8/11/2019 Teorija Filma 2 Digest

http://slidepdf.com/reader/full/teorija-filma-2-digest 1/2

Filmologija?  Posle Bazenovog prevrata prva nova teorijska misaobila je FILMOLOGIJA koja ima više značenja svako na!čnozasnovano pro!čavanje "ilma# prema o$re%enj! &o'en()eata*sintetička $is+iplina koja prist!pa "ilm! sa stanovišta '!manistički' ipriro$ni' na!ka* ispitivanje o$nosa izme%! kinematogra"ske i "ilmskečinjeni+e,Po$ela "ilmologije ( -eorija .anra* -eorija a!tora* /ealističke teorije"ilma* 0ova !smerenja 12 semiologija I i II* 32 "enomenologija( "enomenološka psi'ologija* "ilozo"ska orijenta+ija* religiozna škola*antropološka škola,

4ta je )emiologija?  )emiološka škola je smer ! pro!čavanj! "ilmakoji "ilmsko $elo !zima kao jezičk! tvorevin!* tj, kao sistemznačenjski' str!kt!ra reg!lisani' ko$ovima* pre$'o$no postoje5impravilima koja omog!5avaj! nji'ovo čitanje,Pojam "ilmskog ko$a  ( 6o$ je primena je$ne pravilnosti nastvaranje(što znači i čitanje(sintagme ! bilo kojem* pa i ! "ilmskomme$ij!m!, On o$l!č!je koji znak mo.e $a se postavi !z koji $r!gi ikakve mo$i"ika+ije mora $a pretrpi $a bi pore$ njega mogao $a stoji* a$a oba "!nk+ioniš! na takav način $a sintagma koj! gra$e postanepotp!na str!kt!ra, PO-6O7 je ravan ni.a o$ ko$a kojom se reg!lišeneki aspekt oblasti koj! ko$ pokriva,8mberto 9ko i +ime se bavio 9&O* 8mberto Italijanski teoretičar*pro"esor semiotike na 8niverzitet! ! Bolonji, Bavio se semiološkimistra.ivanjima vizelni' me$ija* me%! njima i "ilma* sa naglaskom na

problem! ko$ova, )vaka kom!nika+ija je $ijalektički o$nos izme%!ko$a i por!ke* a ko$ !pravlja sistemom psi'ološki' sa$r.ina !prekonstit!isanim načinima mišljenja, Ostali ko$ovi koji reg!liš!viz!elne me$ije s! per+eptivni* prenosni* tonski* ikonički* ikonogra"ski*ko$ovi !k!sa i senzibiliteta* retorički* stilički i ko$ovi nesvesnoga, Filmje sistem sa po tri artik!la+ije ! $ve ravni "ig!re* zna+i i seme !sin'roniji :"otogram2 i kinezičke "ig!re* kini i kinemor"i ! $ija'roniji:kretanje2, Pore$ te ;tro$imenzionalne; artik!la+ije postoje i posebneartik!la+ije reči i zv!kova, Iz spleta ko$ovski' i artik!la+ijski' ravnigra$i se je$an .ivotoliki kontin!!m* slo.eni !tisak stvarnosti iza čijeprivi$ne spontanosti le.i ozakonjeni $ogovor* kombina+ija $iskretni'elemenata* k!lt!ra jezik :;Artik!la+ije viz!elni' ko$ova; < ;Arti+!lazioni nei +o$i+i visivi;* ! knjizi Odsutna struktura  <   LaStruttura assente,  1=>2, Ostali ra$ovi o$ značaja za teorij! "ilmaOtvoreno delo (Opera aperta,  1=>32#  Oblici sadržine : Le Forme del 

contenuto, 1=@12# Znak : Il Segno, 1=@2# Teorija semiotike : A Teor! o" Semiotics, 1=@* prvobitno na engleskom2* #loga $itaoca% istraživanja usemiotici teksta :Te &ole o" te &eader% 'plorations in te Semiotics o" Tets* 1=@=2* Semiotika i "ilo)o"ija "ilma : Semiotics and te *ilosop! o" Film* 1=>2,0ajzna+ajnije $elo teorije "ilma semiološke i postsemiološkeorijenta+ije pro", $r 7!šana )tojanovi5a  ( Film kao preva)ilaženjeje)ika)tojanovi5 t! $aje s'ematski prikaz str!kt!re "ilmskog jezika, Ponjem! "ilm je je$an asistematičan sistem, 0a "ilm se ne mog! primenitisve kategorije klasični' jezika zato što se on na širem st!pnj! ponašakao bilo koje !metničko $elo* nezavisno o$ jezika koje koristi,,,ponašase kao groma$a značenja* !+elinjenja najvišeg st!pnja g$e je o$l!č!j!5ielement !+elinjenja zapravo /I-AM,M9-C &'ristian* "ran+!ski semiolog i teoretičar# pro"esor pariske9+ole pratiD!e $es 'a!tes Et!$es# je$an o$ prvi' "ran+!ski' semiologa"ilma# ! početnoj "azi* po$ !ti+ajem Bart'esa i Bazina* smatrao "ilmsk!slik! analogonom* razlikovao $enota+ij! i konota+ij! "ilma* pori+aopostojanje $vostr!ke artik!la+ije ! me$ij! i pronalazio ko$i"ika+ij!samo ! ravni veliki sintagmatski jedinica  :s+ena* sekven+a*naizmenična sintagma* sintagma !čestalosti* opisna sintagma isamostalni ka$ar2 tvr$e5i $a je "ilm $vostr!ko motivisan i zato$vostr!ko izra.ajan* i $a ! njem! va.i načelo kontin!iteta* to jest $a nepostoji $iskre+iono pravo jezika :Ogledi o )na$enju "ilma I2, 7r!ga "azao$lik!je se naglašavanjem "!nk+ija kodova ! "ilm!* pri čem! se "ilm!zima kao višeko$ovski me$ij koji reg!liš! istovremenoekstrakinematogra"ski  :oni koji se sre5! ne samo ! "ilm!* ve5 i ! $r!gimsemiološkim $omenima2 i kinematogra"ski kodovi   :oni spe+i"ični za

"ilm2* )pe+i"ičnost svakog jezika o$re%!je se materijalom izraza* a "itelevizija s! slike mnogostr!ke* pokretne* me'aničke* kombinovanpismom i tri vi$a zv!ka# sa ovog stanovišta ko$ovi se još je$nom na kodove sa jedinstvenom i sa univer)alnom mani"estacijom+ -re5a počinje 1=@, go$ine objavljivanjem ogle$a ;Imaginaoznačavaj!5e; i ;Psi'oanaliza i "ilm; i tiče se pro!čavanja "ilma ;instit!+ije označavaj!5ega; ! svetlosti ;je$ne $r!ge semiologpsi'oanalitičkog tipa* g$e se smisao s'vata kao opera+ijska kategora obli+i označavaj!5ega se nalaze ! po$svesnom i ar'etipskoimaginarnom i simboličnome čitave +iviliza+ije, 7o.ivljaj "ilms

teksta nastaje na $inamičkoj sre$okra5i imaginarnog i simboličk$o$ir!j!5i se sa skopo"ilijomvoajerizmom i "etišizmom* a posre$stvprimarne "ilmske i$enti"ika+ije :poistove5enja gle$ao+a sa čigle$anja* to jest sa sopstvenim pogle$om* slično La+anovojogledala,  $akle kao pris!tno ! o$s!tnome* slično ra$! sna, 0ajzčetvrt!* naratološk! "az! počinje knjigom  eli$ni iska) ili po)icita$ka u,  nastalom razra$om istoimenog ogle$a iz 1=@, go$ine* polazi o$ kritičkog !vi$a ! lingvističke teorije Benvenistea i iznosi to iskaz! kao ;semiološkom čin! ! kojem $elovi teksta govore o tekst! kao o čin!;* obje$inj!j!5i ;ognjište; i ;met!; iskazivanpostaj!5i nelični iskaz !ča!ren ! samo $elo :i $o.ivljaj gle$ao+a2* kna taj način govori samo za sebe* pa is+rpno analiz!je vi$ove takiskaza :obra5anje kameri* glas o"" * natpisi* ekran na ekran!* ogle$otkrivanje te'nike* "ilm ! "ilm!* s!bjektivnost* govor ! prvom lstilski post!p+i* ;ne!tralne; slike i zv!+i2, Ostali ra$ovi o$ značaj

teorij! "ilma Semioti$ki ogledi ,)tr!kt!ra znaka (  Cnak je značenjska str!kt!ra sastavljenaviz!elnog ili a!$itivnog označavaj!5eg ! "ilmskoj sintagmper+eptivnog ili a"ektivnog označenog ! gle$aočevoj svesti# mo.e$enotativan ili konotativan,,,,, -ri vrste znakova 1, I6O0A $irekprikazivanje nekog objekta* na primer slika neke osobe ili pre$metaI0796) označava nešto što je ! vezi sa nečim* na primer* veliki šaoznačava +irk!s# , )IMBOL označavaj!5e i označeno onoga šts!geriše preko spajanja ili aso+ija+ije* nešto $r!go* na primer loban!krštene kosti pre$stavljaj! smrt ali kao znak na kapi* pripa$nost

 je$ini+ama ! na+ističkoj 0emačkoj,&iji je termin ;tre5i smisao;  ( Bart'es /olan$* I $enota+ijanivo! poje$inačnog ka$ra2 II konota+ija :ka$ar sa nare$nim ka$ro-re5i smisao ili t!po značenje :"ilm Ivan GrozniH,,,značenja k

počivaj! na tome $a se označeno ne mo.e lo+irati za je$an označioznačitelj je sa$ejstvo kompozi+ije svetla* raspore$a po planovima,,,6o je tvr$io $a je "ilmska slika ;postplatonska sestra mita;?&o'en()eat6oji "ilmski teoretičar je pisao o svojstv! $vojnika i $!'ovnsvojstv! "otogra"ije?  ( MO/I0* 9$gar7a li je "ilm jezik ! !.em ili širem smisl! reči? ( Film je jezširem smisl! reči ili govor :govor stil o$re%enog poje$in+a koji se b"ilmom2Poznati italijanski re$itelj i najpoznatiji pre$stavnik semiološkole "ilma je,,,Pier Paolo Pasolini,,,,

&O90 )9A-*  Gilbert* "ran+!ski teoretičar* pro"esor "ilozo"ije)orbonne, 8temeljivač  "ilmologije,  sintetičke $is+ipline koja

pro!čava sa stanovišta meto$ologija i saznanja $r!gi' na!ka "ilozopsi'ologije* so+iologije* psi'oanalize i slično :;Filmologija i "ilm;Filmologie et +inEma;* 1=# ;Filmološka perspektiva; < Perspe+tive "ilmologiD!e;* 1=32, Polazna tačka svakog pro!čav"ilma treba $a b!$e ;o$nos izme%! kinematogra"ske i  "ilm$injenice;# "ilm je još ! sta$ij!m! ;viz!elni' onomatopeja; i ne mse !zeti kao jezik !koliko se taj pojam !stanovljava po analogijgovornim jezikom# "ilmska slika ne saopštava misao* ve5 n;materij! misli;#Ostali značajniji ra$ovi ;)vr'e i $ejstva kinematogra"ski' sre$stizra.avanja;*  Aktuelni problemi "ilma i vi)uelne in"ormacijeBA/9)* /olan$ Fran+!ski teoretičar* inače pro!čavala+ k!lt!knji.evnosti, Capočeo bavljenje teorijom "ilma ! Filmološkom instina 8niverzitet! )orbonne# postao je$an o$ prvi' "ran+!ski' mislila

8/11/2019 Teorija Filma 2 Digest

http://slidepdf.com/reader/full/teorija-filma-2-digest 2/2

"ilm! ! str!kt!ralističko(semiološkom klj!č!* primenj!j!5i !čenjaFer$inan$a $e )a!ss!rea i o$re%!j!5i time prava+ kretanja evropske"ilmske semiologije za mnogo go$ina !napre$ :;Problem značenja !"ilm!;, -vora+ !čenja o ;osnovi; i ;mor"emi; kao sastoj+ima "ilmskogoznačavaj!5ega, /azmišljao o "ilm! kao o ;semiološkom polj!; !kojem se značenje javlja ! ;nezavisnoj ravni gle$aočevekon+ept!aliza+ije;* Ostali ra$ovi koji se tič! "ilma -itologije*  .riti$ki ogledi * ;9lementi semilogije;* ;)!sret sa P'ilippeom Pilar$om iMi+'elom -ar$Kjem;* ;-re5i smisao;* ;7i$erot* Bre+'t* 9isenstein;:1=@2* ;Izlaze5i iz bioskopa;,

PA)OLI0I* Pier Paolo Italijanski s+enarist* re$itelj* esejist i teoretičar*inače pesnik* romanopisa+ i novinar# ! vreme ka$a je počeo sa pisanjems+enarija* 1=, go$ine bio je poznati pesnik i pisa+* čime je počeo $a sebavi još za vreme st!$ija na Bolonjskom !niverzitet!# o$ 1=>1, re.iraoje "ilmove *rosja$e/, prema sopstvenom roman!* i -ama &oma :1=>32#bio je !'apšen zbog !vre$e +rkve ! storiji "ilma &ogopag, posle čega jenačinio 0evan1elje po -ateji *  *ti$ice i pti$urine* .ralj 'dip* 2ekameron#.enterberijske pri$e i 3vet 4iljadu i jedne no5i * ali s! m! naj!be$ljivijibili Teorema  i  Svinjac# često* naročito ! posle$njoj "azi stvaranja*nailazio na oštre kritike +rkve i zabrane +enz!re zbog blas"emije*nasilja i seksa + 0e!je$načen i kontraverzan* bio je je$an o$najzanimljiviji' stvarala+a svog vremena* p!n ne$osle$nosti is!kobljeni' ten$en+ija ! pok!šaj! $a pomiri rista* Mara i Fre!$a#izg!bio .ivot o$ r!ke mla$i5a koji ga je opt!.ivao za 'omoseks!alnepok!šaje prema njem!, 0a polj! teorije objavio veoma malo* ali ostavio

znatnog traga na savremen! "ilmsk! misao# razvijao tez! o "ilm! kao;jezik! ak+ije;* zapisanom tren!tk! priro$nog i sveob!'vatnog$elanja ! stvarnosti* koji ima $ve artik!la+ije i četiri gramatička;načina; :repro$!k+ije* s!pstantiva+ije* kvali"ika+ije i verbaliza+ije2:;Jezik pisan ak+ijom; 2, -aj jezik se zasniva na im6)nacima :za razlik!o$ govorni' lin6)nakova2 , zna+ima memorije i snova slikovnogkaraktera što tvore sirov! i gr!b! kom!nika+ij! zasnovan! naoniričkim ira+ionalnim me'anizmima koji se javljaj! ! kril! konkretneobjektivnosti sveta krajnja objektivnost i krajnja s!bjektivnost ! istovreme :;/asprava o "ilmskom jezik!;2, 0aročito karakterističan zapriro$! me$ija jeste kadar6sekvenca, koji omog!5ava $a se prizor !svojoj prostorno(vremenskoj +elovitosti sagle$a sa je$ne tačke !prostor! kao s!bjektivna vizija s!bjektivnost je krajnja tačkarealizma* koji se $ovo$i ! pitanje čim ka$ar $o%e ! kontekst $r!gi'ka$rova ! monta.i* jer je analogon .ivota i kao takav nema $ovršenogsmisla# kao što smrt završava mog!5nost promena ! .ivot! i takoovome $aje kranji smisao* i monta.a o$!zima realističk! otvorenostka$r! i pretvara ga ! nega+ij! stvarnosti i sa$ašnjosti* preobra.avaj!5is!bjektivn! slik! ! "ilm! "alsi"ikovanjem stvarnog vremena,

Ostali kratki i igrani "ilmovi  ali$ja u *alestini #  Skup7tine ljubavi #epizo$a ! 8e7ticama#  epizo$a !  Italijanskom kapri$u#  Zabele7ke )aindijanski "ilm9 epizo$a ! Ljubavi u besu#  A"ri$ka orestijada+ Slatki sir 

MI-/* Jean* "ran+!ski re$itelj* istoričar i teoretičar :)oissons* @, NI1=@ :  Paris 1, I 1=2* bio asistent lerbiera* saosnivač Fran+!skekinoteke* animator kino kl!bova i pro"esor I79&(a* na )orbonne i !MontrEal!# re.irao kratke "ilmove  *aci"ik ;<=* Slike )a 2ebuss!ja*  # )emlji veliki kre$njaka* -eani$ka sim"onija i $!gometra.ni Zagonetka

u Folies >erg?reu# !re%ivao zbirk! 3lassi@ues du cinma9  me%!najva.nije istoriogra"ske ra$ove spa$aj! 0on Ford  :1=* 1=>2* S+ -+'isenstein :1=>2* Barlo i $aplinovska "abula* &en 3lair :1=>12* &e$nik "ilma* Istorija "ilma, 8 teoriji zast!pao psi'ološk! orijenta+ij!* tvr$e5i !obimnom $el! 'stetika i psiologija "ilma, $a je "ilm jezik  sui generis, neapriorna semantička "orma kojoj se pri$o$aj! estetički kvaliteti* negoestetički kvalitet koji se bogati svojstvima jezika* jezik $r!gog stepenačiji se i$entitet ogle$a ! str!kt!rama* i zato  sredstvo i)ražavanja:klasični jezi+i izazivaj! emo+ije posre$stvom pret'o$nog "orm!lisanjamisli* $ok sre$stva izra.avanja vo$e ka i$eji pret'o$nim prola.enjemkroz emo+ij!2 "ilm je estetski oblik koji se sl!.i sre$stvom izra.avanja:slika2 čija je posle$i+a jezik, /azlik!je prvi stepen značenja :značenjesame stvarnosti ostvareno ! sli+i(analogon!2* ! kojem "otogeničnipre$met postaje čvrsto motivisana in$i+ija* o$ $r!gog stepena* g$e

značenje postaje poetsko ili izra.ajno za'valj!j!5i povezivaikonički' označavaj!5i' ! skla$! sa je$nom  logikom implikacija štpostavlja ! sit!a+ij! jezika, Po ogle$! ;O jezik! bez znakova;* rela+iona označavaj!5a više nis! slike* nego veze me%! njima* pznačenja višeg re$a ostvar!j! bez znakova označavaj!5e je sam prtrans"era čiji je rez!ltat neo$re%eno* ;zamagljeno; označeno* a "ilmslika post!pa ! kontekst! kao znak* ali to ne postaje "ilm je jezik znakova* samo sa motivisanim i stalno promenljivim označavaj!5imsistem nesistematizovani'* neko$i"ikovani' i ko$i"ika+iji nepo$lo.označavaj!5i'* koji stvara konota+ij! o$ samog sklopa $enotativ

okolnosti iz koji' se ra%a i koje ne mo.e $a zaobi%e# implika+ije s!samo posle$i+a s!$a* a ne jezičkog označavanja, Inače* MitrK zanimljivi' opa.anja o ka$r!* i$enti"ika+iji* monta.i* meta"ori :ko"ilm! ne postoji* sem meta"orički gle$ano2* s!bjektivnim snim+im!zi+i* boji* sličnostima i razlikama izme%! "ilma i pozorišta ili rom

Ostali kratki "ilmovi  >ioskop *ari) * Teglja$ Sloboda,  Cudo krila* 3opin*  Susreti   i  -a7i$ovek 

Ostali značajni istorijsko(teorijski ra$ovi  Svetska "ilmogra Semiologija u pitanju,

MO/I0* 9$gar Fran+!ski so+iolog* antropolog* esejist i teoret$irektor revije  Arguments,  pisa+ st!$ija Covek i smrt   i  2u vrembavio se teorijom i so+iologijom masovni' me$ija# nappsi'oso+iološk! st!$ij! o "ilmskim zvez$ama  Starovi i antropolo"ilozo"ski "enomenološki orijentisan! knjig! Film ili $ovek i) ma7tekojoj se zasnivaj! njegovi teorijski pogle$i na "ilm, Genetski gle$aobjektivno oko kamere nastalo je $a bi 'vatalo i repro$!kostvarnost raščlanjavanjem pokreta kinematogra"+  Ali ono je josvojim prvim go$inama okren!lo le%a toj te'ničko(na!čnoj spretvaraj!5i se ! pre$stav!  "ilm+ Osnovna osobina koja taj preok$ozvoljava jeste mog!5nost prikazivanja pris!stva bi5a i stvari kojo$s!tne* to jest !spomene, Materijalna "otogra"ska slika $o$!'ovno svojstvo koje omog!5ava čovekovo emo+ionalno anga.ovato je svojstvo dvojnika, ;slike(!tvare čoveka;* koja nastaje na č!registra+iji* ali se razvija ! imaginarnome# "otogra"ija je "izička slikpsi'ičkim o$likama# ona ;ima $!š!;, Fotogeni$nost,  slo.en

 je$instveno svojstvo senke* o$raza i $vojnika* koje $op!šta a"ektivsnagama mentalne slike $a se !čvrste ! sli+i što proizilazi iz "otograrepro$!k+ije* vo$i stalnim preobra.ajima sveta, -o nam se pre$stakao sistem sv!$apris!tnosti* svojevrsni animizam* je$inmikrokozmosa i makrokozmosa* antropokozmomor"izam* magivizija sveta zasnovana na gle$aočevoj projek+ijii$enti"ikanaročitom a"ektivnom !čestvovanj! ! kojem se slika "otogra"istvarnosti pojavlj!je kao obezvre%ena stvarnost čoveka čijaa"ektivnost pre!veličana i time s! otvorena vrata krajnje s!bjektivstanjima, Ova se prikaz!j! kao magija* zasnovana na "ilmskoj te'trik!* "otogra"skom !$vojenj!*išto pojačava objektivni kara"ilmskog prikaza $o$avanjem s!bjektivnogi.ivota i pozivanjempomo5 snevanja ! b!$nom stanj! i ar'ajske vizije s

primitivnogčoveka, -o je sit!a+ija kvazi'al!+inantnog $ejstva kojnaziva estetskim $o.ivljajem, Ovo je$instvo psi'e ! ra%anj! proizištotalnosti kretanja istovremeno se otvara i prema ra+ionalnosti i pra"ektivnosti* i prema s!bjektivnosti i prema objektivnosti* koji

 je$nom kr!.nom $ijalektikom* pretvaraj! ! objektivno(s!bjektra+ionalno(a"ektivni sistem* g$e ;pro$!bljivanje i !potreba a"ektsnage slika prelaze ! logos;