Tema: Parnične radnje

Procesna statika i procesna dinamika

Dva pogleda na parncu: Parnica u stanju mirovanja (statika parnice)

niz procesnih instituta Parnica u stanju kretanja (dinamika parnice)

zasnivanje, kretanje i okončanje parnice

Šta čini strukturu parnice? Niz procesnih instituta

Šta čini sadržinu parnice Parnična delatnost procesnih subjekata

Struktura i sadržina parnice

Parnica je pravni odnos u stalnom kretanju!

Kretanje možemo zamisliti kao...

Kretanje parnice

Tužba Presuda

Parnični postupak

Parnična delatnost procesnih subjekata Niz radnji koje se kontinuirano preduzimaju da bi se spor rešio

Procesnopravne činjenice

Činjenice koje omogućavaju razvoj parnice – prelazak parnice iz jedne u drugu procesnu situaciju

Šta su pravne činjenice? Šta su procesnopravne činjenice?

Činjenice za koje norme procesnog prava vezuju izvesna dejstva

Parnične radnje ljudske radnje pravne radnje najznačajnije procesne činjenice

Parnična radnja

Osnovni elemenat postupka, najznačajnija procesnopravna činjenica

DEFINICIJA: Pravna radnja parničnih subjekata

predviđena i regulisana pravilima parničnog procesnog prava, kojima su određeni:

uslovi za preduzimanje parničnih radnji uslovi za punovažnost (dopuštenost) radnji sadržina i forma radnji dejstvo koje radnje proizvode u parnici (njima

se zasniva, menja ili ukida procesnopravni odnos)

Povezanost parničnih radnji Parnične radnje čine sadržinu parnice Parnične radnje su međusobno povezane:

ciljna povezanost sve imaju jedinstveni cilj – rešenje spora

kauzalna povezanost (potonje radnje pretpostavljaju izvršenje prethodnih radnji – jedna radnja uzrok, druga, posledica)

vremenska povezanost logička povezanost

Parnične radnje u širem smislu procesne radnje

Parnične radnje u užem smislu stranačne i sudske radnje

strančke i sudske radnje stalno se prepliću, izazivaju i određuju jedna drugu

Izučavanje anatomije procesa zahteva da se ove dve grupe radnji odvojeno izučavaju

Parnične radnje

Zakonska terminologija parnične radnje, - radnje u postuku, - radnje

Šta su stranačke parnične radnje? Pravne radnje koje preduzimaju stranke Pravne radnje regulisane pravilima procesnog prava kojima

su određeni uslovi za preduzimanje i punova`nost, sadr`ina, forma i dejstvo koje proizvode u parnici

Nisu sve pravne radnje koje u toku i povodom parnice stranke preduzimaju – parnične radnje Sklapanje sporazuma o mesnoj nadležnosti Izdavanje punomoćja za zastupanje u parnici Dejstvo ovih pravnih radnji nastupa u parnici preko i

posredstvom stranačke parnične radnje

Stranačke parnične radnje

Suština parnične radnje – aktivno telesno držanje

Parnična radnja - aktivno telesno držanje telesni (realni) akt (potpisivanje zapisnika, predaja

obaveštajnog predmeta... Izgovaranje reči

Parnična radnja je uvek neko činjenje Pojam parnične radnje razlikuje se od pojma

“procesno ponašanje”

Pitanja: Ima li tzv. negativnih parničnih radnji? Može li radnja biti preduzeta “konkludentno”

!

ZAPAMTITI!!! Stranke nisu dužne da preduzimaju

parnične radnje Stranke su ovlašćene da preduzimaju

parnične radnje Sve preduzete radnje rezultat

slobodne dispozicije stranaka Preduzimanje radnji – procesni teret, a

ne procesna dužnost

Kako treba tumačiti nalog suda da tuženi

odgovori na tužbu u određenom roku? Sud ne nalaže tuženom da ispuni neku dužnost prema sudu ili prema parničnom protivniku Nalog suda ne može biti prinudno ostvaren Sud poziva tuženog da ispuni svoj procesni teret u interesu samog tuženog Sud poučava tuženog o načinu i vremenu preduzimanja ove radnje i upozorava ga o posledicama propuštanja Tuženi nije dužan da preduzme radnju Tuženog mogu pogoditi štetne posledice ako ne odgovori na tužbu

Procesno ponašanje stranaka genus proximum

parnična radnja parnično propuštanje Aktivno procesno ponašanje – stranka je delatna,

preduzima parnične radnje Pasivno procesno ponašanje – stranka je

nedelatna, propušta da preduzima parnične radnje na koje je zakonom ovlašćena

ZPP reguliše: - posledice preduzimanja radnji - posledice propuštanja radnji

Posledice izričito regulisane ili je sudu ostavljeno da ceni značaj propuštanja

Parnična radnja i pravni posao

Dva potpuno različita pravna pojma koja treba oštro razlikovati

Služe različitim ciljevima i imaju različitu namenu

Parnične radnje proizvode dejstvo u parnici, a pravni poslovi u materijalnopravnim odnosima

Pitanje: Može li stranka raspolagati svojim ovlašćenjem na preduzimanje parničnih radnji?

Obeležja stranačkih parničnih radnji

Pravne radnje regulisane pravilima ZPP Suština radnje – aktivno telesno držanje Parnična radnja – svesna i voljna radnja

Bitno je – da stranka zna i da je svesna da radnju preduzima

Nije bitno - da stranka zna koja će dejstva radnja izazvati i da li želi nastupanje ovih dejstava

Kod parnične radnje bitno je spoljašnje ponašanje, a ne unutrašnja volja stranke; radnja proizvodi dejstvo zato što je preduzeta i onako kako je preduzeta!!!

Parnična radnja je voljni akt, što podrazumeva da je stranka sposobna za svesnu izjavu volje

PITANJA:

Može li da proizvede dejstvo parnična radnja koju je preduzela stranka u pijanom stanju?

Da ste sudija, šta biste preduzeli ako na ročište dođe pijana stranka?

Mane volje ne utiču na punovažnost parničnih radnji Parnična radnja se može ispraviti, dopuniti,

izmeniti, preinačiti... preduzimanjem nove radnje Izuzeci od pravila:

Nedopuštena je parnična radnja kojom stranka zloupotrebljava svoja procesna ovlašćenja Ako je radnja koja se sastoji u izjavi volje preduzeta pod pretnjom, prinudom ili u zabludi, odluka koja je nastala kao rezultat ove radnje može se pobijati pravnim lekovima zbog mana u volji

Značaj mana volje za punovažnost radnji

PAŽNJA: ne pobija se sama parnična radnja, već odluka kao posledica te radnje!

Stranačke parnične radnje uvek su jednostrane

Adresat stranačkih parničnih radnji je – SUD Radnja proizvodi dejstvo u trenutku kad je

preduzeta, ukoliko je dopuštena Neposredno dejstvo stranačke parnične radnje uvek

je isto – izaziva delatnost suda – ocenu dopuštenosti Da bi radnja proizvela dejstvo, nije potreban nikakav

prihvat od suda ili parničnog protivnika PRIVID DVOSTRANOSTI - saglasne izjave stranaka –

dispozitivne parnične radnje, dve posebne jednostrane radnje sa istovetnim smislom – stvaraju privid dvostranosti (korelativnosti) – npr. povlačenje tužbe i pristanak na povlačenje tužbe

Dejstva parničnih radnji ne mogu biti uslovljena, ni vremenski odložena

LOGIKA OVOG PRAVILA: Parnična radnja stvara novu procesnu situaciju Procesni odnos se stepenasto razvija prelazeći iz

jedne u drugu procesnu situaciju Da bi parnica pravilno “sazrevala” za odluku,

prethodna situacija mora biti definitivna i stabilna da bi se na nju “naslonila” naredna procesna situacija

Ukoliko bi se radnje preduzimale pod uslovom ili rokom, proces bi bio – KULA OD KARATA

Sudbina i dejstvo radnje ne sme zavisiti od uslova niti od roka

Radnja automatski proizvodi dejstvo onda kada je i onako kako je preduzeta

Izuzeci od pravila o zabrani preduzimanja radnje pod uslovom

Eventualna kumulacija tužbenog zahteva Eventualno pasivno suparničarstvo Eventualno isticanje prigovora

protivtražbine radi prebijanja Evantualno isticanje predloga u pravnom

leku

USLOV JE– određeni događaj u samoj parnici

Sanacija nedostataka parničnih radnji

Ispravka i dopuna parnične radnje Naknadno odobrenje parnične radnje Zanemarivanje nedostatka Konverzija parnične radnje

Klasifikacije parničnih radnji:

Sadržina Forma Cilj

Rok Promena procesne situacije

Ročište

Realni akti Izjave Pismene Usmene

Ofanzivne Ofanzivno defanzivne

Defanzivne

Oročene Neoročene Samo van. roč

Na i van roč.

Samo na roč.

Posredna promena

Neposredna promena

NEPOSREDNO DEJSTVO SVAKE PARNIČNE RADNJE UVEK JE ISTO

!!

– IZAZIVA DELATNOST SUDA

Sadržina stranačkih parničnih radnji

Radnje imaju različitu sadržinu Različite teorijske klasifikacije: I - predlozi, tvrdnje, izjave pristanka i

saglasnosti, saopštenja, pitanja i radnje raspolaganja

II - radnje koje sadrže zahtev, predlozi, saopštenja, izjave, pitanja, dispozitivne parnične radnje, realni akti

Parnične radnje koje sadrže zahtev

Radnja kojom stranka traži od suda da sprovede zakonom propisanu delatnost i donese odluku određene sadržine

Sud je dužan da radnju uzme u postupak i odluči o osnovanosti zahteva – da ga usvoji ili odbije

Zahtev je procesnopravni, različit od materijalnopravnog zahteva

Glavni zahtev – procesni zahtev Parnične radnje sadrže glavni zahtev i procesni zahtev Glavni zahtev – zahtev za presudu

ističu ga i tužilac i tuženi Koje radnje sadrže glavni zahtev?

tužba, preinačena tužba, zajednički predlog za razvod braka, prigovor protivtražbine radi prebijanja, međupredlog za utvrđenje, odgovor na tužbu, pravni lekovi

Procesni zahtev – zahtev stranke da sud odluči o nekom procesnom pitanju Zahtev za vraćanje u pređašnje stanje, zahtev za

odlaganje rasprave, zahtev za produženje roka...

Elementi radnje koja sadrži zahtev

Činjenični osnov zahteva činjenice na kojima je zahtev zasnovan dokazi kojima se te činjenice mogu utvrditi

kao istinite ili verovatne Pravni osnov zahteva

Pravna pravila iz kojih proizlazi osnovanost zahteva

Stranka slobodno raspolaže radnjom koja sadrži zahtev sve dok sud ne odluči o zahtevu

Predlog

Stranačka parnična radnja kojom stranka u toku postupka traži od suda da preduzme izvesnu radnju U starijoj procesnoj literaturi korišćen izraz molba – neadekvatan – sud može da preduzime samo onu radnju koju mu zakon nalaže!!! UOČITI: Kad stranka ističe predlog, ona ne moli sud, ona poziva sud da izvrši dužnost za koju tvrdi da postoji Da li će sud postupiti po predlogu - ne zavisi od dobre volje, naklonosti sudije ili njegovog raspoloženja

Saopštenje Stranačka parnična radnja kojom stranka saopštava sudu ili, preko suda, svom parničnom protivniku ili nekom trećem licu određene činjenice u vezi ili povodom parnice Saopštenje upućeno trećem licu ili protivniku sadrži i zahtev da sud dostavi saopštenje onome kome je upućeno

Izjave Stranački navodi kojima stranke sudu

pružaju procesni materijal ili se izjašnjavaju o procesnom materijalu koji je izneo parnični protivnik ili koji je prikupljen na raspravi

TRI grupe stranačkih izjava:

Izjave o materijalno-

pravnim odnosima

Izjave o stanju

stvari

Izjave o pravnim normama

Izjave o materijalnopravnim odnosima

Stranački navodi koji se tiču spornog materijalnopravnog odnosa Izjava da materijalnopravni odnos postoji ili da

ne postoji Izjava da materijalnopravni odnos ima

određenu sadržinu, Izjava da iz jednog materijalnopravnog

odnosa stranci pripada određeno subjektivno pravo

...

Izjave o stanju stvari Izjave kojima stranke obrazlažu svoje

zahteve, tj. iznose činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve

Stranački navodi o činjenicama od koji zavisi nastanak, promena ili prestanak spornog materijalnopravnog odnosa Činjenični navod Priznanje činjeničnog navoda (sudsko

priznanje) - čini izlišnim dokazivanje Značaj vansudskog priznanja

Osporavanje činjeničnog navoda “poričem”, “osporavam”, “ne priznajem

kao tačno”, “tvrdim da je netačno” Protivtvrđenje (alibi) Neutralne izjave

Izjave o pravnim normama

Pravna razlaganja Pravna kvalifikacija činjenica Tumačenje propisa Analiziranje i pobijanje pravne

argumentacije protivnika

Pitanja Parnične radnje koje služe razjašnjenju stanja

stvari Uvek upućena sudu Stranka upućuje pitanje parničnom protivniku,

svedoku ili veštaku preko i posredstvom suda, a neposredno samo uz dozvolu suda

Dužnost davanja odgovora Parnični protivnik stranke nije dužan da odgovori

na njeno pitanje (ako protivnik ćuti, nema radnje) Svedok i veštak dužni da odgovore na pitanje Dužnost davanja odgovora ne postoji:

ako je sud zabranio davanje odgovora ako postoji zakonsko ovlašćenje na

uskraćivanje odgovora

Dispozitivne parnične radnje

Parnične izjave volje u pogledu parničnog predmeta Neposredno i automatski proizvode procesno dejstvo VRSTE:

Podizanje zahteva za presudu i povlačenje zahteva za presudu Tzv. pristanak na povlačenje tužbe Odricanje od zahteva, odricanje od prava na pravni lek, izjavljivanje pravnog leka i povlačenje pravnog leka, Osporavanje zahteva i priznanje zahteva Preinačenje tužbe i tzv. pristanak na preinačenje Sudsko poravnanje

Saglasne dispozitivne izjave stranaka – poseban tip dispozitivnih parničnih radnji U izvesnim slučajevima procesna situacija može biti promenjena samo ako obe stranke preduzmu radnje koje su usmerene ka istom procesnom rezultatu. Npr.: Povlačenje tužbe i pristanak na povlačenje tužbe Preinačenje tužbe i pristanak na preinačenje tužbe

Realni akti

Poseban tip parničnih radnji koje se sastoje u nekom telesnom aktu Dolazak na ročište Predaja podneska Potpisivanje zapisnika ....

Radnje napada i radnje odbrane

Kriterijum za podelu - neposredni cilj stranačke parnične radnje

Cilj ofanzivne radnje – promena pravne situacije

Cilj defanzivne radnje – očuvanje postojeće pravne situacije

Ko preduzima ofanzivne i defanzivne stranačke parnične radnje?

Ofanzivne parnične radnje Defanzivne parnične radnje Ofanzivno-defanzivne parnične radnje

Svaka ofanzivne stranačka radnja sadrži sledeće elemente:

Navođenje pravnih činjenica (stvarni osnov zahteva)

Ponuda dokaza

Navođenje pravnog osnova

Pravno razlaganje (pravno tumačenje, pravno izvođenje)

Zahtev, petitum (procesni zahtev i materijalni zahtev)

Forma stranačkih parničnih radnji Forma stranačkih parničnih radnji –

slobodna ili zakonom određena Usmena i pismena forma Podnesak - pismena forma stranačkih

parničnih radnji Pripremni podnesci Konačni podnesci Obični podnesci

Prema ZPP, ne postoji mogućnost da stranka preduzme radnju za koju je predviđena pismena forma tako što daje usmenu izjavu na zapisnik