susare za drvo

5/26/2018 Susare Za Drvo

1/24

NIGOLUX

SU[ARE

- OP[TE O SU[ARAMA

- UPUTSTVO ZA UPOTREBU I BEZBEDAN RAD- UPUTSTVOZAODR@AVANJE

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo`e 12; tel. / fax. (018) 211 - 212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

NIGOS su{are


2/24


3/24

MERNO-REGULACIONA OPREMA I SU[ARE

-GARANCIJSKA IZJAVA-OBAVEZNO PROÎTATI!

Firma NIGOS-elektronik na proizvedenu opremu za su{are daje garanciju na odre|eni period,{to se defini{e u ponudi ili ugovoru.

Garancija podrazumeva da }e u odgovaraju}em roku neispravna oprema biti popravljena ilizamenjena novom, a ne podrazumeva nadoknadu za eventualno nastalu {tetu u gra|i.

Korisnik je u obavezi da bar jednom u smeni proveri rad su{ara i ako primeti nepravilnosti,reaguje na pravilan na~in (uradi korekcije, pozove isporu~ioca i ako treba zaustavi su{enje). Na taj na~inse spre~ava da do|e do o{te}enja gradje, ve} se samo eventualno produàva su{enje.

[to se reìma su{enja ti~e, NIGOS-elektronik daje reìme za razne vrste gra|e i to na bazislede}ih ~injenica:

- reìmi preporu~eni od strane vi{e svetskih instituta- vi{egodi{nje iskustvo u toku pra}enja su{enja raznih vrsta gra|e- informacije od korisnika koji se duè vreme bave su{enjemMe|utim, su{enje drveta nije {ablonska stvar, jer zavisi od mnogo faktora (poreklo i kvalitet

trupaca, vreme se~e, klimatski uslovi gde se vr{i rezanje i priprema za su{enje, tretiranje pre su{enja,na~in slaganja, zahtevani kvalitet su{enja itd.), te je stoga mo`da potrebno modifikovati reìme.

U automatu postoje slobodni reìmi, koje korisnik moè da pravi prema svom iskustvu, a i u tokusu{enja prili~no se moè uticati na brzinu su{enja promenom odre|enih parametara (npr. stavljanjempojedinih sondi u pasivno stanje).

Kod prvog su{enja obratiti pa`nju na slede}e:- Od preporu~enih reìma za odre|enu vrstu drveta izabrati najsporiji.- Na po~etku su{enja staviti sve sonde u aktivno stanje. U toku su{enja sonde sa najmanjom vlagom

staviti u pasivno stanje, a u aktivnom stanju ostaviti samo sonde sa najve}om vlagom drveta.- Faktor debljina drveta ne stavljati ispod 50 mm (najbolje je postaviti ga u startu na 80 mm).- Pratiti tok su{enja i u dogovoru sa NIGOS-om ili angaòvanim tehnologom menjati parametre.- Na kraju prve ture su{enja gra|u vizuelno pregledati spolja, rase}i vi{e komada i pregledati

unutra{njost, ise}i kontrolne vilju{ke za proveru naprezanja.

- Nakon analize prve ture izabrati najoptimalniji ili napraviti novi reìm za konkretnu vrstu gra|e.Pre svake ture su{enja uraditi slede}e:- Detaljno o~istiti komoru su{are od zaostale piljevine. Otpu{iti slivnik za vodu i otvor za odvod

kondenzata.

- Proveriti da li rade sve dizne za vlaènje i po potrebi ih skinuti, mehani~ki o~istiti otvor ili oprati usir}etnoj kiselini, limunskoj kiselini, soda-bikarboni ili nekom drugom sredstvu protiv kamenca.

- Vizuelno proveriti rad opreme u su{ari (ventilatora, klapni za su{enje, ...).- Zameniti celulozne uzorke za merenje ravnote`ne vlage novim uzorcima.- Pro{mirglati sonde za drvo, ako je primetna patina (oksid).- Proveriti vizuelno kablove za sonde i po potrebi sanirati prime}ena o{te}enja (banane na kablovima

zameniti ako se primeti preterana oksidacija, ili ako je neka sonda davala sumnjive i nestabilnevrednosti u toku su{enja).

- Obratiti pa`nju na pravilno postavljanje sondi u drvetu, jer od toga zavisi tok su{enja.Postupci na kraju su{enja:- Od{krinuti glavna vrata na komori za su{enje kako bi se postepeno izjedna~ila temperatura u komori

sa temperaturom spolja{njeg vazduha. Naglo hla|enje gra|e izaziva njeno pucanje i o{te}enje.

-

Nakon 10 do 12 sati otvoriti glavna vrata na komori i isprazniti komoru ukoliko je odmah predvi|enadalja obrada gra|e. Ukoliko nije, ostaviti gra|u u su{ari jo{ neko vreme

Vlasnik firme

Nikolic Golub, dipl.ing.el.


4/24

UVOD

Firma "NIGOS - elektronik" je osnovana 1990. godine, a osnovna delatnost je proizvodnjamernoregulacione opreme i su{ara.

"NIGOS - elektronik" je svoj proizvodni program po~eo ispravlja~kom tehnikom, da bi dalji razvojnastavio preko broja~ke tehnike i mernoregulacione tehnike iz oblasti regulacije temperature i relativnevla`nosti, kao i {irokog spektra automatike vezane za industriju. Tokom vi{egodi{njeg rada proizveden jeveliki broj instrumenata vezanih za pomenute oblasti, a firma je stekla poverenje kod svojih kupaca.

Proizvodnjom opreme za su{are "NIGOS - elektronik" se bavi od 1995. godine, a po~etkom 1998.godine konstrui{e kondenzacionu su{aru najmodernijeg tipa za koju dobija veliku nagradu ìrijaMe|unarodnog sajma tehnike i tehni~kih dostignu}a odrànog u Beogradu iste godine. Od tada pa dodana{njih dana imamo proizveden i montiran veliki broj automatskih su{ara razli~itog kapaciteta, kako uzemlji, tako i u inostranstvu. Uz opremu koju isporu~ujemo i montiramo na licu mesta dobija se itehnologija su{enja, kao i garancija od dve godine na kompletnu su{aru, a vi{e godina na pojedine deloveopreme.

Ovaj materijal prvenstveno ima ulogu tehni~kog uputstva za automatske su{are koje proizvodi"NIGOS - elektronik". Namera nam je bila da pored opisa kako da se rukuje "NIGOS" - ovim su{arama iopremom u njima, damo i neke osnovne pojmove vezane za su{enje. Mo`da }e mnogim korisnicima to bitipoznato, ali smatrali smo da nije lo{e pomenuti jo{ jednom odre|ene pojmove iz oblasti su{enja.

Grupa autora

1NIGOS su{are

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Tel./Fax. +381 18 211-212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@


5/24

OP[TI POJMOVI O SU[ENJU

Da bi drvo moglo da se koristi za izradu finalnih proizvoda, potrebno je da u sebi sadrì maliprocenat vode. To zna~i da iz drveta treba odstraniti vi{ak vode, a ovo se postiè postupkom su{enja.

Osnovni ~inioci koji uslovljavaju su{enje drveta su:- temperatura vazduha- vla`nost vazduha- cirkulacija vazduha

Su{enje je mogu}e ostvariti na dva na~ina:- prirodnim putem- ve{ta~ki

se odvija na otvorenom prostoru. Temperatura, vla`nost i cirkulacija vazduhazavise od klimatskih uslova gde se drvo nalazi, pa je su{enje uglavnom sporo i traje godinu dana ili vi{e.

se odvija u posebnim komorama, tkz. su{arama, i na temperaturu, vla`nost icirkulaciju vazduha uti~e se po èlji. Vreme su{enja, u odnosu na prirodno, skra}uje se na nekoliko danado nekoliko nedelja. Pored skra}enja vremena su{enja, postiè se i niz drugih prednosti:

- smanjuje se prostor za skladi{tenje- postiè se èljeni procenat vlage u drvetu- postiè se standardni kvalitet gotovih proizvoda, itd.

U daljem tekstu bi}e govora isklju~ivo o ve{ta~kom su{enju drveta, jer ono ima naj{iru primenu.

Faktori koji uti~u na su{enje drveta su temperatura, vla`nost i cirkulacija vazduha. Temperatura ivla`nost se menjaju tokom su{enja, èljena cirkulacija postiè se prinudnim putem uz pomo} ventilatora iona je uglavnom fiksna veli~ina za konkretnu su{aru.

VLA@NOST VAZDUHA

Pod pojmom vla`nost vazduha podrazumeva se prisutnost vodene pare u vazduhu. Pri odre|enojtemperaturi vazduh moè da primi vodenu paru do neke koli~ine, a preko toga dolazi do kondenzacije.

Za vazduh koji sadrì maksimalnu koli~inu vodene pare kaè se da je zasi}en. Maksimalna koli~inavodene pare u 1 m vazduha zavisi od temperature. Pri pove}anju temperature pove}ava se i maksimalnakoli~ina vodene pare koju vazduh moè da primi, a to se moè videti iz naredne tabele:

Ako se zasi}en vazduh zagreva, pove}ava mu se mogu}nost da primi jo{ vodene pare, a ako sehladi, javlja se vi{ak vodene pare (pojavljuje se kondenzacija). Ova osobina se koristi za izvla~enje vlageiz drveta, odnosno za njegovo su{enje.

Prirodno su{enje

Ve{ta~ko su{enje

FIZI^KE KARAKTERISTIKE VAZDUHA

3

Temperatura vazduhaC[ ]0 1009080706050403020100

597,0423,1293,0198,0130,182,951,130,417,39,44,8Maksimalna koli~inavodene pare g/m[ ]3

2NIGOS su{are



6/24

RELATIVNAVLA@NOSTVAZDUHA

Kao vaàn element kod su{enja drveta koristi se pojam relativna vla`nost vazduha i izraàva se u%. Relativna vla`nost vazduha je odnos teìne vodene pare koja se nalazi u 1 m vazduha i maksimalne

teìne vodene pare koju taj vazduh moè da primi, pri istoj temperaturi i pritisku.Zasi}en vazduh ima relativnu vla`nost 100%, a apsolutno suv vazduh 0%.Relativna vla`nost zavisi od temperature vazduha. Npr. ako se 1 m vazduha nalazi na temperaturi

od 40 C i sadrì vodenu paru 30g, on ima relativnu vla`nost:(30 / 51,1) x 100 = , pri ~emu je 51,1 uzet kao podatak iz prethodne tabele.

Ako bi se taj isti vazduh zagrejao na 60 C, tada bi njegova relativna vla`nost iznosila:(30 / 130,1) x 100 =

Smer kretanja vazduha zavisi od temperature. Zagrejan vazduh struji prema gore, jer je lak{i, ahladan naniè. Prolaze}i kroz sloàje rezane gra|e vazduh se hladi i vlaì. Tako ohla|en i vlaàn strujinaniè i vr{i se kondenzacija vi{ka vlage.

Voda u drvetu se nalazi u dva oblika i to kao slobodna i vezana voda.

nije vezana za drvo i nalazi se u me|u}elijskim {upljinama. Po{to nije hemijski

vezana za drvo, ona se relativno lako i odstanjuje (moè i centrifugiranjem).se nalazi u zidovima }elija i vezana je molekularnim silama. Zbog toga se vezana

voda znatno teè i sporije odstranjuje nego slobodna voda, i mogu}e je ukloniti samo isparavanjem.Utvr|eno je da sadràj vode u drvetu iznad 30% otpada na slobodnu vodu, a kad drvo ima vla`nost do 30%onda sadrì samo vezanu vodu. Ta granica od oko 30% vla`nosti drveta naziva se

.

izraàva se u % i ona predstavlja odnos teìne prisutne vode u drvetu i teìneapsolutno suvog drveta:

V = (m / m ) x 100 %

gde je: V - vlaga drveta u %m - te ina vode u gramimam - teìna apsolutno suvog drveta u gramima

Npr. ako se kaè da je vla`nost drveta 10%, to zna~i da u par~etu drveta koje bi apsolutno suvo teìlo 1000g, ima 100 g vode.

Vla`nost sirovog drveta zavisi od vrste drveta a moè se kretati i do 200%. Vrste drveta koje se kodnas primenjuju posle se~enja uglavnom sadrè vlagu od 50 100%.

Zavisno od primene, drvo se su{i do odre|ene vla`nosti i to:- {per plo~e 5 8%- muzi~ki instumenti 5 8%

- parket 8 10%- unutra{nji name{taj 8 10%- ba{tenski name{taj 13 16%- unutra{nja stolarija 10 12%- spoljna stolarija 11 14%

3

3

0

0

58,7%

23%

Sa pove}anjem temperature relativna vla`nost se smanjuje, dok smanjivanjem temperature,relativna vla`nost raste.

VODA U DRVETU

Slobodna voda

Vezana voda

ta~ka zasi}enostidrvnih vlakanaca

Vlaga drveta

V O

V

O

[ ]

3NIGOS su{are



7/24

UTEZANJE I BUBRENJE DRVETA

Utezanje

bubri

HIGROSKOPNOST I RAVNOTE@NA VLA@NOST DRVETA

ravnote`na vla`nost drveta

histereza

Nagla{avamo da je beskorisno i {tetno su{iti drvo niè od ravnote`ne vla`nosti koja odgovarasredini gde se drvo koristi.

u

Promena sadràja vezane vode uzrokuje promenu dimenzija drveta. Su{enjem dolazi do smanjenja(utezanja), a vlaènjem do pove}anja dimenzija (bubrenje).

te~e ravnomerno sa opadanjem vla`nosti u drvetu ispod 30% (ta~ka zasi}enosti drvnihvlakanaca). Veli~ina utezanja zavisi od strukture i vrste drveta, a kod istog drveta je razli~ita u odre|enimpravcima. Utezanje moè da iznosi i preko 10% u nekim pravcima, odnosno najve}e je u tangecijalnomsmeru, a najmanje u odnosu na smer drvnih vlakanaca.

Na veli~inu utezanja uti~e i na~in su{enja. Prirodno osu{eno drvo uteè se manje od ve{ta~kiosu{enog. Drvo osu{eno u su{ari pri visokoj temperaturi i vi{oj relativnoj vla`nosti vazduha uteè se vi{enego kod su{enja pri niìm temperaturama i sa manjom vlagom vazduha.

Kad osu{eno drvo upija vlagu pove}ava svoju zapreminu, odnosno , sve dok se ne dostigneta~ka zasi}enosti drvnih vlakanaca. Preko ove granice drvo ne bubri jer ne moè da primi vlagu iz vazduhaiznad ta~ke zasi}enosti.

Higroskopnost je osobina materijala da menja vla`nost pod uticajem vlage okolnog vazduha. Akodrvo ne sadrì vlagu ve}u od 30% (ta~ka zasi}enosti drvnih vlakanaca), ono ima osobinu higroskopnosti.To zna~i da, zavisno od vlage spolja{njeg vazduha, drvo moè da upija ili otpu{ta vlagu.

[to je vlaga u drvetu manja to je sila upijanja vlage iz vazduha ve}a. Tako|e, {to je relativna

vla`nost vazduha manja sila upijanja vlage iz drveta prema okolini je ve}a. Zna~i, zavisno koja je od ovedve sile ve}a, kretanje vlage moè biti iz drveta prema okolini (drvo otpu{ta vlagu), ili obrnuto (drvo upijavlagu).

Kad su ove dve sile jednake, nema kretanja vlage i to je onda . Drvostajanjem u odre|enom prostoru uvek teì da dostigne ravnote`nu vla`nost. Ono }e otpu{tati ili upijativlagu ako je njegova vla`nost ve}a ili manja od ravnote`ne. Jednom osu{eno drvo ispod ravnote`nevla`nosti ne moè vi{e primiti vlagu ta~no do ravnote`ne vla`nosti, ve} ne{to malo niù. Ova pojava sezove i iznosi oko 1 do 2 % vlage drveta.

Zato se treba pridràvati prethodnog poglavlja, gde su date kona~ne vlage su{enja, zavisno odprimene.

U slede}oj tabeli su date ravnote`ne vla`nosti drveta zavisno od temperature i relativne vla`nostivazduha. Tabela je data na osnovu psihrometarske metode, odnosno sadrì temperature suvog i vla`nogtermometra.

r

4NIGOS su{are



8/24


9/24

VE[TA^KO SU[ENJE DRVETA

Ve{ta~ko su{enje drveta ima {iroku primenu u drvnoj industriji. Za ve{ta~ko su{enje rezane gra|ekoriste se posebno opremljene prostorije koje se zovu su{are. U odnosu na primenjenu metodu razlikuje se

vi{e tipova su{ara, od kojih su naj~e{}e u upotrebi:- konvencionalne su{are- kondenzacione su{are- vakuumske su{are- mikrotalasne su{areZbog sloènijeg rukovanja i ve}ih tro{kova u opremi kod vakuumskih i mikrotalasnih su{ara, danas

se naj~e{}e upotrebljavaju konvencionalne i kondenzacione su{are.

Konvencionalan (klasi~an) na~in su{enja je do sada naj~e{}e primenjivan u praksi, jer su su{are utehni~kom smislu relativno jednostavne, ~ak i za velike kapacitete (preko 100 m gra|e). One ne zahtevajuspecijalno odràvanje, a problem velike potro{nje energije se ublaàva upotrebom drvnog otpada ilipiljevine kao pogonskog goriva za loènje kotla. Su{enje se obavlja razmenom unutra{njeg vla`nogvazduha sa spolja{njim.Treba naglasiti da se ovakve su{are preporu~uju firmama ve}eg kapaciteta, gde se drvni otpad pojavljuje uznatnim koli~inama.

Osnovni oblik klasi~ne su{are dat je na slici 1. Uz pomo} reverzibilnih ventilatora vazduh cirkuli{ekroz sloàj (sa promenom smera), a pritom prolazi preko greja~a (toplotnog izmenjiva~a), gde se popotrebi dogreva. Pod uticajem toplote, vlaga iz drveta odlazi u okolni vazduh. Zavisno od stepenaotvorenosti klapni, deo vla`nog vazduha izlazi kroz klapnu K ( ), a sa njim i vlaga iz drveta. Istovremenoista koli~ina sveèg vazduha ulazi kroz klapnu K On se me{a sa unutra{njim vazduhom, cirkuli{ekroz sloàj i ovaj proces kontinualno traje (sve dok traje su{enje).

Sve` vazduh koji ulazi u su{aru jehladniji (pogotovu zimi), pa greja~i uvek moraju da rade odre|enom snagom da bi odràvali potrebnutemperaturu unutar su{are. Logi~no je zaklju~iti da je potro{nja energije znatna

, pa se ona skoro redovno koristi iz kotla. Instalisana snaga sekre}e oko 3

1 - Klapne sa servo pogonom

KLASI^NE (KONVENCIONALNE) SU[ARE

3

Pogonski medijum kod konvencionalnih su{ara moè biti topla voda ili para.

K(K ).

Ravnomerna cirkulacija kroz svesloàjeve se postiè pomo}u podplafona izra|enog od aluminijuma.

(80 200 kWh/ m gra|eza ceo ciklus su{enja bez potro{nje kotla)

5 kW/ m gra|e. Cirkulacija vazduha zavisi od reìma su{enja, ali moè da ide i do 2.5 m/s.Zbog ovoga je kod klasi~nih su{ara potrebna ve}a snaga ventilatora (oko 0.18 kW/ m gra|e).

2 - Ventilatori za cirkulaciju3 - Greja~i (toplotni izmenjiva~i)4 - Podplafon (me|utavanica)5 - Sistem za vlaènje6 - Podstanica

2

1

1

2

3

3

3

3

4

2

5

1

K1 K2

1

6

6NIGOS su{are



10/24

"NIGOS-elektronik"proizvodiklasi~nesu{arerazli~itihkapaciteta.Tehni~kekarakteristikeklasi~nihsu{aradatesuutabeli.

Opremakojaseisporu~ujeuzsvakuodsu{arasesme{tauobjekatsu{are,kojimoèbitizidanilimonta`niodizolacionihpanela.Komandnorazvodniormarsepostavljavansu{areupogodnojprostoriji.

kWh/ m gra|e za ceo ciklus su{enja). Temperatura su{enja ide do 65 C. Cirkulacija se obavlja ujednom smeru, uz brzinu vazduha kroz sloàj do 1,5 m/s. Ovim se omogu}uje ravnomerno su{enje zasloàjeve do 4 m. Instalisana snaga ventilatora iznosi oko 0,15 kW/ m gra|e.

Vo|enje procesa su{enja moè biti automatom MC - 502R ili MC-1000, prema zahtevu korisnika.

2 - Usisna klapna3 - Ventilatori za cirkulaciju4 - Greja~i (toplotni izmenjiva~i)5 - Sistem za vlaènje

[ema jeftine klasi~ne(konvencionalne) su{are

EKONOMI^NEKLASI^NE (KONVENCIONALNE) SU[ARE

Ovo su su{are koje obezbe|uju kvalitetno su{enje svih vrsta gra|e uz najmanju potro{nju energije(do 100

Su{are su naro~ito pogodne tamo gde postoje problemi sa elektri~nom energijom, jer zbog malepotro{nje mogu da rade na agregat.

1 - Izduvna klapna

3 0

3

Slika 2.

Kapacitet Toplotna

snaga kotlaVentilatori

za cirkulacijuElektri~na

snagaOptimalne dimenzije

komore Prostor za slaganjeMODEL

SU[AREm3 kcal / h kW a(m) x b(m) x h(m) a(m) x b(m) x h(m)

VKS-40 30 50 160 000 5 x 630 7.5 4.6 x 8.2 x 5.1 4.6 x 6.5 x 4.1VKS-50 40 60 180 000 6 x 630 9.0 6.8 x 7.0 x 5.1 6.8 x 5.5 x 4.1VKS-60 50 70 240 000 7 x 630 10.5 6.8 x 8.2 x 5.1 6.8 x 6.5 x 4.1

VKS-60A 50 70 240 000 8 x 630 12.0 8.6 x 7.0 x 5.1 8.6 x 5.5 x 4.1VKS-80 70 100 280 000 9 x 630 13.5 8.6 x 8.2 x 5.1 8.6 x 6.5 x 4.1

VKS-100 80 120 320 000 10 x 630 15.0 8.6 x 9.5 x 5.1 8.6 x 7.5 x 4.1

Kapacitet Toplotna

snaga kotlaVentilatori

za cirkulacijuElektri~na

snagaOptimalne dimenzije

komore Prostor za slaganjeMODEL

SU[AREm3 kcal/ h kW a(m) x b(m) x h(m) a(m) x b(m) x h(m)

NKS-10 8 15 40.000 4 x 450 1.6 4.6 x 4.0 x 3.0 4.6 x 3.0 x 2.4NKS-20 15 25 80.000 4 x 560 3.0 4.6 x 6.0 x 4.0 4.6 x 4.5 x 3.2NKS-30 25 35 120.000 4 x 630 6.0 4.6 x 6.5 x 5.1 4.6 x 5.0 x 4.1

3

4

5

1

2

7NIGOS su{are



11/24

KONDENZACIONE I KOMBINOVANE SU[ARE

Kondenzacione

Slika3.

su{are pripadaju novijim tehnologijama su{enja drveta. Kod njih se kondenzacijomizdvaja vlaga iz drveta, pri ~emu nema razmene sa spolja{njim vazduhom. Uz minimalnu potro{nju energije

(100 250 kWh/ m gra|e za ceo ciklus su{enja) ostvaruje se veoma kvalitetno i dovoljno brzo su{enje svihvrsta gra|e. Ne zahtevaju kotlovsko postrojenje - minimalno investiranje, i rade automatski (bez prisustvarukovaoca).Posebno dobre rezultatedaju kodsu{enja neparene gra|e (bukva, jasen itd).

Su{are koje proizvodi "NIGOS - elektronik" su potpuno automatske, {to zna~i da se uz opremu dobija itehnologija su{enja.

Najva`niji deo kondenzacionih su{ara je toplotna pumpa. Osnovni delovi toplotne pumpe su"SCROLL" kompresor (kao medijum se koristi gas R134a), ispariva~ (hladni deo), kondenzator (topli deo),ventilatori toplotne pumpe i elektro greja~i. Greja~i rade u fazi zagrevanja da bi se postigli optimalni uslovi(temperatura i vlaga) u su{ari, nakon ~ega po~inje proces su{enja. Kada po~ne su{enje oni se veoma retkouklju~uju. Vazduh koji cirkuli{e unutar su{are (pomo}u ventilatora za cirkulaciju) apsorbuje vlagu iz drveta iprolazi kroz toplotnu pumpu. Ventilatori toplotne pumpe ovaj vazduh usmeravaju od hladnog ka toplomdelu iambijentu. Na hladnom delu (ispariva~) vr{i se kondenzacija vlage iz vazduha i kondenzat se odvodi vansu{are. Topli deo (kondenzator) slu`i za dogrevanje vazduha u su{ari bez uklju~ivanja greja~a. Osu{eni izagrejani vazduh se ponovo vra}a u komoru su{are. Voda iz drveta se na ovaj na~in izvla~i bez razmene saspoljnim vazduhom, tako da je potro{nja energije minimalna. U slu~aju previsoke vlage ili temperature ukomori,povremenosevr{irazmenavazduhasaspolja{njim.Principradasu{aredatjenaslici3.

Vo|enje procesa su{enja se vr{i preko automata specijalno proizvedenog u firmi. Automat posedujeprograme su{enja za sve vrste drveta i vodi proces automatski. Optimalne uslove za proces su{enja, automatostvarujeregulacijomtemperatureivla`nostivazduha,anabazimerenjavlageudrvetu.

1-Toplotnapumpa

[emakondenzacione su{are

3

2-Odlivkondenzata3 - Otvori za usisavanje hladnog

i vla`nog vazduha iz su{areu toplotnu pumpu

4 - Otvori za uduvavanje suvogi zagrejanog vazduha iztoplotne pumpe u su{aru

5-Sistemzavla`enje6-Toplotniizmenjiva~

(zakombinovanesu{are)7-Ventilatorizacirkulaciju8-Sistemzarazmenuvazduha

(usisneiizduvneklapne)

6

7

5

8

8NIGOS su{are



12/24

Osnovne prednosti su{ara:

- Su{enje svih vrsta gra|e bilo koje po~etne vlage

- Izuzetan kvalitet su{enja, jer nema pucanja, skorelosti, krivljenja, promene boje (posebno sudobre za su{enje neparenih materijala svetlih boja)

- Obezbe|uju ravnomernost su{enja u celom sloàju- Ne zaga|uju okolinu- Instalisana snaga je do 1 kW/ m gra|e- Minimalna potro{nja energije - nema razmene sa spoljnim vazduhom- Prosek potro{nje je 30 50% od instalisane snage- Cirkulacija vazduha kod kondenzacionih su{ara je manja nego kod klasi~nih, pa je potrebna snaga

ventilatora kod kondenzacionih su{ara manja nego kod klasi~nih- Nije potreban kotao, niti prisustvo rukovaoca kao kod klasi~nih su{ara - automatsko vo|enje

procesa su{enja- Su{enje je dovoljno brzo, jer temperatura ide i do 60 C- Mogu}nost povezivanja vi{e su{ara na ra~unar i daljinskog vo|enja procesa su{enja, jer svaki

automat ima komunikaciju

Ako u kompleksu gde je su{ara postoji kotao, onda ima smisla ugradnja toplotnih izmenjiva~a. Nataj na~in su{ara postaje i ima slede}e karakteristike:

- Za fazu zagrevanja i eventualnog dogrevanja u toku su{enja ne koriste se elektro greja~i.

- Za slu~aj lo{e stuje (velike varijacije ili ~esti prekidi u zimskom periodu), su{enje moè da seodvija na klasi~an na~in. U tom slu~aju toplotne pumpe se isklju~uju a elektri~na energija se koristi samoza pogon ventilatora. U ovoj varijanti i agregat moè da pogoni su{aru, ako struje nema duè vreme.

- Kad je u pitanju potpuno sirova gra|a kori{}enjem ovakvog tipa su{are pove}ava se brzinasu{enja.

Kombinovana su{ara objedinjuje dobre karakteristike kondenzacione i klasi~ne (konvencionalne)su{are. Time se, za najkra}e vreme, postiè najkvalitetnije su{enje uz minimalnu potro{nju energije

kondenzacionih

kombinovana

3

0

ORIJENTACIONA VREMENA SU[ENJA ZA KONDENZACIONE (KOMBINOVANE) SU[ARE

* Ova vremena su{enja mogu se posti}i samo u kombinovanim ili klasi~nim su{aramaKod klasi~nih i kombinovanih su{ara realno vreme su{enja je ne{to kra}e, a kod kondenzacionih u

zimskim uslovima ne{to duè.

SU[ENJE U DANIMA SA 70% NA 10% I SA 40% NA 10% VLAGEZA ODRE\ENU DEBLJINU DRVETA

25mm 38mm 50mm 70mmVRSTA

DRVETAsa 70%na 10%

sa 40%na 10%

sa 70%na 10%

sa 40%na 10%

sa 70%na 10%

sa 40%na 10%

sa 70%na 10%

sa 40%na 10%

Hrast 20 13 35 22 52 32 75 52Jasen 15 10 25 15 38 24 60 42Bukva 10 7 16 11 25 16 41 28

Breza, topola 6* 4* 11 8 14 10 21 14Bor,jela,smr~a 6* 4* 9 7 12 9 18 13

9NIGOS su{are



13/24

"NIGOS - elektronik" proizvodi su{are razli~itih kapaciteta. N

Komora su{are mo`e biti zidana ili monta`na od izolacionih panela. Toplotna pumpa sa energetskorazvodnim ormarom se postavlja van su{are u pogodnoj prostoriji a ostala orema u komoru su{are.

Specifikacija opreme koja se isporu~uje za svaku su{aru:

- Toplotne pumpe (broj i tip prema veli~ini su{are) sa ugra|enim elektro greja~ima- Ventilatori za cirkulaciju- Sistem za razmenu vazduha (izduvna klapna sa ventilatorom, usisna klapna)- Energetsko razvodni ormar (ERO)- Automat za automatsko vo|enje procesa su{enja- Komplet za merenje temperature, ravnote`ne vlage u vlage u drvetu (razvodne kutije, sonde i

kablovi)- Sistem za vla`enje (filter, elektromagnetni ventil, prskalice, crevo, sitan pribor...)- Toplotni izmenjiva~ za kombinovane su{are

ajoptimalnije su{are su za 20 80 mgra|e.

3

Kapacitet Toplotne

pumpeVentilatori

za cirkulacijuInstalirana

snaga Potro{nja

Optimalne dimenzijekomore

Prostor za slaganjeMODELSU[ARE

m3 kcal / h kW kWh/h (a x b x h) (m) (a x b x h) (m)NIGOLUX-12 8 15 1 x TP-12 4 x 450 10 4 4.6 x 4.0 x 3.0 4.6 x 3.0 x 2.4NIGOLUX-20 15 25 1 x TP-20 4 x 560 18 8 4.6 x 6.0 x 4.0 4.6 x 4.5 x 3.2NIGOLUX-30 25 35 1 x TP-30 4 x 630 24 11 4.6 x 6.5 x 5.1 4.6 x 5.0 x 4.1NIGOLUX-40 30 50 2 x TP-20 6 x 630 36 16 6.8 x 7.0 x 5.1 6.8 x 5.5 x 4.1NIGOLUX-60 50 70 2 x TP-30 8 x 630 48 22 8.6 x 7.0 x 5.1 8.6 x 5.5 x 4.1NIGOLUX-80 70 100 3 x TP-30 9 x 630 70 32 8.6 x 8.2 x 5.1 8.6 x 6.5 x 4.1

10NIGOS su{are



14/24

KOMORA SU[ARE

Za pravilan rad opreme, kvalitetno su{enje i optimalan utro{ak energije, komora su{are je najbitnijifaktor. Komora se moè izraditi kao zidani objekat ili od gotovih izolacionih panela.

U osnovi, komora mora biti na zdravoj podlozi, ~vrste konstrukcije, dobro hidro i toplotnoizolovana, sa vratima prilago|enim za efikasno nalaganje (ru~no, vilju{karom ili vagonetom).

POD SU[ARE

Pored dobre izolacije, za pod je bitno da ima i dobru nosivost. Za ru~no nalaganje potrebna jenosivost od minimum 2t / m , a za nalaganje vilju{karom dvostruko i vi{e ve}a nosivost.

Ako se radi novi pod, najbolje je uraditi ga na slede}i na~in:- podloga od 20 cm {ljunka- "mr{av" beton debljine 15 cm- hidroizolacija: kondor- termoizolacija: tvrdo presovani stiropor debljine 3 cm- PVC folija- jak nabijeni armirani beton debljine 8 10 cm za nalaganje vilju{karom; 5 8 cm za ru~no

nalaganje- obavezan nagib prema mestu za odliv kondenzata (0,5 1) %

ZIDOVI SU[ARE

Zidovi se izra|uju od kvalitetne opeke ili blokova debljine 24 cm, a najbolje od siporeks blokova

debljine 20 cm. Spolja se malteri{e obi~nim ili cementnim malterom, a iznutra obavezno vr{i izolacija.Jedan od jeftinijih na~ina termoizolacije je :

- stiropor debljine 5 cm- PVC folija- Al lim debljine 0,5 0,8 mm

TAVANICA SU[ARE

Tavanica moè biti klasi~na betonska ili od drvenih greda. Oblaganje tavanice se izvodi na istina~in kao i kod zidova, s tim {to termoizolacija treba biti bar 50% deblja nego kod zidova, osim ako iznad

tavanice ne postoji druga prostorija.

VRATA SU[ARE

Vrata su najkriti~niji element objekta su{are, jer uz laku pokretljivost moraju obezbediti kvalitetnuizolaciju i dobro dihtovanje. Najbolje je da budu izra|ena od poliuretanskog panela debljine 80 mmobostrano obloènim Al limom, plastificiranim. Po obodu vrata mora se staviti profilisana guma (najboljesilikonska) zbog boljeg prijanjanja i dihtovanja. Gumu najbolje staviti i prema unutra{njoj i premaspolja{njoj strani.

Veli~ina, poloàj i na~in otvaranja vrata zavise od poloàja objekta i na~ina nalaganja. Ako se kod

pune komore kroz glavna vrata ne moè pri}i do toplotne pumpe, onda obavezno napraviti mala pomo}navrata na odgovaraju}em mestu.

2

Vrata na su{ari moraju imati i mogu}nost otvaranja iznutra bez upotrebepomo}nih sredstava (alata i sli~no). Ukoliko se zaklju~avaju katancem ili klju~em, pri ulasku u su{aru sasobom obavezno poneti katanac ili klju~.

11NIGOS su{are



15/24

KOMORA SU[ARE OD PANELA (MONTA@NA VARIJANTA)

NIGOS - elektronik svojim kupcima nudi i mogu}nost izbora monta`ne komore za su{enje. Uslu~aju da se korisnik opredeli za monta`nu varijantu komore, ima obavezu da postavi betonsku podlogu

(sve {to je navedeno za pod komore kod zidane varijante na prethodnoj strani, vaì i ovde) i dovede struju ivodu, a ekipa NIGOSA podiè komoru za su{enje u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Osnovne karakteristike ovih komora su:

KOMORA SU[ARE- komora su{are radi se kompletno od AL-konstrukcije i inox zavrtnjeva (kvalitet A2).- obloge su od emboksiranog AL- lima.- izolacija zidova i krova je od tvrdo presovane kamene vune (tervol) debljine 100mm.

VRATA SU[ARE:- vrata su kompletno od aluminijuma, i to okvir od specijalnog profila, koji se proizvodi u

fabrici NISSAL- Ni{, a ostalo od emboksiranog Al lima ispunjenim tvrdo presovanom kamenom vunom(tervol) debljine 100mm.

- na zidane objekte ugra|uje se Al okvir({tok)- podizanje i pomeranje vrata vr{i se mehanizmom, koji klizi po {inama- zajedni~ki mehanizam opsluùje vi{e su{ara- kontrolna vrata su tako|e od Al, i osigurana da se otvaraju i iznutra.

12NIGOS su{are



16/24

UPUTSTVO ZA UPOTREBUI BEZBEDAN RAD

SU[ARE

NIGOS su{are

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo e 12; tel/fax: +381 18 / 211 212, 217 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@


17/24

OBAVEZE KORISNIKAPRI KORI[]ENJU KOMORE ZA SU[ENJE SA PRIPADAJU]OM OPREMOM

U POSTUPKU SU[ENJA DRVETA (DRVENE GRA\E)

PRESVAKOGSU[ENJA:

1. Detaljno o~istiti komoru za su{enje. Proveriti da nije zapu{en otvor za odliv kondenzata.2. Izvr{iti kontrolu ispravnosti rada ugra|ene opreme. Naro~ito obratiti pa`nju na ispravnost

rada sistema za vlaènje. Po potrebi o~istiti prskalice za vodu od kamenca kako bi se osiguralo ravnomernoi kvalitetno vlaènje gra|e tokom su{enja.

3. Sloìti drvenu gra|u u komoru za su{enje.4. Postaviti sonde za merenje vlage u drvetu i uklju~iti ih u za to predvi|ena mesta.5. Zatvoriti glavna vrata na komori su{are.6. Uklju~iti automat za vo|enje procesa su{enja.7. Podesiti na automatu odgovaraju}e parametre za su{enje gra|e koja je sme{tena u komoru

za su{enje (tip drveta, reìm rada, debljina, kona~na vla`nost, temperatura hla|enja, kondicioniranje).8. Na automatu postaviti u aktivno stanje sve sonde za merenje vlage u drvetu.

ZA VREME SU[ENJA:

Nekoliko puta dnevno proveriti na automatu da nije do{lo do situacija upozorenja ili alarmnihsituacija.

KRAJ SU[ENJA:

1. Od{krinuti glavna vrata na komori za su{enje.2. Nakon 10 do 12 sati otvoriti glavna vrata na komori.3. Isprazniti komoru a suvu gra|u smestiti u za to namenjen (zatvoreni) prostor ili uklju~iti u

proces dalje obrade.

9. Startovati su{enje (videti stranu 25).Za detaljnije obja{njene pode{avanja parametara automata i startovanje su{enja

pogledati priloèno uputstvo za rad automata za vo|enje procesa su{enja.Napomena:

13

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Te/fax: +381 18 / 11 212, 17 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@2 2

NIGOS su{are


18/24

POSTAVLJANJE I RASPORED SONDI ZA MERENJE VLAGE U DRVETU

Sonde su izra|ene od ner|aju}eg ~elika. Posle su{enja se vade iz gra|e i koriste se za slede}e

su{enje.

dubina prodiranja ne sme da bude manja od 1/3 debljine gra|e, a

najbolje je da bude do 1/2 debljine gra|e

Ceo proces su{enja rezane gra|e vodi se na osnovu izmerenog proseka vlage u drvetu, koji sedobija sa osam mernih mesta (sondi). Zato je od izuzetnog zna~aja pravilno postavljanje i raspored sondi u

sloàju.

reporu~ene dimenzije

Jedan par sondi se koristi za jedno merno mesto. Sonde se postavljaju popre~no na gra|u (dasku)na me|usobnom rastojanju od 30 do 35 mm (optimalno 32 mm). U dasci se prvo zabu{i par rupa burgijom

Nakon toga se sonde zakucaju upripremljene rupe, pri ~emu

. Kod tanje i mek{e gra|e ne treba bu{iti otvore, ve} se sondedirektno zakucavaju u gra|u.

riklju~nog kabla se priklju~uju u razvodnu kutiju koja se nalazi na zidu unutar su{are.

P sondi za merenje vlage u drvetu su:30 mm za rezanu gra|u debljine do 40 mm (tanja gra|a)45 mm za rezanu gra|u debljine preko 40 mm (deblja gra|a)

3.2 (3 3.5) mm, do dubine koja je 15 mm kra}a od duìne sonde.

Na slici je dat primer postavljanja sondi.Nakon postavljanja sondi priklju~iti kabl za sonde i to tako {to se buksne na jednom kraju kabla

priklju~uju u rupe koje se nalaze na vrhu sondi za merenje vlage u drvetu. Buksne na drugom krajup

UGLBH1

BH2

BH3

BH4

DS-04

LIYCY 10x0. mm34 2

Koaxial

17

25mm

30 mm 35

50mm

priklju~ni kablsonde za drvo

sonda za drvo

ETF - K

2 x 0,75mm2

14

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Tel/fax: +381 18 211 212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

NIGOS su{are


19/24

Napomena:Sonde za merenje vlage u drvetu se uvek postavljaju popre~no na gra|u (dasku). Pri tome treba voditi

ra~unada one budu udaljene od~ela dasakaminimalno 50 cmilivi{e.Kod gra|e koja je uà (parketna friza i sli~no) sonde za merenje vlage se postavljaju uzdu`no. Ukoliko

bi ih postavljali popre~no bile bi suvi{e blizu ivice gra|e pa bi do{lo do gre{aka u merenju vlage u drvetu, asamimtimidolo{egvo|enjaprocesasu{enja.

Poloàj sondi u dasci Poloàj sondi u frizi(uskielementi)

Sonde za merenje vlage u drvetu se postavljaju prilikom slaganja gra|e u sloàj i raspore|uju tako dasloàj bude "obuhva}en" {to ravnomernije po duìni, {irini i visini. Po{to se gra|a na bo~noj strani sloàjanajbrè su{i jer tu dolazi najsuvlji vazduh i sa najve}om brzinom, sonde je potrebno postaviti tako da buduudaljene minimalno 50 cm od bo~nih strana sloàja. Primer postavljanja sondi u sloàju, sa minimalnimudaljenjimaodsvihstranasloàja,datjenaslede}ojslici.

Merenje vlage u drvetu pomo}u ru~nog (prenosnog) vlagomera, tj. trenutno merenje, je ta~nije negoneprekidno merenje vlage u drvetu (pomo}u fiksnih sondi) koje se koristi pri celom toku su{enja drveta usu{ari.

Po zavr{enom su{enju, kondicioniranju i hla|enju drveta (do zavr{ne temperature), nakon izlaska

gra|e iz su{are, su{ioni~ar treba da proveri vlagu u drvetu onih dasaka u kojima su bile sonde za merenje vlagetokom procesa su{enja i to {to bliè tim sondama. Izmerene razlike u vlazi drveta se mogu korigovati prilikomslede}eturesu{enja(postavljanjemodgovaraju}ekona~nevla`nostinaautomatuzavo|enjeprocesasu{enja).

sonda

~elo

sonda

min 50 cm

toplotna

pumpa

S1

S2

S3

S4

S5

S6 bo~nastranas

loà

ja

~eona strana sloàja

{irina sloàjamin 50 cmmin 50 cm

~eonastranas

loà

ja

S2

S3

S4

S6

bo~na strana sloàja

duìna sloàja

visina

sloà

ja

S1

S5

min 50 cmmin 50 cm

15NIGOS su{are



20/24

SLAGANJE REZANE GRA\E U SLO@AJ

okraj~ene gra|e

Slika 1.

letvice

debljinu letvice

Uspeh su{enja rezane gra|e u velikoj meri zavisi od na~ina slaganja u sloàj. êsto se doga|a da sesu{enje ne obavi kvalitetno zbog nestru~nog i nekvalitetnog slaganja rezane gra|e. Za proces ve{ta~kog

su{enja rezane gra|e veoma je zna~ajno da se gra|a tako pripremi da joj je {to ve}a povr{ina u kontaktu savazduhom. To se omogu}avatako {to se u zavisnosti od vrste drveta i dimenzija gra|e formiraju razli~iti oblicisloàja.

Kod razlikuju se tipovi sloàja za ~etinarsku gra|u u odnosu na sloàje gra|e li{}ara.Kod ~etinarskih vrsta obi~no je duìna sloàja jednaka duìni gra|e (sl. 1.a)), dok se kod li{}ara formiraju tkz.produèni (zbirni) sloàji (sl. 1.b)). Ovo je uslovljeno tehnologijom rezanja gra|e, odnosno njenim krojenjemusledizbacivanjagre{aka.Daskeseslaùjednadodrugekaonaslici2.a).

a) b)

[ematski prikaz sloàja kod ~etinarske (a) i li{}arske gra|e (b)

Za ostvarivanje vertikalnog razmaka u sloàju, odnosno za odvajanje pojedinih redova koriste se. Debljina letvica zavisi od debljine gra|e. Za tanju gra|u se koriste tanje letvice, a za deblju - deblje.

Optimalnadebljinaletvica, zavisno od debljine gra|e,moè se izra~unati po formuli:s=10+0.3xd(mm)

gdeje: s-debljinaletvicaumm,a d-debljinarezanegra|eumm.Najbolje je izabrati jednaku polovini debljine gra|e kojase su{i.Po{toje neprakti~no

imati letvice razli~itih debljinanajbolje je izabrati letvice slede}e debljine:

Kod pri slaganju se javljaju i horizontalni razmaci pored vertikalnih, {to smanjujekapacitetpunjenja su{are.

Kod su{enja (posebno kod tvrde gra|e) poèljno je ostaviti horizontalnerazmake(2do3cm)dabivazduhmogaodastrujikaonaslici2.b),bezobziradalijegra|aokraj~enailine.

a) b)Slaganje gra|e bez horizontalnih razmaka (a) i sa horizontalnim razmacima (b)

15 mm za rezanu gra|u debljine do 30 mm (tanka gra|a)25mm za rezanu gra|udebljine od 31do60 mm(gra|asrednje debljine)40mm za rezanu gra|udebljine preko 60mm (debela gra|a)Ukolikosesu{ihrast,preporu~ljivojedaletvicebuduidebljeoddatih.

neokraj~ene gra|e

gra|e deblje od 60 mm

Slika 2.

Napomena:

16NIGOS su{are



21/24

[irina letvica duìnatrebadaje ve}aoddebljine barza 1 cm, dok trebadaodgovara {irini sloàja.

neka daska viri, kako po duìni, tako i sa bo~ne strane, po{to to smeta pravilnom strujanju vazduha, pa se sloàjnejednako su{i.

a)

Kao materijal za izradu letvica naj~e{}e se koristi ~amovina, re|e topola i bukva, a nikada hrast jerdolazi do bojenja kontaktne povr{ine izme|u letvica i gra|e taninom koji se izlu~uje. Tako|e, materijal zaizraduletvicamorabitifiziolo{kizdrav,dasenebieventualnozarazasaletvicaprenosilanagra|u.

zavise od debljine gra|e - kod tanje gra|e moraju biti manji, akod deblje mogu biti ve}i jer je kod ovakve gra|e manja opasnost od podu`nog krivljenja i vitoperenja. (Kodli{}ara razmak letvica je manji nego kod ~etinarske gra|e). Zavisno od debljine gra|e preporu~uju se slede}ihorizontalnirazmaci(tabela1):

90 cm za rezanu gra|u debljine preko 50 mm60 cm za rezanu gra|u debljine od 30 do 50 mm (tabela 1)50cm zarezanugra|udebljineod25do30mm

Ukolikojegra|atanjaod25mmisklonavitoperenju,razmaknetrebadabudeve}iod40cm.

Veoma je bitno da se prilikom formiranja sloàja letvice postavljaju strogo jedna iznad druge (sl. 3.a)),kakoutokusu{enjanebido{lodotrajnogdeformisanjagra|e.

a) b)Na~in postavljanja letvica kod formiranja sloàja: a) pravilno, b) nepravilno

Za kvalitet su{enja veoma je va`no da ~eone i bo~ne strane moraju biti ravne; ne sme se dozvoliti da

Kod slaganja rezane gra|e nejednake duìne najduè daske se postavljaju na spoljne stranesloàjaaizme|unjihslaùsekra}edaske,naizmeni~nosa~elimaporavnatimsa~eonomstranomsloàja.

b) c)

[ematski prikaz poravnatih (a) ineporavnatih (b) ~ela sloàja i uticaj neporavnatebo~neravni sloàja na cirkulaciju vazduha (c)

Horizontalni razmaci izme|u letvica

Slika 3.

Slika 4.

ÊLO

ÊLO

tok

vazduha

17NIGOS su{are



22/24

Ako se sloàjpostavlja na vagonet, u tomslu~aju du ina sloàja treba da odgovara du ini vagoneta. Naslici 5. dati su primeri pravilnog i nepravilnog re|anja sloàja na vagonet. Na slici 5.a) je prikazana pravilnoodabrana duìna sloàja. Na slici 5.b) imamo nepravilno odabranu duìnu sloàja pa dolazi do deformacijegra|e.Na slici 5.c) letvice nisu pravilno postavljene,odnosno horizontalni razmaci izme|unjih nisu jednaki.

a) b)

Pravilno (a) i nepravilno (b i c)postavljanjesloàjanavagonet

c)

Slika 5.

Prilikom slaganja gra|e u sloàjtreba voditira~una da se zaostala piljevina na daskama ne unosiu su{aru. Potrebno je piljevinu odstaniti vansu{are mehani~kom putem, pa tako o~i{}ene daske re|ati usloàj.

18NIGOS su{are



23/24

PUNJENJE SU[ARE

Slika 6.

Punjenje su{are se moè obaviti ru~no,vilju{karom ili vagonetom. Kod ru~nog

punjenja, kao i kod punjenja vilju{karompotrebno je predhodno na pod su{are postavitigredice (p.p. 10 x 10 cm) na me|usobnomrastojanju datom u tabeli 1. Na gredicama seformira sloàj, kao {to je obja{njeno uprethodnomtekstu.

Da bi se obezbedila dobra cirkulacijavazduha u su{ari potrebno je ostaviti dovoljanrazmak izme|u toplotne pumpe i sloàja(minimalno 50 cm), kao i izme|u bo~ne stranesloàja i zida su{are. [to je sloàj ve}i razmakizme|u bo~ne strane sloàja i zida su{are trebada bude ve}i. U praksi se kao minimalnorastojanje uzima 1/6 visine sloàja. Udaljenje~eonih strana od zidova su{are treba biti {tomanje. Ukoliko su udaljenja ve}a od 20 cm, trebastaviti pregrade od poda do nosa~a ventilatora davazduh ne bi strujao kroz ove prazne prostore jerse time smanjuje cirkulacija vazduha kroz sloàjpajetimeilo{ijesu{enjegra|e.

Visina sloàja treba da bude do nosa~a

ventilatora. Ukoliko to nije slu~aj treba postavitipregradu od sloàja do nosa~a ventilatora ~imesespre~avanepravilnacirkulacijavazduha.

U su{aru se moè smestiti i manje gra|e nego {to je njen kapacitet, ali ne manje od 70% ukupnogkapaciteta. U tom slu~aju pri formiranju sloàja treba izbe}i "prazne prostore" da ne bi do{lo do smanjenjacirkulacijevazduhakrozsloàjidousporenogsu{enja.Primeriovakvihpunjenjadatisunaslici6.

a) b)Ispravno (a) i neispravno (b) punjenje su{are

top

lotna

pumpa

to

plotna

p

umpa

to

plotna

p

umpa

top

lotna

pumpa

bo

~nastran

a

sloà

ja



max 20 cm

max 20 cm

toplotna

pumpa

min1/6

visinesloàja

min 50 cm

gredice

bo

~nastrana

sloà

ja

min1/6

visinesloàja


toplotna

pumpa

min 50 cm

19NIGOS su{are



24/24

NEKOLIKO PRAKTI^NIH SAVETA

NIKADA

USKLADI[TENJE OSU[ENOG DRVETA

Sloàjrezanegra|eformiranzasu{enjeusu{aritrebabitisastavljenodistovetnegra|e:a)posadràjuvlageupojedinimdaskama

b)podebljinigra|ec)potipudrvetaUkolikojesloàjsastavljenodistovetnegra|e,su{enjejenajbrèinajbolje.Upraksiseme|utimjavlja

potreba za formiranjem sloàja koji nije sastavljen od istovetne gra|e (zbog iskori{}enja kapaciteta su{are,potreba u proizvodnji za raznovrsnom gra|om, itd.)

Ukoliko se formira sloàj od gra|e iste po debljini i tipu drveta a razli~itog sadràja vlage u pojedinimdaskama (razlika 20% ili vi{e), vla`niju gra|u stavljati bliè bo~noj strani su{are i u gornjoj polovini sloàja({to bliè vrhu). Tu je cirkulacija vazduha ve}a pa }e se gra|a brè su{iti. Sonde za merenje vlage u drvetu uve}embrojupostavitiuvla`nijugra|u.

Ukoliko se formira sloàj od gra|e razli~ite po debljini a iste po tipu drveta, sonde za merenje vlage udrvetu u ve}em broju postaviti u deblju gra|u. Proces su{enja u ovom slu~aju treba voditi prema debljoj gra|i,tj.kao da seu su{ari nalazisamo debela gra|a. Na taj na~in su{enje ide ne{to sporije, ali se izbegavaju o{te}enjakoja bi se mogla javiti u debeloj gra|i ako bi se proces su{enja vodio po programu su{enja tanje gra|e. Naprimer, ako se sloàj formira od ~amove gra|e i to od srednje (debljine od 31 do 60 mm) i debele (debljinepreko60mm)tadaprogramnaautomatutrebapostavitinasu{enje~amovegra|epreko60mm.

Ukoliko se formira sloàjmeke gra|e (~amovina, lipa, topola) sastavljen od "colovne"gra|e i "petice",tada "colovnu" gra|u slaèmo u sendvi~ (dve daske jedna na drugu) tako da se dobija istovetna gra|a podebljini("petica").Uprogramunaautomatupostavljasesu{enjegra|ezadebljinuod31do60mm.

Praksa je da se "colovna" ~amova gra|a uvek slaè u sendvi~, ~ak i kada je ceo sloàj sastavljen od"colovne"gra|e,aprocessu{enjasevodiprema"petici".Za druge tipove drveta ovo ne vaì, tj. svaki red dasaka razdvajamo od drugog letvicama kao {to je

opisanoupoglavlju"Slaganjerezanegra|eusloàj".

Izbegavati formiranje sloàja od razli~itih tipova drveta. Ukoliko je to neophodno sloàj mora bitiformiranoddrvetapribli`ne"tvrdo}e",aprocessu{enjavoditiprematvr|emdrvetu.

ne me{ati hrast sa bilo kojim drugim tipom drveta u istom sloàju (ciklusu su{enja). Nepreporu~uje se ni formiranje sloàja hrastovih dasaka razli~ite debljine. Hrastova gra|a treba da bude istedebljine.Ukolikotonijeslu~ajsu{enjesemoèznatnoproduìti.

Osu{enu gra|u treba uskladi{titi u zatvorenoj prostoriji i to slaganjem bez letvica. Prostoriju treba zimizagrevati, tj. moraju se stvoriti isti uslovi mikroklime koji vladaju u proizvodnoj hali. Uskladi{tenje osu{enogdrveta na otvorenom prostoru ili u {upama nije preporu~ljivo. Ukoliko se o ovome ne vodi dovoljno ra~una,vla`nost osu{ene gra|e se moè znatnopove}ati.

20NIGOS su{are


susare za drvo

Documents