uniπtavanje dosijea. Zahtevza ocenu ustavnosti Uredbepodnet je i zbog odredbe ko-jom se naruπava pravo na pri-vatnost i garantovanu zaπti-tu tajnosti podataka o liËno-sti. Naime, Uredba predviada Êe MUP Srbije objaviti spi-sak svih graana koji su ima-li dosijee u sluæbi dræavnebezbednosti, Ëime bi bilo po-vreeno pravo na privatnostgraana. ZakljuËeno je da po-bijana uredba nema za cilj iz-vrπavanje zakona, da je bezuporiπta u materijalno prav-nim propisima republike Sr-bije i da dovodi u pitanje po-delu vlasti, te predstavlja re-alnu opasnost vladavine pu-tem podzakonskih akata.

Radionica Komiteta prav-nika za ljudska prava,

„Otvaranje tajnih dosijea gra-ana“, okrenula je paænjujavnosti ka veÊ pokrenutojkampanji za donoπenje sveo-buhvatnog zakona u ovojoblasti koji bi bio rezultatozbiljne javne rasprave sapredstavnicima Vlade. Radio-nica je organizovana u sarad-nji sa Forumom za etniËkeodnose, neposredno po uki-danju sporne Uredbe, 04. jula2003. godine. Predsednik Ko-miteta Biljana KovaËeviÊ Vu-Ëo, izvrπni direktor Milan Si-miÊ i predstavnik novosadskekancelarije, advokat Milan–ukiÊ, joπ jednom su ponovi-li da je vladavina uredbamasuprotna duhu vremena i daje donoπenje zakona nuænost.O razliËitim aspektima proce-sa otvaranja dosijea govorili

Dve godine kasnije, Ustav-ni sud Srbije pozitivno odgo-vara na inicijativu Komitetapravnika i proglaπava Uredbuneustavnom.

Osporavana uredba o sta-vljanju na uvid odreenih do-sijea voenih o graanima Sr-bije u sluæbi dræavne bezbed-nosti prestala je da vaæi 19.juna 2003, sa danom objavlji-vanja odluke Ustavnog sudaSrbije u Sluæbenom glasniku.

Napominjemo da je VladaSrbije, izmenom prve Uredbekoja se odnosila na skidanjeoznake poverljivosti sa dosi-jea voenih o graanima, od-redila da dosijei o onima kojise vode kao saradnici stranihsluæbi ili teroristi neÊe bitidostupni graanima. Time suinformacije iz dosijea uskra-Êene odreenom broju onihkoji su za vreme prethodnevlasti bili proganjani, kaænja-vani, hapπeni i privoeni. "

su koordinator Foruma za et-niËke odnose Duπan JanjiÊ,advokat Milan NikoliÊ izCentra za prouËavanje alter-nativa i advokat Nenad Kon-stantinoviÊ iz Otpora. Pred-stavnici nevladinih organiza-cija zakljuËili su da dosijeigraana nisu otvoreni, statussaradnika ¬ douπnika sluæbikoje su vodile dosijee nije re-gulisan, a demokratska kon-trola postupaka dræavnih or-gana je izostala. Od dræavnihorgana i predstavnika vlada-juÊih politiËkih partija oËeku-je se i da formiraju nezavisniorgan koji bi vodio postupakotvaranja dosijea, odnosnoda odgovore na pitanje kojesu sluæbe vodile tajne dosijeeo graanima. Komitet pravni-ka za ljudska prava je i preove radionice organizovaostruËne rasprave i izjavama u

Otvaranje tajnih dosijea,kao postupak ureen

jednim sistemskim zakonom,predizborno je obeÊanje vla-dajuÊe koalicije. Meutim, od05. oktobra 2000. godine dodanas, proces nije okonËan.25. maja 2001. godine, usvo-jena je Uredba o skidanjuoznake poverljivosti sa dosi-jea voenih o graanima Re-publike Srbije u sluæbi dræav-ne bezbednosti, dok je 30.maja iste godine usvojenaUredba o stavljanju na uvidodreenih dosijea voenih ograanima Republike Srbije usluæbi Dræavne bezbednosti.Ovim su dosijei zatvoreni,umesto da budu otvoreni.

I pored brojnih pritisakanevladinih organizacija, od-nosno postojanja Ëak tri for-mulisana zakonska modela idalje se Ëeka usvajanje Zako-na koji bi, na adekvatan na-Ëin, zapoËeo sloæen procesotvaranja tajnih dosijea vo-enih o graanima.

Komitet je, po donoπenjuUredbe o stavljanju na uvidodreenih dosijea voenih ograanima u sluæbi dræavnebezbednosti, 19. juna 2001.godine, podneo inicijativuUstavnom sudu Srbije za oce-nu ustavnosti. U obrazloæe-nju je najpre osporen Ëlan Ëe-tiri Uredbe koji predvia daÊe „pitanja koja se odnose nadalje raspolaganje, koriπÊenjei uniπtavanje dosijea biti re-gulisana posebnim zako-nom“. Naglaπeno je da Vladadonosi uredbe, odluke i dru-ge akte zarad izvrπavanja za-kona, a ne kreiranja zakona iprava, odnosno da i samaUredba nalaæe zakonsko re-gulisanje procesa otvaranjadosijea u delu koji se odnosina raspolaganje, koriπÊenje i

03

TAJN

I DO

SIJE

I

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

Komitet pravnika za ljudska prava i Forum za etniËke odnose or-ganizovali su, 04. jula 2003. godine, radionicu „Otvaranje tajnih

dosijea graana“

TAJNI DOSIJEI

OTVARANJE DOSIJEA KAORASKID SA PRO©LO©∆U

medijima ukazivao na priori-tet reπavanja problema otva-ranja policijskih dosijea.

Biljana KovaËeviÊ VuËoobjasnila je da javna kampa-nja koja je u toku treba dapodstakne vlasti na donoπe-nje Zakona koji bi svojim ce-lovitim reπenjima doprineoizgradnji demokratskih insti-tucija druπtva. „Dosijee bi tre-balo otvoriti na naËin koji jeprimeren demokratskim ze-mljama, uz najmanje posledi-ce po graane“, rekla je VuËoi dodala da je otvaranje dosi-jea potrebno zarad suoËava-nja sa proπloπÊu i sistemimavrednosti u okviru kojih sugraani æiveli u vreme nede-mokratskog reæima Sloboda-na MiloπeviÊa. „Donoπenje Za-kona o otvaranju dosijea stva-ra uslove za demokratizacijuzemlje i izgradnju stabilnihinstitucija, neoptereÊenihproizvodnjom i reπavanjempolitiËkih afera“, ocenila je Vu-Ëo. Izvrπni direktor YUCOM-a Milan SimiÊ, takoe je re-kao da postoji veza izmeuafera koje potresaju politiËkuscenu Srbije i zatvorenih do-sijea. „Analizom politiËkih pri-lika u zemlji, od 05. oktobra2000. godine do danas, moæese uoËiti odreeni sistem ulansiranju politiËkih afera.Njihov jedini cilj je onemo-guÊavanje ili usporavanje do-noπenja veoma bitnih odlukana najviπem dræavnom ni-vou. ReË je o ukljuËivanju ze-mlje u evroatlanske integraci-je, saradnji sa Haπkim Tribu-nalom, ispunjavanju meu-narodnih obaveza, obraËunusa organizovanim krimina-lom“ rekao je SimiÊ. On jedalje naveo da prilikom pro-izvodnje afera, pojedini poli-tiËari ili neimenovani izvoriiz Vlade, koji su zahvaljujuÊifunkciji imali prilike da po-gledaju sopstveni dosije, kori-ste podatke iz tajnih dosijeavoenih o graanima. Zato inije Ëudan strah pojedinih Ëla-

nova Vlade od susreta sa sop-stvenom proπloπÊu.

Duπan JanjiÊ iz Foruma zaetniËke odnose je upravoovim strahom objasnio nepo-stojanje zakonske regulative.„Da bismo doneli Zakon ootvaranju dosijea neophodanje raskid sa proπloπÊu i preuzi-manje svog dela odgovorno-sti za tu proπlost. Reforme sesprovode zakonima koji vodeinstitucionalnim promena-ma, a donoπenju zakona pret-hodi politiËka volja da se za-kon donese“, rekao je JanjiÊ.

Milan NikoliÊ, direktorCentra za prouËavanje alter-nativa, ocenio je da se joπ ni-je raskrstilo sa prethodnimreæimom ili njegovim ostacimau tajnim sluæbama, πto osli-kava naivnost politiËke elite,koja se prema njegovom mi-πljenju, ponaπa kao da Êe zau-vek ostati na vlasti. „Trebalo je,odmah po dolasku na vlast,krenuti sa raπËiπÊavanjem ra-znih tajnih sluæbi i dosijea,kako se ne bi dogodilo ono πto

04

TAJN

I DO

SIJE

IKOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

se sada deπava, a to je da semeπaju kriminalci i pripadni-ci tajnih sluæbi, preduzetnici ikriminalci, kao i politiËari ikriminalci“, rekao je NikoliÊ.

Milan SimiÊ je ukazao da idalje postoje pojedini centrimoÊi u okviru dræavnih slu-æbi bezbednosti koji su oËi-

POSTOJE∆I MODELI ZAKONAPrvi odgovor na zahtev nevladinih organizacija da se donese Zakon o otva-ranju dosijea, stigao je tek juna 2003. godine, iz DemohriπÊanske strankeSrbije. Predloæeni zakonski model daleko je loπiji od veÊ postojeÊih, ali sva-kako predstavlja sazrevanje politiËke svesti srpskih dræavnika i najkraÊi je putka otvaranju dosijea. Modeli Forum Iuris-a, nevladine organizacije iz NovogSada i Centra za antiratnu akciju reguliπu Ëuvanje, odnosno rukovanje,koriπÊenje i istraæivanje dosijea, koji su voeni na ideoloπkoj ili politiËkojosnovi u sluæbi dræavne bezbednosti. Oba modela zakona propisuju pre-cizno ureenje prava na pristup sadræini dosijea, procedure u kojoj sepravo ostvaruje, naËina rukovanja dosijeima i njihovog Ëuvanja. Preciznostje neophodna kako bi zloupotrebe bile svedene na najmanju meru πto jenemoguÊe uËiniti ako proceduru vode pripadnici tajnih sluæbi. MoguÊezloupotrebe razlog su za uspostavljanje nezavisne institucije, Agencije zaËuvanje dosijea sluæbe dræavne bezbednosti odnosno RepubliËke komisi-je za dosijee sluæbe dræavne bezbednosti, koje osniva Narodna skupπtina. Oba modela predviaju istovetnu proceduru za omoguÊavanje uvida udosijee. Zahtev za obaveπtavanje o dosijeima podnosi se nadleænoj insti-tuciji i sadræi podatke o identitetu podnosioca i adresu prebivaliπta odno-sno boraviπta. Agencija ili Komisija je duæna da pismeno obavesti podno-sioca zahteva o postojanju ili nepostojanju dosijea u roku od 60 dana odprijema zahteva odnosno o vremenu kada je moguÊe izvrπiti uvid u dosi-je, ako isti postoji. Takoe, predvieno je da nosilac prava moæe da za-traæi duplikat dosijea ili delova dosijea, odnosno da zahteva brisanje ime-na i prezimena u originalu i svim kopijama dosijea ili da traæi ispravljanjepodataka koje smatra netaËnim. Pravo uvida treÊih lica je, kako predvi-aju oba zakonska modela, dozvoljeno samo izuzetno. Modeli se razlikuju u delu koji se odnosi na nosioce prava, rokove za osta-rivanje prava i rokove za predavanje dosijea nadleænoj instituciji. Povreda taj-nosti liËnih podataka iz dosijea se, prema reπenjima modela Forum Iuris-a,kaænjava zatvorskom kaznom od 6 meseci do 5 godina, dok Centar za anti-ratnu akciju predvia blaæu kaznu od tri godine zatvora ili novËanu kaznu.

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

Tajni dosijei su beleπka onaπoj proπlosti, Ëesto vrlo

sadræajna zahvaljujuÊi aktiv-nostima saradnika tajnihsluæbi.

PostojeÊi modeli Zakona ootvaranju tajnih dosijea ograanima predviaju reguli-sanje statusa saradnika ¬ dou-πnika sluæbi koje su vodile do-sijee o graanima Srbije i Cr-ne Gore. Postoje dva primar-na pristupa, da se spiskovidouπnika objave, odnosno neobjave. Biljana KovaËeviÊ-Vu-

Graanima Srbije i CrneGore, i dalje nije pozna-

to da li je Sluæba Dræavne bez-bednosti o njima vodila joπneke dosijee koji su drugaËijeklasifikovani, odnosno da lije i kakve dosijee vodila nekadruga sluæba bezbednosti iliobaveπtajna sluæba. Nerazja-πnjeno je da li se podaci o po-jedincima nalaze u dosijeimavoenim o drugim fiziËkimlicima, u dosijeima koji sueventualno voeni o pravnimlicima (politiËkim strankama,nevladinim organizacijama,preduzeÊima i sliËno), ili ne-kim dogaajima (demonstra-cijama, mitinzima i sliËno).

02. oktobra 2003. godine,iz Vrhovnog Saveta odbranestigao je zahtev da se otvoredosijei koje su vodile sluæbebezbednosti Vojske Srbije iCrne Gore. Uprava vojne bez-bednosti je, kao predmet radau ovim dosijeima, osim voj-nika oznaËila i civile koji te-πko da su mogli da budu licakoja ugroæavaju bezbednostvojske.

Izvrπni direktor YUCOM-aMilan SimiÊ podræao je inici-jativu Vrhovnog Saveta Od-brane, protumaËivπi je kao

Ëo, na osnovu primera iz is-toËne Evrope, zakljuËila je dasu brojni argumenti i na jed-noj i na drugoj strani, ali daje mnogo bitnije pitanje kon-trole procesa, jer postoji mo-guÊnost da se nekom „name-sti“ da je bio douπnik. Advo-kat Nenad KonstantinoviÊ izOtpora, meutim, naveo je dabi imena douπnika trebalo dabudu objavljena, jer je reË oosobama koje su krπile ljud-ska prava. „Neki od douπnikadanas su na javnim poloæaji-

ma i funkcijama i uopπte nisuosueni od strane javnosti za-to πto ne znamo ko su oni“,rekao je KonstantinoviÊ. Du-πan JanjiÊ naveo je da je dou-πnika uvek bilo i da Ëesto zavr-πavaju na vodeÊim funkcija-ma u dræavi. Pretpostavka je,smatra JanjiÊ, da je veliki brojdouπnika, koji su snabedevaliMiloπeviÊevsku maπineriju, bioi ostao na javnim funkcijama,a mnogi od njih su na kraju„postali ærtve“, Ëak i zauzelivlast na osnovu toga.

akt politiËke volje. SimiÊ je,meutim, rekao da najpretreba precizirati o kakvimdosijeima je reË. „Nije pro-blem kad se dosijei formirajuu skladu sa zakonom, naprimer, u sluËaju stvaranjadosijea o licima koja su oruæ-jem ugroæavala bezbednostdræave ili vojske. Problem supodaci koje razne sluæbe pri-kupljaju o politiËkim protiv-nicima koji su nekad u ovimsluæbama voeni kao unu-traπnji neprijatelji“, rekao jeSimiÊ.

Ministarstvo odbrane, ko-je bi trebalo da sprovede od-luku Vrhovnog Saveta, na-javilo je donoπenje Pravilni-ka kojim Êe biti regulisan na-Ëin pristupa dosijeima kakobi se zaπtitila vojna bezbed-nost, a s druge strane obezbe-dilo licima o kojima su voe-ni dosijei da ih proËitaju. Me-utim, iako je prisutna dobravolja da se otvore vojni dosi-jei, taj proces mora da budeureen posebnim zakonoma ne pravilnikom ili ured-bom, kao πto je bio sluËaj saotvaranjem dosijea voe-nim od strane sluæbe dræavnebezbednosti. "

05

TAJN

I DO

SIJE

I

DOSIJEI VOJNIH SLUÆBI

TRETIRANJE SARADNIKA SLUÆBI KOJE SUVODILE DOSIJEE I REHABILITACIJA ÆRTAVA

gledno preæiveli pad Miloπe-viÊevog reæima i do danas ni-su suoËeni sa odgovornoπÊuza svoje aktivnosti u proπlo-sti. „Ove strukture su premaposlednjim procenama, izve-πtaju Meunarodne kriznegrupe i vladine Komisije,umeπane u ubistvo premijeraSrbije Zorana –iniÊa 12.marta 2003. godine“, naveoje SimiÊ i zakljuËio da nepo-stojanje adekvatnog ZakonaspreËava primenu drugih za-kona koji su usmereni na sta-bilizaciju i izgradnju demo-kratskih institucija. "

Zakonskim modelima regu-lisan je i naËin tretiranja ærta-va douπnika, odnosno onih okojima su voeni dosijei. Bi-ljana KovaËeviÊ VuËo objasnilaje da tretiranje ærtava podra-zumeva rehabilitaciju u vidumoralne ali i materijalne na-doknade Ëija visina zavisi odvrste priËinjene πtete. Informa-cije u dosijeima Ëesto su uti-cale na sudbine pojedinaca,njihova prava su naruπena ipoËinjene su nepravde koje jeponekad prostom restitucijomnemoguÊe ispraviti. Na osno-vu podataka iz dosijea, nave-deno je u studiji „Tajni dosijei“Centra za antiratnu akciju,mnogi graani i njihove poro-dice bili su izloæeni politiËkimprogonima, onemoguÊavanisu u πkolovanju i napredova-nju u karijeri, kompromitova-ni, ucenjivani, liπavani imovi-ne, hapπeni i izlagani torturi.

Deπavalo se i da budu smeπtaniu psihijatrijske bolnice, pod-vrgnuti nehumanim tretma-nima, osueni u montiranimprocesima, dræani u logorimagodinama bez suenja, inter-nirani u logore, netragom ne-stajali ili fiziËki likvidirani.

Meunarodno pravo dræa-vama nameÊe obavezu da obez-bede materijalnu nadoknadusvim ærtvama teπkih krπenja

ljudskih prava koja su izvrπe-na od strane vlasti. Na taj na-Ëin se i novim vlastima stavljado znanja da Êe eventualnebuduÊe zloupotrebe ljudskihprava biti kaænjene. Iako kodnovih vlasti postoji volja dase izvrπi nadoknada, Ëesto sunacionalne ekonomije tranzi-cionih dræava isuviπe slabe dabi materijalno mogle da po-dræe proces rehabilitacije. "

06

TAJN

I DO

SIJE

IKOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

Od otvaranja dosijea, pokazalo se, najviπe strahuju saradnici policije. Kadasu u »eπkoj, na primer, objavljene liste policijskih agenata, svi su poricalisaradnju sa StB, tajnom policijom. Meu douπnicima je bilo mnogo roaka,prijatelja, kolega, poznanika. Postupci πpijuniranja pravdani su pritiskom ilipretnjama. Neki su naveli da su se bavili potkazivanjem iz politiËkih ubee-nja, verujuÊi da πtite interese dræave. Mnogi su kao motiv isticali novac.Izveπtaji douπnika u »eπkoj obiËno su pisani na jednoj stranici. Sadræali suπifrovano ime izvora, datum i vreme kad je odræan konspirativni sastanak ipodatke o tome da li su koriπÊeni tajni ureaji za snimanja. Snimljeni raz-govori obiËno su bili nerazumljivi ili van konteksta, zato se njihova tajnapolicija viπe oslanjala na mreæu douπnika, πto je bilo jeftinije i efikasnije.Kada su otvoreni dosijei, ministar policije je na zahtev morao da otkrijeπifrovana imena douπnika i kolaboracionista koja su se nalazila u dosijeu.

TAJNI DOSIJEI I PROCES NJIHOVOG OTVARANJA U »E©KOJ

je kao dodatnu nepravilnostistakla odabir Ëlanova lustra-cione Komisije, koju Ëine su-dije Vrhovnog suda. „PremaZakonu, sve sudije Vrhovnogsuda su subjekti lustracije. Nataj naËin stvorena je situacijau kojoj se ne zna ko je ærtva,a ko dæelat“, rekla je VuËo.

Postojanje dosijea koji suvoeni o graanima Srbije iCrne Gore tekovina je nede-mokratskog druπtva, optere-Êuje dræavu omoguÊavajuÊimanipulaciju podacima kojisu u dosijeima navedeni, a

proπlosti i put ka uspostavlja-nju pravde u tranzicionimdemokratijama. Proces otva-ranja dosijea obelodaniÊe zlo-upotrebe nekadaπnjeg reæi-ma, a graanima omoguÊitida ostvare prava koja su zbogpodataka iznetih u dosijeimaizgubili. Osim toga, opstanakovakvog stanja koËi zapoËetudemokratizaciju druπtva, a uodnosu na pojedinca ¬ naru-πava pravo na privatnost, Ëi-me predstavlja potencijalnuopasnost za krπenje drugihljudskih prava i sloboda. "

Nedostatak zakonske regu-lative u oblasti otvaranja

tajnih dosijea onemoguÊavaizgradnju demokratskih in-stitucija i principa usmere-nih ka uspostavljanju vlada-vine prava i ostvarivanju po-litiËke stabilnosti u zemlji.Zakon o dostupnosti infor-macija i Zakon o odgovorno-sti za krπenje ljudskih prava,tj. Zakon o lustraciji, su zako-ni koji bi doprineli ostvare-nju ovog cilja.

Krajem maja 2003. godine,Skupπtina Srbije usvojila jeZakon o lustraciji, na osnovukojeg bi u sledeÊih deset go-dina trebalo da bude preispi-tano da li su kandidati za is-taknute funkcije u dræavi, kr-πili ljudska prava. Kao poËet-na godina uzima se 1976. ka-da je SFRJ ratifikovala Meu-narodni pakt o graanskim ipolitiËkim pravima.

Komitet pravnika za ljud-ska prava stava je da je Zakono lustraciji nemoguÊe prime-niti ukoliko se u potpunostine otvore tajni dosijei. Nai-me, Zakon nalaæe da formi-rana lustraciona Komisija vr-πi provere uvidom u spiseBezbednosno-informativneagencije (BIA) ili druge odgo-varajuÊe sluæbe, kao i uvidomu spiskove saradnika tajnesluæbe. Ovaj proces je izvo-dljiv samo ako se donese za-kon o otvaranju tih dosijea, iako se ustanovi demokratskiproces kojim bi se kontrolisa-lo njihovo otvaranje i prime-na. Izvrπni direktor YUCOM-a Milan SimiÊ objasnio je dau ovoj situaciji, kad Zakon ootvaranju dosijea joπ nije do-net, niko van Bezbednosnoinformativne agencije nemauvid u dosijee. Ako bi Komi-sija za lustraciju zatraæila po-datke iz dosijea, te podatkebi dobila od BIA. Taj postu-

07

TAJN

I DO

SIJE

I

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

pak, tvrdi SimiÊ, joπ nije podkontrolom i nije propisanzakonom.

Drugi problem je πto veÊinadosijea tajne sluæbe o graani-ma sadræi samo opπte podatke,a postoje i dosijei pod πiframakoje je nemoguÊe rastumaËi-ti, niti saznati na koga se od-nose. Biljana KovaËeviÊ-VuËo

odbijanje da se dosijei otvore,ostavlja otvorenim prostor zanastavak procesa πpijuniranjagraana. U dosijeima su na-vedeni podaci koji Ëesto pre-cizno otkrivaju kako je funk-cionisao represivni aparatstarog reæima i zbog toga jenjihovo otvaranje moÊan meha-nizam suoËavanja s nasleem

OTVARANJE DOSIJEA KAO PREDUSLOVZA SPROVO–ENJE PROCESA LUSTRACIJE

Sredinom novembra, Ministarstvo zaljudska i manjinska prava formira Radnugrupu za ljudska prava sa zadatkom daprati i razmatra navodna krπenja ljudskihprava u Srbiji i Crnoj Gori. Radnu grupu,koja Êe se sastajati jednom meseËno,ËiniÊe predstavnici Komiteta pravnika zaljudska prava, OEBS-a, Visokog komesari-jata UN za ljudska prava, Saveta Evrope iodabranih meunarodnih i nevladinihorganizacija.

12. novembra. Javna tribina „Kosovo iMetohija ¬ standardi, ovlaπÊenja, status“,Omladinske demokratske asocijacije Ko-sova i Metohije. UËestvuje predsednikYUCOM-a Biljana KovaËeviÊ-VuËo.

12. novembra. Zavrπna konvencijapredsedniËkog kandidata Dragoljuba Mi-ÊunoviÊa, u Centru „Sava“. Konferencijiprisustvuju predstavnici Komiteta pravni-ka za ljudska prava.

14. i 15. novembra. Konferencija „Klju-Ëna raskrπÊa u evoluciji politiËkih nauka“.Konferenciji na Fakultetu politiËkih nau-ka prisustvuje predsednik YUCOM-a Bi-ljana KovaËeviÊ-VuËo.

20. novembra. Projekcija filma i pred-stavljanje projekta „VIVISECT“, Kulturnogcentra REX, „Vojvoanka ¬ Regionalna æen-ska inicijativa“ i Viktimoloπkog druπtvaSrbije. U razgovoru na temu „Kakav model

istine i poverenja / pomirenja je potrebanSrbiji?“ uËestvovaÊe predsednik YUCOM-aBiljana KovaËeviÊ-VuËo.

20. i 21. novembra. Regionalna konfer-encija „Evro-regionalna saradnja i toleran-cija meu ljudima i narodima na Balka-nu“ u Sofiji. Organizatori ove manifesta-cije su Konrad Adenauer Stiftung, Grad-ska uprava Sofije i Centar za regionalizam(Novi Sad). Na konferenciji Êe uËestvovatiZorka KovaËeviÊ iz Komiteta pravnika zaljudska prava.

27. i 28. novembra. Seminar „Ljudskaprava i mentalna ometenost“ Komitetapravnika za ljudska prava i Mental Disabi-lity Advocacy Centra iz Budimpeπte. Te-ma seminara biÊe primena Evropske kon-vencije o ljudskim pravima na prava oso-ba koje imaju problema sa mentalnimzdravljem ili su mentalno ometene. Idejaseminara je da se okupe struËnjaci zain-teresovani za probleme mentalno obole-lih osoba: psihijatri, psiholozi, socijalniradnici, advokati, sudije, direktori insti-tucija, predstavnici vlasti i nevladinihorganizacija.

12. i 13. decembra. „Okrugli sto lide-ra demokratske manjinske politike“,Foruma za etniËke odnose. PredsednikYUCOM-a Biljana KovaËeviÊ-VuËo pred-sedavaÊe Panelom o primeni nove ma-njinske politike.

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA

AKTIVNOSTI YUCOM-anovembar i decembar 2003.godine

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA — JUKOM

Komitet pravnika za ljudska prava je struËna, dobrovoljna, nevladina organizacija Ëiji je cilj

zaπtita i unapreenje ljudskih prava u skladu sa opπteprihvaÊenim civilizacijskim standardi-

ma, meunarodnim konvencijama i domaÊim pravom.

Od osnivanja 1997. godine, Komitet, pruæanjem pravne pomoÊi graanima i saradnjom sa

brojnim organizacijama, radi na unapreenju ideja i prakse poπtovanja ljudskih i graanskih

prava i sloboda. Aktivnosti YUCOM-a usmerene su na sveobuhvatnu reformu pravnog si-

stema u SRJ i usklaivanje naπeg zakonodavstva sa meunarodnim normama, prevashod-

no uspostavljenim od strane OEBS-a, Evropske Unije i Saveta Evrope.