1K2 ' Р И И 1411111111 • !!,. 1 I , I , 1 ,1 lltJiyUKH I | i i i i i ' 1 !•! I III црши I I I I I 1 И 1" iih mi IH3

ДОНСКОГ језика ако cy ca тла МаксдопиЈс ii mui y imiiicM јошку • постоји друкчије традиционално имс). Исто ипжи ii la три./имт нална имена са територије Албаније, типа Скасар, Драч, llni,". Дрим (Велики).

Имена из араиског и иерсијског језика

204. Арапски језик одржава се као општи стандард сиих Лрип < иако постоје знатне разлике у појединим земљама. Oiic доис! утичу и на транскрипцију имена, али ипак основна правила иолл и од класичног арапског стандарда. У научној употреби је лагипичпм фонолошка транскрипција (систем ДМГ), у којој сваки глас (([»пп ма) има посебан знак, тако да структуру арапских речи i iomini ' прецизније него арапско писмо, у ком се обично изостављају к р л ки самогласници.

а. Преглед основних наших замена за арапске гласове (iipc-i стављене том научном транскрипцијом):

a п i — дуги вокали [а, u, 1] — као а, у, и: Фарук, Халил. a u i — Kpaxi H вокали — као а/е, у, и (в. т. 2046). ау aw — дифтонзи — први као ај/еј (зависно од изговора, усии

вљеног сугласничким суседством) или у крајњем слогу K . I " аи/еи, други као ау (т. 2046).

w m b — уснени сугласници — као в (изузетно у: Асуан), м, " Кувајт, Аман, Ахбар.

t d — међузубни сугласници [th, dh] — као т, д (в. т. 20464); Таура (Ел таура), Гадафи.

t d s z — зубни сугласници (дентални) — као т, д, с, з: БејруШ, Давуд, Касим, Азим.

t d s z — алвеоларни емфатици [условно: tx, dx, sx, zx] — тако-ђе као т, д, с, з (мада има и неких одступања): Тахир, Pii јад, Басра, Зафир. Ови сугласници (за разлику од претхол них) утичу да суседно [a] има вредност a a не е.

г 1 n — алвеоларни сонанти — као р, л, н: Рамадан, Халид. š g у — палатали [sh, gh, y] — као ш, ц (или г, в. т. 20462), 7;

Шукри, Џелал, Бен Јахја. к — предњи веларни сугласник — као к: Киркук. У египатском

колоквијалном изговору према овом сугласнику стоји и његов звучни парњак типа Г (ум. џ). Сви арапски сугла-сници који даље следе имају дубље место артикулације He­ro наши к, г, X, те су у ширем смислу 'грлени', и чине нај-упадљивију одлику арапског консонантизма. Попут емфа-тика и [w], донекле и [r], они утичу (углавном у истом слогу) да [a] има изговор типа a a не е (в. т. 20461).

h g — задњи или крајњи веларни сугласници [кх, gx] — први као X (изузетно к: Картум, Мока, мока кафа, уп. т. 20463): Халид, Багдад. —

i | p f i i i ' i i m ( у и у л п р и и ) l y i i m i m i u као к: Фарук. 1Г i m i p c M i i i i i ( ( | i : i p i i M i n i i i m ) г у т а с п и ц и |сх, ' | — први као х:

M\'\iii\iC(l, XiUtiii, a друш lie ирсиосимо: Аман (изостављен |с iiii и о ч с ј к у р с ч и ) .

h ' impi i i i iMJi i i i - i ( ip iobai i , гласнице), у ужем смислу грлени су-1 i i i u i m i i i i |cli, '1 — први као х: Тахир, a други се не прено-i'ii, i m p . iia почетку имена Ахмед и на крају имена Сана; иагкад сс прсноси као апостроф у речи Кур'ан.

V <iiu)M мрсгледу у угластој загради додавали смо упрошћене иитчкс трамслитсрације, којима се каткад прибегава да се избег-

m јрифичкс ici i iKolie изазване дијакритицима фонол. транскрипци-Р , II ,;iii сс сачуиа диференцираност арапских сугласника (Sxaddam,

I' il i l l , I ' i iysxal, Mucxammad — Садам, Шекиб, Фејсал, Мухамед); ово iMii иомоћни поступак, без системске примене. Као што се види

тшсдсиих примера (Садам, Мухамед и др.), удвојене сугласнике м|" iKi i ' i iMo јсдноструким нашим, a дужину вокала у прилагођеном i n i r m i . y lie маркирамо (томе би се могло само изузетно прибећи, да

|||||и-рсицирају сучељена подударна имена). Ово је опште прави-• la имсна из свих језика.

Г). ,'За колебања у преношењу појединих арапских гласова Ме-ћупкадсмијски одбор (бивше Савезне Републике Југославије) дао је цргдиост оваквој транскрипцији (с тим што се признају и укорење-iiii градиционални облици и кад одступају од ових правила):

(1) Ар. „фетха" тј. фонолошки кратко [a] — финална као а: Ха-Гиза (не: „Халиде", „Гизах"); иницијална као а: Асад, Амш,

I •ii)iip, Абу Муса; медијална као a или е, зависно од претежног из-i i i i i o p a (који зависи од сугласничког суседства): Халил, Сабри, Феј-('«/;, Кемал, Недим, Шекиб, Џелал и сл. Посебно је регулисано писа-ii.c арапског члана (в. ниже).

(2) Ар. „џим" као џ: Џумхурија, Џелал итд. начелно, али у I i m i i y г: Гумхурија, Гиза, Нагиб и сл.

(3) Ар. безвучни крајњи велар као х: Халид, Ахбар (не „Калид", „Кхмлед", „Акбар", што долази углавном под утицајем енгл. тран-гирипције), али се поштује трад. изузетак Картум.

(4) Ар. интердентали: дата је предност заменама т, д (иако ирсссдана имају и замене с, з): Табит, Адир, Гадафи.

(5) Ар. кратко [u]: Мухамед, Хусни, Хусеин, Мубарак, Муамер (fiojbe него „Мохамед" итд.). Али почетно: Осман, Омер итд.

(6) Ар. кратко [i]: Хафиз (не „Хафез"), Халид, Салих, Киркук итд. (7) Дифтонг [ay] зависно од позиције и изговора: у завршном

смогу Хусеин, Окаил, a у другим позицијама еј/ај: Сулејман, Хајдар. (8) Дифтонг [aw]: Хадрамаут, Тауфик, Џебел ел Лауз (трад. од-

сгупање: Фавзи). Такође: Ахбар ел јаум (новине, боље него „јом"), л)1И се мора признати и изговор о у топонимима у којима је сасвим преовладао, нпр. Сохаг у Египту).

в. Арапски члан, кад се у нашем тексту пише одвојено, у оп-iiiTOJ употреби треба писати у уједначеном облику ел, без варијација

1S4 ! I ' I I I . 1 I I I i m I ) i I i i | . n I i l i r . 4 ' l l l l

Koje изазива утицај гласона из суссдиих pciii Ипјпч) сп ,Uti\ii, Џ% ел Шифа, Баб ел Мандеб ШЈХ. Консгатоиаио ji', мс1,)утм, дп у TCxiL вима појединих аутора треба поштовати и y:iyc iipcmriimjo скрипције, у коме се уважава асимилација према cy i j iac i i i iKy uojl почиње наредна реч. Исто важи и за имена под д.

г. Члан се може изостављати на почетку имсиа: Лсш). /'/(/(»4) Гумхурија (али унутар имена остаје: Шат ел Араб).

д. Као општа препорука усвојено је да се члан п и т с у (»iinii ел иу случајевима какви су Абу ел Хасан, Абу ел Рејхан, Ikiću cjt Iwjttt' итд., иако се овде његов облик у изворном изговору Mciba иод, м и цајем суседних речи (Абу-л-Хасан, Абу-р-Рејхан и сл.). Припш!! међутим, преоблика типа Белкасем (где је Бел- = Абу + сл), кш што се и за основно Ибн признаје и преоблика Бен (Бен Бсма). |

ђ. Усвојено је да у арапским именима код нас треба заједио П п сати спојеве Абд + ел с наредном речју н ел + дин с претходном р9Ш ју (изузимају се традиционално усвојена имена типа Абдел /A/cf»/)l| Разматрано је да ли при овоме дати предност варијантама заспопи« ним на контекстуалном изговору: Абдулах, Хајрулах, Фахрудин, Illvm судин, Абдулазиз, АСдурахман — или пак варијантама које се ослам.ц-' ју на паузални изговор: Абдалах, Хајралах, Фахредин, Шемседии, Л6 делазиз, Абдерахман. Оцењено је да се, с обзиром на живи apaiichii изговор, предност може дати другој варијанти, али да су у обичц! ушли и поједини ликови засновани на контекстуалном изговору, те вероватно и убудуће треба рачунати с овим двојством.

205. У погледу тежњи да се арапска имена код нас преносе и'1-ворно, ваља знати да се у научним круговима доста употребл>а11|| научна латиничка транскрипција по систему ДМГ, која за све apaii-ске фонеме примењује по један словни знак, по потреби допу11,с| | дијакритицима изнад и испод слова. Нема принципијелне смет11)0 да се она узима и у функцији изворног писања имена у нашим (ла-тиничким) текстовима, ако се поуздано примени и ако се савладају графичке тешкоће које изазивају дијакритици. Отворено је nnraiiiC (које треба решавати у оквиру праксе и неговања изворног писаи>а туђих имена) колико ће се у тој функцији примењивати и неке дру-ге посредничке транскрипције, али свакако треба сузбијати импро-визоване и непоуздане поступке, поготово појаве као што је меша-ње енглеског и француског система.

206. Персијска имена. У персијском језику употребљава се арап-ско писмо, допуњено са четири сугласничка слова, па ћемо и пер-сијске фонеме представљати ослањајући се на арапску фонолошку транскрипцију. При томе треба имати у виду да персијски изговор доста одступа од арапског, односно од онога који би нормално су-герирала арапска фонолошка транскрипција. И знатан део колеба-ња и неуједначености у преношењу персијских имена потиче отуда

TjtHiii npiiimiyti; нрипсни и m-i" ч i " 1H5

V JlPJliiM п р п к т и п л прсма apaiiCKiiM узорима, a делом под ч. м i i i 'pr t i |cK ( i i I I ii()ii()|)a. Досадаит.с ирспоруке ишле су углав-

I р п ш м и м iirpciiJciciiM i r i io i iopoM, с тим што треба поштовати uniii (• ( i ich успојене) обликс и кад одступају од ових u p e -

II, l lcpi ' i i jcKC ipa(|)CMc којих нема у ар. писму преносе се по из-• иииру luio «, ч, ж, S: Паиднама, Чубак, Бижан, Голшад.

и Л р л и с к и м мсђузубним сугласницима, које преносимо као т, 1и m p c ) , о д Ј о и а р а ј у персијски фрикативи, па их и преносимо као ( < 'i>ii({/(i, ЛСнпар.

\\ Лрапском емфатичном [ d ] , које преносимо као д, одговара |i. lui (|)рикатив, који no изговору преносимо као з: Зија.

I . ApaiicKOM кратком [ a ] , које преносимо као a или е, одговара MrpinjcKOM вокал чији је изговор типа а, a у финалној позицији Mill <'. У иашој транскрипционој пракси овај се вокал преноси као II U M O c'. Препоручује се да се преноси као а, како се не би изјед-i'iiiimo с покалом о коме ћемо говорити под д, осим што је у фи-

m i i o j позицији реалније ићи за изговором и преносити га као е; • h v i i i M , и у финалној позицији може се допуштати морфолошка Iимацнја (нарочито у женским именима), што значи замена овога

iiiihiina са а. Дакле: Ахмад, Шахсавар, Шахнама или Шахнаме (на-I iinii c i ia , боље прво), Рахшанде или Рахшанда (ж. име), Хамиде или \iiuii<)a (исто).

д. Арапском кратком [i], које преносимо као и, одговара отво-јмииЈи перс. вокал, који по изговору преносимо као е: Данеш, Ен-lllfiiiM, Шахреза. Међутим, перс. групу [ iy] преносимо по изговору luKi t{j: Зија.

ђ . Арапском кратком [u], које преносимо као у, одговара перс. ииорснији вокал, који по изговору преносимо као о: Хосеин, Хомеини.

е. Перс. дифтонг који одговара арапском [ay] (в. горе арапска iiMciia) преносимо у крајњем слогу као еи, a ван тога положаја на-•ifiiiio као еј: Хосеин, Шејда. Међутим, задржава се облик Хомеини, jOoi' створене навике и наслона на име града Хомеин.

ж . Арапском дифтонгу [ a w ] , који преносимо као ау, у перс. од-итара изговор типа оу, па r a тако и преносимо, али на крају речи luio ов: Тоуфик, Хосров.

з. Препоручују се ликови типа Касем, Садек, Есхак или трад. Исхак (по узору на арапски изговор), иако је перс. изговор типа ra­ce м, Садег (и Мосадег), Есхаг.

Белоруска имена — в. т. 198, 200гд

Бугарска имена — в. т. 198, 200в Грчки језик — в. т. 190—191 (за старогрчки), т. 193 (новогрчки)