zatim rokovi isporuke, rokovi u kojima se ima izvriti plaanje, dokumenta koja se imaju pribaviti, itd. Na njemu je oznaen broj zakljuka, naziv komintenta u ije ime i za iji raun se uvozi roba, zatim inoforme prodavca i najzad vrsta i vrednost robe koja se uvozi. 4) Rokovnik uvoznog referata Je zaseban pregled svih uvoznih poslova koji su povereni odgovornom licu koje realizuje uvozne poslove. U rokovnik referata hronoloki, kako su ugovarani poslovi uvoza, uvoznik e uneti brojeve zakljuaka svih poslova uvoza koji su mu povereni i za svaki od njih naziv komintenta, naziv firme inoprodavca, naziv robe i vrednost uvoza, kao i rokove dospea najvanijih obaveza. 74. Medjunarodni inenjering kao vid medjunarodne trgovine uslugama? Inenjering se definie kao kreitavna primena naunih principa u projektovanju i izgradnji maina, aparata, proizvodnih procesa, fabrika, i raznih drugih objekata. Prema obimu usluga koje inenjering firme pruaju delimo ih na: a) Konsalting firme koje inverstitori angauju u prvoj fazi izgradnje projekta da bi im dali odgovore na neka osnovna pitanja kao to su gde i ta ulagati kao i koga angaovati za realizaciju investicija. b) Inenjering firme koje investitori angauju u drugoj fazi, fazi izgradnje objekta kada imaju zadatak samo da nadgledaju izvrenje radova. c) Inenjering firme koje se bave kompleksnim inenjeringom angauju investitori tokom svih investicionih faza, tako da investitor ovim firmama preputa kompletno istraivanje opravdanosti projekta, zatim izbro izvodjaa, izbor opremanja investicionog objekta, izgradnju, do preuzimanja i putanja objekta u pogon, po principu klju u ruke. 75. Usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe kao vid medjunarodne trgovine? Poslovi kontrole kvaliteta i kvantiteta robe predstavljaju poslove medjunarodne trgovine uslugama. Preduzeam instituti, kao idruga pravna lica registrovani su za pruanje usluga kontrole kvaliteta i kvantiteta robe iz ugovora o medjunarodnoj kupoprodaji. Sam postupak kontrole poverava se pediteru. Prilikom utvrdjivanja kvaliteta i kvantiteta robe i usluga, nadlena institucija za kontrolu kvaliteta moe proveravati: - Kontrolu pakovanja i otpremanja robe - Kontrolu utovara, istovara i pretovara, - Kontrolu slaganja robe u transposrtno sredstvo, kotrolu transposrtnog sredstva i kontrolu transporta - Kontrolu skladinog prostora - Moe vriti razne ekspertize i dr.

25

Po izvrenoj kontroli, preduzee izadje certifikat o izvrenoj kontroli robe, ali i stie pravo da naplati vrednost svoje usluge od korisnika. Certifikati o kvalitetu i kvantitetu je vaan deo seta dokumenata neophodnih za realizaciju spoljnotrgovinskog posla. 76. Medjunarodni poslovi oplemenjivanja, dorade i finalizovanja proizvoda? U poslovima oplemenjivanja i dorade robe, odnosno njene finalizacije u inostranstvu najee uestvuju partneri iz razvijene i manje razvijene zemlje. Do nje dolazi najee kada partner iz razvijene zemlje ima ugovorene velike porudbine a ograniene prizvodne kapacitete. Onda on deo svoje proizvodnje finalizuje u inostranstvu. Proizvedena i finalizovana roba u zemlji domainui nosi oznaku proizvodnje zemlje naruioca posla. Da bi zatitio kvlaitet, robni znak i imid, koji je prethodno stekao na tritu, naruilac posla priprema detaljne speifikacije proizvoda, dizajnira proizvod i dostavlja materijal is sirovine pertneru u zemlji domainu na iji uvoz u zemlju svog partnera on ne plaa carinu jer e to biti ugradjeno i finalni proizvod. Ovi poslovi su karakteristini za tekstilnu, zatim industriju koe i obue, farmaceutsku industriju itd. Za izvrenje usluge oplemenjivnja, dorade i finalizacije proizvoda, naruilac posla moe platiti domaoj firmi devizama ali delom finalne proizvodnje. 77. Medjunarodna kupoprodaja licence restriktivne ugovorene klauzule? Prodajom i kupovinom lincencnog prava na medjunarodnom tritu vri se ustupanje i pribavljanje materijalnog prava na tehnologiju za ta se ostvaruje nadoknada. Licenca moe sadrati: licencnu tehnike, organizacione metote i upravljake metode Ukoliko se kupac ne pridrava ugovorenih restriktivnih klauzula, ima obavezu plaanja bilo kaznenih penala, bilo naknade tete. Postoje sledee vrste restriktivnih klauzula: Kupac moe po kupljenoj licenci proizovditi robu u ogranienom godinjem obimu (po vrednosti ili koliini). Ovom odredbom se prodavac licence osigurava od konkurencije koju bi izazvala prevelika proizvodnja po kupljenoj licenci. Kupac licence se obavezuje da e sirovine i odredjene komponente iskljuivo nabavljati od prodavca opreme. Ovom odredbom prodavac licence trajno vezuje kupca i osigurava sopstveni monopolski poloaj. Kupac licence se obavezuje da e izmene i poboljanja na kupljenoj licenci,a koja su nastala u toku njene primene, prijaviti prodavcu i staviti mu na raspolaganje Kupac licence se obavezuje da e opremu na kojoj e proizvoditi po datoj licenci nabavljati od prodavca koga odredi prodavac licence. Kupac licence se obavezuje da robu proizvedenu po datoj licenci nee izovziti na odredjena trita Plaanje uvezene licence moe se vriti pre isporuke licence, po izvrenoj isporuci (na kredit), u toku isporuke (akreditiv) 78. Tehnoloki i platni bilans (TPB)? Predstavlja pregled svih priliva i odliva vezanih za medjunarodni transfer patenata, licenci, knoe haw, tehnike pomoi i drugih nreobnih transfera tehnologije. TPB je uglavnom negativan za veinu zemalja ukljuujui i visokorazvijene zemlje. Samo SAD belee visok pozitivan TPB i obezbedjuju znatno vei priliv od odliva sredstava po osnovu transfera neopredmeene tehnologije. Japan je konstantno, sve do devedesetih godina imao veliki deficit TPB. Gro deficita 26

je nastao vodjenjem pasivne politike licenci, koja se zasnivala na enormnom uvozu zapadne tehnologije. Visok deficit tehnolokog platnog bilansa, veine razvijenih zemalja trine privrede, kompeziran je suficitom trgovinskog bilansa industrjskih proizvoda, i to prvenstveno, u sektoru tehnoloki intezivnih proizvoda (na npr. Japan danas).. ukoliko zemlja konstanto ima deficit tehnolokog bilansa plaanja praen spoljnotrgovinskim deficitom platno bilansa, zakljuuje se da je iskorienost kupljenih licenci nedovoljna i da nije u funkciji rasta izvoza, 79. Vezani poslovi u medjunarodnoj trgovini; vrste i znaaj? Vezana trgovina u medjunarodnoj razmeni, predstavlja formu pri kojoj kupac namee obavezu prodavcu da prihvati parcijalno ili totalno poravnjanje svojih isporuka kroz simultanu ili pdgodjenu kupovinu proizvoda (ili usluga) iz zemlje kupca. Oni mogu biti: 1) Kompenzacion (barter) poslovi predstavljaju najprostiji vid vezanih poslova i praktino se svode na tranmpu. Prodaja i isporuka robe u jednom smeru praena je plaanjem kroz isporuku identine vrednsoti u suprotnom smeru. Ovi poslovi su tehniki propraeni sa jednim ili eventualno dva ugovora. Bitno je da u sluaju bartera nema platnog prometa. 2) Meoviti barter poslovi kod ovih aranmana javlja se posrednik koji pronalazi odgovarajuu robu koja cirkulie od prodavca ka kupcu i obrnuto. U ovj trgovini uestvuju posrednici zemlje uvoza i zemlje izvoza. 3) Kontrakupovine ovo je specifian oblik vezanog posla poto ova spoljnotrogvinska transakcija prati prost uvozni/izvozni posao. Izvoznik nudi svoje proizvode i planira da ugovori redovan izvozni posao gde e izvoz robe biti plaen novcem. Medjutim, zakljuenje ovog kupoprodajnog ugovora, potencijalni kupac uslovljava zakljuenjem novog ugovora o kupoprodaji u budunosti u kome sadanji prodavac postaje kupac a kupac postaje prodavac. Predmet ugovora o kontrakupovini moe biti bilo koja vrsta robe 4) Plaanje proizvodnjom (buy back) aranmani ovaj oblik trgovine karakteristian je za izovz procesne i rudarske opreme, zatim hemijskih kapaciteta itd. Ovo su po pravilu skupi aranmani, velikih vrednosti i od stratekog znaaja za zemlju, tako da se kao garanti ovih poslova javljaju drave. Interese firmi koje ustupaju opremu i sredstva jeste dugorono snabdevanje sopstvene proizvodnje deficitiranim repromaterijalom koji e biti proizveden u ovim postrojenjima. Vrednost uvezene opreme i ulaganja stranoga partnera mora biti ekvivalentan vrednosti izvezene proizvodnje stranom partneru u predvidjenom roku. 5) Ofser (offest) aranmani Kod direktnog ofset posla uvoznik svom prodavcu alje radi ugradnje komponente, koje se zatim uvoze kao delovi finalnog proizovda po osnovu ugovora o kupoprodaji. Uvoznik koji po uvoznom poslu ugovori i realizuje posao uvoza na sledei nain: U dogovorenom terminu po stupanju ugovora na snagu uvoznik dostavlja komponente prodavcu radi njihove ugradnje u finalni proizvod. Po izvrenoj ugradnji inostrani prodavac isporuuje finalni proizvod u zemlju uvoza. Istovremeno prilikom uvoznog carinjenja izvrie i razduienje privremeno izvezene robe. 27

Uvoznik finalnih proizovda izvrie plaanje ugovorene isporuke prodavcu u vrednsoti razlike fakturne vrednosti finalnih proizvoda i komponenti koje su ugradjene u ovaj proizvod. Druga forma ofset posal nastaje kada uvoznik i prodavac ugovore uvoz finalnih proizvoda pri emu prodavac ima obavezu da od uvoznika kupi komponente koje e biti ugradjene u proizvodni program prodavca koji nije namanjen tritu uvoznika. 6) Poslovi prethodne kupovine su poslovi specifinog oblika kompenzacionog posla i njime se osigurava partner koji prihvata da primi poravnjanje u robi, da e tu robu zaista i realizovati na tritu, ime e naplatiti svoju izvezenu robu.

81.placanje proizvodnjom ( buy back ) kod vezanih spoljnotrgovinskih poslova Karakteristian za izvoz procesne opreme, hemijskih kapaciteta i sl. Cilj firmi koje ustupaju opremu i sredstva je da se snabdeju deficitarnim repromaterijalom koji e biti proizveden u ovim postrojenjima. Kod plaanja proizvodnjom kupac procesne i druge opreme se obavezuje da e delimino ili potpuno izvriti plaanje uvezene opreme i postrojenja isporukom finalnih proizvoda proizvedenih u tim postrojenjima. 82. poslovi reexporta;vrste I nacin obavljanja reexportnih poslova Reeksportni posao predstavlja uvoz odreene robe koja e u relativno kratkom roku biti izvezena. Roba se kupuje na jednom a prodaje na drugom trzistu. Postoji nekoliko poslova reeksporta: 1. ist reeksport 2. reeksportna dorada 3. direktni reeksport 4. ramplasman ist reeksport predstavlja uvoz robe koja e biti izvezena nepromenjena u istoj koliini i iste relane vrednosti. Dorada predstavlja uvoz odreene koliine robe, njenu preradu i izvoz novog preraenog proizvoda. Kod nje se zakljuuju 3 vrste ugovora: 1) o kupovini robe u inostranstvu 2) o izvrenju usluge obrade sa domaom firmom 3) o izvozu odreene robe. Direkni reeskport je kada se roba kupljena u inostranstvu direktno prodaje kupcu u nekoj treoj zemlji.. Ramplasman je uvoz robe jednog tarifnog stava, vrednosti i koliine i istovremeni izvoz druge robe istog tarifnog stava, iste koliine i vrednosti. 83. medjunarodni fransizing Meunarodni franizing je sistem saradnje i meusobnih poslovnih odnosa izmeu preduzea iz dve zemlje koja su povezana ugovorom o franizingu prema kome jedna strana drugoj ustupa po odreenim uslovima znak ili komercijalnu formulu pruajui pomo i redovne usluge. To je odnos dugoronog karaktera i ugovara se na vie godina. Najpoznatije vrste franiziga su: 1. Prve generacije kod koga se ustupa pravo u vezi proizvoda, trgovinskog imena ili komercijalne formule. Samo u jednom delu poslovanja franizer i franizant se identifikuju. 2. Druge generacije kada se franizer i franizant dublje identifikuju

28

Elementi ugovora o franizingu su: 1) postojanje vlasnitva nad nekim znanjem 2) ustupanje prava korienja tog znanja 3) precizna definicija naina korienja ustupljenih prava 4) obaveza franizanta na plaanje franize 5) dva dela franize, pristupna i osnovna. 84. medjunarodni lizing Predstavlja oblik spoljnotrgovinskog prometa kojim lizing kompanija iznamljuje na odreeni rok robu korisniku lizinga dok se korisnik obavezuje da e plaati lizibg zakupninu. Oprema stavljena na korienje je vlasnitvo davaoca lizinga i ostaje to dok je korisnik ne otkupi. Davalac lizinga u kalkulaciju uzima 1) godinji iznos amortizacije 2) iznos finansijskih trokova 3) trokove usluga vezanih za opremu. 85. finansijski I operativni lizing Finansijski lizing je karakteristian po tome to davalac lizinga nema obavezu da prua druge usluge korisnku lizinga sem to ga finansira. Ovde korisnik nema pravo da otkae u dogovorenom periodu. Operativni ne obuhvata vrsto definisane rokove u kojima nema otkaza ve definie otkazne rokove u sluaju vraanja robe davaocu lizinga. Kod operativnog davaoc prua niz usluga korisniku. 86. vrste I podele poslova medjunarodnog lizinga . Postoje sledee vrste lizinga: 1) terminski gde je preciziran rok na koji se roba daje na lizing kao i obaveza korisnika da robu vrati. 2) revolving koji predvia obavezu korienja robe na lizing po isteku prethodno ugovorenog perioda 3) sa opcijom za kupovinu predstavlja obavezu korisnika da e po isteku lizinga kupiti korienu robu. Kod meunarodnog lizinga mogue su kombinacije: 1) korisnik, davalac lizinga i proizvoa su u tri razliite zemlje 2) korisnik i davalac u razliitim zemljama a proizvoa u jednoj od ovih 3) korisnik i davalac u jednoj a proizvoa u treoj. 87. prednosti I nedostaci nabavljanja opreme na lizing Korisnik uzimanjem lizinga poveava likvidnost, dobija na vremenu, korisnik se osigurava od rizika zastarevanja opreme jer davalac ima obavezu davanja nove opreme, lizing doprinosi veoj dinamici preduzetnike aktivnosti, lizing omoguava 100% finansiranje investicije u odnosu na 75-80% finansiranja kreditima, za zemlju izvoznika ostvaruje se konkurentna prednost u odnosu na zemlje sa klasinom formom izvoza. Od mana izdvaja se da je apsolutni iznos finansijske obaveze 50 do 150% vei u odnosu na onaj koji treba izdvojiti kroz klasinu kupovinu, oprema je vlasnitvo davaoca pa se ne moe koristiti za amortizaciju, obaveza plaanja prve rate unapred, rizik da se u opremi za lizing nae zastarela oprema. 88. medjunarodna dugorocna kooperacija To je oblik saradnje u kome 2 partnera iz razliitih zemalja preuzimaju obavezu meusobne isporuke ekvivalentnih vrednosti komponenti iste familije proizvoda. Ako se finalizacija vri u pogonima jednog partnera on isporuku komponenti kooperantu plaa finalnim proizvodima. Ako se vri kod obojice svaki partner proizvodi deo komponenti. Dugoronom 29

kooperacijom se postie podela rada tako to se jedna firma specijalizuje za drugu vrstu komponenti jednog istog proizvoda a druga za druge komponente. Ona takoe dovodi do utede u investicijama, utie na rast zaposlenosti raspoloivih proizvodnih kapaciteta. Nedostaci su to isplata kooperanata moe biti nepovoljna, ugovori o dugoronoj saradnji su esto optereeni nizom ograniavajuih klauzula. 89. medjunarodne koncesije Koncesija predstavlja: 1. Ustupanje prava korienja prirodnog bogatstva koja su u dravnoj svojini stranom pravnom ili fizikom licu 2. Dobijanje dozvole od drave za obavljanje delatnosti od opsteg interesa. Koncesije se mogu davati na: 1. Geoloka istraivanja odreenih podruja i mineralnih sirovina 2. Izgradnju, korienje i odravanje energetskih, vodoprivrednih, saobraajnih, komunalnih i infrastrukturnih objekata 3. Izgradnju i korienje telekomunikacija 4. Ureivanje i korienje obala reka i jezera 5. Rekonstrukcija banja Postoje klasina i BOT koncesija. Po BOT davalac koncesije na kraju ugovorenog perioda stie pravo nad nekretninama i objektima koje je koncesionar podigao 90. slobodne exportne p e zone ( SEPZ ) pocelo je u Irskoj. To se uglavnom obavlja na lukama pored mora ili reka... u tim zonama ne obavlja se samo uvoz i izvoz nego moze i da se proizvode proizvode. Drzave uslovljavaju da deo proizvodnje mora da ide u izvoz. Sirovina, retro materijal, potrebne kompunente se nabavljaju jeftino i bez poreza. Prednosti: 1) proizveden proizvod je MADE IN zemlja domacina 2) zaposljava domacu radnu snagu Mane: 1) vlasnik moze da izvede 100% profita i da ga uzme 2) eksplatacija dece 3) zagadjenje jer mogu se proizvoditi sirovine blizo reka i mora (ekologija) U nasoj zemlji imamo 12 takvih zona, glavne su u Piratu i Novom Sadu. Nemaju proizvodjnu nego samo skladistanje, export, import i poslove spedicije.

30