TEMPERAMENT I KARAKTER 10.mart 2014.

TEMPERAMENTJedan od najranijih sistematskih opisa razlika meu ljudima u Kini, VII p.n.e.

HIPOKRAT (oko 460-370 g.p.n.e) Hipokratova zakletva

humoralna ili tenosna teorija temperamenataHipokrat: raspoloenja oblikuju karakteristine izraze lica, tako da izraz lica moe biti jedan od pokazatelja temperamenta

Humoralna teorija temperamenata 4 tenosti su:krv = sangvisuta u = holecrna u = melajna hole ilimfa = flegmai na osnovu njihovih naziva oznaena su i 4 temperamenta kod oveka: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatikkrazis, gr. smesa, slaganje- srazmerno pomeani sokovi/tenosti

Sangvinik: drutven, oputen, vedrog raspoloenja, veseo, pun nade; poteno obea, ali esto ne ispunjava, ne dri re jer nije promislio ranije da li je u stanju da odri obeanje; dobroduan, pomae drugima, ali lo dunik, uvek trai odlaganje; dobar sabesednik, ali se, veseo, svi su mu ljudi prijatelji, ali niemu u svetu ne pridaje veliki znaaj; rad ga brzo zamara, ali se neumorno bavi onim to je u sutini samo igra uvek vezana sa promenama; reakcije umerene snage, ali brze

Kolerik: impulsivan, lako se naljuti i snano ispoljava ljutnju, lako plane, ali kao slama, brzo se i ohladi; vredan je, ali nerado na sebe preuzima obaveze jer je nestrpljiv; rado postaje ef, rado rukovodi poslovima, ali sam ne moe da ih radi; astoljubiv, rado preuzima na sebe drutvene obaveze i eli da ga gromoglasno hvale; voli sjaj i pompeznost; rado titi druge i vidno je velikoduan ali ne iz ljubavi, nego iz gordosti, jer najavie voli sebe; paljiv, voli laskavce pored sebe; reakcije nagle i snane

Flegmatik: hladnokrvan ovek, retko se uzbuuje; rasuuje na osnovu principa, a ne instinkta; dobar temperament mu zamenjuje mudrost; miran, staloen, ima vrstu, ali razumnu volju i ume da joj potini sve; reakcije spore i slabe

Melanholik: mrane naravi, svemu to ga se tie pridaje veliki znaaj; svuda nalazi povod za brigu; obraa panju, pre svega, na potekoe; teko daje obeanja, jer se osea obaveznim da ih ispuni, kad ih da i onda se brine da li e odgovoriti na njih; zabrinut, nepoverljiv, pun sumnji, reaguje retko, ali snano

T. je sklonost ka odreenom nainu reagovanja i odreenim raspoloenjima Rot: T je nain reagovanja na razliite podraaje iz spoljanje sredinenain reagovanja: brzina, snaga, uestalost i trajanje reakcijePrvo se mislilo da se T odnosi samo na nain i karakteristike emocionalnog reagovanjaAli! Manifestuje se u svim reagovanjima oveka. Odraava brzinu i snagu kojom se odvijaju psihiki procesi i motorne reakcije (KAKO neto radimo)ud ili narav

BRZ RAZDRALJIV

K S K SNeprijatanprijatanJak M F Slab M F

SPOR MIRAN, STALOEN

AKTIVAN

K S Povuen Pristupaan M F NEAKTIVAN

Termin temperament uveo rimski lekar Klaudije GALEN (131-20 g.n.e)grko krazis preveo na latinski kao temperament od lat. rei temperamentum = odgovarajui odnos delova

R. PLOMIN i A.BAS: Karakteristike temepramenta (kriterijumi)

Genetski uslovljen (ali nije samo rezultat naslea)Pojavljuje se ranoNe menja se znaajno u toku ivotaImaju ga i ivotinjeSve osobine temperamenta su adaptivne

Svojstva T:

aktivnost energetski potencijal organizmaemocionalnost intenzitet reakcije na ono to se dogaa socijabilnost lakoa uspostavljanja kontakta sa okolinomImpulsivnost?

ta su uzroci tipinog reagovanja ljudi koje odgovara pojedinim tipovima temperamenata?

konstitucija, fizioloka graa organizma kao osnova brzine, uestalosti i snage reagovanjazavise i od niza psihikih osobina linosti kao to su motivi, stavovi i interesi

...nije samo rezultat naslea...

Velikim delom odreen fiziolokim svojstvima organizma, ali nije rezultat samo naslea, zato se moe delom menjati u toku ivota zbog opteg razvoja linostiPodloan je promenama u toku individualnog razvoja, utie i roditeljski stil, nain podizanjaMoe se menjati i pod medicinskim, hirukim i prehrambenim uticajima

Vrednost Hipokratove teorijeDananja endokrinologija dokazala da psiholoka stanja, ponaanja i reakcije oveka zavise od sadraja hormona u ovekovom organizmu (broj i vrsta hormona mnogo vea od broja humora)

Plastinost, elastinost teorije, lako se uklapa sa raznim drugim teorijskim konceptima

Ajzenkova teorijaHans AJZENK (1916-1997):neuroticizam (emocionalan nestabilnost) emocionalna stabilnost = odreuje snagu i otrinu naih reakcija na stimuluse ekstraverzija-introverzija +psihoticizam = egocentrina, egoistina, bestrasna i ne-kontaktna linost

Ajzenk i Hipokrat

Poznavanje T veoma je vano, posebno pri izboru zanimanja

T ne moe biti dobar ili lo

Besmisleno je prepravljati svoj temperament, njega treba poznavati, razumeti i pametno koristiti, vladati njim

Dva pristupa u prouavanju T:

Traganje za biolokim osnovama THipokratova humoralna teorijaKremer-eldonova teorija (kraj 19. poetak 20.veka)

Ispitivanje psiholokog sadraja T

Temperament i graa tela: Kremer, eldonGraa tela odreuje temperament ovekaUverenje o vezi izmeu grae tela i T traje vekovima Kremer, nemaki psihijatar: prouavao mentalna oboljenjaporemeaji emocija i raspoloenja (manino-depresivna stanja) ee javljaju kod ljudi kratkog i debelog telesnog sklopa (pikniki tip), a poremeaji misaonog ivota (krajnja introverzija, izofrenija) u vezi sa vitkim, astenikim tipom

ELDON:smislio shemu da odredi u kojim se proporcijama svaki od 3 telesna tipa nalazi u nekom licuMerei razliite duine, prenike i odnose, daju se bodovi od 1-7 za svaki od 3 telesna sklopa Sklopovi:Endomorfni okruglasti, slabe kosti, slabi miiiMezomorni atletski, krupne kosti i miii i etvrtasti Ektomorfni asteniki, dugaki, mravi ekstremiteti, male telesne upljine, slabo razvijeni miii, linearan sklop

Razliite karakteristikeendomorfni: ljubav prema hrani, tolerancija, vole komfor, socijabilni, smisao za humor, oputeni, potreba za ljubavlju; mezomorfni: skloni avanturizmu, elja za moi i dominacijom, ravnodunost prema onome ta drugi misle i oseaju, asertivnost, naklonjenost fizikim aktivnostima, kompetitivnost, sklonost riziku i kockanju; ektomorfni: samosvest, sklonost privatnosti, introverzija, inhibicija, anksioznost u socijalnim okolnostima, umetnike sklonosti, sklonost misaonom radu

Temperament i kolski uspehZadatakRad u malim grupama od 4 lana

Q1: Utie li T na kolski uspeh, tj. da li uspeh u kolovanju zavisi od T?

Odlinih uenika imamo svih tipovaTip T je uslovljen optim tipom nervnog sistema (slabo ili snanan proces razdraenja). Slabiji tip razdraenja nervnog sistema se sree ree u populaciji od snanog (u oko 30% sluajeva)Nije otkrivena veza izmeu misaone aktivnosti i svosjtva nervnog sistemarazlike nalaene u brzini rada, pisanja, u skretanju i usredsreenosti panje,zamaranju, emocionalnosti i ivopisnosti govora, reagovanje u situacijama nervno-psihike napetosti, reakcija na lou ocenu, izdrljivost u radu...ali...

Kako u kolskom radu neutralisati uticaj T na kolski uspeh?Kada N koristi individualizirani rad, zahtevi i ako koristi razliite metode rada (naini i aktivnosti na asu)Nee se pojaviti razlike izmeu razliitih tipova T, negativne manifestacije T u jendoj nastavnoj situaciji e se kompenzovati pozitivnim manifestacijama T u drugim nastavnim situacijama

KARAKTERGr. otisak, odlika, osobenost, obeleje, urezivanjeTermini karakter i linost se esto upotrebljavaju kao sinonimi Persona je oznaavala masku (vidljivo ponaanje, izgled), a karakter urezivanje (duboku utvrenu i osnovnu strukturu)

Izraz karakter ima jedno posebno znaenje - moralnu karakteristiku:Gordon Olport: karakter moemo da definiemo kao vrednovanu linost; a linost ... kao nevrednovani karakter K je individualni, postojani sistem uobiajenih karakteristika ponaanja ovekaTEOFRAST (oko 370-oko 285 g.p.n.e) Karakteri

Abraham Robah:

Zahvaljujui autorima iz antikog vremena i njihovim prototipovima, s odreenom dozom sigurnosti moe se tvrditi da je priroda ljudi razdvojenih vekovima i okeanima, ostala ista, drugaije reeno, ljude karakteriu iste individualne razlike. Bilo da su to drevni Grci ili Amerikanci XX veka.

Struktura K nije prosta, ukljuuje mnotvo razliitih osobina ili tipinih pojava - crta karaktera Karakter predstavlja jedinstvo crta koje se mogu objediniti u nekoliko osnovnih grupa:crte koje izraavaju odnos oveka prema drugim ljudimacrte koje izraavaju odnos prema stvarima crte koje izraavaju odnos oveka prema samom sebi crte koje izraavaju odnos oveka prema radu

Karakter se formira oko 12 godinesadri: uroene osobine nervnog sistema, porodino vaspitanje, primer roditelja i lino iskustvo mnogo toga u vezi sa karakterom ne zavisi od volje oveka, ali, ovek moe da upozna svoj karakter i da se nosi sa njim, da ga kontrolie

*