supstrat kultura - gajenje bez zemlje

8/2/2019 Supstrat Kultura - Gajenje Bez Zemlje

1/9

Plastenici - velike tehnike i tehnoloke promene

Novi plastenici odlikuju se znaajnim izmenama. irina lae iznosi 8-12 metara i visina grebena je najee oko 6metara, to sve omoguava znatno laku manipulaciju u objektu, kao i nesmetano gajenje visokih sorti paradajza,krastavca i paprike, primenom novih tehnologija. Uvoenje supstrat kulture, podrazumeva, gajenje povra i nakamenoj vuni, kao potpuno sterilnom i bezbednom supstratu.

U zemljama sa razvijenom plastenikom proizvodnjom, povre se sve intenzivnije gaji kao tzv. supstratkultura, anovi objekti su znatno vee visine. Folija za pokrivanje je znatno dugotrajnija, koristi se jednoslojna ili dvoslojna,poput balona sa naduvavanjem.

Supstrat kultura - gajenje bez zemlje

Tradicionalno gajenje povra u plastenicima obavlja se na postojeem zemljitu uz poveanu primenu ubriva izatitnih sredstava, jer se proizvodnja odvija tokom itave godine. Meutim, zbog neprekidnog gajenja malog brojavrsta (praktino monokultura) ve nakon nekoliko godina i pojave tetnih insekata, javljaju se problemi u vezi sazabarivanjem. Kao posledica toga zatita je oteana, javljaju se bolesti i dolazi do opadanja prinosa, iako se godinamdobro i obilno ubrilo i koristili se stalno novi, efikasniji ali i skuplji pesticidi.

Nekada se, ne tako davno, u slinim situacijama predlagala promena zemljinog sloja debljine 30-40 cm ili pakpremetanje objekta na drugu lokaciju. Danas se, meutim, smatra da je zamena zemljita i objekta previe skupamera, a premetanje je prihvatljivo samo pod uslovom da su manji objekti i da vlasnik ima pogodnu lokaciju.

ta je onda reenje? Iskustva u drugim zemljama govore da je sada najprihvatljivije reenje, uvoenje supstratkulture, odnosno gajenje povra (ali i cvea) na kamenoj vuni (grodan), kao potpuno sterilnom i bezbednomsupstratu. Osim kamene vune, s istim ciljem koriste se plastine posude ili vree zapremine 20-30 litara, u koje sestavlja sterilisan specijalno pripremljen supstrat, kao podloga za sadnju prethodno odnegovanog rasada povra.

Generalno, postoje prirodni-organski supstrati (treset, kompost, zemlja) koji se koriste u formi izuzetno preciznosastavljenih i kondicioniranih meavina, onda sintetiki supstrati kao to su polistiloli, i na kraju mineralni supstrati koje spadaju perlit, vermikulit i kamena vuna.

Gajenje sistemom supstrat kulture podrazumeva korienje uredaja "kap po kap" za fertigaciju, odnosno stalnozalivanje i ishranu. Ove dve injenice supstrat kultura i "kap po kap" - nameu pitanje: da li je takva proizvodnjamogua u starim objektima?

Odgovor je: da! Naravno, uz neke male adaptacije preureenje unutranjosti plastenika, pri emu je osnovno da sesprei kontakt korena gajenih biljaka sa postojeim zemljitem u plasteniku i da se u odnosu na tip objekta odaberegajena vrsta, odnosno sorta. Naravno da ovo nije optimalno reenje, ali je ipak u ovom trenutku zadovoljavajue iekonomski opravdano.

Konstrukcijske inovacije kod plastenika u proteklom periodu dominirale su sa poluvisokim plastenicima tunelskogtipa, kod kojih su osnovni nedostaci ograniena mogunost i korienje tee mehanizacije za obradu zemljita. Sobzirom na to da ovakvih objekata jo uvek ima, treba da budu u funkciji (teta je da budu rasadnik korova), ali sesavremene tehnologije u njima moraju donekle korigovati.

Novi plastenici odlikuju se znaajnim izmenama. irina lae iznosi 8-12 metara i visina grebena je najee oko 6metara, to sve omoguava znatno laku manipulaciju u objektu, kao i nesmetano gajenje visokih sorti paradajza,krastavca i paprike, primenom novih tehnologija. Takoe, znaajno je poveana povrina koja se otvara - sada toiznosi do 40%, ime obezbeduje kvalitetno provetravanje, to je od posebnog znaaja u letnjem periodu. Na kraju,konstrukcije se odlikuju poveanom stabilnou - zbog vezivanja biljaka i poveane otpornosti na vetar i nepogode.

Folija za pokrivanje plastenika


2/9


3/9


4/9

Otpornost rasprskivaa na habanje predstavlja njihov radni vek. Naime, sa upotrebom rasprskivaa treba prekinutikada se protok rasprskivaa povea za 15%. Rad sa rasprskivaima koji su pohabani u toj meri da im se protokpoveao za 15% ili vie, predstavlja ist gubitak, kako sa aspekta ekonominosti, tako i kvaliteta tretiranja i zatiteovekove okoline. Postavlja se pitanje kako da korisnici prskalica znaju kada rasprskiva treba izbaciti iz upotrebe,odnosno kada je njegov otvor, usled abrazije, poveao u toj meri da se i protok poveao za vie od 15%. Postoje dvanaina da se to utvrdi: (a) kontrola rasprskivaa posle izvesnognog vremena upotrebe - npr., 30 sati rada i (b)kupovina onih rasprskivaa

Koji su ispitani od odgovarajue laboratorije, odnosno koji poseduju odgovarajui certifikat o kvalitetu, iz koga se,izmedu ostalog, jasno uoava i nakon koliko rada se protok rasprskivaa poveava za 15%.

Insistiranje korisnika prskalica na posedovanju "Certifikata o kvalitetu rasprskivaa", prilikom kupovine, nateralo biproizvodae na proizvodnju kvalitetnijih rasprskivaa, to bi povealo poverenje kupaca. Koritenje kvalitetnihrasprskivaa omoguilo bi bolju aplikaciju pesticida i smanjenje trokova prskanja.

Primera radi, zbog poveanja protoka kod starih rasprskivaa od samo 10% u odnosu na nove, pri tretiranju 1.000 hsa cenom zatitnog sredstva od, npr. 10 Evra/litri i dozi 2 l/ha, izgubilo bi se bespotrebno 200 litara pesticida. Ako bposedovali ispravne rasprskivae, sa tih 200 litara moglo bi se istretirati jo 100 hektara i ostvarila bi se uteda od2.000 EUR-a. Najbolji nain utvrivanja oteenosti rasprskivaa je uporeivanje protoka starog rasprskivaa sanovim (istog tipa i veliine).

Istroenost rasprskivaa je nemogue proveriti vizuelno, ali se odlino vidi ispod elektronskog mikroskopa, tanostimerenja od 10 m. Ivice istroenog rasprskivaa su zaobljenije nego kod novog. Kod oteenog rasprkivaa ivicestradaju zbog neodgovarajueg ienja, najee nekim vrstim predmetom

Kod novog rasprskivaa ostvarena je ravnomerna poprena distribucija, uz odlino preklapanje mlazeva, dok je kodoteenog poprena distribucija izuzetno neujednaena. Kod istroenog rasprskivaa viak tenosti se koncentriepod sam rasprskiva.

Kada se uzme u obzir napred navedeno, jasno je da je otpornost rasprskivaa na habanje veoma bitna karakteristika,te se i pristupilo uporednom ispitivanju rasprskivaa istog tipa, a razliitih materijala izrade.

Kako navodi Vojvodi i sar. (1998), odnos u trajnosti mesinganih, elinih i alumaks (uloak od keramike, spoljnideo od plastike) rasprskivaa je 1:4:20. Iz toga proizilazi da mesingani rasprskivai, postavljeni na prskalici radnogzahvata 12 m, mogu za svoj radni vek da istretiraju 500 ha. Ako se uzme u obzir navedena povrina, kao i to da susprovedena ispirivanja pokazala da kemetal i niklovani rasprskivai imaju etiri, odnosno dva puta dui radni vek,proizilazi da sa kemetal rasprskivaima ista prskalica moe da isprska 2.000 ha, odnosno sa niklovanim 1.000 ha.

Dobijeni rezultati jasno ukazuju da postoji znaajna razlika u otpornosti na potronju izmeu ispitivanih materijala,ali treba imati na umu da ova razlika ne predstavlja stalnu vrednost. Razliite tehnike i tehnologije izraderasprskivaa uslovljavaju i velike razlike u otpornosti na potronju i izmeu rasprskivaa izraenih od istogmaterijala. Zbog toga je veoma bitno kupovati samo rasprskivae proverenog kvaliteta. Garant kvaliteta rasprskivapredstavlja "Certifikat o kvalitetu", ovlaene laboratorije za ispitivanje rasprskivaa. Uz navedeni certifikatobavezan je i "Zapisnik sa ispitivanja rasprskivaa", iz koga se mogu jasno videti rezultati ispitivanja karakteristikarasprskivaa (protok, promena protoka sa promenom pritiska, distribucija, otpornost na potronju), kao i podaci oStandardu, u skladu sa kojim su navedena ispitivanja obavljena.

autor: Aleksandar Sedlar, Nikola uki, Rajko BugarinPoljoprivredni fakultet, Novi Sad(izvod iz naunog rada)Izvor: asopis "Biljni lekar"


5/9

Protivgradne mree

Konstrukcija je sastavljena od stubova, reetkasto rasporeenih po celoj plantai, meusobno uvezanih sistemomsajli, ankera, draa, zatezaa itd. koji se na kraju prekriva mreama ija je osnovna funckijom da mehaniki zatiteplantae od grada. U prolee, mree se ire i medusobo spajaju posebnim kopama. Spajanje se vri takasto, nasvakih nekoliko metara tako da izmedu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu meurednogprostora.

Odavno se o protivgradnoj zatiti nije prialo toliko kao predhodnog leta. Naalost - sve su to bili razgovori spovodom. Meteoroloka statistika pokazuje da grad pada sve ee i sve vie, a globalne klimatske promene idu uprilog prognozama da e se taj trend nastaviti jo dugi niz godina. lzbor najefikasnijeg sistema protivgradne zatitepostaje aktuelniji nego ikad.

Ve na prvi pogled je jasno da osiguranje kod osiguravajuih drutava samo sanira posledice, da po svojoj prirodi nmoe vratiti kupac koga smo izgubili za tu godinu ili trajno, niti se moe nadoknaditi umanjeni rod u narednoj godinukoliko se radi o ozbiljnijim oteenjima od grada.

Efikasnost teritorijalne zatite protivgradnim raketama je odavno pod znakom pitanja. U novije vreme se kod nasspominje i sistem neutralisanja gradonosnih oblaka dejstvom iz aviona, ali u svakom sluaju ostaje veito pitanje - dli e ba moj vonjak biti zatien?

Sve su to "teme i dileme" koje su u razvijenim voarskim regionima odavno razreene na najsigurniji inajjednostavniji nain. Tamonji uzgajivai su svoje plantae prekrili protivgradnim mreama i u tome pronalisigurnu i trajnu i zatitu i raunicu.

Zato emo se malo detaljnije pozabaviti upravo ovim vidom protivgradne zatite. Naa Vlada ga je prepoznala kaonajefikasniji i uvrstila ga u spisak poljoprivredne opreme za koju se odobravaju bespovratna podsticajna sredstva.

Sistem protivgradnih mrea

Konstrukcija je sastavljena od stubova, reetkasto rasporeenih po celoj plantai, meusobno uvezanih sistemomsajli, ankera, draa, zatezaa itd. koji se na kraju prekriva mreama ija je osnovna funckijom da mehaniki zatiteplantae od grada. U zimskom periodu mree su skupljene i privrene za sajle koje se nalaze iznad svakog reda.

U prolee, mree se ire i meusobno spajaju posebnim kopama. Spajanje se vri takasto, na svakih nekolikometara tako da izmedu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu medurednog prostora.

U pitanju je dakle relativno glomazan, ali apsolutno siguran sistem zatite kojim se jednostavno rukuje i koji nezahteva odravanje.

Mree

Same mree su nainjene od materijala proizvodenog na bazi polietilena. U praksi su najzastupljenije crne, ali se,sporadino mogu sresti i sive i bele mree. One se, osim po boji, medusobno razlikuju i po hemijskom sastavu,odnosno po trajnosti. Na naim geografskim irinama je najuputnije je koristiti crne mree koje su ujedno inajotpornije i ija trajnost prevazilazi vek trajanja jednog vonjaka.

Stubovi

Betonski stubovi nalaze primenu na vrstom i u osnovi, stenovitom tlu. U srednjoj Evropi i na zemljitima kakva su Srbiji, betonski stubovi bi vremenom mogli polako poeti da tonu. Osim toga, eventualne zakasnele snene padavinna ve rairene mree, dovele bi do ekstremnih optereenja sistema, pa bi se moglo dogoditi da se pojedini betonskistubovi polome. Naroito oni koji se opterete na smicanje ili savijanje.


6/9

Kod drvenih stubova takve opasnosti su iskljuene i oni su za nae prilike optimalno reenje. Najbolji drveni stubovse prave se od impregniranih stabala aria ili bora, pri emu je vano da se njihova impregnacija obavi tehnolokitano i dosledno. Najpre pod visokim pritiskom, a zatim u vakuumu, posle ega se obavlja proces fiksiranja.

Dobro pripremljeni drveni stubovi traju najmanje 25 godina.

Ambijent ispod mrea

Natkrivenost plantaa protivgradnim mreama dovodi do neznatne zasenenosti zasada. Ispod mrea dolazi doblagog ublaavanja temperaturnih ekstrema. Kada spoljne temperature predu 30 stepeni, temperatura ispod mree ebiti za 2-3 stepena nia. Isto tako, kada su temperature okoline ekstremno niske, one e ispod mree e biti za 2-3stepena vie, to moe presudno zatiti zasade od kasnih prolenih mrazeva. Pri srednjnjim vrednostima, temperaturispod mrea se ne razlikuje od "spoljne" temperature.

Blaga zasenenost, ve sama po sebi, ublaava i pojavu oegotina. Ovaj efekat se pojaava i injenicom da mree,osim izvesne zatite od prejake osunanosti, u odreenom stepenu smanjuju razliku izmedu najnie (none) i najviednevne temperature.

Izgradnja sistema

Sistem se projektuje za svaki vonjak i parcelu posebno, uvaavajui sve specifinosti terena i samih zasada. Uputnoje ceo posao prepustiti strunjacima koji e ove posebnosti znati da procene i da ih ispotuju. Idealno bi bilo postavimree pre podizanja novih zasada jer se tada sistem moe koristiti i kao potpora biljkama. Meutim, za podizanjeprotivgradnih mrea nikad nije kasno i na je savet, da poueni iskustvima evropskih voara obavezno razmislite opostvaljnju mrea na svojim plantaama. Bolje je jedne godine odrei se profita ili odloiti kupovinu neke maine pizgraditi svoj sopstveni sistem zatite od grada.

To e vam omoguiti da sa sigurnou raunate na svoj prinos i prihod, da imate svoje stalne kupce i da slobodnougovarate prodaju unapred. I zato razreite dilemu: podignite mree i umesto da gledate u nebo - spavajte mirno.

autor: Perii, Agrol TemerinIzvor: revija "Agronomska saznanja"

Rotofreze u savremenoj proizvodnji povra

U savremenoj proizvodnji povra, poetkom 80-tih godina prolog veka dolo je do unapreenja u razvoju rotofrezepri emu su na prednjem delu, sa leve i desne strane postavljeni diskovi pomou kojih se formiraju razori, a rotofrezse transformie u mainu za formiranje gredica.

Rotofreza (freza, rotaciona sitnilica, rotovator) primenjuje se kako za izvoenje osnovne i dopunske (povrinske)obrade zemljita, tako i za izvoenje meuredne obrade. Glavna primena rotofreze je pri izvodenju dopunske obradezemljita, posle oranja.

Postavlja se pitanje zato se 70-tih godina prolog veka smatralo da rotofreza doprinosi kvarenju strukture zemljitaa danas se misli suprotno.

Rotofreza je najee traktorom noena maina, pri emu radni organi dobijaju pogon od prikljunog vratila traktora(540 ili 1.000 o/min), preko kardanskog vratila i sistema prenosnika (zupanika, lananika i lanca).

Radni organi rotofreze su horizontalno vratilorotor, na kojem su po irini radnog zahvata postavljeni vertikalni nosa(rozete, diskovi), za koje su privreni noevi. Kod rotofreze noevi su izvedeni u obliku slova "L" sa vertikalnom


7/9

horizontalnom otricom.

Na svakom vertikalnom nosau postavljeno je najee 6 noeva, i to 3 leva i 3 desna. Jedino krajnji vertikalni nosaimaju po 3 noa (krajnji desni nosa 3 leva noa, a krajnji levi nosa 3 desna noa). Raspored noeva po irini vratilje izveden spiralno, radi uravnoteenja otpora.

Kinematika radnih organa rotofreze je sloena, poto se rotaciono kretanje radnih organa slae sa translatornimkretanjem agregata (traktor + rotofreza). Rezultat slaganja ovih kretanja je dobijanje trohoide za trajektoriju vrhanoa.

Od prikljunog vratila traktora pomou kardanskog vratila, direktno se prenosi obrtni momenat na rotor sa noevimkoji odsecaju i otkidaju plastice zemlje od oraninog sloja i odbacuju ih unazad na poklopac rotofreze.

Usled intenzivnog udaranja estica zemlje o poklopac rotofreze, koji je izraden od lima, estice zemlje se razbijaju,usitnjavaju i odlau na povrinu zemljita, obrazujui obraeni sloj. Usled velike brzine obrtanja noeva i relativnomale brzine kretanja rotofreze dolazi do prekomernog usitnjavanja estica zemlje i stvaranja prakaste strukture, toutie na kvarenje strukture zemljita, pa je to i odgovor na prethodno postavljeno pitanje.

Iz navedenih razloga, u savremenoj proizvodnji povra, poetkom 80-tih godina prolog veka dolo je dounapreenja u razvoju rotofreze, pri emu su na prednjem delu, sa leve i desne strane postavljeni diskovi pomoukojih se formiraju razori, a rotofreza se transformie u mainu za formiranje gredica (tzv "grediar").

Istovremeno, umesto jednog rotirajueg vratila postavljena su dva pri emu su na prednjem vratilu umesto "L"noeva postavljeni noevi sa koso postavljenom otricom u odnosu na vertikalnu ravan, priblino 45, dok je drugirotirajui elemenat izveden u obliku glatkog valjka sa elinim prstima. Drugi rotirajui elemenat dobio suprotansmer obrtanja.

Na ovaj nain, dobijena je tzv. slojevita obrada zemljita, bez stvaranja prakaste strukture zemljita. Prednji rotor snoevima zadrao je smer obrtanja kao i kod standardne freze (u smeru obrtanja tokova traktora), pri emu sudobijene zemljine estice srednje krupnoe u odnosu na krupne zemljine estice, koje su nastale u procesuizvoenja osnovne obrade zemljita. Usled suprotnosmernog obrtanja zadnjeg rotora, elini prsti dodatno usitnjavajsrednje krupne zemljine estice, pri emu se dobijaju sitne zemljine estice. Istovremeno, glatki valjak sa elinimprstima sabija usitnjene zemljine estice sa jedne strane, a takode dodatno usitnjava estice koje se nalaze isprednjega, a iza prednjeg rotora, prebacujui ih preko sebe, pri emu dolazi do finog usitlljavanja povrinskog slojazemljita.

U zavisnosti od tehnologije gajenja pojedinih povrtarskih vrsta, opisana rotaciona sitnilica moe da izvodi povrinskpripremu zemljita na ravnoj povrini, da formira standardnu gredicu ili da formira vie mini gredica.

Visina formiranih gredica iznosi do 25 cm, irina jedne standardne gredice iznosi najee od 100 do 140 cm, zavisnod modela maine, odnosno tehnologije gajenja, minimalna irina kanala izmeu gredica iznosi 20 cm, a minimalnairina mini gredica iznosi 25 cm.

Formiranje gredica i mini gredica izvodi se kako na otvorenom polju, tako i u objektima zatienog prostora. Nanavedenim mainama, mogu kao dodatna oprema da se postave ureaji za unoenje mineralnih hraniva i insekticidaPoetkom 21-og veka nastavljen je razvoj rotofreza (rotacionih sitnilica), odnosno sada ve maina za formiranjegredica.

autor: Prof. dr Anelko BajkinSavremeni povrtar, broj 18 p. 20-21Izvor: revija "Savremeni povrtar"


8/9

Suare za suenja voa i umskih plodova

Kada se pomene suenje i suare postavlja se veliki broj pitanja ta je najpodesnije, naekonominije, najkvaltetnije?Na tritu se pojavljuju razliiti proizvoai sa razliitim sistemima, a samo jedno je isto. Svi tvrde da su oni najboljDa li je tako? Na to pitanje se moe odgovoriti ako se znaju osnovni zahtevi za dobar sistem suenja i suara.

Raznovrsni plodovi voa, umski samonikli plodovi, gljive, lekovito bilje imaju veoma visoke hraljive vrednosti ikvalitet sa ekolokog aspekta. Ouvanje kvaliteta tih proizvoda direktno zavisi od naina primarne dorade ostvareneu vremenu od momenta ubiranja (berbe) do odgovarajueg naina pakovanja i skladitenja. Najei nain primarneobrade je dehidracija - suenje.

Kada se pomene suenje i suare postavlja se veliki broj pitanja ta je najpodesnije, naekonominije, najkvaltetnije?Na tritu se pojavljuju razliiti proizvoai sa razliitim sistemima, a samo jedno je isto. Svi tvrde da su oni najboljDa li je tako? Na to pitanje se moe odgovoriti ako se znaju osnovni zahtevi za dobar sistem suenja i suara.

Indirektno suenje

Kao prvi aksiom suenja plodova podrazumeva se korienje procesa sa indirektnim nainom prenoenja toplote.Naime odvoenje vlage-suenjem je jedino prihvatljivo ako se to ini zagrejanim agensom (vazduhom) indirektnimputem. To praktino znai suenje zagrejanim istim vazduhom, bez prisustva gasova nastalih sagorevanjem gorivaTo podrazumeva da suara poseduje ureaje-razmenjivae kojima se toplota nastala sagorevanjem goriva, prenosiindirektno na vazduh. Svakako da prisustvo ovih ureaja uslonjava konstrukciju same suare. Meutim savremenasaznanja u sferi kvaliteta suenih proizvoda ukazuju da direktno suenje, pri emu se koriste produkti nastalisagorevanjem-(gasovi), sami ili pomeani sa vazduhom, mogu imati razna toksina svojstva.

Univerzalnost suara

Proces suenja predstavlja posao koji se karakterie kao sezonski i primenjuje se u "kampanjama" primarne prerade.

Sa aspekta racionalnosti-isplativosti suara porebno je da se vreme njihovog korienja u toku godine to viepovea. To je jedino mogue ako se primenjuju za suenje razliitih biljnih materijala (raznovrsni plodovi voa,povra, umski samonikli plodovi, gljive, lekovito bilje...). Na univerzalnost primene suara odluujui uticaj imanjihova mogunost podeavanja u velikom dijapazonu i preciznost odravanja reima suenja tj. mogunostzagrevanja agensa suenja - vazduha na razliite temperaturne vrednosti i odravanje temperature sa malimodstupanjima. Pored toga, za neke materijale, bitno je i regulisanje vlanosti vazduha kojim se obavlja suenje. Nauniverzalnost suara ima uticaj a i njihova prilagodivost same opreme formi suenog materijala.

Jevtini objekti ali...

Ulaganja u objekte (kod stacionarne suare) treba da su to je mogue manja. To znai ne skupe objekte konstrukcijod "vrstih" materijala ve pojednostavljena izrada tako da mogu biti motani (jeftina konstrukcija). Posebna panjapri izradi treba da se posveti kvalitetnoj izolaciji. Treba da budu tunelskog tipa sa istosmernim procesom suenja.Ugraen sistem za recirkulaciju treba da omogui precizno podeavanje koliine zagrejanog vazduha male vlanostiu procesu suenja, ime se ekonomie sa energijom. Povrina i geometrija lesa na koje se smeta materijal za suenjetreba da omogui da se zagrejan vazduh usmeri i kree samo preko povrina na kome se nalazi materijal, a to sepostie i odgovarajuim usmerivaima -zavesama kojima se zatvara prazan prostor oko lesa.

Poslove oko prijema, pripreme i samog procesa suenja treba pojednostaviti maksimalnim mehanizovanjem. Potpunmehanizovanost i jeftina izrada objekta omoguava pojeftinjenje i time se postie najekonominiji rad suara.

Mobilne suare

Suare treba da, po mogustvu, budu koncipirane kao mobilne sa odgovarajuim kapacitetom. injenice da veina


9/9

plodova koji su u primarnoj preradi namenjeni suenju, nakon ubiranja su podlona gubitku kvaliteta u sveemstanju. Pored toga znaajan uticaj na kvalitet ima i transport loom putnom mreom, gde moe doi do mehanikihoteenja sveih plodova, tako da se u velikoj meri gubi njihov kvalitet. Osueni plodovi koliinski (zapreminski, anaroito maseno) su znatno manji tako da je obim transporta u odnosu na transport sveih plodova znatno manji. Zatranspot osuenih plodova nisu potrebni posebni uslovi ambalae kao to je sluaj kod sveih plodova.

Prilagodljivost energetskog dela - toplovodni kotao

Evidentan problem nedostatka energije to se pre svega odnosi na fosilna goriva, s vremenom e postati sve aktuelniobzirom da je njegova koliina ograniena. To upuuje na nunost iznalaenja alternativnih izvora energije sadranepre svega u biljnim materijalima, koji u poljoprivrednoj a naroito u voarskoj proizvodnji najee predstavljaju nuprodukte (ostaci rezidbe, kotice plodova, bio-gasovi fermetacija itd.)

Praktino toplovodni kotao bi trebao da bude tako reen da se moe jednostavno preurediti za sve vrste goriva(vrsto, teno i gasovito), a pre svega za korienje biljnih materijala (vrsta goriva) kao nus produkata. Adekvatanizbor tipa suare sa odgovarajuim energetskim delom, ima presudan uticaj na trokove suenja, a time i krajnju cenuosuenih proizvoda.

autor: Dr Milovan ivkovi, Poljoprivredni fakultet, ZemunIzvor: revija "Poljoprivredni list"

supstrat kultura - gajenje bez zemlje

Documents