SVE SE MOZE IZMERITI, SEM LEPOTE LJUDSKE DUSE

SVE SE MOZE IZMERITI, SEM LEPOTE LJUDSKE DUSE

Noseni brzom rekom zivota, borimo se protiv ogromnog kamenja koje nas sputava. Grabimo korak po korak u buducnost. Nase ruke su punhe vremena koje nas sustize i vetra koji nas moze uhvatiti. Ali toj nasoj buducnosti prilazimo kao zreliji i odlucniji sa jasnije sagledanom stvarnoscu.

Od trena kada prvi put ugledamo svetlost, tezimo ka ispunjenju zelja i ciljeva, upoznajemo se sa carima zivota i koristimo ih kako bi osetili zadovoljstvo. Spremni smo sve da zrtvujemo kako bi postali vlasnici neceg najlepseg, najdrazeg od cega zastaje dah. Tezimo i sanjamo o savrsenstvu. Ponekad duboko u sebi, razmisljamo o jednoj izuzetnoj ljudskoj osobini koja zanosi i zari srca, o lepoti. Ona je tajna, tajna duboko skrivena u ljudskoj unutrasnjosti. Tajna scucurena u nama koja strpljivo ceka da bude otkrivena. Za njom treba tragati i pronaci je. Ona je kao zrak sunca koji stidljivo proviruje kroz oblake, posle prolecne kise. Zrak koji iako nedostizan i neuhvatljiv obasjava i dotice svojom lepotom. Sa lepotom se susrecemo svaki dan, vise sa onom fizickom, jer nju je lakse prepoznati nego duhovnu. Ali upravo ta duhovna lepota je ono sto je bitno, ono sto se racuna. Nju je teze uociti. Potrebna je jaka, iskrena zelja ne bi li nam se prikazala lepota nasih dusa.Dusa je posebna supstancija koja je razlicita od tela i telo sluzi dusi da bi se se preko njega manifestovala. Ona je duhovna i individualna supstancija koja cini nasu pokretacku snagu.

Covek nije najsavrsenije bice-(materija), ali u zavisnosti koliko zali da upozna i spozna sebe, toliko ce upotrebljavati i gospodariti svojom dusom.ovek se nadjeu tom svom teitu, ali brzo odatle iskoi. Razlog za to je to potpada pod uticaj sopstvenih zabluda, sitnih zadovoljstava, svojih slabosti, potpada pod uticaj zemljine tee, oseti se umoran i tezak i kao da nita nije vredno truda, lake je tako, uzme litru alkohola i ivot postaje lepi, zaborav je lep, najgore to ovek zaboravi da to mesto uopte postoji i gde se nalazi i kako je na tom mestu sve jasno kao dan.Put do ljudske duse nije komplikovan, vec mi sami cnimo da tako bude.Zapravo od nas samih zavisi koliko zaista zelimo da zavirimo u svoju dusu, koliko duboko da zakopamo ne bi li je otvorili i koliko smo zapravo spremni na to na sta naidjemo kopajuci po njoj. Dok god to sa sobom ne razcistimo , grebacemo po njenoj povrsini.Kada bi covek mogao da upravlja sobom,svojim osecanjima,psihom,dusom,savrseno i bez greske,onda covek ne bi bio ono sto jeste.Nase slutnje,radoznalost premaneispitanom navode nas na nova istrazivanja kroz koja ucimo,saznajemo,dalje se razvijamo.Covek jeste najrazvijenije i najslozenije bice ali ne mislim da je savrsen.Mi uporno tezimo ka tom savrsenstvu i svakim korakom kako smo mu blizi tako bezimo sami od sebe.U onom momentu kada budemo savrseni i imali "sve na dugme"bicemo tolikoudaljeni od prirode,da se ni ljudima necemo moci zvati.Zasto se uporno trudimo da objasnimo postojanje duse?Dovoljno je da je osetimo.Dusa je nista. Kao svetlost pojavi se u ovom delu svemira i za cas utrne. U tome je jedina njena lepota, jer sve oko nje je vecno i tamno, i besmrtno.

Vise se nikad nece pojaviti, ali ce svojim prolaskom obasjati druge duse. Ona je plamen koji ponekad zapali druge, kao neugasiva baklja ljubavi.

I zato je odlazak svake duse tako bolan. Vise se nikad nece pojaviti i nigde nece otici, sem u secanje.. Ako budemo malo vise cenili tu unutrasnju lepotu, postacemo bolji ljudi, zivecemo u jednom lepsem svetu.