Predavanje 08

Predavanje 28.03.2009

Ljudske percepcijeima million primera samo na you tube-uraznih filmova koje vi poznajete i koje ste gledali do ovih da kaem grupnih, kao to je na primer, jedan poznati, ak ima i svoj sajt: Rob Ejdel, koji se bavi time i koji pored tekstova puta i inserte, video klipove i tonske sadraje koji su u vezi sa subliminalnom montaom to moete, znai pored primera o kojima smo mi govorili pronai jo nebrojeno u igranim filmovima i u reklamama. Ja sam vam negde, svojevremeno spomenuo homoseksualizam u reklamama Malbora. ak imate primera ovde i u Diznijevim filmovima kako se unutar crtea praktino kriju sadraji koje je teko primetiti. ak imate i u Vikipedijito je dosta zanimljivo zato to.mnogim sajtovima I stranicama koje bliskije sagledavaju itav problem. U kojoj meri se vri znai ta manipulacija, manipulacija koja je u subliminalnoj montai zabranjena u reklamnoj industriji ali u oblasti estetike nije; s tim to mi moda nismo svesni da li nam se nekad vri odreena vrsta reklame i u sadrajima za koje.poto to ne moemo da vidimo, ne moemo da ujemo, znai u sadrajima koji nemaju nikakve veze sa reklamnom industrijom. Tu bi trebalo prilino istraivanje da bi smotakoe imate i sadraje koji govore o subliminalnim porukama unutar popularne muzike, unutar rok muzike, ne znam da li ste to italii to se moe pronai. Kao to moete pronai i u sadrajima kao to su novinske fotografije i novinski tekstovii o tome imate dosta primeraOno to emo danas raditi nije upotrebljeno u tu svrhu, ispod praga svesti nego iznad praga svesti. Ja bih eleo danas da vam razgraniim nekoliko vrsta montanih oblika i da vidimo da li tu postoji mogunost da neto na tom planu, baratamo sa time. Dans emo raditi ta je to ustvari montana zgusnuta i uvodna sekvenca. Pokuajmo da razgraniimo koji su to pojmovi koji ih pribliavaju, gde se one na neki nain prepliu a gde se razdvajaju. I u literature ete nai sline i razliite definicije. Mnogi autori smatraju da je zgusnuta sekvenca i montana; naravno, s jedne strane je to tano a sa druge strane nije. To su sekvence u kojima ne postoji znai narativni momenat, ne postoji nita zbog ega smo mi ovde, znai drama, razvoj karaktera, transformacija lika, kulminacija, zapletto je samo skup montanih vizuelno-auditivnih sadraja organizovana ritmiki, dinamiki, odnosno na polifon nain ne bi li ustvari postigao neku vrstu vizuelnog klimaksa, sa stanovita forme, a sa stanovita ideje postoji jo jedan naziv a to je tzv.ideativna sekvenca, kako je naziva profesor Duko Stojanovi. Ove vrste sekvenci, montana i zgusnuta, nose odreenu vrstu ideje i sadazapamtite od sada pa do kraja ivota: ISKLJUIVI NAIN SPAJANJA MONTANIH VIZUELNIH SADRAJA JE PREMA ODRENOJ IDEJI KOJA MORA BITI SADRANA U SVAKOM KADRU. Ta ideja je u nekim kadrovima dominantna a u nekim kadrovima nije dominantna, meutim, stavljanjem takvog kadra u kome ta ideja nije dominantna ona okolinom ostalih kadrova dobija takoe tu vrstu dominante. Ajmo da uzmemo ideju bombardovanja Srbije i sada mi prikazujemo avione, generaltab, kinesku ambasadu, kue, mostove, grdeliku klisuru i mi te sadraje prepoznajemo, dominanta je odreena vrsta razruenih objekata usled bombardovanja. Unutar tih kadrova, ajmo da uzmemo neki kadar iz filmskih novosti koji ima slinu fakturu, potpuno iste vrednosti koloristike, pod znacima navoda iako on ima crno-beli ali ajde da kaemo da smo nali iz arhive kadar gde imamo tri razruene cigle, samo umontiramo tri razruene cigle i taj kadar praktino ne mora biti snimljen kao posledica bombarodovanja, moemo snimiti neke tri polomljene cigle bilo gde, ak moemo i izreirati ali po svojoj fakturi moemo uzeti takav kadar i smestiti u taj kontekst. Praktino, na kadar razruenih cigli zbog ostalih kadrova, kontekstom e dobiti odreenu osobinu, jel tako. Znai, montano spajanje svih kadrova u montanoj, odnosno zgusnutoj sekvenci vri se na osnovu ideje koja je sadrana u svakom kadru ponaosob, i ona mora biti zajednika; a ako nije, onda da li kadar moe biti upotrebljen samo na osnovu svojstva koje taj kadar poseduje? Pa ukoliko ima manje svojstvo on okolinom moda moe dobiti to svojstvo, okolinom ostalih kadrova moe dobiti to svojstvo I eventualno biti upotrebljen. Tako da na pitanje na osnovu ega se vri montano spajanje u montanim i zgusnutim sekvencama student daje uvek odgovor: na osnovu zajednikog imenitelja, odnosno na osnovu ideje koja je sadrana unutar svakog kadra, odnosno na osnovu dominante koja je prisutna skoro u svakom kadru, manje ili vie. ak I kod onih kadrova gde je manje prisutna dominanta to svojstvo se moe istai, jel tako, okolinom ostalih kadrova u koje je umetnut taj dotini kadar. Koje su osobine montanih sekvenci? i montana i zgusnuta sekvenca nemaju narativni aspekt, one praktino zbog toga traju kratko. Ko moe da gleda dva sata montanih sekvenci, eventualno neko ko smatra da film nije samo narativna struktura to je vrlo, jel tako, retkotu i tamo. Ako elimo da istaknemo taj film kao vizuelno-dinamiku strukturu, teko da moemo napraviti dvoasovni film. Slavko Vorkapi je sa eljom da napravi takvu vrstu filma ..vizuelno-dinamiki, vizuelno-dinamiku prirodu filma napravio nekoliko remek dela izmeu ostalog ? i uma umori. Dva filma u trajanju od po 8 do 10 minutanikakav narativni aspekt, samo ima vizelni znaaj. U to vreme, 30-ih godina, se vrlo brzo shvatilo ak I u ovim razvijenim, industrijskim kinematografijama, Zapadne Evrope I Amerike da unutar filma ako isuvie partite narativni aspekt, da takva vrsta filma bez obzira koliko pokretali mizanscen, kameru, aktere, ne znam ta radiliipak negde zbog onih konstanti jedinstva vremena, prostora I radnje negde je bliska pozoritu; i da film u sutini nosi neke osobine koje se razlikuju od pozorita i da je on sam svoja umetnost, zbog toga su se pojavili ljudi kao to je Ezentajn, Vertov, Kuljeovi mnogi koji su zagovarali tu vizuelnu prirodu filma. Izmeu ostalog i Slavko Vorkapi. Takva vrsta sekvenci se umetala unutar tih struktura i one nisu trajale dugo, trajale su kratko od 2 do 3 minuta i ima ih nebrojeno, ak se ta vrsta sekvenci u Holivudu zove Vorki sekvensis-Vorkapieva sekvenca. One su bile toliko razvijene i toliko dobre da jednostavno je ta vrsta percepcije, kasnije razvoja televizije, preneta na jednu vrstu neega to mi skoro svakodnevno konzumiramo, mi kao gledaoci, a to je estetika video spota gde tu i tamo imate skoro unitenu narativnu strukturu, prilian broj akcionih, dinamikihjednoznane i itljive kadrove koji nisu sloeni po radnji I po smetanju planova po dubini polja kadra, koji su vrlo jednostavni, sa velikim brojem kadrova koji kratko traju, sa velikim brojem optikih i laboratorijskih trikovato su neke osobine, jel takoi gde pria skoro i da ne postoji. U mnogima od njih skoro da je i nemagde taj vizelno dinamiki aspekt je toliko jak da vi u pojedinim momentima takve strukture oseate kao u muzici kada bi uporedili sa akordom. Znai zvuanjem vie tonova istovremeno, odnosno najmanje dva ili vie tonova istovremeno, I vi imate jednostavno taj doivljaj. To bi bile neke osnovne osobine; znai: traje kratko, evo da kaemo par minuta, veliki broj kadrova koji kratko traju, zatim ti kadrovi zbog svoje kratkoe i itljivosti bolje da budu jednoznani i lako itljivi zbog toga da nemaju sloenu radnju unutar sebeoni su kao plakati, vrlo brzo ih percipirate. Inae, da su sloeni ne bi ste nita percipirali, ne bi ste nita videli. Veliki broj optikih trikova, laboratorijskihi jo jednu osobinu koju nismo rekli mada smo je dotakli, a to je da u mnogim sluajevima oni slue kao vizelni klimaks. U sadejstvu sa zvukom takoe montane sekvence, jel tako, mogu biti potpomognute da se svi ti utisci pojaaju I praktino, montane sekvence a time I zgusnute su na neki nain najblie onoj vrsti montae koju nazivamo polifona montaa. Kao nekoliko, jel tako, emocionalnih linija koje su tu strukturisane I koje se razvijaju da bi se na neki nain u sadejstvuda bi na neki nain, kako kau teoretiari filma u knjigama, te sekvence omoguile emocionalno zasienje. Hou da naem jedan relativno manje poznat film Frensisa Forda Kopole, raen 80-ih godinae sada, Kopola kao pravi znalac filma poinje itavu stvar da bi se osetio taj vizuelni klimaks predhodna scena je usporena i ona je skoro u jednom kadru i moda jedan ili dva reza u ovom delu. To je znai, ajde da kaemo da bi to bila ona kao 30-te i 40-te kada su akteri svojom vetinom pokazivali jel tako odreene sposobnosti i uzdizali(pogledajte ovo kada Nastasija Kinski peva, vrlo retko i jako dobro) u ovom filmu je kamerman Vitorio Stararo? Film poinje tako to ide izmeu..pica filma je napravljena od neonki, I kamera putuje izmeu neonki I vi itate ko je kostimograf, ko je scenarista I kamera putuje takoneonke su napravljene od slova, to je na nekoj zgradi, u jednom momentu se spusti kamera, to je kao Las Vegas I tu su kao ljudi na ulicama, kockarnice, sve je osvetljeno prilino, ulazimo u jedan izlog gde junakinja nameta izlog, zavrava makete solitera na Menhetnu koji su osveteljeni, vidite Emapair stejt bilding, poznatu zgradu Krajsler iz Njujorka, ovo-ono.vidite, kamera stoji, u jednom momentu akterka je zavrila nametanje izloga, sve je u jednom kadru, I odlazi u dubinu prodavnice a kamera nastavi za njom a da ne polomi stakloza jedno tri, etiri minutai ta je praktino pokazivao na taj nain na planu forme? Kao I ovde, taj postupak je prilino prisutan, ima jedan reditelj koji koristi to kao recept, montanikada god elite da napravite vizuelni klimaks uvek predhodnu scenu jako usporite, onda imate mogunosti da dostignete maksimum. Ako predhodnu scenu ubrzate, stavite veliki broj kratkih kadrova i sve to, vi apsolutno neete stiimorate da idete do subliminalnih sadraja da bi ste vi u tome postigli maksimum. Brajan De Palma u skoro svakom filmu uvek ima sekvencu pre nego to se deava taj neki da kaem glavni akcioni momenta, uvek je predhodna sekvenca malte ne napravljena, koja je povod tome, skoro sa usporenim kretanjem, ak i uspori kretanje, znai snima na duplo veoj ili troduplo veoj brzini. Na taj nain vi imate tu do dinamiko svojstvo, s jedne strane usporeno kretanje s druge strane ogroman broj kratkih kadrova koji apsolutno vas podiu ka onome to bi trebalo da bude vizelni klimaks. Na taj nain lake dostiete I do onoga to smo nazvali emiconalnim zasienjem. Tako da svaka montana sekvenca praktino sadri i taj tzv. emocionalni naboj. Ovde se radi, kod Kopole, o ljubavnim odnosima, jel takoprosto jedan brani par, I mu I ena su se zaljubili u neke druge ljude I onda svako od njih ima svoj neki doivljaj I svako od njih praktino je tretiran na drugaiji nain. Na taj nain imate I odreenu vrstu kontrasta a da verujete u oba oseanjaon se odluio za formu dugog kadra I za formu montane sekvence. Za razliku od zgusnute koja ima sve iste osobine kao I montana sekvenca samo to nema taj emocionalni naboj. Kod zgusnute sekvence mi moramo da preskoimo neko vreme I praktino radimo sa takvom vrstom forme kao to je I kod montane sekvence da bi saoptili neku informaciju. Na primer, bio je II Svetski rat I na glavni junak je pozvan u vojsku I sada u dva minuta moramo da kaemo da je rat bio, na koji nain se on desio I da li je taj rat ostavio posledice po naeg junaka. On odlazi u vojsku I onda imamo jedan konglomerat, vizelni klimaks, sve ivosuper je rat minut I po ali na junak dolazi sa gipsom ili na takama. Mi smo praktino taj minut I po ono to je trajalo godinama praktino prikazali na takoe isto montani nain. Takva vrsta sekvenci ima istu formu kao I montana sekvenca samo to se naziva zgusnuta. Ustvari mi smo tu zgusnuli neko vreme. Neki kau kondenzovalinije, kondenzovano je kada menjate agregatno stanje, iz gasovitog prebacujemo u vodeno stanjenije ba najbolji primer; neki opet koriste termin: saimanje;moda je blizak termin. Ovaj termin zgusnuta postoji u dve knjige: kod Kerila Rejsa i kod Jeija Plaevskog, s tim to Keril Rejs razlikuje od zgusnute i montanu, naziva je montanom I to je ovo o emu smo mi sada priali. Naravno, ovu vrstu ideja, jakih emocionalnih naboja moete do prilino apstraktnih momenata ii u formi koje apsolutno nisu tako prihvatljive I bliske kao to je ne znam u nekom filmu gde se bavilo iskljuivo narativnim momentom, gde je dramski motivmi moemo sa ovom vrstom odlaziti ak do filozofskih pojmova i to snano oseati a da nam nije ba sve do kraja jasno. Muzika koja je najee korienato znatejel znate koja je ovo kompozicija? Tristan i Izolda, uvertira

Dosta pomae idejnomu shvatanju montane sekvence, teko da se moe uoiti bez zvuka ali na neki nain prilino mnogo novijeg datuma (film Apokalipsa sada)Ono to je zanimljivo, kada paljivo gledate ovu sekvencu, vidite da je ona prilino suprotna od onoga to smo priali malo preo tome da je veliki broj kratkih kadrova. Ovde je veliki broj dugih kadrova s tim to su ti kadrovi jednoznani, transparentniisto je kao i kod ovih samo to traju malo due, takoopet veliki broj pretapanja, duplih ekspozicija (ulazi Miroslav s kafom :D)nekoliko slika istovremeno, kretanje u razliitim smerovima I imate junaka, ak imate i igru izmeu elisa helikoptera i ventilatora u sobi, osim ove ?...i jo nekih elemenata koji egzistiraju u sobi koji su tu isto prisutni, takoe ikonografskih elemenata koji nam govore da se radi o nekim opasnim trenucima kao to je rat ili neto slino tome. E sad, kada se to u sadejstvu sa slikom i zvukom to sve vidi ustvari dolazimo do jednog da kaem detalja koji prilino mnogo govori ustvari o subjektivnom doivljaju junaka koga smo prihvatili kao junaka koji nas void, glavnog junaka s kojim se identifikujemo s druge strane prilino je to diskontinuirano, prilino nema veze sa oseanjem pakla, straha, sa tim reima koje se u pozadini zvunoj pojavljuju, to prisutno ponekad u prvom planu, ponekad u drugom u zavisnosti od zvunog efekta, vi imate neki utisak jel tako tih napalm bombi, pakla I ovih rei koje vam ne daju mogunost ni da se uhvatite ni za svakuI tako poinje film. Smesti vas praktino u subjektivnom oseanju junaka koji lei na krevetu. I to na neki nain mi kao da vidimo njegovim oima, njegovom duom. I onda sve to nas povezuje sa vremenom kada se itava pria deava. On kae u prvoj reenici: SajgonI kada se desi ta vrsta muzike I taj status vi ustvari vidite da itava ta struktura filmska je napravljena tako da nas negde povezuje sa oseanjem kako to ustvari vidi neko ko je narkoman a da se nigde to ne kae. Nigde vi eksplicitno nemate nijedan momenat koji to sa sigurnou moe da potvrdi nego itav taj kontekst aludira ustvari na tu neku vrstu oseanja I da je verovatno na akter uzeo tako neki narkotik upravo zbog toga da bi preiveo taj pakao u kome se nalazi ili moda iz ljubavija ne bih toliko daleko iaoali, u svakom sluaju ta vrsta snanog emocionalnog naboja prosto izvire iz tog sadraja. Pa kada sam vam rekao da moe da doe do prilino filozofskih poruka upravo sam na to mislio. Zato to moete sa jedne strane davati takvu strukturu, organizovatiI takve sadraje da nita eksplicitno ne kaete a da ustvari prilino smestite gledaoca I njegovu vrstu pozicije sa nekim pojmovima koji nisu eksplicitno izreeni nego su apsolutno organizovani putem montane sturkture. Znai, moete jako dotai gledaoca I putem emocija praktino mu saoptiti, a to je onosada u vas podsetiti gde smo pre par meseci spominjali Ezentajna I Tarkovskog pa smo rekli ustvari da postoji odreena vrsta ak kritike Tarkovskog a Ezentajn govori o emocionalnim okovima, da svest intelektualna ustvari kod gledaoca dolazi na osnovu serije emocionalnih okova izazvanih onime to vidi na ekranu, pa praktino intelektualna montaa je upravo to, izazvana serijom emocionalnih okova, a ova vrsta emocionalnog naboja takoe je negde bliska ustvari istoj pojmovima gde moete jel tako lake izvriti identifikaciju sa gledaocem I takoe organizovati itavu strukturu tako da sem emocionalnog naboja, ustvari saoptavate na neki nain posebne, duboke misli koje nisu verbalni ili tekstualnim putem izreene, nego postaju kontekstom stvarne. A praktino, nismo to rekli dramskim kontekstom rekli smo ustvari vizelno-dinamikim aspektom montanog konteksta. Ustvari, idealan film je ona vrsta filma koja na dobar nain proima dramski I vizuelni taj dinamiki montani aspekt. Znai, I jedan I drugi bi morali da budu nekako usklaeni da bi se to prihvatilo na ovom nivou koji mi ovde zagovaramo. S druge strane, spomenuli smo jo I uvodnu sekvencu. Uvodna sekvenca je praktino sekvenca koja moe imati razliite forme. Izmeu ostalog u uvodnoj sekvenci se nalazi I pica filma u kojoj imate naslov, jel tako, osnovne informacije o tome ko je radio dotini film, onda moe biti ukorporirana u sam vizuelno-dinamiki ili narativni sadraj. Ukoliko se pica pojavljuje posle poetka filma koji ima I prikazuje neku vrstu zbivanja, uvek prikazujetakva vrsta pice se naziva FOR PICA. Znai ona ne ide na samom poetku, for pica ide malo kasnije, znai prvo krene filmfilm ne mora da krene takoe zajedno sa priom filma, ponekad kree a ponekad nekree film ali pria filma jo uvek nije krenula. Vi ste sigurno svi gledali film Sedam godina vernosti B.Vajlerafilm poinje tako to imamo vestern situaciju na nekoj reci, u indijansko selo dolazi familija indijanaca roditelji, ene, deca dolaze do obale I mukarci stavljaju ene I decu u kanue, mi gledamo tako to ih vidimo sve od pozadi malo sa brda I oni putaju ene I decu u raznim kanuima, oni sada odlaze niz reku ali svi mau, pozdravljaju seI praktino sve je lepo, zeleno, vidi se da je jako toplo, letoI onda u prvom planu izmeu kamere I indijanaca koji prate svoje ene I decu prolazi jedna jako zgodna indijanka I tog momenta svi indijanci se okrenu prema toj zgodnoj indijanki I krenu van kadra jer je ona krenula van kadra. Ona je ostala, verovatno nije udata I nema decuI vi shvatite ustvari sada ide pretapanje, prelazimo u dananje vreme, nalazimo se na centralnoj stanici u Njujorku, na eleznikoj, gde mukaraci prate svoje ene I decu jer oni idu na letovanje a mukarci kao ostaju da rade, I tog momenta vi ustvari vidite kako ovaj itava stvar moe da semoete da se igrate na razne naine, da film krene a da pria filma jo nije krenula, samo znate o emu se radi. I na junak praktino ostaje bez ene, ona je otila na letovanje a kominica mu je Merlin Monro a sa svojom enom je bio sedam godina u braku a prema nekim statistikim istraivanjima najvei broj razvoda se deava u sedmoj godini I zato se film zove Sedam godina vernostipoto je radio austrijanac, belija, Bili Vajler onda vam je jasan I itav podtekst elemenata koji tu funkcioniu. Znai, kada govorimo o tome, film je krenu, ak nije krenula ni pria, pria kree malo kasnije, pa je tek onda krenula pica, ta vrsta pice naziva se FOR PICA, a sama forma uvodnih sekvenci podrazumeva uvek ono dokle ne definiemo ustvari osnovnu tematiku filma sa naim junacima. Takva vrsta sekvenci moe biti sastavljena od dve ili vie scena i naziva se uvodnom sekvencom. esto puta se I montana I zgusnuta sekvenca koriste kao uvodne sekvence. Ja sam putao Gvozdeni krst u kome imate praktino da kree sa montanom sekvencom, ali ne mora da bude. Znai montana ili zgusnuta sekvenca se takoe esto puta ubacuju unutar uvodne sekvence. E sada, postavlja se pitanje kako se montana i zgusnuta takoe nazivaju sekvencom a I uvodna koja ima neke junake, ima neki dramski razvoj, u kojoj se deava neto sa akterima, u emu je razlika a i jedno I drugo je sekvenca, kako je mogue da I ovo to je montana nazivamo sekvencom? Poimo od definicije: SEKVENCA je uvek tako sastavljena od najmanje dve scene. Odlika sekvence nikada nije jedinstvo vremena, prostora i radnje. Odlika sekvence je uvek jedinstvo ideje. Montana sekvenca, priali smo o kadrovima, oni se spajaju samo na osnovu zajednikog imenitelja, na osnovu ideje, odnosno na osnovu tog jedinstva. Praktino zbog toga je to sekvencazato to nema prostorno-vremenski kontinuitet. Potpuno razbacano, ak i nebitnojedino to povezuje je jedinstvo ideje. Kod sekvence je takoe jedinstvo ideje. (tada nam je dao zadatak da Kum I izdelimo na sekvence)

Jo ovo da skrenem panjukako se prodaje muzika? Nemojte da mislite da je video spot nastao kao samostalna forma, video spot je nastao iz montane sekvence I video spot je izmenio svoju vrstu namene I efekta time to je praktino nastao sa eljom da povea profit korporativnim korporacijama u muzikom smislu. Znai, on je proistekao kao nus produkt montanih sekvenci. Video spot se radi nekoliko dana do sedmica, a montana sekvenca se radi nekoliko meseci. U filmu Pevanje na kii se vidi do koje mere je to dobro realizovano, sa prepuno trikova, sa prepuno akcijeuopte nije jednostavno, ili ne znam, bilo koji film Frenka Kapreu svakom filmu montane sekvence radio je Slavko Vorkapi. Imate u filmu Upoznajte Dona Doa priu o 41-va godina, Slavko Vorkapi radi sekvencu o manipulaciji tako to javni mediji u tom trenutku radio I novine se upotrebljavaju da manipuliu narodom kako bi poveali broj glasova za glasanje prilikom izbora I kako je uz sve to jo uvuen novac I profit, pazite 41-ve godine Slavko Vorkapi pravi montanu sekvencu tako. Nama treba pet minuta da objasnimo reima o emu se tu radi a on od toga napravi montanu sekvencu. Znai potpuno apstraktne i filozofske kategorije se dotiu u sekvencama sa dubokim proimanjem a da pri tom zadovoljite I vizelni klimaks i polifonu montau, i duhovitost, i vizuelnu akciju, i imate u pravom smislu te rei film.(gledamo inserte)

Od nekog trenutka nemog filma 28-me kada se kadrovi tretiraju u najkraem smislu, ajde da kaemo Ezentajn i ona ruska formalistika kola pa I Grifit I Abel Gans malo ranije, svi dolaze do tog kratkog kadra. E sad, uzmite po dekadama I posmatrajte ta se deava sa razvojem duine kadra od, ne znam 1910 pa na ovamo, videete da je bilo nekoliko razliitih perioda kako su se kadrovi skraivali pa produavali. Pred pojavu zvuka kadrovi traju veoma kratko, pojavom zvuka kadrovi se opet produavaju zato to se govori, imate dijalog a onda opet kako se nauilo da se radi I kako je odreena vrsta filmske forme opet na neki nain, na dobar nain, uvuena u tu vrstu filmske forme kadrovi se opet skrauju i to po dekadama sve vie I vie. Ako uzmemo da je proseno vreme trajanja filma 90 minuta, onda je do dananjeg dana praktino dolazi se do toga da kadrovi traju krae, njihovo bar proseno trajanje iz dva razloga: jedan zbog toga to smo nauili da se bavimo sloenim narativnim strukturama u to je uvuena I nelinearna struktura tako da nam to omoguava da bre mislimo, nae perceptivne sposobnosti su se pojaale I nauili smo da vladamo tehnikom koja nam je omoguila I to skraenje (knjiga Istorija, stil I tehnologija filma, Berija Salta gde se on bavio u onom trenutku kada je pisao knjigu analizama upravo prosenog trajanja kadrova u raznim filmovima I po dekadama). Pored ove istorijske determinisanosti postoji jo jedna vrsta determinisanosti a to je geografska. U zemljama zapadne hemisphere, razvijenim industrijskim kinematografijama imate vei broj kadrova u 90 minuta nego u Srednjoj Evropi a pogotovu u Istonoj Evropi. Ako se krene dalje, preko arapskih zemalja do Indije ta duina se sve vie I vie poveava I onda se deava zanimljiv pardoks da kada doete u Hong Kong onda naglo padne ta duinasamo tu se deava paradoks da imate jednu vrstu filma gde je proseno trajanje kadra veoma malo. Kada se pojavila Divlja horda ona je imala 3 500 kadrova to je delovalo kao nemogua misija za bioscope, naravno svi su bili oduevljeni a opet ona sada kada se poredi sa mnogim drugim filmovima deluje u mnogim momentima prilino sporo.