Aleksandar Popovi

Sveti avo Raspuin

scensko itije avolskog lika u est slika

(Mrva, Duga, Vrea, Senka hrta, Seta i Boja nevesta)

Deava se kad plameni jarac zvezde pase.

KEPECI, KLEPCI, SLEPCI I SVECI:

GRIGORIJE RASPUIN

HERMOGEN, arhiepiskop

ILIODOR, jeromonah

NIKOLAJ I, car

ALEKSANDRA, carica

ALEKSEJ, carevi

BADMAJEV, tibetanski guru

MANUS, siva eminencija

MITJA RUBINSTAJN, bankar

NIKOLAJ NIKOLAJEVI, veliki knez

MILICA, velika kneginja

SUHOMLINOV, ministar vojske

HVOSTOV, ministar policije

JUSUPOV, grof

TRIMER, predsednik vlade

PROTOPOPOV, ministar

ANJA VIRUBOVA, dvorska dama

KAA DOLGORUKOVA, kneginja

VALJA ERVINSKAJA, dvorska dama

IRINA GOLOVINA, bogata dama

LJUSJA SOLOVJEVA, sumnjiva dama, transvestit

MARUSJA, Ciganka, pevaica

KLIMOV, kapetan

KISELJEV, porunik

KALUERICA

KALUERI

ETIRI PRINCEZE

CIGANSKI BEND

DAME I GOSPODA

VOJNICI

OFICIRI

SLIKA PRVA: MRVA

(Moni uticaji obagauju narav, ali nadmoni je neminovno vode ka

propadanju)

(Vrt svetog Serafima. Pripremljena mogila kraj jezerceta. Velika uurbanost.

Promiu kalueri i kaluerice sa zastavama i ripidama. ure gardisti i policajci.

Na sceni je Hvostov s tri bogalja na takama.)

HVOSTOV (Svojim tapom bije preplaene bogalje): Idioti! Kreteni! Smesta u

vas vratiti onamo odakle sam vas i iupao! U sibirske tajge s vama! Onamo,

opet po kazni! Da mi je samo znati ko vas je ikad u policiju i primio!

ILIODOR (Dojuri i spreava Hvostova da bije bogalje): Obuzdajte se, ministre.

Nije ovo mesto za to. (Bogalji preplaeno bee sa scene)

HVOSTOV (Urla za bogaljima): Ako mi se u raku od frtalj sata ne javite na

raport, spremni onako kako sam vam ja naloio, odrubiu vam tikve.

ILIODOR: Glumci.

HVOSTOV: Cirikuski klovnovi, Iliodoko moj. Gospode boe, ovek se vie ni

u koga ne moe pouzdati u itavom Ministarstvu unutranjih poslova.

ILIODOR: Gde ste ih nali?

HVOSTOV: To se i ja pitam. Iz prestonice su ih kao vie inspektore proterali u

Sibir pre vie godina zbog kojekakvih lopovluka, a ja rekoh: dau im ansu,

znae da je iskoriste.

ILIODOR: Znai, to su ti muenici, Hvostove, koje e otac Hermogen isceliti

pred optinstvom, zahvaljujui milosti svetog Serafima.

HVOSTOV: Nismo li imali uverljivije, naalost.

ILIODOR: Kakav svetac, takvo i stado.

HVOSTOV: Vi ne verujete u zasluge svetog Serafima?

ILIODOR: On ih nema.

HVOSTOV: Ali ni Rusija nema novih svetaca, brate Iliodore. Onda se moraju

izmiljati. Na narod ne ume da se sjedinjuje bez udotvoraca. A gde da ih

ieprkamo kad se nisu rodili.

ILIODOR: Iz naroda, ministre. U narodu ive sveci. Ali, car se, zahvaljujui toj

Nemici, previe otuio od naroda.

HVOSTOV: Nerado, brate, sluam povike protiv njihovog velianstva.

ILIODOR (Odmahuje rukom): Eh, vi, policajci.

HVOSTOV: ini se da jo jedino mi u ovoj dravi ne zaboravljamo na svoje

dunosti.

ILIODOR (Poe. U odlasku): Najee ste, brate, neukusno usluni.

HVOSTOV (Odlazi za njim. U odlasku): Mi se, Iliodoko, moramo drati

maksime: da je potovanje ravno ulivenom strahu.

SUHOMLINOV (Od jezera izbezumljeno bei oficir u uniformi, bez apke,

skroz mokar. Za njim jure tri rmpalije podoficira. Jedan od njih nosi, u trku,

ebe. Za njim lagano ide Suhomlinov): ebe na glavu! (Oficir u trku isputa

ivotinjski prodoran krik) ebe na glavu! Priguite taj ivotinjski urlik.

(Podoficiri skoro na samoj rampi sustignu oficira, bace mu ebe na glavu, pa ga

surovo obaraju na tlo i gaze ga nogama)

NIKOLAJEVI (Odlazi i kad ugleda prizor ebovanja, zastane kod

Suhomlinova): ta se to dogaa, ministre? Zar u nas nijedna ceremonija ne

moe da proe bez skandala.

SUHOMLINOV: Razuzdao se narod, knee, alriba od glave smrdi.

NIKOLAJEVI: O emu je re, ministre? (Pokazuje rukom na lin, koji jo

uvek traje) Ovo je neukusno gledati.

SUHOMLINOV: Ma neki potporunii garde nacvrcao se votke od sabajle, ko

majka, i stao s obale da puta vodu u jezero. (Oficir ispod ebeta pod kiom

udaraca puta prodorne ivotinjske krike) Hej, vi tamo! Prestanite smesta.

(Podoficiri prestanu da gaze oficira ispod ebeta) Dosta je. I uklonite tu mrcinu

ispred oiju naroda. (Podoficiri uhvate oficira za noge, pa ga po tlu odvlae sa

scene. Suhomlinov opet panju vraa Nikolajeviu) I kad su ga opomenuli.

Mislim, kad su straari podviknuli da nije dozvoljeno vriti nudu u jezero koje

se osveuje, on je potegao pitolj i onako u kompletnoj uniformi skoio u jezero.

Drao se na sav glas da nee sluiti ruski dvor na kojem se govori iskljuivo

nemakim jezikom.

NIKOLAJEVI (Polazi zajedno sa Suhomlinovom. U odlasku): Nije on jedini

koji tako misli.

SUHOMLINOV (U odlasku s Nikolajeviem): Ali je jedan od retkih koji to

javno govori.

MITJA: (Dolazi s druge strane u Anjinom drutvu): Dopali ste u posebnu

cariinu milost, gospoo.

ANJA: To se preuveliava.

MITJA: Manus me alje da razgovaram s vama.

ANJA: Ne znam dotinu osobu, ali nagaam ko bi to mogao biti.

MITJA: Manus kae: Ja iz daljine vidim dim iznad ivota Anje Virubove.

Nikada je nisam sreo, ali siguran sam da u njoj neto gori. Unutra je bavljenje

jedne ognjene due.

ANJA: ta vi upravo elite od mene?

MITJA: Jedan odgovor: da li se, odista, va duhovni jad i teskoba ne dotiu

vaeg dima?

ANJA (Posle munog premiljanja): U redu. Moda greim, ali rei u vam.

Njeno velianstvo carica Aleksandra ima arku elju da se i ja nastanim u

Carskom Selu, nadomak njihovog prebivalita.

MITJA: Manus mi je to rekao.

ANJA: Nije iskljueno da je njegova ekselencija znala za to ak i pre mene.

(Mitja se milo nasmei.) Meutim, njihova velianstva su patoloki krta, a ja za

kupovinu te prekrasne vile s vrtom nemam sredstava.

MITJA: Konano smo stigli do cilja. Manus vam poruuje da po novac doete u

moju banku.

ANJA: ta kaete?

PROTOPOPOV (Pojavi se se druge strane i zastane): Gospoo Virubova.

MITJA (Tiho Anji): Neko nas uhodi. (Glasno) Bila mi je osobita ast, gospoo,

to sam se upoznao s vama.

ANJA (Osvrne se ka Protopopovu koji stoji i netremice posmatra nju i Mitju):

O, to ste vi, gospodine Protopopove. Biu vaa za jedan tren. (Tiho Mitji) ta

biste za uzvrat traili?

MITJA: Nita osim vae blagonaklonosti, gospoo. (Ljubi joj ruku) Od danas ja

sam va ponizni sluga. Do skorog vienja. (Brzo odlazi)

ANJA (Dobaci za njim u odlasku): Pozdravite vau cenjenu suprugu.

PROTOPOPOV (Prilazi Anji sa smekom): On je neenja, gospoo Virubova.

ANJA (Smrkne se): O kome je re?

PROTOPOPOV: O Mitji Rubintajnu, gospoo. O najmranijem i najmonijem

finansijeru itave carevine.

ANJA: Kao i uvek, Protopopove, vi ste neverovatno dobro obaveteni.

PROTOPOPOV: Pa ipak mi ide loe, a pred vama se klanjaju bankari, gospoo.

ANJA: Vi ste maliciozni.

PROTOPOPOV: Ne traim vam procenat od profita, gospoo, ali mogli biste mi

uz put rei: da li imperator ipak namerava, pritenjen sa svih strana, da dozvoli

rad Dume? (Anja se zasmeje i odlazi. On pohita za njom. U odlasku) Nisam

skup, gospoo, ali vi ste mnogo jeftiniji nego to sad ovde preda mnom

glumatate.

HERMOGEN (Mahnito izlee): Hvostove! Gde si, ministre, grom te spalio?

HVOSTOV (Dolazi urno): Ovde sam, oe Hermogene. Je l gori epitrahilj na

vama?

HERMOGEN: Jo gore, ovee, lopue haraju. ta radi ta tvoja grdna policija?

Nestao mi je sa stola zlatan krst s dragim kamenjem.

HVOSTOV (Hvata se za glavu): Ma je l to mogue?

HERMOGEN: ime u sad da sluim i svetim? Palamarom, boe mi oprosti.

HVOSTOV: Pa to je pravi uas, oe, al smirite se. Ko ga je ukrao, nee ga

odavde izneti, ceo kraj je opasan straama kao betonskim zidom. Izvriemo

detaljan pretres.

HERMOGEN: Koga e da pretrese, ministre, led te ubio. Plemstvo i ministre.

Sam sebe, najbolje. (U dnu se pojavljuje grupa dama koju sainjavaju: Kaa,

Valja, Ljusja i Irina. Vesele su, smeju se. A Kaa u ruci dri taj Hermogenov

krst i njime krsti prisutne, to ih veseli)

HVOSTOV (Najednom): Stanite! ekajte! Nije li ono va krst, oe Hermogene,

u rukama kneginje Dolgorukove?

HERMOGEN: Bog i dua, jeste. Ba moj. Otkud u nje?

HVOSTOV: To ni sam sveti Petar, oe ne bi pogodio, al pitaemo je. (Vikne)

Kneginjo Dolgorukova?

KAA (Osvre se levo-desno): Ko? Je l ja?

HERMOGEN (Prstom je doziva): Da, ti, dete. (Ona kao da ne razume zbog ega

je zovu, neodluno kree. Ostale dame se razilaze) Prii der, prii ovamo da te

pripuitam: jesi li krtena?

HVOSTOV: Nemojte ba tako bagatelno s kneginjom, oe.

HERMOGEN (Osorno Hvostovu): Ti da kuuje! (Kaa prilazi) Otkud taj moj

krst u tvojim rukama, Kaenka?

KAA: Uzela sam ga s vaeg stola, oe, da se malo poigramo.

HERMOGEN: Pa zar sa crkvenom relikvijom, majko boja?!

HVOSTOV: Takva vam je svaka mladost, oe, pomalo luckasta.

KAA: to? Zar se to ne valja?

HERMOGEN: Dobro svojoj kuvarici niste dali crkvenu zastavu da je pripae

umesto kecelje. Moda bi vas i to veselilo.

HVOSTOV: E, pa nije nam dananji ruski narataj, oe, ba toliko raspusan.

Nemojte ni vi preterivati.

HERMOGEN: More, dau vam i putir iz oltara da ga odnesete na bal, da iz

njega srkuete ampanjac. (Besno odlazi. U odlasku) Mora ova Rusija, s

ovakvom mladei koja ne potuje nikog i nita, da ode u sunovrat.

KAA: Ne razumem. Zbog ega se iekanja toliko rasrdila?

HVOSTOV: Plahovit je, kneginjo, ali ne misli on ba tako o vama.

KAA (Ljutito odlazi. U odlasku): Ali, ako ga mue uljevi, nek une u lavor

sa slanom vodom, nek ne masira mene.

HVOSTOV (Vie za sebe): Gle! Ko bi rekao. Gde i naa kneginjica ume da

isplazi jeziinu do guzice. (Najednom se trgne i potegne pitolj) Ko se to tamo

unja?

BADMAJEV (Izranja iz iblja): Ja, ministre. Sklonite, molim vas, tu pucaljku.

kakljiv sam na cevi.

HVOSTOV (Prilazi mu s nevericom): Vi? Doktor Badmajev. Otkud? Iz zemlje.

Ko pravi pravcati tibetanski vra.

BADMAJEV: Po prirodi svakojakih prljavtina kojima se bavim, lepi moj

ministre, ja uopte ne bih bio nikakav doktor udesa i smrada, kad i u ovo

smeateljstvo ne bih zabo svoj nos.

HVOSTOV: Tako mi boga, doktore, morau to pre da vas najurim odavde, jer

niste na spisku zvanica.

BADMAJEV (U ali mu preti prstom): No, no, ministre. Ako to uinite, onda u

i ja vama uskratiti moje boanske travice koje vam slue za dizanje morala.

HVOSTOV: alu na stranu, doktore, ja ne verujem da za vas predstavlja neko

posebno zadovoljstvo da promatrate nau caricu kako se kupa naga u osveenom

jezeru, pod okriljem seni svetog Serafima. (Badmajev se zacereka) Ne cerekajte

se tako napadno, doktore, svuda unaokolo su strae.

BADMAJEV (Uzdravajui smeh): Nadajmo se da e svetiteljske moti pomoi

carici da na svet konano donese i carevia.

HVOSTOV: Ja u to ne verujem, doktore, ba kao ni vi, ali Rusija e poverovati.

uurite se sad tu u grmlju, samo pazite da vas neko iz obezbeenja ne otkrije.

LJUSJA (Dounja se do Hvostova i obazrivo zastane): Atentator. (Osvre se oko

sebe) Naoruan do zuba!

HVOSTOV: Anarhista?

LJUSJA: Aha. Plavook. Preobuen u kaluericu. Stoji nadesno od nas pet-est

metara unazad i metanie. (Brzo odlazi uvijajui se, kao da ju je razgovor s

Hvostovom egzaltirao)

HVOSTOV (Dobaci za Ljusjom u odlasku): Javi se sutra posle deset na blagajnu

zbog dijurne. (On rukom nekog poziva s druge strane van scene. Dolaze tri

agenta. On im glavom pokazuje na kaluericu koja metanie. Oni se ustreme i

oas je zgrabe) aku na usta! (Kaluerica neto mumla) vrsto aku na usta. Ne

sme iz njega kapnuti nijedna jedina neprijateljska parola, mogli bi je i

velikodostojnici uti. (Agenti uguraju u usta kaluerice belu krpu) Smaknite mu

mantiju i izvrite pretres. (Oni mu smaknu maramu i skinu mantiju, te se ukae

mukarac, ukrten redenicima, uprtaima, revolverima i bombama. Agenti ga

pretresaju i razoruavaju, bacajui sve to pod ministrove noge) To je itav

arsenal oruja i municije. Oborite ga dole u iblje i svi zajedno lezite preko

njega, nek crkne kad ne valja. Alako preivi ovdanje slavlje, ne gine mu

memljiva samica. (Agenti obaraju teroristu i u bunju lee preko njega. Hvostov

se povije i sa tla kupi anarhistino naoruanje, pa ga trpa u svoju tanu) Dva

revolvera, etiri rune bombe ofanzivke i tri kame. (Odlazi, u odlasku) Ko da je

imao nameru da pobije sve rusko plemstvo, a ne samo imperatora.

BADMAJEV (Izranja iz iblja): Na koga sam to natrapao u ikari?

RASPUIN (Izranja iz iblja): Na mene, vae prevashodstvo.

BADMAJEV: Kako strano izgleda, namernie, kao da iz pakla dolazi. Ko si,

u stvari, ti?

RASPUIN: Ne znam vie ni sam, vae prevashodstvo. Od silnih postova i

molepstvija naisto sam pobrljavio. A inae, Sibirjak sam. Seoski proroi.

Grigorije se zovem, al svi me vie znaju ko Griu Raspuina.

BADMAJEV: I otkud ti, meede, ovde meu velikim zverkama?

RASPUIN: Jeromonah Iliodor me doveo na uzici. Kae da u meni nasluuje

novog ruskog Mesiju. A ja kaem: sve je to od boga.

BADMAJEV: uti bolje, govor te odaje. Neotesan si i prost dozlaboga. A i taj

kostim na tebi, pre bi priliio kakvoj secikesi i dambasu, nego proroku. I ajd

sad, smotaj se tu u iblju, jer ako nas gardisti napipaju, odrae nam kou s lea,

naivo. (Obojica tonu u iblje. uju se crkvena zvona i crkveni hor. Dolazi

sveana povorka. Napred ide Hermogen s Iliodorom. Za njima car Nikolaj, knez

Nikolajevi, Suhomlinov, Jusupov, trimer i Protopopov. Nose koveg sa

senima svetog Serafima. Za njima ide hor kaluerica i pobono peva. Koveg

polau u mogilu nad kojom Hermogen poje, a Iliodor pripeva. Prisutni metaniu,

zvone zvona. Zatim se svi povlae u stranu. Dolazi Aleksandra u sveanoj odori,

u pratnji Anje i Milice. Kod jezerca se zaustavljaju i pratilje pomau carici da se

obna, da bi se okupala u jezeru. Kaluerice poju. Hermogen blagosilja in

kupanja. Aleksandra izlazi iz jezera, pratilje je briu)

RASPUIN (Izranja iz iblja): Kakva guziica!

BADMAJEV (Izranja iz iblja, grubo grabi Raspuina i vue ga natrag u iblje):

Nerastu sibirski, zar zbog tvoje blesavosti glavama da platimo. (Pratilje pomau

Aleksandri da se obue i potom se sve tri povlae u stranu. Prisutni se

uskomeaju)

HVOSTOV: Je l da putamo, oe Hermogene? Blagoslovi.

HERMOGEN: Blagosiljam. (Hvostov odjuri)

BADMAJEV (Izranja iz iblja): Dii se, gegulo, sad je i nama dozvoljen pristup.

(Iz grmlja izranja Raspuin, sa svih strana nadiru dame, gospoda, kalueri i

kaluerice. Najednom pojavi se Hvostov ispred tri bogalja)

HVOSTOV: Prolaz. Napravite prolaz da prou ubojaci. (Svi prave prolaz i

Hvostov s ubojacima odlazi do jezera gde ih saekuje Hermogen i Iliodor)

BADMAJEV: Gde su oni policajcu poverili da pravi pozorite, kao da je u

Rusiji malo putujuih komedijanata.

HERMOGEN: Pravedan va ivot, brao nesrena. (Osveuje tri ubojaka)

Predanost vaa bogu i bezgreju predstavlja vas pred duhom svetog Serafima u

aneoskom svetlu. (Opet osveuje tri ubojaka) Brao i sestre, molimo se svi

zajedno. I sjedinimo se u molitvi za isceljenje ovih predanih bojih sinova nae

ruske zemlje. Svi na kolena i ponavljajte za mnom. (Svi prisutni popadaju na

kolena) Uslii, svee!

SVI: Uslii, svee.

HERMOGEN: Suze nae.

SVI: Suze nae.

HERMOGEN: Za nesrenu rusku brau nau.

SVI: Za nesrenu rusku brau nau.

HERMOGEN: Spasi ih.

SVI: Spasi ih.

HERMOGEN: Ustanite! (Svi se dignu) Boe, neka bude volja tvoja. Bacite

take! (Ubojaci bace take) Zakoraite pomou bojom. (Oni nesigurno

zakorae kao mala deca. agor. Svetina se tiska oko Hermogena, svi se otimaju

da mu celivaju ruku. Crkveni hor kaluera i kaluerica peva u slavu boga.

Hermogen se nekako izvlai iz guve)

ILIODOR (Dolazi do Raspuina i povue ga za sobom): Dri se sad, Grigorije,

sudbina ti se deli. (Oni dolaze pred Hermogena) Oe, Hermogene, doputate li,

da vam u ovom sveanom asu predstavim sibirskog proroka i udotvorca

Grigorija.

HERMOGEN: Iz tebe li, Grigorije, otie taj boanski krik koji e ponovo

uzbuditi duu ruskog naroda?

RASPUIN: Ja sam esto svoje srculence eao o puane cevi, vae

blagarodstvo, uzdajui se sve jednako u svevinjeg, neka mu je vena slava i

hvala.

ILIODOR: Grigorije bi hteo da vam kae, oe Hermogene, kako i oni najgluplji

u nevolji k mudrosti tee, samo ne ume da se izrazi.

HERMOGEN: Tebe nevolje, kae Grigorije, nisu obeshrabrile?

RASPUIN: Usnio sam spokojstvo, oe, bogu hvala. Ih, nita bez boje pomoi.

HERMOGEN: Nemoj se ti koiti i prenemagati pred dostojanstvenicima,

Grigorije, jer mnoga su proroanstva izgovorena u najobinijim alama.

ILIODOR: Je l tebi jasno, Grigorije, da otac Hermogen od tebe oekuje da

bude onakav kakav jesi?

RASPUIN: Bez prebijene kopejke u kesi, bogu hvala. Siromah sam, to bih

krio kad se i onako pred bogom nita ne da sakriti. Sve je u njegovoj volji. Ako

mu omilim, bie fajde, ja se nadam.

HERMOGEN: A to se ti, Grigorije, bez prestanka ee i apa?

RASPUIN: Svrbi me, oe.

HERMOGEN: Onda se, bratac, pomeri tamo u stranu, pa se sit naekaj i iei.

RASPUIN (Povlaei se u stranu): Sve s bojom pomou, ni eanje ne ide

bez nje.

HERMOGEN (im se Raspuin udalji): Ne razumem, bratac Iliodoko, kakav te

je avo nagnao da ovakvog dripca dovlai ak iz Sibira?

ILJODOR: Nije vam moj Grigorije po volji, oe?

HERMOGEN: Ovakvu lopuu, brate, moemo ovde u Petrogradu nai na svakoj

tramvajskoj stanici.

ILIODOR: Ali on je na ovek, ruski seljak. Oe Harmogene, zar Rusiji u ovom

trenutku ne nedostaju sopstveni proroci koji e bolje razumeti svoj narod, kao i

oni njega?

HERMOGEN: Da je pas sav od oiju, Iliodoko, bolje bi video. Al bila bi

velika nesrea da je srea jedini sadraj ivota.

ILIODOR: Zar ovaj moj Grigorije nije originalan?

HERMOGEN: Jeste u akanju nosa, uiju, zuba i dupeta.

ILIODOR: Mi smo se, oe Harmogene, oprostite to moram da primetim,

poprilino udaljili i otuili od naroda.

HERMOGEN: Ili bi ti, Iliodoko, kao osnovne osobine ruskog naroda naveo

prljavtinu, la, runou i tupost.

ILIODOR: Nisam ni ja, oe, roen za vreme pomraenja.

HERMOGEN: Sluaj, bratac, ja sam tvog proroka Grigorija dobro osmotrio. U

njemu jeste sadrano rusko, ali zlo. Ono najgore. Talog. I njega bi ti,

nespretnjakoviu, pretvorio u agitatora naih narodnih tenji. (Odmahuje rukama

i polazi) Svata, Iliodoko. Svata!

ILIODOR: Ipak u ja pokuati.

HERMOGEN (U odlasku): Uzaman ti je, rekoh ti. Ne ui se aba da leti.

ILIODOR (Prilazi Raspuinu): Zna ta, Grigorije, neu da krijem od tebe. Nisi

se svideo arhiepiskopu.

RASPUIN: Oprosti mi, brate, ne znam ni ja sam ta mi je bilo, dranjao sam se

kao ugav pas.

ILIODOR: I stalno si mumlao jedno te isto, kao pijani crkvenjak nad

siromanim pokojnikom. Bog pa bog.

RASPUIN: Pa pred bojim slugom, ja rob.

ILIODOR: Eh, Gria, Gria, budalo smetena! Ono pred im bismo mi ustreptali

jeste snaga crne i masne zemlje ruske koja u tebi lei. Nadali smo se da e

zareati i zaurlati na nas. Da e nas sve odreda terati u avolsku mater. A ti

seronja. (Svetina se lagano razilazi sa scene)

RASPUIN: Bilo bi mi kudikamo lake da vas psujem, nego to sam se

prenemagao ko seljaka mlada. Nisam ja mudrija. Ne lei mi slatkoreivost.

(On i Iliodor su ostali potpuno sami)

ILIODOR: ta je bilo - bilo je. Pokuau ja s tobom jo jedan put. Al budi

onakav kakav jesi. Ne filozofiraj, ve pljuj! Ima snage. Ne pretvaraj se. Tvoja

snaga je u tvojoj prostoti. Posluaj mene. (On poe lagano i Raspuin poe za

njim) Budi drzak. Zadrt. Silan. Budi bezobrazan. A sad se vrati natrag u Sibir,

jo neto si nauio. Kad proe izvesno vreme i kad se ovaj tvoj prvi poraz

zaboravi, potraiu te. Sigurno u te nai. (Oni odlaze)

SLIKA DRUGA: DUGA

(Postoje bolesti koje mi jo nismo prepoznali)

(Salon Badmajeva. Spiritistika seansa. Za stolom sede Kaa, Ljusja, Badmajev,

Protopopov, Valja, Jusupov, Irina i Milica)

KAA: O, due kneza Orlova, javite se!

LJUSJA (U strahu odskoi od stola): Pomera se, ja ne smem.

BADMAJEV: Pst, Ljusja! Vratite se za sto i ostanite mrtvi hladni, u vaem je

interesu. (Ljusja se bojaljivo vraa za sto) A vi ponovite poziv, Kaa.

KAA: O, due kneza Orlova, javite se!

JUSUPOV (apatom): Javlja se. Krcka.

MILICA: Vidite li i vi njegov lik u odsjaju na ai?

JUSUPOV: Ja ne vidim nita osim ljubiastog plamika.

VALJA: Moda se svima nee pokazati.

IRINA: Pitajte ga, Kaa, da li mu je velika kneginja Milica posebno draga?

KAA: O, due kneza Orlova, eli li kontakt s velikom kneginjom Milicom?

MILICA: On mi se smei.

BADMAJEV: Vi ste sjajan medijum, kneginjo. Govorite nam sve to vidite.

MILICA: Vidim pesak i more.

VALJA: To je Egipat.

MILICA: Vidim morsku penu i razdrobljeno stenje.

LJUSJA: To je podmetnut otrov i njegova razorana utroba.

JUSUPOV: Vi ga pitajte, kneginjo. Vama e on razotkriti sve veite tajne.

MILICA: O, predragi knee moj, ljubite li jo svim srcem svojim nau caricu

Aleksandru?

IRINA: Sto se podie od poda, ljubezni moji, ustanimo.

KAA: Protopopove, preuzmite brigu o meni, ja se gubim u tami.

PROTOPOPOV: Moda je to u vas, Kaenka, proroki trans. Govorite nam sve

to vidite. Sve to ujete. Sve to oseate.

KAA: Ovde vlada upeatljiva tiina. Knez je sreom i mlad. On na uzburkanoj

obali mora ispituje kamen mudrosti. On pretvara ivu u vrst metal. Pod njim

kljua uareni pesak.

MILICA (U agoniji): Knez se ljuti na nas zbog ravag uvanja tajne.

BADMAJEV: Milice!

MILICA: Otvoren ljiljan u zgrenoj aci predznak je velikog oianja kroz krv

i suze.

VALJA: Iz Crnogorke drhti sam oganj pakla.

MILICA: Grbavi kepec od pozlaenog bakra lebdi izmeu ivota i smrti,

zaogrnut purpurnim taftom.

JUSUPOV: To je na carevi.

MILICA: Lako je ubiti prolost. Mnogo ju je tee sahraniti. Rei su kneza

Orlova.

LJUSJA: Treba je razbuditi pre nego to nam svima odreda ne izrekne smrt bez

opoziva.

MILICA: Knez Orlov zna sve rave vesti.

PROTOPOPOV: Pitaj ga kakva je sudbina Dume?

MILICA: Da li mudraci pate zbog gluposti svojih blinjih? To on mene pita.

Znamo li da je dvor u magli. (Peva) Na lazuru zlatno kolje. Venost. Tajna.

Bezdanpolje.

SVI (pevaju zajedno): Na purpuru crno smilje. Tmica. Gora. I okrilje.

MILICA: Smrt e moja, kae Orlov, preleteti preko svih mrnji i svaa.

Uskoro e za sobom u smrt povui i caricu. (Svi priskoe, pa je drmusaju, maze

i ljube)

SVI: Mila moja. Mila moja. Razbudi se! Vidi li nas? Vrati se.

MILICA (Vraa se u stvarnost): Gde sam ja? ta se deava?

KAA: Nita pogubno, mila moja. Sa nama si. Sa svojima.

MILICA: Zato sam ja tako umorna i lomna?

JUSUPOV: Najbolje bi bilo da preemo u ruiasti salon.

VALJA (Zajedno s Ljusjom hvata Milicu pod ruke, pa je diu na noge i odvode)

Onamo e, mila moja, moi da prilegne na divanu.

LJUSJA (U odlasku s Valjom i Milicom): Jedan gutljaji ampanjca i snaga e

ti se vratiti. (Svi uz amor odlaze za njima. uje se zvono)

BADMAJEV (Vraa se): Ko li bi to mogao biti u ovaj zao as? (Gleda na sat.

Neke stvari u salonu dovodi u red. Vrata se otvaraju i unutra ulazi Iliodor s

Raspuinom. Badmajev im poletno poe u susret) Kakva ast, brate Iliodore, da

najzad u svome salonu i vas primim. (Rukuju se)

ILIODOR: Al ne nadaj se da je orla zla godina doterala pod tvoj trem, doktore.

BADMAJEV: Ja suzbijam svoje uzbuenje. (On prua ruku Raspuinu i dugo

ga gleda) Ako me seanje ne vara, nas dvojica smo se ve negde, pre neto vie

godina, sreli.

RASPUIN: Ja se ne seam, gospodine.

BADMAJEV: Kad doe vreme, ja u vas podsetiti. Izvolite sesti.

ILIODOR: Polako, bratac. Samo polako. Reci prvo bez uvijanja: jesmo li u

nevreme?

BADMAJEV: Za vas ovde nema vremena. Ovde je vaa venost.

ILIODOR: Ti si zaboravio, doktore, ko pred tobom stoji.

BADMAJEV: Nisam, brate. Kunem ti se.

ILIODOR: Onda prestani da vrcka i pevucka. Pitao sam te: jesmo li ovde

sami?

BADMAJEV: Do malo pre smo ovde prizivali duhove. Tek za koji tren ste

odocnili.

ILIODOR: Kad ete se ponovo okupiti?

BADMAJEV: Nismo se jo ni razili. Svi su u susednom salonu. Okrepljuju se

ampanjcem posle naporne seanse.

ILIODOR: Hteo bih meu njih, doktore.

BADMAJEV: Teko bi im sad pala pokora.

ILIODOR: Pokoru emo ostaviti za drugu priliku. Sad sam doao da im

predstavim sibirskog proroka i udotvorca Grigorija.

BADMAJEV (Zagleda Raspuina): Ovoga?

RASPUIN: to me gleda s nevericom, grenie?

BADMAJEV: Previe mi surovo deluje, delijo. Bojim se, razbeae se zvanice

kad te ugledaju tako divljeg.

ILIODOR: Povedi ti prvo mene k njima, doktore, da ja njima objasnim i da ih

piripremim, a Gria e priekati.

BADMAJEV (U polasku): O ovome e sutra cela prestonica priati i

prepriavati, brate Iliodore, niste vi stvar loe natempirali.

ILIODOR (U odlasku za Badmajevom, osvre se na Raspuina): A ti dok eka,

ne trai vreme uludo!

RASPUIN (im oni odu, brzo iz depa izvadi noi, ice i kanape): U ime

boga, da krenemo u udesa. (Petlja neto po zidovima oko velikih uljanih slika,

na kojima su uglavnom enski aktovi) Kad su se u moje zamice po sibirskim

umama hvatali risovi i divlje make, uhvatie se valjda i fine dame. (Trgne se,

jer uje da neko dolazi)

MILICA (Uplaeno zastaje pred njim): Ko ste vi?

RASPUIN: Raspuin, bludnice. Ja sam Grigorije Raspuin.

MILICA: Kakve su oi u tebe!

RASPUIN (Stavi svoje ake na njen veliki dekolte): Pokri te svoje bele dojke

akama, razvratnice!

MILICA: Stresam se od tvog dodira.

RASPUIN (Skida joj ogrlicu s vrata): Zaslepljuje me to tvoje drago kamenje,

gramziva opajdaro.

MILICA: Prataj, brate, ako moe.

RASPUIN (Die ogrlicu naspram svetlosti): Mogli bi muici kroz ceo Sibir

osvetliti put ovim tvojim svetlucavim ljunkom, nezasita alo.

MILICA (Najednom klekne pred njim i stane mu ake obasipati poljupcima):

Caru naem otkrij volju provienja. eka se na tvoj dolazak.

RASPUIN: Doao sam iz daljine da vas spasem.

MILICA: Smiluj nam se!

RASPUIN: Rusija stenje gladna i namuena, a vas bes nosi u propast. U

pakao. (Vitla ogrlicom) U svakom ovom tvom kamiku su po tri teake

kravice. Stidi se!

MILICA: Stidim se i darujem ti ogrlicu za spas svoje due.

RASPUIN (Brzo ogrlicu gurne u svoj dep): Pokaj se. Spasiu te, celivaj me.

MILICA (Zagrli ga i obaspe poljupcima): Smem li? O, sveti ovee. Smem li?

RASPUIN: Strasnije me celivaj!

MILICA (I dok ga ona sve strasnije ljubi, on joj skida haljinu): Hristos je u tebi!

Spasilac naih zagubljenih dua!

RASPUIN (Uzme je u naruje): Izgrei do kraja, pa tek onda doi pred boga.

MILICA: Daj mi. O, daj mi malo svetlosti, grim se u tami.

RASPUIN: Zato to uvek staje u grehu na pola puta, to bog ne voli. (On je

naglo iz svoga naruja sputa na sto)

MILICA: Ti sve zna. Ti do dna vidi. (Ona ga grli i ljubi)

RASPUIN: Bestidnice! (On se raskopava i skae na nju) Bestidna bludnice!

Moli se dok duh sveti ulazi u tebe! Moli se!

MILICA (U strasnom gru): Boe! Spasioe. Izbavi nas. Ne navedi nas.

Prosvetli nas. (Ona vriti. Raspuin brzo sie s nje i u tom asu u salon banu svi,

predvoeni Iliodorom, pa kad ugledaju prizor, zapanjeno zastanu)

RASPUIN: to ste se i vi nareali tu ko Cigani oko tarabe kad se u domaina

kolje vo. (On sa tla dohvata Miliinu haljinu i baca je na sto preko nje. Rikne na

pridolice) Igra li meka? (Stolu na kojem lei naga Milica, prekrivena svojom

haljinom, pritravaju Ljusja i Vaja)

LJUSJA (apatom): ta je prorok, mila moja, inio s tobom?

MILICA (apatom): Neto to se reima ne da opisati. (One joj pomau da

obue haljinu) I jo me je pri tome terao da se molim.

RASPUIN (Koji nadomak stola gleda ta one rade i ta govore, priskoi, pa

jednom rukom vrsto zagrli Ljusju, a drugom Valju i podigne ih od zemlje): I

vas e Grigorije. I vas. Nauiu vas kako se moli zbog greha.

ILIODOR (U grupi koju je ve obuzeo amor, naglo uhvati Kau za ruku i krene

ka Raspuinu): Dozvoli, Grigorije, da pred tebe izvedem kneginju u iju ast se

ove veeri ari francuski ampanjac. (On pred Raspuinom ostavi Kau i povue

se u stranu)

KAA (Uplaeno prua ruku Raspuinu koji je netremice gleda u oi): Kaa

Dolgorukova.

RASPUIN (Rikne): Klekni na kolena kad dolazi pred Raspuina. (Kaa niice

pada na kolena i rukama vrsto obgrli Raspuinove noge, ali se on grubo

oslobaa njenog zagrljaja) Jesu li i ove skaredne slike golih enskinja u tvoju

ast, razvratnice?

KAA: Ne. To je...

RASPUIN: Umukni, vetice, kad ja govorim! (Ona zajeca) Svaka od ovih

bezobraznih slika vredi koliko tri truska sela. ivo ete, jo malo, meso nae

teako prodavati strancima da biste imali dovoljno zlata za svoje besove i

razvrat. (Zagrmi) Prokleti da ste! (Sve slike se survaju sa zida, uz tresak i vrisku)

BADMAJEV: Kua se, Grigorije, rui od tvoga prokletstva. Potedi nas.

RASPUIN: Svi na kolena, rekoh ja vama! Molite se! (Svi padnu na kolena i

mole se, mrmljaju)

MILICA (Iz mrmljanja izae njen apat): Sad sam opustoena. Nemam vie telo.

Ostao mi je samo duh. Ne mogu saekati as kada u carici naoj odneti radosnu

vest da je meu nas stigao spasilac.

RASPUIN: Molite se, rekoh, da bi od vas nainio nebeske nevestice. A sad

napustite ovu sobu, jer i ja moram da se molim za vae izbavljenje. I ne dolazite

ovamo dok vas ne pozovem. (On stane u jedan ugao, pada na kolena i metanie.

Svi odlaze, osim Iliodora)

ILIODOR (Prilazi Raspuinu): Dii se. (Ovaj kao da ga ne uje. I dalje moli)

Zar ko marvu da te ritam da bi te pokrenuo, ovee? Dii se! (Raspuin i dalje

moli. Iliodor stane grubo da ga rita nogama) Dii se, zadrta gegulo. Ustaj!

RASPUIN (Ko oparen skoi na noge): Ti, bratac Iliodoko, ritnu nogom

udotvorca u guzicu, da ti se to ne osveti.

ILIODOR: Budalo gejaka, zar si ve posle prvog uspeha zaboravio ko te je

izmislio i ovamo doveo. Hoe li ve sutra da te vratim natrag u Sibir.

RASPUIN: Ovde je lepe, ali vi ritate.

ILIODOR: More, ako zatreba, ja u te i motkom opauiti po grbai. Pazi ti ta

radi. I nemoj previe da landara tom svojom nukom, jer postoje i batenske

makaze za imir. Mogao bi nako ozlojeen da te lii repa. Samo: sec! I ti posle

ostade da tavori ko evnuh. uvaj se!

RASPUIN: Ko se uva i bog ga uva.

ILIODOR: Inae, vidim dosta si nauio za ovu deceniju, koliko je prolo od

naeg prvog susreta. Uznapradovao si.

RASPUIN: Molio sam, brate. Mnogo sam molio i kinjio sebe. Odricao sam se

svoje budale. I isterao sam zeca, da mi ne skakue po glavi. Nauio sam da

krguem zubiima.

ILIODOR: Vidim, za ruenje slika noi ti je pomogao.

RASPUIN: I zamice, brate. Zamice. Kanap i ica. Prosta rabota. Nauio sam

to jo onda od oca Hermogena kako se danas stvaraju biblijska uda. On je na

grobu svetog Serafima isceljivao lane bogalje.

ILIODOR: Gde se ti toga seti sad? Da u usta uzima ime oca Hermagena.

Nemoj! Ne sme u drskosti preterati!

RASPUIN: E, pa onda ste me poraenog vratili u Sibir da se najedem zemljice,

ne bi li se potom u prestonicu pojavio suroviji nego to sam pre bio. I ta vas sad

udi?

ILIODOR: to sporo razabira ko je ko, to me zabrinjava. Ne moe biti drzak

prema svakom. Potrudi se da raspoznaje ko je sa nama, a ko je protiv nas. Ti

Rusiji slui. U ruskog boga veruje. I za veliku rusku carevinu ini - sve to

ini. To stalno imaj na umu i uvek pitaj mene kad ti neto nije jasno. (Zgrabi

Raspuina za guu i stane da ga davi, simbolino.) Ako izda, brzo e se nai

pred stranim sudom. Mi nemamo milosti prema izdajnicima! Razume li?

RASPUIN (S mukom se oslobaa davljenja): Razumem, bratac. Opasno

razumem. Al ti me naisto udavi, aice su ti gvozdene.

ILIODOR (Podie ruku u kojoj dri krst): Svaka natrula karika u lancu

zakljuaka dovodi do raspada itavog kola loe povezanih misli. (Udari

Raspuina krstom u glavu) Utuvi!

RASPUIN: Kako u, kad ne razumem o emu govori?

ILIODOR: Svako carstvo zabluda se u jednom trenu pretvara u bezlinu kau, u

haos praen panikom. To ne sme biti sramni kraj pogreno usmerene Rusije.

Utuvi! (Udari Raspuina krstom u glavu)

RASPUIN: Zar krstom u glavu treba vernicima zabijati verovanje?

ILIODOR: Onima koji imaju previe tvrdu glavu ini se to i cekinom. Ja u sad

poi i ostaviti te ovde da uvrsti njihovu veru u sebe, jer ini se da ti se put ka

dvoru otvara bre nego to smo se mi nadali.

RASPUIN (Zacereka se): Zar ja na dvoru? Gria Raspuin! Bivi seljak i

rabadija da sedi za istom trpezicom sa carem i caricom!

ILIODOR: Ne uznosi se, Grigorije. Rekli smo: sve to ini - ini za veliku i

monu Rusku carevinu. (Zamahne krstom da udari Raspuina u glavu, ali se

ovaj hitro pomeri.) Redovno e mi se javljati i od mene dobijati uputstva ta ti

kad i s kim valja initi. (Prua Raspuinu ruku da je poljubi, ali ovaj kao da to

ne primeuje) ta je? Nee da ljubi?

RASPUIN (Prua ruku da je Iliodor poljubi): Poljubi onda ti mene, bratac.

BADMAJEV (Upada u nezgodnom trenutku): Svi trae udotvorca, nisam u

stanju da ih obuzdam.

ILIODOR (Brzo poljubi Raspuina u ruku i urno odlazi): Do vienja, doktore.

BADMAJEV (Prasne u smeh): Naterao si ga da se povije pred tobom! (Zacereka

se i Raspuin zajedno s njim) Ti si dete prirode. Znam ja takve. I volim. Nas

dvojica emo se uvek razumeti i jedan drugoga podravati.

RASPUIN: Kakvu bi ti, jedan fini i poznat doktor, mogao imati korist od

mene, prostog i neotesanog seljakog udotvorca?

BADMAJEV: Predviam ti brz i velik uspon u prestonici. Upamti ta sam ti

rekao! (Iz susednog salona kroz vrata proviruje Protopopov) Ne viri, crve, ne

viri, nego prii. (Protopopov prilazi) Ovo ti je, Grigorije, jedan mnogo usluan

ovek.

PROTOPOPOV (Rukuje se s Raspuinom): Protopopov. Ministar bez portfelja.

RASPUIN: Vide ti se u oima guje.

BADMAJEV (U odlasku): Pozvau celo drutvo ovamo, a vi se poblie

upoznajte. Proroe, taj e za tebe i govna jesti, samo ako oseti da e,

zahvaljujui tvome blagoslovu, opet uspeti da se dokopa veeg poloaja.

PROTOPOPOV: Doktor Badmajev voli prejako da se izraava, ali ja vam,

dakako, mogu biti od koristi, nemojte zaboraviti.

RASPUIN: Gde bi ti tek tako vezao sveca za rogove, opomeni se, grenie!

PROTOPOPOV: Za koga vi upravo radite?

RASPUIN: Za boga.

PROTOPOPOV: Ali kojeg? Njih je vie. (Dolaze svi ostali iz drugog salona i

okupljaju se oko Raspuina. Svi u rukama dre ampanjske ae ili boce

ampanjca)

SVI (Nazdravljaju): U tvoju slavu, proroe! Za tvoju svetlost, udatvore! Za

tvoju boansku mo! Za veliku Rusiju! (Svi ispijaju)

RASPUIN: Zar ovo slavlje, doktore, ne treba proslaviti ba onako kako to mi u

narodu inimo, s muziicom.

BADMAJEV: Cigane trai, Grigorije?

RASPUIN: Ako umeju strasno da opaue po terobanama i balalajkama, traim

ih.

SVI: Cigane! Pustite ovamo Cigane! Hoemo Cigane! Dovedite ih smesta.

BADMAJEV: A prelepu Ciganicu Marisju s glasom slavuja, Grigorije, je l i

nju trai?

RASPUIN: Ako je laka od srne, bra od hrta i okretnija od lasice, traim je.

Dovedite je, da je okadim.

BADMAJEV (Otvara trea vrata salona): E, pa dobie je! (Poziva Cigane kroz

vrata) Ovamo, Marusja! Zasvirajte u ast i slavu udotvorca koji nam je doao

ak iz Sibira. (Ulazi ciganski orkestar predvoen Marusjom. Ulazei, ona igra i,

na zaprepaenje svih, Raspuin joj se odmah pridrui, pa zajedno besomuno

igraju)

RASPUIN (Igrajui s Marusjom): Molite se, vi grena gospodo, dok za vae

spasenje igra Raspuin. Carev titonoa! (Kad se zavri igra, Raspuin pokuava

da zagrli Marusju, ali mu se ona izmie) Oh, ti, Ciganice vatrena, udarila si me

svojom lepotom posred srdaca. (On je iznenada poljubi, ali ona besno odskoi)

MARUSJA: Ne bavi me, seljaino smrdljiva! (Raspuin se zacereka) Budalo!

(Raspuin ponovo pokua da je pojubi, ali mu ona pljusne strahovitu amarinu)

Upamti da Marusja ne da k sebi takvom olou kakav si ti! (Raspuin se od srca

zasmeje)

RASPUIN: Igraj mi i poj, Marusja. Ti si moja mala kraljica. Bogato u te

nagraditi. Igraj sa mnom. (Marusja i Raspuin temperamentno zagraju, a za

njima i svi ostali to uine oko njih, pa igraju do agonije. U igri Raspuin skoi

na sto i na stolu igrajui pone da se svlai) Svlaite se, brao i sestre. Sledite

moj primer. Na ovaj svet smo doli bez krpa. Pred bogom smo svi goli golcati.

Boga radi se svucite. Ko se ne svue, proklet e biti i od srca e mi otpasti. Za

takve se neu moliti! (Unaokolo svi stanu da se svlae, neko bre i odvanije,

neko sporije i stidljivije. Samo Jusupov ostaje obuen i smrknut. Raspuin sa

stola skoi pred njega) A ta ti, bratac, eka?

JUSUPOV: Mi braa nismo, niti emo ikada biti, jer ja sam plemi, a ti si puk.

Olo.

RASPUIN (Zacereka se): Ba zbog toga, bledoliki, to si gospodii, akire

dole! (Stane da svlai Jusupovu pantalone, ali se ovaj odupire)

JUSUPOV (Otimajui se): Prljave svoje ape k sebi, ja sam grof Jusupov!

RASPUIN (Daleko snaniji od Jusupova i dalje nastoji da mu smakne akire i

u tome delimino uspeva): Da vidimo je l grofovsko dupence belo kao vapno.

JUSUPOV (Panino se otima): Ostavite me s milom! Pustite!

RASPUIN (Zgrabi Jusupova u naruje): Ne boj se, gospodiiu, s tobom e

Gria sasvim neno. (Svi prisutni prasnu u bestijalan smeh)

JUSUPOV (Izvije se u srdbi i kao jarac iskoi iz Raspuinovog naruja, pa se

ustremi kao osa i tresne ga pesnicom posred lica): Barabo odvratna! (On brzo

die svoje pantalone i opasuje se)

RASPUIN (Svi su zanemeli, Badmajev i Protopopov priskau da smire

Jusupova) Usudio si se da podigne ruku na spasitelja? (amor)

JUSUPOV (Otima se od Protopopova i Badmajeva, kao da bi opet udario

Raspuina): Ucmekaemo te, odurna gamadi, ko gnjidu!

RASPUIN (Rikne): Klekni za oprotaj! (amor se pojaava, neko od

preplaenih u strahu oblai skinutu odeu)

PROTOPOPOV: Grofe, uinite kako se od vas zahteva.

JUSUPOV (Potegne revolver iz kaputa): Prosvirau mu metak kroz tu tupavu

seljaku glavurdu. (Prisutni vrite i u strahu bee u susednu prostoriju. Jedino

Badmajev i Protopopov pokuavaju da zadre razjarenog Jusupova)

BADMAJEV: Obuzdajte se, Jusupove!

JUSUPOV (Otima se): Ovde mora krv potocima da potee! (Raspuin se

cereka)

PROTOPOPOV (Zajedno s Badmajevom obuzdava Jusupova): Na drugom

mestu, grofe, ne ovde. Ovde je nezgodno.

JUSUPOV (Otima se): On baca ljagu na na obraz. (Raspuin se cereka) Neu

se smiriti dok vepra ne vidim mrtvog. (Raspuin se cereka i priskae Jusupovu,

pa mu u jednom zamahu istrgne iz ake revolver i pri tom mu uvrne ruku.

Jusupov krik ne od bola) Ajaoj! (U istom trenutku upada Hermogen u pratnji

Iliodora)

HERMOGEN: Zar se u ovom kupleraju i pitolji poteu? (Prisutni su iznenaeni

i zateeni)

RASPUIN (Prvi se pokrene, vraa Jusupovu revolver u aku): Paljivije se

ubudue igraj svojom igrakom. (Raspuin sa tla kupi delove svoje razbacane

odee)

HERMOGEN (Pokazuje na Raspuina): to je ovaj go?

RASPUIN (Zacereka se i odlazi. U odlasku, kroz smeh): Zato to pred bogom

odelo ne ini oveka.

BADMAJEV: Hteo bih vam biti na usluzi, oe Hermogene, ali uopte ne znam

ta je cilj vae tako iznenadne i nenajavljene vizite.

ILIODOR: Otac Hermogen, pun sumnje i podozrenja, zahtevao je da ga smesta

dovedem ovamo, da se on lino uveri u neodoljivu proroku mo moga

sibirskog tienika.

HERMOGEN: I gde sad ode on?

PROTOPOPOV: K svojim vernicima da ih ui moliti. (Istoga asa iz susedne

prostorije zau je se Marusjina ciganska pesma, muzika, smeh i cika)

JUSUPOV: Taj odvratni gegula se sprda sa svima nama, oe. On svoje

prostako orgijanje naziva bojom slubom.

BADMAJEV: Vi ste, grofe Jusupove, mladi i plahoviti, da ne kaem zazorni.

udotvorac Grigorije nije kolovani teolog. On je priprosti boji ovek iz

naroda. U njemu lei iskonska snaga.

JUSUPOV (Plane u besnom odlasku): Ako ste vi uz njega, onda ja nisam uz vas.

PROTOPOPOV (Pohita za Jusupovom): Idem za njim. Zavist ga ini

osvetoljubivim, treba ga stiavati sve dok se ne ohladi. (Iz susedne sobe dopire

sve ea orgija)

HERMOGEN (Stavlja ake na ui): Zovni der ti, doktore, tog drnog proroka

ovamo, da mu ja oitam bukvicu.

BADMAJEV: Ne znam, oe Hermogene, hoe li on sad za vas, s punom glavom

ampanjca i ugarske pesme, biti dovoljmo prijemiv. Odloite susret za srenije

vreme po vas.

ILIODOR: Gle, gle, doktore, gde ti sebi oas pripisa ulogu duebrinika i tutora

nad naim sibirskim prorokom.

HERMOGEN: Naivan je selja, zbog toga.

ILIODOR: Oe Hermogene, ja u pred vas dovesti poniznog slugu Grigorija.

(Brzo ode u susedni salon)

BADMAJEV: Znam ja da vi ne sumnjate u moju naivnost i potenje, kao i ja u

vae, pa bi smo prema tome dalje mogli da igramo otvorenim kartama.

HERMOGEN: Usuuje se da za svoj kartaki sto poziva crkvene

velikodostojnike, nadridoktore, kao da ti je svraka mozak popila.

BADMAJEV: Valjanost i uspenost, oe, niju jedno te isto, znate i sami. U

valjanosti ima boanskog uitka, a u uspenosti ovozemaljske lagodnosti.

HERMOGEN: Ti deli dejstvo od stanja u svoju korist, pogani tupoglave.

Okani se toga. Nisi ti za razmiljanje.

BADMAJEV: Al pred neminovnou se, oe, ak i najvei umovi povijaju i

lome. Jae je to od svih nas, pomirimo se s tim i ostanimo svesni da smo ipak

jedni drugima potrebni i nuni.

ILIODOR (Dovlai pijanog, razbaruenog i razdrljenog Raspuina, a za njima

nahrupi orkestar s Marusjom i sve ostali rasupani, pijani, napola odeveni i

drljavi): Dovodim ti, oe Hermogene, sibirskog udotvorca Grigorija, da ga

blagoslovi.

RASPUIN: U stvari, ja u blagosloviti vas. Ljubite moje svete ruice.

HERMOGEN (Zbunjeno se povije i poljubi Raspuina u ruku): Uinih ovo boga

radi, da se pred ljudima ne bi osetio unienim, a od svevinjeg u traiti

oprotaj. Uini li ti tako.

RASPUIN: Meni je jo rano, jer pred bogom je greh neophodan, a ja ga

nemam za toliko i ne tuim se zbog toga, jer i pu s lakoom svoju kuu nosi. I

nikome svoje nije teret, pa makar to bila i zla sudba.

HERMOGEN: U knjigama je, boji robe, zapisano da je na Spasitelj i svi veliki

sveci greh osudili kao sotonino delo.

RASPUIN: Ah, neprestano poteete ta vaa pisanija i vrljotine.

ILIODOR (Hermogenu): Pijan je kao uskija.

RASPUIN: Ja bih vam savetovao da se ve jednom okanete tih praznih,

nekorisnih trica i kuina, ako ste radi da opstanete pred Gospodom. Prihvatajte

ivot onakav kakav jeste, jer njega nam je dao jedino bog.

HERMOGEN (Iliodoru): Ma ta da mu odgovorim ovako tretenom nee me

razumeti, niti uti.

RASPUIN: Ne mozgajte veito odakle dolazi greh, koliko puta na dan treba

ovek da se moli bogu, koliko mora postiti da bi od sebe otklonio greh. Greite,

ako ve u vama ima greha. Jedino tako moi ete da ga savladate. Dogod greh

budete po tajno nosili u sebi, prikrivali ga postovima, mozganjima i neprestanim

trabunjanjima o kojekakvim pisanijama, dotle e u vama ostajati pretvorstvo i

nevaljalstvo, a na tako to Gospod se najljue srdi. Napolje s gadom iz sebe,

ujete li? Ti si, Marusja, u bojoj volji, zapevaj kraljice moja mala. (Marusja

zapeva uz muziku, a svi prisutni se sjate oko Raspuina da mu ljube noge i ruke)

BADMAJEV (Poe za Hermogenom i Iliodorom, koji pokunjeno pou): Slava

nema milositi, brao, ni za malo jae umove, a nekmoli za jednog neotesanog

seljakog udotvorca. Udarila mu je pravo u glavu, bez izvinjenja.

HERMOGEN: Nema kome se taj ubrzo nee posrati na bradu.

ILIODOR: Ipak e on nama biti od velike koristi, ja u nad njim voditi nadzar.

Dovienja, doktore. (Iliodor ode brzo za Hermogenom, koji je pre njega izleteo

bez pozdrava)

BADMAJEV (Vraa se veselo raspoloenom drutvu): Odoe popuskare.

RASPUIN: I odmah je vazduh istiji. (Zacereka se) Osloboditi se

ovozemaljskih muka, brao i sestre, te ispuniti sve svoje elje. (Zaigra s

Marusjom, a oko njih svi prihvate igru. Igrajui govori) Sve dok no ne pone

da pada zajedno s ledenom kiom da pogasi ar u srcu i dui, igrau. Ljubiu.

Pevau. Greiu. (Raspojasana igra koja prelazi u orgijanje)

SLIKA TREA: VREA

(U bolu je sloboda volje ponajmanja)

(Veliki dvorski salon u Carskom Selu)

NIKOLAJ (Ulee ljutito): Kao da nama dolazi sva korist od prijatelja. (Za njim

u salon u grupi uleu Nikolajevi, Suhomlinov, Jusupov i Hvostov) Zato jurite

za mnom? Ne mogu nigde od vas da se sakrijem.

SUHOMLINOV: Najtee je, vae prevashodstvo, sakriti se od samoga sebe.

JUSUPOV: Vi se neprestano i uporno udaljujete od nas, na nau i vau tetu.

NIKOLAJ: Govorite, grofe, kao da se nikada niste vozili brodom. Koliko se mi

udaljujemo od obale, toliko se i ona udaljuje od nas.

NIKOLAJEVI: Ali mi se ovde, sinove, ne igramo murke. (Potegne revolver

iz futrole) Mi spasavamo ruski presto!

NIKOLAJ (Hvostovu): Da li vi brinete o mom obezbeenju?

HVOSTOV (Nikolajeviu): Uklonite, knee revover. To je nepotrebno.

SUHOMLINOV: I to od vas ujemo, Hvostove, a ceo dvor ste naikali tekim

mitraljezima i topovima, spremnim da u svakom trenutku raspale svom snagom

protiv onih koji krenu da rue samodrje u Rusiji.

NIKOLAJ: Da li je to istina, ja nisam obaveten.

NIKOLAJEVI: Ne lai, sinove. U Krontatskoj luci stoji minonosa spreman

da odveze tebe i tvoju porodicu, ako se dogodi neto neprevieno.

NIKOLAJ: Ni to mi nije poznato.

NIKOLAJEVI: Lino si izdao nareenje da se izgradi blindirani podrum u

kojem bi, nada se, kao pacov preiveo pobunu. Hej, kukave, re je o sudbini

Romanovih, da li e ostati ili propasti.

SUHOMLINOV: Ako ne napravimo sada ustupak i ne izdamo manifest, sve e

otii doavola.

NlKOLAJ: Ne manifest! Samo manifest ne, nikako!

JUSUPOV: Presto vam se ljulja, vae prevashodstvo, a vi traite mistike i

proroke koji treba, navodno uz pomo nadzemaljskih ala, da vam spasu krunu.

NIKOLAJ: Ja verujem da takvi udotvorci postoje.

NIKOLAJEVI: Tvoj lik, sinove, rui glupost, kao praina i a koji

neprestano veju odasvud. Okruen si praznovernim budalaima i maloumnim

straljivcima.

NIKOLAJ (Prasne): Ne doputam da se u mom prisustvu izgovori nijedna runa

re na raun moje najblie okoline!

SUHOMLINOV: Vae prevashodstvo praska, a ini mi se da bi mu daleko

uputnije bilo da svako dnevno odlazi na vrelo trezvenih misli, da predano mije

ono to vidi, ono to uje i ono to osea.

NIKOLAJ: Nedostojno me spopadate, ali ja sam, budite uverani, sasvim

dovoljno predostroan.

JUSUPOV: S vaim doputanjem bih, vae prevashodstvo, primetio da

predostronost ini oveka podozrivim i zauvek ostavljenim s one strane zida od

sree i napretka.

NIKOLAJ: Nesnosno me umaraju iskuenja kojima me vi svi zajedno izlaete.

NIKOLAJEVI: Jedno je, sinove, ne izlagati se iskuenju, a drugo je uzdrati

se od njega.

NIKOLAJ: Oprostite, ali ja vie nemam strpljenja. Hvostove!

HVOSTOV: Na usluzi sam, vae prevashodstvo.

NIKOLAJ: Budite tako dobri pa pozovite gardiste iz obezbeanja da isprate ove

moje nedovoljno vaspitane posetioce.

NIKOLAJEVI (S uperenim revolverom): Ne pokuavajte, ministre, ni da se

mrdnete, ako ne elite da budete ucmekani s lea. Motrite na njega, mladi grofe.

JUSUPOV (Izvadi revolver i uperi ga Hvostovu u glavu): Ostanite pasivni,

ministre!

NIKOLAJ (Uspanieno): Je l ovo zavera protiv krune?!

NIKOLAJEVI: Zavera, klipane, protiv propasti krune, jeste.

NIKOLAJ: Birajte rei. Ja najenerginije zahtevam od vas utivost!

SUHOMLINOV: A mi zahtevamo manifest, vae prevashodstvo. Traimo

obavezu rada Dume.

NIKOLAJ: Na to ve imate moj negativni odgovor.

NIKOLAJEVI (Vadi iz torbe spis i stavlja ga pred Nikolaja na sto): Ovde e,

sinove, staviti svoj potpis!

NIKOLAJ (Odgurne spis ispred sebe): Ne, nikad!

NIKOLAJEVI (Lupi pesnicom Nikolaja u glavu): Potpisuj, zvekane!

NIKOLAJ (Povede se i skoi sa stolice): Usudili ste se da udarite imperatora,

knee, i to pred svedocima? (Krene kao da e se udaljiti)

NIKOLAJEVI: Drite ga, Suhomlinove!

SUHOMLINOV (Poleti do Nikolaja i grubo ga odgurne ka stolu): K stolu, vae

prevashodstvo!

NIKOLAJ: Hvostove, vi ste razreani dunosti. Podnesite ostavku na ministarski

poloaj.

HVOSTOV: Kako u, vae prevashodstvo, kad mi je cev revolvera na

slepoonici?

SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja): K stolu!

NIKOLAJ: Zar neete, Hvostove, poginuti za svoga cara?

HVOSTOV: Hou, vae prevashodstvo, i za cara, i za majku Rusiju, ali mi se ne

gine ni zbog ega. (Za trenutak svi prasnu u smeh, osim Nikolaja)

SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja): K stolu, vae prevashodstvo!

NIKOLAJ (Moleivo): Za boga miloga, Suhomlinove, pau na nos!

NIKOLAJEVI: Za guu ga epajte i dovucite ovamo za sto, kao tene,

Suhomlinove, nezreo glupak to zavreuje.

SUHOMLINOV (Zgrabi Nikolaja za okovratnik i vue ga ka stolu, a ovaj se kao

dete oklembesi i vue po podu): Nama se uri, vae prevashodstvo, ne opirite se

tako jogunasto. (Posadi Nikolaja u stolicu za sto)

NIKOLAJ (Suzno): Izloili ste me neopisivim ponienjima zbog kojih ete se

vrlo brzo ravo provesti.

NIKOLAJEVI (Stavlja Nikolaju pisaljku u ruku): Potpisuj!

NIKOLAJ (Suzno): Drhti mi ruka.

NIKOLAJEVI: Drhti i meni prst na obarau, sinove, radi ti se o biti il ne biti.

(Prinosi cev Nikolajevoj glavi)

NIKOLAJ (Zajeca): aa! Nemoj! Ljudi. Ja sam imperator! Zbog ega? (Rida)

SUHOMLINOV: Hajde, imperatore, stavite svoj potpis na manifest i nae

zajednike muke e prestati. (Nikolaj rida i potpisuje)

NIKOLAJEVI (Grabi spis i trpa ga u torbu): A sad, gospodo, pravo u Dumu!

(On krene) Pourimo! (Suhomlinov poe za njim)

JUSUPOV: A ta u ja, knee, s ministrom?

SUHOMLINOV (U odlasku): Povedite ga s nama do izlaza, a onde emo ga

ostaviti.

JUSUPOV: Idemo, ministre!

HVOSTOV (Polazi s Jusupovim): Jedva jednom.

NIKOLAJ (Rida s glavom oborenom na sto): Ja... Ja sam... Ja sam ponien!

ALEKSANDRA (Dolazi i brzo prilazi Nikolaju): Mili moj. Ti plae? ta ti je?

NIKOLAJ (Jecajui): Tukli... Tukli su me! Tukli!

ALEHSANDRA: Tebe tukli? ta govori? To je nemogue! Ko te je tukao?

NIKOLAJ (Pokazuje Aleksandri otok i modricu na licu): Pogledaj.

ALEKSANDRA: Zaista. Za ime sveta. Pa to si ti, golubiu, moj, preiveo

atentat!

NIKOLAJ (Opet zaplae. Kroz pla): Prisilili su me da potpiem manifest.

ALEKSANDRA (Najednom se izgubi njena nenost i ona besni): Manifest?

Nemogue! To je nemogue. Jesi li ti priseban? Ja u to neu da poverujem. Pa,

zar se nismo dogovarali da manifest nee potpisivati?

NIKOLAJ (Plano): Prisilili su me.

ALEKSANDRA (Besni): Nesrea! Velika nesrea! Da mi je samo znati gde sam

za to vreme ja bila? Pored bolesnog Alekseja. A ti si po stoti put ispao

kolebljivac i mlakonja. Gospode boe! Potpisao si sopstvenu smrtnu presudu.

NlKOLAJ: Nisam imao dovoljno snage da im se oduprem do kraja. Pretili su mi

ubistvom!

ALEKSANDRA: A ko? Ko to? Mora da sve odreda surovo unititi!

NIKOLAJ: aa i ministar vojni, Suhomlinov.

ALEKSANDRA: Njima smrt! Samo smrt. to svirepija smrt. I njihovim

sauesnicima. Svima! Okrutnost je majka poslunosti.

NIKOLAJ: Smiri se, mila moja. Preklinjem te, stiaj se! Srce mi se para kad te

vidim tako uznemirenu. Meni za ljubav.

ALEKSANDRA: Hou, mili. Stiau se. Ve sam se smirila, mili. Sluaj, ko je

to tako udesio? Je l to provienje? Mili moj, pomisli, ba danas nam dolazi

spasilac. Preporuuje ga, niko drugi nego aina snaja.

NIKOLAJ: Kneginja Milica? Crnogorka?

ALEKSANDRA: Prst boiji je tu umean. Prst boiji! Dok tebe roeni stric

hoe da ubije, dotle ti u kuu strina dovodi novog Hrista. U stvari, njega sam

bog nama alje, da nam pomogne u najkritinijem asu.

NIKOLAJ: Ma je l to mogue? Pitam se? Boe, hvala ti! Mila moja, koji je taj

na spaslilac, reci mi?

ALEKSANDRA: Grigorije Raspuin se zove on, mili imoj. Iz Sibira je doao

udotvorac nedavno i ve cela prestonica bruji o njegovim nadzemaljiskim

moima. On e nas nauiti kako emo pomou bojom pobediti i pobiti sve

svoje neprijatelje i prebroditi nedae.

NIKOLAJ: Ma je l on, zasta, postoji?

ALEKSANDRA: Postoji, mili moj.

NIKOLAJ: I doi e k nama? Nee nas prevariti?

ALERSANDRA: Bog nam ga alje, golubiu moj. Uskoro e biti tu.

NIKOLAJ (Prelazi u veselo, skoro deje raspoloenje): O, kako sam opet

povratio svoju nadu.

ALEKSANDRA: Da, golubiu.

NIKOLAJ: Mila moja, opet verujem u spasenje.

ALEKSANDRA: Da, mili.

NIKOLAJ: Nije to sluajno to se on ba sad pojavljuje u naem domu.

ALBKSANDRA: Nije, mili.

NlKOLAJ: Bog ga na vreme alje.

ALEKSANDRA: U pravi as, mili.

NIKOLAJ: Ja se radujem. Ja se sad mnogo radujem.

ALEKSANDRA: I ja se radujem s tobom, mili.

NIKOLAJ: udotvorac e nam pomoi da unitimo sve svoje krvopije. Ja u se

smejati kad mi budu javljali o njihovoj propasti i smrti. O, kako u se slatko

smejati i dlanovima tapati. (Smejulji se i tape dlanovima.) Utata. Utata. Svi

moji neprijatelji da crknu, a ja da ostanem da vladam. Utata.

ALEKSANDRA: Hajdemo sad, mili, moramo se ipak sveano obui za doek

naeg spasitelja. (Ona ga hvata pod ruku i zajedno odlaze. U odlasku) On samo

to nije uao u salon.

ANJA (Dolazi sledeeg asa s Raspuinom i Hvostovom): Izvolite sesti i

saekati, odmah u obavestiti njihova velianstva da ste stigli, oni vas eljno

oekuju. (Ona poe)

RASPUIN: A zar kneginja Milica Nikolajevi nee doi?

ANJA (Zastane. Njeno velianstvo carica Aleksandra je prosudila da bi

kneginjino prisustvo moda pomutilo ar prvog susreta. Odlazi. U odlasku): S

njene strane je sasvim dovoljno to je njenom velianstvu skrenula panju na

vas.

HVOSTOV (Jedva doeka da Anja izae iz salona): Sluaj, proroe, ja sam ti

ministar policije.

RASPUIN: Znam to odavno, bratac.

HVOSTOV: Bez mene ti se u naoj Rusiji nita ne da uiniti. Svuda su moji

ljudi, ak i u javnim klozetima.

RASPUIN: ue, kae, ko avice na gredi iznad nunika.

HVOSTOV: More, oslukuju, belee. Znaju ko je kad prdno.

RASPUIN: U to sam se uverio, bratac, vie puta. Ima ih i onamo kod nas u

Sibiru, ko na gori lista. Svaki drugi je policajac.

HVOSTOV: Mudar si ti seljak, raunaj na moju potporu.

RASPUIN: I ti se meni svia, prikane, zato to si debeo. Voli li ti smua i

keigu na aru?

HVOSTOV: Oboavam.

RASPUIN: Znao sam, za stolom emo se odlino slagati.

HVOSTOV: Ja sad moram da se pokupim odavde, jer sam nezvani gost. Zna,

sva prava je srea da sam se igrom sluaja zatekao u vrtu kad si ti naao. Sluaj,

ovde su se danas odigrale krupne stvari. Veliki knez Nikolajevi pesnicama je

udarao cara u glavu.

RASPUIN (Grohotom se zasmeje): Moda zato nisu zvali njegovu snajku.

HVOSTOV: A ministar vojske, Suhomlinov, vukao je po salonu cara tamo-amo

za okovratnik, ko kuja tene.

RASPUIN (Grohotom se zasmeje): Gde se to u naoj Rusiji i na dvoru

raskusuravaju sasvim isto ko i u drumskoj mehani.

HVOSTOV: Iskamili su od cara manifest.

RASPUIN: ta mu to doe, avo da ga nosi?

HVOSTOV: Duma e proraditi. Bie vie demokratije i nereda. Ali car je zbog

svega toga besan kao kamatski akal. Sprema se da ih sve smeni, pohapsi i

pobije.

RASPUIN: A ti, bratac? Kako ti stoji?

HVOSTOV: Upolovaeno, to se kae. Nisam se jo preturio, ali noge mi se

klate. Sad zna. (Ustaje i rukuje se s Raspuinom) Ja odoh, a ti se seti ko ti je

dao i ko ubudue moe da ti da obavetenja iz prve ruke. (U odlasku) Moe me

potraiti i u Ministarstvu.

RASPUIN (Dobaci za Hvostovom): uvaj se, jer ako mi se ti surva tako

nagojen, raspae se ko dulek. (Sam za sebe) Da me nije slagao, lisac?

ANJA (Ulazi s Aleksandrom i Nikolajem): Ovo vam je, vae velianstvo, taj

sibirski udotvorac Grigorije Raspuin.

RASPUIN (Pritri i zgrabi u naruje zbunjenog Nikolaja, pa ga nosi po

salonu): Bauka moj, bog te blagoslovio! Za tebe se ja molim svakog dana,

niko ti nita ne moe. Bog te titi! (Spusti Nikolaja, pa zgrabi Aleksandru u

naruje i podigne je u vis, pa je nosi po salonu) Mauka moja lepa, bog je s

tobom! Blagoslovena si ti!

NIKOLAJ (Pribere se): Prezime ti je nekako pogano, proroe.

ALEKSANDRA (Uplai se da e je Raspuin ispustiti iz zagrljaja, jo vre se

pribije uz njega): Ne isputaj me iz ruku, proroe, srce mi se greje u tvom

zagrljaju.

NIKOLAJ (Ostane ispred Raspuina da bi ga onemoguio da se kree): I oi su

ti strane. ovek muno podnosi tvoj pogled.

RASPUIN: A ti nemoj da ih gleda.

ALEKSANDRA: Jo! Jo me dri! Oseam se sigurnom kod tebe. (Raspuin je

jo malo ponese i spusti)

NIKOLAJ: Ja sam imperator, proroe, a ti tako drsko sa mnom.

RASPUIN: Ja sam malecak ovek, pa i moji grehovi nisu golemi. A ti si

golem, Rusijom upravlja, i tvoje grehove lokomotiva ne moe da vue.

NIKOLAJ: Otar jezik ima, proroe, a kau da si i prezime uzeo od razvrata.

RASPUIN: Istina je. Ali ja imam monu snagu za pokajanje. Hristos odavno

gleda u mene. Dabogme, ja jesam prost, i kad pojedem sos, liem tanjir kao pas.

Moda vam to smeta?

ALEKSANDRA: On nam moe biti od velike koristi, mili moj, jer iz njegovih

usta uje se glas potresene ruske zemlje.

NIKOLAJ: Verujem svojoj Aleksandri, proroe jer jedino mi ona uvek sve

iskreno govori, pa ipak bih se i mimo toga rado uverio u tvoju mo, i to iz dva

razloga. Prvo, samo sam sluao o tvojim udima, a uvek je bolje jedanput se

uveriti, nego sto puta uti. I drugo, sin nam je oboleo, uo si.

RASPUIN: Za Aljou sam se ja ve molio. Ako ti ga ne izleim, vi me udavite.

ALEKSANDRA: uo si, mili moj, kako nam taj sveti ovek zbori jednostavno i

poteno.

NIKOLAJ: Najuveniji svetski lekari, udotvore, za naeg Alekseja nemaju i

ne znaju leka.

RASPUIN: Mnogi ueni ljudi, bauka, hteli su sa mnom da se poigraju,

ismevajui moju boansku snagu, ali potom do jutra nisu nali sna.

ALEKSANDRA: Ne kuamo mi tebe, proroe, kad govorimo o opakoj,

neizleivoj bolesti svoga jedinca. Mi ustinu jo jedino u tebe i traimo spas za

njega.

RASPUIN: A koji mu je andrak?

NIKOLAJ: On ima bolest koja se zove hemofilija. im se malo udari ili povredi

njemu krv podlije i spopadnu ga nesnosni bolovi s gvozdenim grevima.

RASPUIN: Dovedite ga ovamo da odagnam taj bol sa njega.

ALEKSANDRA (Poe): Pomozi mi i ti, Anja. (Anja poe za njom. U odlasku)

Ja u biti ponovo roena ako se mom Aljoi makar malo popravi stanje.

RASPUIN (On i Nikolaj malo poute, Raspuin ga netremice gleda): U tebe

je, bauka, vidim, uao zao duh.

NIKOLAJ (Bojaljivo): Ti si, proroe, prozreo, oslonca nemam. A dvorani su

obina olo. Vode neskromne razgovore o meni i mojoj Aleksandri. Kome onda

da verujem?

RASPUIN: Veruj samo bogu, bauka. S bogom ne kidaj vezu. I razjuri

mangupariju. Da se ona nije popela narodu na grbau i revolucija bi otila u

avolsku mater, zajedno s avolom. Sad zbog tih golemih lopua svi trpimo i

kuamo istu otrovnu mandu.

NIKOLAJ: Al kako u, proroe, kad sam postao krajnje nesiguran pri

donoenju svake odluke. Ja pred tobom, vidi, lako otvaram srce, jer zaista

oseam da si sveti ovek. Pomozi mi da ne pogreim.

RASPUIN: Moliu se, bauka, za boji put.

NIKOLAJ: Hou da smenim sve velikodostojnike, a pribojavam se da njihovi

naslednici ne ispadnu jo gore ubre. Moe li mi i u tome pomoi?

RASPUIN: Mogu, bauka, ali moram ih prvo videti. im ih dobro zagledam,

meni bog sve o njima doane. Boiji sud je najsigurniji!

NIKOLAJ: Ja u ti na sve njih ukazati i dovesti ih pred tebe da ih osmotri.

Hoe li?

RASPUIN: Zauvek, bauka. Od danas u se neprekidno moliti za vas.

Upamti, dok ja budem uz vas, bie i bog, i niko vam nita nee moi. Ali ako

neiste sile uine da nas rastave, pogubiete glave!

NIKOLAJ: ta to govori?!

RASPUIN: To iz mene samo provienje romori, bauka. Tako je nadolo.

Upamti. uvaj se naeg rastanka! Zato zvera tako u mene?

NIKOLAJ: Zato to najednom oseam spram tebe neopisivu zahvalnost,

udotvore. Dodirni me. (Raspuin mu spusti aku na rame, ali je Nikolaj

dohvati i spusti sebi oko struka) Tako. Jae me stegni. (Raspuin ga privue

vrsto k sebi) I poljubi. (Raspuin ga strasno poljubi u usta. U tome asu

Aleksandra ugura Alekseja na kolicima, zgrenog i obeznanjenog od bola, na ta

Raspuin munjevito reaguje: isputa iz ruku Nikolaja, pada na kolena i dugo se

moli, mrmljajui sebi u bradu)

RASPUIN (Posle molitve ustane, prekrsti Aljou i prstima mu dodirne obraz)

Samo se ne boj, Aljoa moj, sve e opet da bude dobro. (Aljoa otvara oi i

nasmei se)

ALEKSANDRA (apatom, oduevljeno): On se smei!

NIKOLAJ: Pssst!

RASPUIN (Stane rukom neno prelaziti preko Aljoe, od ela do kolena):

Vidi li, Aljoa? Vidi li da sam ti sad odagnao sve neugodne bolove? Tebe nita

vie ne boli, i sad si opet zdrav! Samo jo aicu da ti zagrejem, Aljoa moj.

(Uzima Aljoinu aicu u obe svoje ake, pa hue u nju) Tako, vidi. Ustani!

(Na preneraenje Nikolaja i Aleksandre, Aleksej ustane iz kolica, smeei se)

Sad emo ti i ja s mamom da se malo proetamo po vrtu, drei se za ruke.

Zakorakni.

ALEKSANDRA (Uplaeno krikne): Pazi, Aljoa, ti si bolestan!

ALEKSEJ: Ostavi me, mama, hou da se proetam s dobrim ikom. (Raspuinu)

Kako se ti zove?

RASPUIN: Ja se zovem ika Gria. I kai svojoj mami da ne treba da se plai,

jer kada sam ja uza te, tebi se nita ne moe desiti.

ALEKSEJ: Hajdemo onda u vrt, ika Gria.

RASPUIN: Daj mami drugu ruku, poi emo skupa. (Aljoa drugu ruku daje

Aleksandri i njih troje lagano odlaze. U odlasku) A ti, bauka, veruj odsad u

mo moje molitve, pa e ti sin biti iv i zdrav.

NIKOLAJ: Kad se vratite iz etnje, Gria, predstaviemo te i svojim starijim

erima. Potrebno nam je da nas sve zajedno voli i titi. (Padne na kolena i moli

se bez rei)

ANJA (Kad ue i pogleda u prazna kolica i cara kako klei i moli, ona se

zabezekne): A gde je Aljoa, vae velianstvo?

NIKOLAJ (Brzo ustaje s tla): Verovali ili ne, izaao je s Aleksandrom i

udotvorcem, da se proetaju po vrtu. (On strasno zagrli Anju i pojubi je)

ANJA (Neno mazi Nikolaja): Kakva je to ala, Niki?

NIKOLAJ: Nije ala, mila moja, taj ovek je zbilja svetac. On je na nae oi,

snagom svoje volje, uinio da Aljou prvo popuste bolni grevi, a potom ak i

da ustane.

ANJA: Onda je on, zasta, pravi svetac.

NIKOLAJ: Ja sam srean, Anja. (Obasipa je strasnim poljupcima) Ja sam tako

srean. Taj prorok ponovo u moj ivot unosi blagotvornu svetlost. (Strasno je

ljubi)

ANJA: Ima ve dugo, Niki, da me tako neno nisi ljubio i mazio.

NIKOLAJ: Volim te, Anja.

ANJA: I ja tebe, Niki.

NIKOLAJ (Najednom je pusti iz zagrljaja pree na konvencionalan ton): Srean

sam, Anja. Skoro ovako nisam bio srean. I ao mi je to moram poi u kabinet

zbog nekih besmislenih i dosadnih, isto politikih audijencija.

ANJA: Ne sme, Niki, zanemarivati ni svoje vladarske dunosti. Idi za svojim

poslom, a ja u poi u vrt da im se prlidruim. (Ona odlazi)

NIKOLAJ (Dobaci za njom): I da ne zaboravim, pre nego to ode Grigorije,

predstavite mu i nae starije keri. (Pada na kolena i moli se) Gospode boe,

hvala ti! Poslao si nam spasioca i ako oni to, moda, u tebe i smo zasluili. Jer, ti

zna da prata. ovekoljupe veliki, molim se i moliu se dok me je, za tvoju

slavu i hvalu. (Ustaje i odlazi)

ANJA (Dolazi s Raspuinom koji je netremice merka): Njegovo velianstvo car

mi je naredio, proroe, da vam, pre nego to odete, predstavim i njihove etiri

starije keri.

RASPUIN: Moe to, moe, jer carica mi je i onako rekla da ne smem otii pre

nego to ona doe da se oprostimo, im sredi Aljou.

ANJA: Onda u ja odmah poi po princezice.

RASPUIN (Uhvati je oko struka): Al sebe e mi tako pre vremena odvesti,

lepotice vragolasta. (Anja se sledi od iznenaenja) to si se skamenila? (Unosi

joj se u oi) Pomoli mi se. (Ona hoe da klekne, ali on je zadri) Ne. Ne mora

kleati, pomoli mi se s nogu. (Ona se pribije uz njega) I celivaj me. (Ona hoe

da se sagne, da bi ga poljubila u ruku, ali on je zadri) Ne u ruku. (Die joj lice

ka svom) U usta me celivaj. (Ona ga poljubi u usta) I ne tako kratko. (On joj

jednom rukom zadie suknju) Dugo. Jo due... (Kida joj donje rublje i zavlai

joj se izmeu nogu)

ANJA (Skoi na njega, obgrli ga oko struka nogama): ta to inite od mene,

svee?

RASPUIN (Strasno se gibajui s njom na sebi): Tvoj greh teram napolje.

ANJA: Oh, boe!

RASPUIN: Moli se!

ANJA: Oh, boe moj!

RASPUIN: Moli se strasnije!

ANJA: Ti si mi se smilovao, boe, svetlou svevinjom!

RASPUIN: Moli se celim svojim biem, duom i telom.

ANJA: Zaslepljuje me boanska svetlost! (Dugako, prodorno vrisne i potom joj

noge s Raspuina skliznu na tle, ali ostaje jo uz njega)

RASPUIN: Jesi li u molitvi ila do kraja?

ANJA: Mili moj svee, kao da sam sedam puta umirala i iznova se raala. Izala

sam iz sebe, ini mi se. Izgubila sam telo. Ostala mi je samo dua okupana

svetlou. (Ona se sreuje i kupi svoje poderano donje rublje)

RASPUIN: Idi sad po princezice, ali upamti da sav greh iz tebe jo nije

istekao. Ja u se moliti za tebe i za oprotaj, a ti opet doi k meni. (Padne na

kolena i moli se)

ANJA: K tebi, svee? Zasluujem li toliku blagost? (On se i dalje moli. Ona

odlazi. On nastavlja molitvu. Posle malo vremena ona se vraa s etiri princeze,

ali on ne obraa panju, nego se i dalje moli. Princeze ga u udu zbunjeno i

uplaeno gledaju. Konano on ustane i bez rei zuri u njih. Anja se pribere) Ovo

je njeno velilanstvo princeza Olga. (Olga naini kniks) Ovo je njeno

velianstvo princeza Tatjana. (Tatjana naini kniks) Ovo je njeno velianstvo

princeza Marja. (Marja naini kniks) Ovo je njeno velianstvo princeza

Anastasja. (Anastasja naini kniks)

RASPUIN: Sad ti idi, Anja, i ostavi me nasamo s ovim lepoticama. (Anja

zbunjeno stoji) Rekoh, idi! (Anja brzo odlazi, a on prilazi preplaenim

princezama) to blenete tako u mene? (One ute) A? Nasmeite se. (One ute)

Neete? E, onda u ja vas zagolicati, pa ete se nasmejati. (On stane da ih

golica, a one se previjaju od smeha i razbee se. On ih juri) ekaj, ekaj! Buba

lai - neto trai. Buba lai - neto trai. Neete mi pobei. (On ih kako koju

sustie i golica. One bee i cie od smeha) Uhvatiu ja vas. I zderau sa vas tu

basnoslovno skupu svilu i kadifu. (One bee, a on kako koju sustigne skida s nje

haljinu) Sramota je to nositi kad narod gladuje! (On ih nekako sabije u ugao.

One cie od smeha i straha, a on im se rairenim rukama prilazi) A ta emo

sad? Sad nemamo kud! (Zgrabi ih u grupi kao snop i stane strasno da ih grli i

ljubi. One mu uzvraaju poljupcima i milovanjem, pa puu po njemu i tako

naprave cvet.)

ALEKSANDRA (Ue i kad ugleda svoje nage kerke spletene u klupko s

Raspuinom, ona besno sevne oima): ta se to ovde dogaa?

RASPUIN (Princeze mu se uplaeno otimaju, ali ih on ne puta): Prii,

mamaa. Pridrui nam se, pa e okusiti. (Konano mu se princeze pootimaju iz

zagrljaja i odskoe u stranu)

ALEKSANDRA (Besno): Odlazite u svoje sobe, kasnije emo o svemu

porazgavarati! (Princeze se razbee)

RASPUIN (Zacereka se): Ti si ljubomorna.

ALEKSANDRA: Pitam se kako je mogue da bog toliku svetlost spusti na

jednog tako razvratnog i prostog seljaka?

RASPUIN (Cereka se): Ljubomorna si ti, mamaa. Ljubomorna ko kuja.

ALEKSANDRA: Ne umem vie da mislim. Sina si mi izleio, a erke

obeastio.

RASPUIN: Ne budali, eno. Ja sam ih posvetio. (Lagano joj prilazi i netremice

je gleda, to nju uznemiruje) I tebe u.

ALEKSANDRA (Nemono): Smiluj mi se.

RASPUIN (Ostavlja joj svoje ake na obraze): Zna, moram! (On stane svlaiti

i bacati odelo sa sebe)

ALEKSANDRA: Preklinjem te! Preklinjem te!

RASPUIN (Prilazi joj nag): Moram, prepuna si greha.

ALEKSANDRA: Oprosti mi.

RASPUIN: Sve to mora napolje iz tebe.

ALEKSANDRA (Najednom sama raskopava svoju haljinu, zbacuje je sa sebe i

ostaje naga pred Raspuinom): O, boe, ta se to sa mnom dogaa?

RASPUIN (Uzima je u naruje): Ti zna da grei onako kako je bogu milo.

ALEKSANDRA: O, boe sveti! O, boe!

SLIKA ETVRTA: SENKA HRTA

(Ko je odoleo gorini poraza, taj e s lakoom prevazii pijanstvo uspeha)

(Raspuinov salon. Manus sedi i pui)

RASPUIN (Dolazi i posmatra Manusa): Jesi li ti taj to ve dva sata strpljivo

eka na mene?

MANUS (Ustane): Doao sam, Grigorije, da te pitam, jesi li zadovoljan?

RASPUIN: Ne odgovaram ja na pitanja svakog neznanca.

MANUS (Seda): Okani se oholosti, svee. Ona se raa u teskobi. To uvek odaje,

jer beda se ne da uzvisiti ponosom. (Ustane) Ja sam Manus. (Blago se nakloni i

ponovo sedne)

RASPUIN: Tvoje mi imence ne znai mnogo.

MANUS: Sve to ima, ja sam ti dao: ovaj apartman, stvari, ikone, nakit i brdo

novca.

RASPUIN: Znai, ti si taj moj tajanstveni dobroinitelji?

MANUS: A ko si ti mislio da je? Moda car i carica?

RASPUIN: Ne, oni su nepojamni krci. Za sve molitve, isceljenja i savete, car

mi je jedan jedini put ponudio dvadeset rubalja. (Zacereka se)

MANUS: Dakle, ja sam taj koji te izdrava.

RASPUIN: I sad si doao po svoje?

MANUS: Postoje ljudi koji su natprirodno nadareni, Grigorije.

RASPUIN: Al jedan je Gria Raspuin, ija se svetost ostvarila jo na zemlji,

za njegova ivota.

MANUS: Posluaj ti mene, svee, ne daj nikome da te toliko uzbudi, da izgubi

nadzor nad sobom.

RASPUIN: Ko je tebe, blebetavog vetropira, ovlastio da tako drsko govori sa

svecem? ovek s mojom magnetskom snagom raa se jedanput u hiljadu

godina.

MANUS: Ti sa samo jedan mali pauk na repu orla.

RASPUIN: Ja vladam Rusijom, a ne Nikolaj.

MANUS: Ti si lud, ali sreom da je u ovo mutno vreme ludilo sasvim

prihvatijivo u svakodnevnom ivotu, pa je ak najee i simpatino.

RASPUIN: udno ti pria, bratac, priznau ti.

MANUS: A to se tie vladanja, svee, i to ti moram rei samo je privid da

svetom vladaju budale i ulini mangupi, kakvi ste recimo vi, ti i tvoj car Nikolaj,

kao i mnogi drugi. Vi ste samo egzekutori, neka vrsta delata. Bira vas kocka

vremena i ne trai vas, dakako, meu naunicima i filozofima, ve meu

protuvama, artlatanima, idiotima, razbojnicima, kretenima i komedijantima.

RASPUIN: Ba me je zagolicala ta tvoja pria, opako blebee, te daj, reci mi

kako to da mudraci i asnici slue mangupima?

MANUS: I to je privid kojem nasedaju jedino blesani. Razmisli i sam, da li

konstruktor tramvaja slui tramvajdijama? Oni, u stvari, slue putnicima, mada

ti isti putnici svoje ivote poveravaju tramvajdiji, jer on moe i da ih sunovrati.

RASPUIN: Pa ko onda po tebi, prialo, ustinu, vlada svetom? Je l bog?

MANUS: Interes. On stvara volju vremena kojoj se svi povinuju.

RASPUIN: A ta mu, pretpostavimo, bratac, ti onda doe u toj gunguli:

kupler ili uster?

MANUS: Tiler, na primer. Ja deljem.

RASPUIN: Za koga?

MANUS: Za svakog ko plati. Malo za Ruse, malo za Nemce. Koji put za

Francuze, a ee za Engleze.

RASPUIN: Ti si, znai, svaija drolja.

MANUS: Pa ko svaki majstor od zanata, svee. Muterije ne biram po nosu, ve

po depu. I zbog toga sam, eto, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

RASPUIN: Gulikoa, znai.

MANUS: Bolje krvopija. Recimo, pijavica. Prilepim se i sisam.

RASPUIN: A ruski narod grca u bedi.

MANUS: Boli mene dupe za ruski narod. (Raspuin skoi na noge) Ne ipaj ko

jarac, nego sedi tu s mirom i sluaj, imamo posetu.

LJUSJA (Dolazi usplahireno): Oh, i svetac je tu.

MANUS: Ne boj ga se nimalo, Ljusja.

LJUSJA: Je l i on s nama?

RASPUIN: Ja sam s bogom, opajdaro!

MANUS: Konj, Ljusja, pristaje da ga zauzdaju samo zato to ga na taj nain

oslobaaju nekih drugih, preanjih uza. Je l tako, svee?

RASPUIN: Zini da ti kaem.

MANUS: Nee pred Ljusjom? A on je raspop.

RASPUIN: Opet lae. Kako on?

MANUS: Uio je za popa, pa se zakaluerio. Al sudbina mu bila da se zaljubi u

potara, koji je pio i svoju ljubav naplaivao.

LJUSJA: Bio je zanosno rutav.

MANUS: Kad su ga uhvatili da iz manastira krade kandila i ikone, prebili su ga

ko jazavca i najurili iz boje slube. Posle ga je i sreska policija uzela pod svoje,

te tako, mic po mic, dokotrljao se i do prestonice gde ima i stranih ambasada, pa

svakojakih egzotinih salona, kupatila i ajdinica, te je on tako doao do

zakljuka da mu je uzbudljivije biti enom i preruio se.

RASPUIN: Lae! Mnogo lae! (Priskoi Ljusji) Daj da vidim, avolice.

(Ona cii, a on joj zavlai ruku pod suknju. Trgne se) Gle, zbilja! U tebe je

patrlji. A ja sam te ljubio. Fuj!

LJUSJA (Manusu): Zato si mu rekao? Zna da imam pik na sveca. Zato si mu

odao?

MANUS: Zato to uivam da posmatram ljude kako u roku od pet minuta ljube

ono to su pljuvali. A ti mu sad reci ono zbog ega sam te ovamo i pozvao.

Hajde, pevaj, ko na dvoru rovari protiv sveca?

RASPUIN (Unosi se Ljusji u lice): Otkud ti to, nakazo, zna?

LJUSJA: Pa muvam se svuda i paljivo sluam ta se govorka po kuloarima.

MANUS: Plaen je za to.

RASPUIN (Jo vie se unosi Ljusji u lice): Koliko trai, lopuo?

LJUSJA: Od vas samo jedan strasan poljubac, resto je platio Manus. (Raspuin

ga s obe ruke zgrabi za kosu i strasno ga poljubi u usta)

MANUS: On na tebi debelo zarauje, svee. Ja mu jesam platio, ali on je ta ista

obavetenja prodao vie puta.

LJUSJA: Samo Nemcima i Englezima.

RASPUIN: E, pa nemojte me sad i vi titati na tihoj vatri, nego mi govorite ko

je protiv mene, da mu oas slomijem vrati.

LJUSJA: Pre svih veliki knez Nikolaj Nikolajevi.

RASPUIN (Zacereka se): Miliin dever? Njemu je odzvonilo. I jo?

LJUSJA: Ministar Suhomlinov.

RASPUIN (Cereka se): I taj je crko. Strvina.

LJUSJA: Pa ako ti ve i sam sve zna, svee, to bih ti ja govorio.

RASPUIN: ekaj. A ministar Hvostov?

LJUSJA: Taj se koleba.

MANUS: No, trimer i Protopopov te oboavaju.

RASPUIN: Aha. Aha. Mogao bih o tome da proaskam s baukom.

MANUS: Ti si sad, Ljusja, slobodna.

LJUSJA (Poe): Hvala. (U odlasku) Stojim vam i nadalje na usluzi.

RASPUIN (Poe malo za njom i dobaci): Navrati koji put u moj svet svetih, ja

pred drugima o tvojoj tajni neu eretati. (Najednom zastane i zamisli se)

MANUS: to si se najednom tako umusio, svee?

RASPUIN: Smiljam kako da se sad odmah telefonom javim u Carsko Selo.

MANUS: Zbog ega tolika urba, svee?

RASPUIN: Car s nestrpljenjem oekuje da mu provienje preko mene ukae

na pogodne linosti.

MANUS: Pazi, svee, za trimera mora biti pojaano uporan zbog tog

njegovog nemakog prezimena.

RASPUIN: Ti zaboravlja da sam ja svetac i da je snaga moje volje neodoljiva.

(Poe. U odlasku) Saekaj me ovde, rei u ti carev odgovor. (S druge strane u

salon ulazi Valja)

MANUS (Podskoi kad je ugleda): Stie, Valja, u pravi as.

VALJA: Jedva sam dola, imam akutne probleme.

MANUS: Reiemo ih. Tri odmah natrag u nemaku ambasadu i obavesti

Klausa da e trimer proi. To u Berlinu jo veeras moraju znati. Hajde, ta

eka?

VALJA: Mislim na svoje probleme.

MANUS (Vadi ekovnu knjiicu i pisaljku): Koliki su?

VALJA: Osamdeset hiljada rubalja.

MANUS: Ovoga puta neka bude, ali nemoj preterivati u rasipnitvu!

VALJA: Imam velike rashode. (On popunjava ek i daje joj)

MANUS: Gubi mi se s oiju!

VALJA: Nemoj biti tako grub, ja zbog tebe stavljam glavu u torbu, policija mi je

veito za petama.

MANUS: Kasnije se pojavi ovde u salonu svetih, kao da nema pojma ni o

emu.

VALJA: Znam, bie veselo. (Odlazi. U odlasku) Javiu ti se sutra, ako osvanem

iva.

RASPUIN (Dolazi uzbuen): Ko je tu bio?

MANUS: Jedna od tvojih mnogobrojinih moliteljki. Rekao sam joj da danas

nee biti kod kue. (ute i netremice se gledaju)

RASPUIN: Carica je teko bolesna, preklinju me da sutranji dan provedem s

njom.

MANUS: Ti si svetac, Grigorije, nee ti to teko pasti. (Manus ustaje i polazi)

RASPUIN: Kuda e ti, bratac?

MANUS (Zastane): Ostau ti duan za taj odgovor. (Vadi iz kaputa ek i prua

ga Raspuinu) Umesto njega dobie ovo.

RASPUIN (Uzima ek i zagleda ga): ta je to?

MANUS: To je jedan milion rubalja. I ako ti ma ta zatreba, ja sam tu. Moe

me nai preko bankara Mitje Rubintajna. (On poe)

RASPUIN: ekaj, bratac, nemoj beati kao kradljivi maak.

MANUS (Zastane i okrene se): Zar ti jo neto dugujem?

RASPUIN: Zbunio si me, bratac. Sveca si uzmuvao. avolski se ponaa.

Nita me, bratac, ne pita. A ja tebi dugujem obavetenje.

MANUS: Ve ga znam. Car se oduevio.

RASPUIN: Ti si avo! Tako mi boga, ti si avo!

MANUS: U redu, i onako se govori da su avoli manje naivni od svetaca, to da

zna, da smo mi kod cara trimerovu kandidaturu poduprli ve sa vie strana. Ti

si tu bio, svee, samo ona poslednja kap u ai.

RASPUIN: Sotono. Ostani s nama, sotono, da proslavimo jo jedno udo sveca

Grigorija. Doi e i trimer i Protopopov, telefonirao sam im. Pevae nam

Marusja. Bie i lepih enica.

MANUS: Zahvaljujem, svee, na pozivu, ali ja se nikada ne veselim, ja samo

drugima inim veselje.

RASPUIN: Paklen si ti ovek. Svia mi se.

MANUS: Predstoji mi i susret sa Hvostovom, jer s obzirom na guvu koju

stvaraju svakojaki policajci, agenti, pijuni i smutljivci oko tvoje kue, on bi

morao da pobolja tvoju zatitu.

RASPUIN: Policija da uva sveca?

MANUS: Nee badava, platiemo im. (Prua ruku Raspuinu) I provedite se

lepo. (Oni se rukuju)

RASPUIN (Stoji nasred salona i zuri u prazninu): avo veruje jedino u novac,

a to ide u moj prilog. Ja mu pokazujem samo iseke iz svoga vlastitog sveta,

odgovaram na glasove koje niko ne uje osim mene i podnosim kazne za krivice

za koje me osim mene samog niko drugi ne krivi. (Na jednom poskoi) Muzika!

Gde je ta muzika? (Iz neke od susednih prostorija u salonu upada muzika,

svirajui. Ispred njih igra Marusja) Marusja, moja kraljice mala, poj svome

svecu! (On je grli i ljubi i ona mu se ne opire) Igraj, lepotice, kao to igra

meseina po Volgi. Danas sam srean. (Marusja igra, a on polazi u drugi kraj, do

drugih vrata, pa ih otvara irom) Ima li u salonu svetih, mojih ljubljenih svetica?

KAA (Dolazi u salon polunaga, udno naminkana, sa udnom raupanom

frizurom, okiena udnim nakitom i ukrasima): Mi smo spremne za veernje.

RASPUIN: Doite onda ovamo, duice moje. Doite meni, ali se uvajte da

me ne rasrdite, jer iz mojih oiju sevaju munje.

IRINA (Dolazi za Kaom, zajedno s Valjom i Milicom. Sve su maskirane u

istom anru): Reci nam, svee na ljubljeni, gde je istina?

RASPUIN (Grli ih i ljubi sve redom, u igri oko njih): Istilna je, lepotice moje,

u ljubavi. Tek posle ljubavi sledi boji mir i uznoenje.

MILICA: Al ti nam reci, svee, inimo li greh kad ljubimo?

RASPUIN: Greh ini onaj, lepotice moje belopute, ko greh trai. Onaj ko kroz

greh prolazi, ne uestvuje u grehu. Igrajte zato sa mnom, nevestice boje, ako

hoete da imate raj u dui. (Svi zaigraju, pa se u igri maze, ljube i vrite od

strasti. U trenutku najveeg orgijanja, u salon kao vihor upadaju Nikolajevi,

Hermogen, Suhomlinov, Iliodor i Jusupov, gurajui ispred sebe Ljusju. Meu

prisutnima nastane pometnja i vriska)

NlKOLAJEVI (Pre nego to Raspuin stigne ma ta da uini, sklepaju ga

Jusupov, Suhomlinov, Hermogen i Nikolajevi): Sad smo te, bednie, uhvatili

na legalu.

RASPUIN: Ja sam svetac!

ILIODOR (Pretresa salon, sve fijoke, vitrine, krinje): Ti si sveti avo.

NIKOLAJEVI (Ugleda Milicu, pa pusti Raspuina i u udu joj prilazi): A ti,

nesrenice, to e ti meu ovam bagrom, kad se mojom snajom i velikom

kneginjom zove? (Ona pada u nesvest)

HERMOGEN (Ostavi Raspuina, pa svojim velikim krstom stane da rasteruje

prisutne, koji su u samrtnom strahu): Svi napolje iz salona, osim gegule! (Oni

vrite i razbee se na sve strane) Bre! I da vam nisam uo glas! (Prilazi

Raspuinu) A ti, reponjo sibirski, klekni ovde pred mene!

RASPUIN: Sveci ne klee, oe Hermogene.

HERMOGEN (Zgrabi iz ugla preplaenu Ljusju pa je muki gura pred

Raspuina): Dolazi ti ovamo, udovite odvratno, da mu u oi pogleda!

LJUSJA: Bojim se.

JUSUPOV: A nisi se bojala da se uplie u prljave rabote, da nosi rei i da

pomae ovoj hulji da nam na elo Rusije dovede Nemca trimera, a na elo

Sinoda Jevrejina Karlovia?

RASPUIN: Ne verujte joj, ona je mukarac, raspop.

SUHOMLINOV: Pa ti si, svee, s njim u krevetu svu no aikovao.

RASPUIN: Fuj, pederino, ti li si se usudila da me olajava kod svetlih otaca!

ILIODOR (Dolazi pred Raspuina. U rukama dri sveanj pisama uvezanih

svilenom manom): Zato tako naopako radi, Grigorije?

RASPUIN: I Hrista su na krst razapeli fariseji.

ILIODOR: Pa jesam li te ja izmislio i u prestonicu doveo da slui svome

narodu, a ti im ti se ukazala prva prilika ujeo svoga gospodara, koji ti je duu

nahranio, ko pseto? (Gura mu sveanj pisama pod nos) ta je ovo?

RASPUIN (Pokua da se otme): Ne diraj to, Iliodoko!

HERMOGEN (Lupi ga krstom po glavi i to je znak za poetak masakra):

Klekni!

JUSUPOV (Udara ga nogom u stomak): Odsei emo ti glavu, smiri se, skote

razvratni!

ILIODOR (Udara ga pesnicom u usta): Zato skrnavi boansku vlast crkve?

SUHOMLINOV (Udara ga kolenom u kimu): Mi se ne alimo! Klekni! (Sav

krvav Raspuin pada na kolena)

RASPUIN: Svaki svetac ima svoju Golgotu.

NIKOLAJEVI: Poneli smo batenske makaze. Oni e ti smaknuti akire, a ja

u ti onu muku odsei do korena. Nee ti vie orgijati s naim snahama!

HERMOGEN (Udara): Pokaj se!

ILIODOR, JUSUPOV, SUHOMLINOV I NIKOLAJEVI (Pljute udarci sa

svih strana): Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se!

ILIODOR: Ostavi ene s mirom i posveti se bogu i Rusiji onako kako sam te ja

uio! Hoe li?

RASPUIN: Hou, nemojte me samo ubiti, brao roena. Preklinjem vas, sva

ste mi rebra polomili, krvca lipti s mene na sve strane.

JUSUPOV: Ti zasluuje veliku sekiru.

HERMOGEN: Pravi nam grdne tete u dravi.

ILIODOR: Velika su tvoja zlodela, Gria, priznaje li svoju krivicu?

RASPUIN: Pustite me. Grean sam. I sam vidim. Imam snage za pokajanje.

Kunem vam se bogom jedinim.

SUHOMLINOV: Sluaj, Grigorije, ovo ti je poslednja opomena!

ILIODOR: Veina je bila da te ubijemo, jedva sam te odbranio.

NIKOLAJEVI: Pazi sad ta ini, ima poslednju priliku.

HERMOGEN: Hajdemo mi sad ljudi odavde, podavie nas smrad. (Svi pou za

Hermogenom)

RASPUIN (Puzi za njima): Brate Iliodoko! (Svi odu, Iliodoko zastane i

osvrne se) Vrati mi to. To su cariina pisma slata meni. Nisu za itanje.

ILIODOR: Ne budali, ja u ih bolje i od tebe sauvati. (Ritne Raspuina nogom

i ovaj se prui po podu) I pamet u glavu, seljo, ako nee da skona u Nevi!

(Brzo ode)

RASPUIN (Die se s tla s velikim naporom): Upamtiete vi svi, gadovi, mene

zbog ovoga! Car e vas poistiti s lica zemlje. Jo ste vi za mene oravi maii.

Ja sam se i sa samim carskim parom uhvatio u kotac i iz tog klupeta izaao

kao potpuni pobednik. Kao pravi i jedini vladar Rusije. ujete li svi vi? Ja sam

istinski imperator!

LJUSJA (Plaljivo se pomer