1. PRIPREMA NOVINA U STANDARDIMA

Komitet komisije ISO TC176/SC2 za izradu nacrta standarda familije ISO 9000, sakupio je rezultate javnog glasanja preko nacionalnih tela za standardizaciju, za specifikaciju dizajna revizije standarda ISO 9001:2008 i ISO 9004:2008 do 30. septembra ove godine. Pripremljena specifikacija dizajna za koju se glasalo će biti korišćena da vodi eksperte tehničkog komiteta u pripremi nacrta za novi ISO 9001 i ISO 9004. Na osnovu detaljne analize povratnih odgovora dobijenih od korisnika standarda putem interneta, povratnih informacija od nacionalnih tela za sertifikaciju i sistematskog preispitivanja dokumenata ustanovljeno je da u 2008. godini standard

ISO 9001 treba da se pojavi sa manjim izmenama, dok će standard ISO 9004 pretrpeti veću reviziju.

2. SPECIFIKACIJA ZA IZMENE ISO 9001

Doneti stav u vezi pristupa izmenama u standardu naglašava da uticaj standarda na korisnike treba da bude limitiran, a da će izmene biti unete samo tamo gde donose jasne koristi za korisnike.

U odnosu na važeči standard ISO 9001:2000, sledeći elementi treba da ostanu nepromenjeni:- generički karakter

standarda i njegova primena na organizacije svih veličina i tipova

- oblast primene i namena standarda

- principi upravljanja kvalitetom

- procesni model prikazan u standardu

- ukupna struktura standarda ISO 9001, radi minimizacije uticaja na korisnike kao i druge standarde.

Polazno mesto za izmene u standardu nalazi se u razjašnjenju pojedinih zahteva

iz standarda, kao što su na primer zahtevi da se:- preispita terminologija radi

mogućih pojašnjenja prilikom prevođenja

- razjasni da li se neophodni poslovnik i procedure mogu kombinovati

- razjasni zahtev kontrole „autsorsiranih“ procesa

- pojasne zahtevi u pogledu potrebnih zapisa, u delu pružanja dokaza o usaglašenosti sa zahtevima

- pojasni primena procesnog pristupa na aktivnosti top menadžmenta

- pojasni radna sredina za ostvarenje usaglašenosti sa zahtevima za proizvod

- razjasne zahteve za uslužne organizacije.

Sama specifikacija dizajna sadrži poseban alat za ocenu uticaja predloženih izmena, naspram koristi koje će izmene doneti. Koristi koje će predložene izmene standarda doneti mere se u odnosu na sledeće elemente: pružanje jasnoće standardu,

M.Sc. Miodrag Vuković, dipl. inž.

Conseko d.o.o. Beograd

Trendovi ISO sertifikacije u svetu i priprema novina u standardima serije ISO 9000

Rad prikazuje pripreme novina u standardima serije ISO 9000 definisane kroz projekat specifikacije izmena. Takođe se prikazuju trendovi ovima sertifikacije za sisteme menadžementa, prema najnovijim objavljenim studijama.

Međutim, težište ovog rada je da zapravo na osnovu rezultata objavljenih u stidijama ukaže na vezu između broja sertifikovanih organizacija po zemljama sa njihovim bruto nacionalnim proizvodom i percepcijom nivoa kvaliteta proizvoda.

Ključne reči: standardi sistema menadžmenta, sertifikacija, kvalitet, bruto društveni proizvod

povećanje kompatibilnosti sa ISO 14001, očuvanje konzistentnosti sa familijom standarda serije ISO 9000, povećanje pogodnosti za prevođenje.

U procesu odlučivanja o izmenama, izmene koje bi bile od većeg uticaja biće isključene iz amandmana standarda. Izmene koje su od srednjeg uticaja biće unete u standard samo tamo gde će proizvesti srednje ili veće koristi za korisnike standarda.

3. SPECIFIKACIJA ZA REVIZIJU ISO 9004

ISO 9004:2008 će se odnositi na zadovoljenje potreba korisnika standarda, kupaca i zainteresovanih strana. Među korisnicima standarda ovog puta se prepoznaje „top menadžment“ organizacija, kao i konsultantske organizacije za pitanja menadžmenta.

Korisnici standarda su zainteresovani pre svega da im novi standard pomogne da:

- identifikuju, evaluiraju, utvrde prioritete i zadovolje potrebe i očekivanja zainteresovanih strana

- omogući stalna poboljšanja sposobnosti organizacije da u stvaranju vrednosti za kupce

- omogući poboljšanja sistema menadžmenta organizacije

- omogući prilagođavanje organizacije, u pogledu delovanja u odnosu na sagledane opasnosti i prilike za poboljšanja

- sprovede usaglašavanje sa vizijom, misijom, ciljevima i kulturom organizacije

- sagleda važnost upravljanja rizicima.

Ono što se iz teksta specifikacije dizajna može očekivati kao novina u ISO 9004:2008 jeste da će novi standard da ponudi:- obuhvatanje strateškog

menadžmenta, sa procesima koji uključuju SWOT analizu, scenarije na tržištu i istraživanje strateških inicijativa

- metode za ocenjivanje zadovoljenja zainteresovanih strana

- praćenje i merenje performansi ogranizacije u odnosu na njenu viziju, misiju i ciljeve

- korišćenje standarda radi ostvarenja višeg nivoa performansi u odnosu na modele poslovne izvrsnosti

- razvoj i poboljšanje sistema menadžmenta organizacije

- uključivanje upravljanja rizicima u sisteme menadžmenta

- uključivanje inovacija u upravljanje mogućnostima poboljšavanja

- uključivanje menadžmenta znanjem kao dodatnog principa za sisteme upravljanja

- usklađivanje procesa i proizvoda organizacije u odnosu na promene očekivanja zainteresovanih strana

- kompatibilnost sistema menadžmenta kvalitetom sa drugim sistemima menadžmenta.

Iz prethodnog se da videti da će novi standard ISO 9004 biti utemeljen i usmeren na postavke menadžmenta i da bi trebao da predstavlja „kišobran“ pod kojim će biti

obuhvaćeni sistemi menadžmenta, programi za poboljšanja u organizacijama i programi za modele za poslovnu izvrsnost.

ISO 9004:2008, poput važaće verzije ISO 9004:2000 neće biti namenjen za sertifikaciju, primenu u ugovornim odnosima, niti kao smernica za primenu ISO 9001.

4. TRENDOVI ISO SERTIFIKACIJE U

SVETU

Prema istraživanju koje je sprovela agencija ACNielsen iz Beča, po narudžbini organizacije ISO u Ženevi, sačinjena je studiju o broju sertifikata na kraju 2004. godine za standarde upravljanja kvalitetom i standarde upravljanja zaštitom životne sredine u svetu.

Sredinom septembra ove godine organizacija ISO objavila je rezultate istraživanja na svom internet sajtu.

Pomenuta studija prikazuje situaciju na kraju 2004. godine, tri godine nakon perioda tranzicije na verziju standarda ISO 9001:2000. Izveštaj navodi da je ukupni broj sertifikata za ISO 9001 u svetu iznosio 670.399 sa povećanjem od 35% u odnosu na prethodnu godinu i 64% u odnosu na 2000. godinu, t.j. jednu godinu pre tranzicije na novi standard.

Što se tiče standarda ISO 14001, sa brojem od 90.569 izdatih sertifikata do kraja 2004 godine i povećanjem od 37% u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje se da ISO sistem mandžmenta zaštite životne sredine beleži

globalni progres. Progres sertifikacije je za ISO 14001 najveći zabeležen od kako se u poslednih 10 godina prave ovakvi izveštaji.

5. PODACI ZA SREDNJU I JUGOISTOČNU

EVROPU

Autor je na osnovu objavljenih rezultata izvukao podatke koji se odnose na Srednju i Jugoistočnu Evropu, kako bi moglo da se izvrši upoređivanje rezultata koje ima SCG sa zemljama u regionu. Rezultati su prikazani na sl. 1.

Lider po pitanju broja izdatih sertifikata u regionu Srednje i Jugoistočne Evrope je Češka, sa blizu 11.000 izdatih sertifikata za ISO 9001 i 1300 sertifikata za sistem mendžmenta zaštite životne sredine ISO 14001. Za ovu državu je takođe interesantno pomenuti značajan broj od 307 izdatih sertifikata prema ISO/TS 16949:2002, standardu za sistem upravljanja kvalitetom namenjen za isporučioce u automobilskoj industriji.

Kada se pogledaju rezultati za našu zemlju, vidi

se da se ona nalazi pri samom začelju liste. Kako u pogledu standarda ISO 9001 tako i ISO 14001, SCG se praktično nalazi ispred Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Međutim, cilj ovog rada nije da pokaže samo brojeve u pogledu sertifikata, već da ukaže na vezu između broja sertifikovanih organizacija po zemljama sa njihovim bruto nacionalnim proizvodom i percepcijom nivoa kvaliteta proizvoda.

6. VEZA IZMEĐU BRUTO

DRUŠTVENOG PROIZVODA I BROJA

SERTIFIKOVANIH ORGANIZACIJA

U ovom istraživanju korišćeni su podaci UN o bruto društvenom proizvodu zemalja u svetu, kako bi se ustanovila korelacija između bruto društvenog proizvoda i broja izdatih sertifikata.

Istraživanjem koje je autor ovog rada sproveo obuhvaćene su 103 zemlje sveta, članice Ujedinjenih nacija koje imaju preko 300.000 stanovnika. Za svaku od zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem upotrebljeni su podaci o broju stanovnika, bruto društvenom proizvodu po stanovniku i broju izdatih sertifikata.

U svrhu analize izvršena je stratifikacija podataka vezanih za bruto nacionalni proizvod, odnosno svrstavanje zemlja u pet kategorija, prema nivou bruto nacionalnog proizvoda (sl. 2).

Rezultati pokazuju jasnu vezu između broja sertifikata i razvijenosti

Slika 1. Broj sertifikata izdatih za ISO 9001 i ISO 14001 u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi

1

5

10

46

84

26

338

184

173

549

361

709

882

1288

6

133

209

696

966

1685

1811

2008

2572

3839

5183

5753

10200

10780

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000

Albanija

Makedonija

Bosna i Hercegovina

Srbija i Crna Gora

Hrvatska

Bugarska

Slovenija

Slovačka Republika

Grčka

Austrija

Rumunija

Poljska

Mađarska

Češka Republika

Broj serfitikata ISO 14001(dec. 2004)

Broj serfitikata ISO 9001(dec. 2004)

ekonomije, odnosno da zemlje sa višim nivoom bruto

nacionalnog proizvoda poseduju veći broj sertifikata na milion stanovnika. Primera radi, u grupi zemalja čiji je bruto nacionalni proizvod između 15.000 USD i 30.000. USD, broj sertifikovanih organizacija je za pet puta veći nego u grupi zemalja čiji je bruto nacionalni proizvod po stanovniku između 3.000 i 5.000 USD.

Zaključak koji se iz ove analize nameće jeste da zemlje na višem nivou ekonomskog razvoja imaju veći broj sertifikovanih organizacija, t.j. da prednjače u primeni standarda za upravljanje kvalitetom i upravljanje sistemom zaštite životne sredine. Međutim, u izvesnoj meri primenljiva je i obrnuta veza, t.j. da zemlje sa većim brojem sertifikovanih organizacija poseduju viši nivo bruto društvenog proizvoda.

Na slične nalaze ukazuje MMF koji u svojim izveštajima navodi da bi podizanje nivoa institucionalnog kvaliteta Podsaharske Afrike na nivo razvijene Azije, podiglo za

85% bruto društveni proizvod po stanovniku na dugoročnoj

osnovi.

7. NIVO KVALITETA PROIZVODA I BROJ

SERTIFIKATA

Još je Deming ukazao na korelaciju između produktivnosti zemalja i nivoa kvaliteta proizvoda, ukazujući da zemlje koje imaju viši nivo kvaliteta proizvoda imaju veću produktivnost.

Želja autora je bila da ustanovi korelaciju između nivoa kvaliteta proizvoda i broja izdatih sertifikata prema standardu ISO 9001. U tu svrhu izvršena je stratifikacija kroz podelu zemalja u odnosu na percepciju kvaliteta njihovih proizvoda na tri kategorije: „zemlje sa priznatim kvalitetom proizvoda“, „zemlje sa umerenim kvalitetom proizvoda“ i „zemlje sa slabim kvalitetom svojih proizvoda“.

Među zemlje sa priznatim kvalitetom svrstane su: Italija, Nemačka, Velika Britanija, SAD, Japan, Švajcarska, Francuska, Švedska, Finska, Danska, Holandija, Belgija, Austrija,

Australija, Hong Kong, Singapur, Kanada.

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da „zemlje sa priznatim kvalitetom proizvoda“ imaju 3,4 puta veći broj sertifikata od zemalja „sa umerenim kvalitetom proizvoda“ i 20 puta veći broj od „zemalja sa slabim kvalitetom proizvoda“.

Time se potvrđuje hipoteza da viši nivo kvaliteta proizvoda prati viši nivo primene standarda, odnosno da zemlje sa slabim kvalitetom proizvoda zaostaju u primeni standarda.

Rezultati ove studije ukazuju da za održiv sistem kvaliteta kompanije trebaju zdrave ključne kompetencije vezane za pružanje proizvoda i usluga. Zdrava osnova koju čine kompetencije i kvalitetni proizvodi, omogućuje da nadogradnja organizacije sa sistemima upravljanja može da bude održiva i da pri tome podrži ključne procese. Osim toga, ne treba gubiti iz vida da mnoge napredne kompanije nisu zainteresovane da se određene dobre prakse presele u međunarodne standarde. Naime, one bi time

0100200300400500600

Broj sertifikata na milion stanovnika

<3000 >3000<5000

>5000<15000

>15000<30000

>30.000

BDP po stanovniku

Slika 2. Broj sertifikata na milion stanovnika u zavisnosti od bruto društvenog proizvoda

mogle da izgube svoje konkurente prednosti, jer ako svi učesnici imaju jednake pristupe i jednake metode, tada se gube njihove komparativne prednosti.

Ovaj pristup zapravo ukazuje da osim međunarodnih

standarda koji imaju najviši nivo primene u razvijenim zemljama, međunarodni standardi istovremeno ne odražavaju i najviši nivo praksi.

Sa druge strane, oslanjanje organizacija samo na primenu standarda za sistem kvaliteta kao faktor uspeha, može da bude samoubistvo za jednu organizaciju. Nakon euforije sa početka ’90-tih pokazalo se da poslovi upravljanja kvalitetom pripadaju procesima podrške u organizacijama.

Ono što autor želi ovde da ukaže jeste da za ostvarenje uspeha ne mogu biti dovoljna samo postepena poboljšanja koja sistema kvaliteta pruža, kao ni samo skokovita

poboljšanja kroz donošenje pravih strateških izbora. Potrebni su zapravo oboje. U operativnim korekcijama, kao i malim poboljšanjima, leže kritični faktori uspeha za održivost skokovitih poboljšanja. Drugim rečima,

kvalitet nije sve, ali sve započinje sa kvalitetom.

8. ZAKLJUČAK

Zaključak ovog istraživanja nedvosmisleno ukazuje na međusobnu zavisnost nivoa kvaliteta proizvoda, nivoa primene standarda i visine bruto društvenog proizvoda zemalja.

Zemlje koje imaju viši nivo kvaliteta proizvoda ujedno su i lideri u primeni standarda, ali isto tako i zemlje sa visokim bruto nacionalnim proizvodom.

Rezultati ukazuju da se podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i primena standarda za upravljanje kvalitetom sasvim izvesno odražava na podizanje bruto društvenog proizvoda. Takođe je izvesno da viši nivo bruto društvenog proizvoda utiče na viši nivo kvaliteta proizvoda, ali i lakšu i širu primenu standarda (sl. 4).

Ovakva međuzavisnost proističe iz toga da kada se zadovolje osnovne potrebe, što određeni nivo bruto društvenog proizvoda omogućuje, građani

Nivo produktivnosti

Nivo kvaliteta

Primenastandarda

Slika 4. Međuzavisnost nivoa kvaliteta, primene standarda i

produktivnosti

21

124

423

0

100

200

300

400

500

Broj sertifikata na milion stanovnika

zemlje saslabim

kvalitetom

zemlje saumerenimkvalitetom

zemlje sapriznatim

kvalitetom

Percepcija kvaliteta

proizvoda

Slika 3. Broj sertifikata na milion stanovnika prema nivou kvaliteta proizvoda

teže individualizovanim zahtevima.

Umesto rezimea, poslužio bih se rečima Krozbija, jednog od gurua kvaliteta, koji je na prvoj međunarodnoj Konferenciji o kvalitetu održanoj u Pakistanu 2000.god. rekao da nema ničega važnijeg za prosperitet jedne nacije u razvoju, od kvaliteta. Jedini način na koji zemlja u razvoju može da poveća trgovinske poslove i da se razvija na održivoj osnovi jeste kvalitet njihovih proizvoda i usluga.

IZVORI

1.ISO/TC 176/SC 2/N, “Design Specification for an Amendment to ISO 9001:2000“, ISO, 20052.ISO/TC 176/SC 2/N, “Design Specification for a Revision to ISO 9004:2000“, ISO, 20053.The ISO Survey - 2004, ISO, www.iso.org, septembar 20054.IMF, “World Economic Outlook“, www.imf.org, 20035.Siemens MS, “World Medical Market Report 2003 “, Siemens AG, 20036.van der Wiele Ton, Brown Alan, “Quality management over a decade: A longitudinal study“, International Journal of Quality & Reliability Management, Volume 19 No. 5; 2002

7. www.iso-standardi.co.rs