sunčev sistem
TRANSCRIPT
![Page 1: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/1.jpg)
Васиона и Земља
СУНЧЕВ СИСТЕМ
![Page 2: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/2.jpg)
„Наша планета није усамљена у свемиру. На њу ути чу и окружују је друга небеска тиjела. Због тога је важно да их упознамо, како бисмо боље разумjели живот на Земљи.„Сви људи имају звиjезде, али оне свима незначе исто. За оне који путују звиjезде су водичи. За друге, онесу само мале свjетиљке. За научнике оне су проблеми.За мог пословног човека оне су биле злато. Али свете звиjезде тамо горе ћуте. Али ти, ти ћеш имати звиjездекакве нико нема ...“Антоан де Сент Егзипери – «Мали Принц»
![Page 3: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/3.jpg)
Сунце је централна звиjезда Сунчевог система.
Око њега кружи 8 планета и њихови сателити,комете, астероиди, метеори и честице космичке прашине.
![Page 4: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/4.jpg)
СУНЦЕПречник му је 109 пута већи
од земљиног Састоји се од усијаних гасова Температура на површини око
6000º С У поређењу са другим
звијездама у космосу је патуљак
Иако само мали дио свјетлости досијпева до Земље то омогућава живот на њој
![Page 5: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/5.jpg)
На површини се уочавају свјетлије и тамније површине
Свијетлије површине се називају бакље или факуле
Тамније површи се називају сунчеве пјеге
Пјеге представљају усијане гасове на Сунцу који се вртложно крећу
![Page 6: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/6.jpg)
Планете Планете су лоптаста и хладна и тамна небеска тијела која се крећу око звијезда
Свјетлост и топлоту добијају од звијездаСунчев систем садржи осам планета:
Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун
Планете које су ближе Сунцу добијају више топлоте
Једина на којој има живота је Земља
Планете круже око Сунца издуженим путањама које се зову орбите
Плутон се од 2006. године више не сматра планетом
Планетос:гр. ријеч - луталица
![Page 7: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/7.jpg)
Дијеле се у двије групе:
1) мале – стјеновите: Меркур, Венера, Земља и Марс
2) џинови (гасовите) – већих димензија: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун
![Page 8: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/8.jpg)
МЕРКУР Најближа планета Сунцу
ЗЕМЉА Једина планета на којој се одвија живот
МАРСИма највишу планину
ВЕНЕРА Најтоплија планета
ЈУПИТЕР
Највећа планета.
САТУРН Има највеће прстенове
УРАН Прва планета откривенателескопом
НЕПТУН Најветровитија планета
![Page 9: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/9.jpg)
Сателити Сателити небеска тијела која круже око другог небеског
тијела Природни :- Земљин природни сателит је Мјесец - Меркур и Венера немају сателите - Јупитрер 39 (Ганимед); Сатурн 32Вјештачки: - први Спутњик 1 – Јуриј Гагарин
![Page 10: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/10.jpg)
МЈЕСЕЦ
Удаљен је око 385 000 km од Земље 14 пута мањи од Земље Током обилажења око Земље, Мјесец се једанпут окрене око своје осе Нема атмосферу Дан и ноћ трају по 15 Земаљских дана Гравитација 6 пута мања од Земљине У току дана температура порасте до 120º С, а око поноћи падне до -150º С
![Page 11: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/11.jpg)
Млади мјесец
Првачетврт
Пун мјесец
Последња
четврт
Мјесечеве мјене
Због сталног мијењања положаја према Сунцу и Земљи, Мјесец је различито осветљен па се са Земље види у различитим облицима
Мјесечеве мјене или фазе: 1. Млад Мјесец;2. Прва четврт; 3. Пун мјесец; 4. Друга четврт
![Page 12: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/12.jpg)
Од једне до друге Мјесечеве мјене прође 7 дана, 9 сати и 11 минута
Кроз све мјене Месец прође за 27 дана и 8 сати (29.5 дана)
То је људима послужило да направе календар, па су овај период назвали мјесец дана
![Page 13: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/13.jpg)
Мјесец је једино небеско тело на које је човек закорачио 21. јула 1969. године: астронаути Нил Армстронг (командант америчке свемирске мисије Аполо 11) и Едвин Олдрин
1969. године почиње Космичка ера
![Page 14: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/14.jpg)
Астероиди (грч. asteroides, звјездолик) или планетоиди
Различитих су димензија, од неколико десетина метара до хиљаду километара
Има их 20 000 (највећи Церес 1 000 км. пречник)
неки имају и своје називе: астероид 1517 је назван Београд, а 2244 - Никола Тесла
Већина астероида у Сунчевом систему налази се у појасу између Марса и Јупитера
АСТЕРОИДИ
![Page 15: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/15.jpg)
Кометос (грч. ријеч) - дугокос Комете су тамна небеска тијела која се састоје од прашине, смрзнутих
гасова, камена и леда. Састоје се из два дијела: главе или језгра и магличастог репа од прашине и гасова
Због тога су и добиле назив звијезде репатице Најпознатија је Халејева комета, која се појављује на сваких 76 година Последњи пут је прошла поред Земље 1986. године, а следећи њен
пролазак ће бити 2061.године
КОМЕТЕ
![Page 16: Sunčev sistem](https://reader036.vdocuments.pub/reader036/viewer/2022081604/589e061b1a28ab67278b4c25/html5/thumbnails/16.jpg)
Метеорос: (грчка ријеч) – висећи; лебдећи Тијела малих димензија настала распадањем других небеских тијела При уласку у земљину атмосферу они сагоревају и остављају
свијетлећи траг на небу, па их у народу називају и звијезде падалице Велики метеори не успјевају да сагоре цијели у атмосфери Метеори који падну на Земљу се називају метеорити
МЕТЕОРИ
Метеоритски кратер Чаб се налази на Лабрадору. Пречника је 3.600 m и ду бине 550 m. Испуњен је водом и пред ставља језеро.
Хоба метеорит пронађен у НамибијиНајвећи пронашен на ЗемљиТежина око 60 тонаНа површини Земље око 80 000 година