tÖrtÉnelem szerb nyelvendload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok_2015... · боље да...

Történelem szerb nyelven emelt szint — írásbeli vizsga 1411 I. összetevő

Azonosító jel:

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

2015. május 6. 8:00

I.

Időtartam: 90 perc

Pótlapok száma

Tisztázati Piszkozati

EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA

ÉR

ET

TS

ÉG

I V

IZ

SG

A ●

20

15

. m

áju

s 6

.

írásbeli vizsga, I. összetevő 2 / 16 2015. május 6. 1411

Történelem szerb nyelven — emelt szint Azonosító jel:

Важне информације

Дајте једносмислене одговоре, примењујте једносмислене ознаке – такође и у случају

да исправљате!

Трудите се да у одговорима истакнете суштину, немојте да прекорачите

расположиво место за одговор!

Напишите само онолико елемената одговора, колико се то захтева у задатку! (Ако

пишете више, одговор оцењујемо по редоследу како је написано.)

Молимо вас да користите хемијску оловку плаве боје!

Приликом решавања задатака имајте на уму следеће савете!

• Пажљиво прочитајте задатке!

• Пажљиво пратите упутства у задацима!

• Проучите изворе везане уз задатак (слика, цртеж, текст, мапа)!

• Након пажљивог процењивања одговоре по могућству упишите без преправљања!

Желимо вам пуно успеха у раду!



I ЗАДАЦИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ КРАТАК ОДГОВОР

1. Задатак се односи на процес формирања атинске демократије у старом веку. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања!

A) Наведите имена атинских политичара који су донели одредбе које се спомињу у изворима! (1 бод по елементу.) a) „Az első osztályba azokat sorolta, akiknek évi termése száraz vagy cseppfolyós terményben ötszáz mérő, ezeket nevezte ötszáz mérősöknek. A második osztályba azok kerültek, akik lovat tartanak és termésük háromszáz mérő, ezeket hívta lovagoknak. Ökörfogatúaknak nevezte azokat akiknek kétszáz mérő a termésük; ezek kerültek a harmadik osztályba. Minden többi polgárt napszámosnak neveztek.” (Plutarkhosz)

а) „У прву класу је сврстао оне чији је годишњи принос у сувом или течном облику износио пет стотина мерица и њих је назвао пентакосиомедимносима. У другуг класу су доспели они који су држали коње и њихов принос је износио три стотине мерица, њих је назвао коњаницима. Оне који су имали принос од две стотине мерица сврстао је у трећу класу и назвао их је људима са воловском запрегом. Све остале грађане је назвао надничарима.“ (Плутарх) Име политичара: .......................................................... b) „Minden egyes ember fogott egy cserépdarabot, és ráírta, hogy kit akar eltávolítani a polgárok közül, majd odavitte az agora [a népgyűlések helyszínéül is szolgáló piactér] egy bizonyos helyére, amely korláttal volt körülkerítve.”(Plutarkhosz)

б) „Сваки појединац је узео један комад црепа и написао име онога кога жели да одстрани од грађана, па је однео на одређено место на агори [пијачни трг на којем су се одржавале и народне скупштине] које је било ограђено.“ (Плутарх)

Име политичара: ................................................... Б) Одлучите у којем извору се налази једна од наведених одредби! Ставите знак X у одговарајуће поље! У једном реду може бити само један знак X. (0,5 бодова по елементу.)

Тврдња

Одредба наведена у извору а)

Одредба наведена у извору б)

ниједан од два извора

ц) Циљ је био спречавање формирања тираније.

д) Формирала је јавну администрацију на територијалној основи.

е) Повећала је улогу народне скупштине у политичком животу.

ф) Потпомогла је да се политичке позиције не стичу на основу порекла.

4 бода



2. Задатак се односи на рађање исламске вере и арапско ширење. Упишите у табелу назив насеља (града) и број који на мапи означава где се налази, а на које се односи тврдња! Четири броја су вишак. (0,5 бодова по елементу.)

Тврдња Назив насеља

(града) Број на мапи

а) Древно поклоничко место Арапа, место рођења исламске вере.

б) Ту се 732. године догодила битка од одлучујећег значаја, где су Франци зауставили ширење Арапа у Европу.

ц) Од друге половине VIII века је главни град арапског царства, седиште многих калифа, трговински и културни центар у процвату. У оно време је у Европи био чувен по баснословном богатству.

д) Центар арапске државе који је постојао у Европи између VIII и XI века. У XIII веку за време реконквистичког процеса (ослобађање Иберијског полуострва од Арапа), поново је доспео у хришћанске руке.

4 бода

3. Задатак се односи на историју средњовековног мађарског друштва. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! „Szeged nyílt, nagy város és egyetlen, mintegy egy mérföldnyi hosszú utcából áll. Környéke mindennemű gabonával megáldott, termékeny szántóföld. […] A császár Szegedet valamely püspöknek ajándékozta. Láttam e főpapot, ki igen tág lelkiismeretű embernek tűnt előttem. […]



Pestnél átkeltem a Dunán és Budára érkeztem. Belgrádtól Budáig hét napig utaztam. Buda, Magyarország fővárosa, hosszasan elnyúló hegyen áll. Kelet felé a Duna folyik, nyugati oldalán a völgy terül el, délen nagy palota emelkedik, mely a kapu felett uralkodik, e palotát a császár kezdte építtetni, mely befejezése után nagyszerű és erős leend. […] A városban a ……c)……… mind az igazságszolgáltatás, mind a kereskedelem és ipar terén uralkodnak. Sok franciául beszélő zsidót is láthatni, kik közül sokat Franciaországból űztek ki.” (Bertrandon de la Brocquière francia lovag útleírása Magyarországról, 1457)

„Сегедин је отворени и велики град који се састоји из једне једине улице дугачке отприлике једну миљу. Околина му обилује свим врстама житарица и плодним ораницама. [...] Цар је поклонио Сегедин неком бискупу. Видео сам тог главног свештеника, који ми се чинио да је заиста веома савестан човек. [...] Код Пеште сам прешао Дунав и стигао у Будим. Од Београда до Будима сам путовао седам дана. Будим, главни град Мађарске, лежи на брду које се протеже у дужину. Источно Дунав тече, на западној страни се распростире долина, на југу се издиже велика палата испод које је велика капија, изградњу ове палате је започео цар, а по завршетку је постала величанствена и снажна. [...] У граду владају .......ц)......... , како у јавној администрацији, тако и на пољу трговине и индустрије. Може се наћи и много Јевреја који говоре француски, од којих су многе протерали из Француске.“ (Путопис о Мађарској француског витеза Бертранда де ла Брокеа, 1457.) а) Сегедин је у оно доба био пољопривредни град (паланка). Које тврдње из извора то доказују? Напишите две тврдње/доказа/карактеристике! (по 0,5 бодова)

- …………………………………………………………………………………………………

- …………………………………………………………………………………………………

б) Наведите име цара који се спомиње у тексту! (1 бод)

…………………………………………………..

ц) Наведите назив етничке групе који је изостављен у задњем пасусу текста! (1 бод)

…………………………….

3 бода

4. Задатак се односи на просвећеност (просветитељство). Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.) „Azzal tehát, hogy minden egyén tőle telhetően igyekszik […] tevékenységet úgy irányítani, hogy termelése a lehető legnagyobb értékű legyen, szükségszerűen azon dolgozik, hogy a társadalom évi jövedelme a lehető legnagyobb legyen, bár általában nem a közösség érdekét akarja előmozdítani és nem is tudja, mennyire mozdítja azt elő. […] Ebben is, mint sok más esetben, láthatatlan kéz vezeti őt egy cél felé, melyet ő nem is keresett. A társadalomnak pedig nem is éppen baj, hogy ő ezt a célt nem ismeri. Azzal, hogy ő saját érdekét követi, gyakran a társadalomét eredményesebben mozdítja elő, mint ha annak előmozdítása lett volna valóságos célja. […]



Hogy melyik a hazai tevékenységnek az a fajtája, melyben tőkéjét elhelyezheti és melynek eredménye lesz valószínűleg a legnagyobb értékű, ezt mindenki saját helyzetét ismerve sokkal jobban megítélheti, mint bármely államférfi vagy törvényhozó helyette tehetné.” (Adam Smith: A nemzetek gazdagsága, 1776)

„Дакле, тиме што се свака јединка према својим могућностима труди [...] тако да управља своју делатност, да му принос буде што веће вредности, неминовно ради на томе да годишњи приход друштва буде што је могуће већи, мада обично не жели да унапређује интерес заједнице, и није ни свестан колико је унапређује. [...] И у томе, као и у многим другим случајевима, неведљива рука га води према неком циљу који он није ни тражио. За друштво управо и није проблем што он тај циљ не познаје. Тиме што он следи сопствени интерес, често успешније унапређује своје друштво, него да је унапређење друштва било стварни циљ. [...] Која врста домаће делатности је та у коју може да уложи капитал и чији резултат ће вероватно бити од највеће вредности, то може свако познајући своју ситуацију много боље да процени, него било који државник или законодавац уместо њега.“ (Адам Смит: Економија нација, 1776.) a) Објасните сопственим речима како се остварује деловање „невидљиве руке“ у следећем измишљеном случају! Постављањем у погон једне боље машине за ткање, један ткач може да произведе више тканине, и тако јефтиније продаје своју робу. …………………………………………………………………………………………………

………………………………………………………………………………………………… б) Напишите својим речима за чега се залаже Адам Смит у другом пасусу цитата!

…………………………………………………………………………………………………

„Sötét éjszaka van; utat tévesztve bolyongok egy hatalmas erdő mélyén. Csupán pislákoló lámpásom fénye vezérel. Egy ismeretlen toppan elém és megszólít: «Fújd el a mécsesed, barátom, úgy jobban megtalálod az utat.» Ez az ismeretlen egy teológus.” (Diderot, ateista filozófus tanmeséje)

„Ноћ је мрачна; залутао сам и тумарам у једној огромној шуми. Води ме само светло тињајућег фењера. Један непознати се створио испред мене и рекао: «Пријатељу, угаси жижак, тако ћеш пре пронаћи пут.» Тај непознати је био један теолог.“ (Поучна прича Дидроа, филозофа атеисте)

ц) Шта у поучној причи симболизује путников фењер? Одредите једном једином речи!

…………………………….

д) По теологовом мишљењу, уз помоћ чега се може пронаћи пут? Одредите са једном једином речи!

…………………………

4 бода



5. Задатак се односи на владавину Габора Бетлена. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! (1 бод по елементу.) „Mely szép virágjában maradott légyen Magyarország is mind addig, valamíg a maga nemzetéből választhatott fejedelmet […]. De mihelyt derekasan a magok nemzetekből való electiót [választást] megutálák, megveték, idegen fejedelmek alá veték s adák magukat, micsoda haszon következék belőle? Nem egyéb kétfelé szakadásnál, […] Valamíg a török nemzettel való frigy mellett megmaradtak, mellőle el nem állottak, volt-e valakitől valami bántások? […] De mihelyt a német nemzet mellé állának, micsoda jutalommal fizete, szájunkban az íze; azzal tudniillik, mellyel régen kívánta és mesterkedett benne, hogy nemzetünket elfogyathassa, kegyetlen halálnak nemével megölhesse, országunkat a földdel egyenessé tégye, vagy éppen elpusztíthassa, és ha a Felséges Úristen csudálatos képpen a török nemzetet újabban hozzánk nem gerjeszti s kapcsolja vala […] (mely dologban mennyit szolgáltam légyen, tégyen az Úristen bizonyságot róla), ki meri azt mondani nemzetünk közül, hogy Erdély országát idegen nemzettel meg nem töltették volna? Hol volna az Isteni tisztelet? Hol volna a magyar nemzet? És hol volna szabadsága?” (Bethlen Gábor végrendeletéből, 1629) „Како је лепо цветала Мађарска све дотле док је могла да бира кнеза из свог народа [...]. Али чим су својски омрзели и потценили елекцију [избор] из својих редова, и потчинили се страним владарима, какву су корист имали од тога? Никакву, осим расцепа на две стране, [...] Док су се држали уговора са турским народом, и нису одустали од тога, да ли им се десило икакво зло? [...] Али чим су стали поред немачког народа, од награде коју су добили, још нам је горак укус у устима; наиме тиме, што је давно прижељкивао и потајно припремао, да истреби наш народ, да га немилосрдно убије, да нашу државну сравни са земљом, или управо уништи, и ако господ Бог за дивно чудо не би поново упутио турски народ к нама и повезао с нама [...] (у којој ствари сам допринео, то нека господ Бог посведочи), ко би из нашег народа смео да тврди, да не би наша земља Трансилванија била натрпана страним народом? Где би било поштовање према Богу? Где био био мађарски народ? И где би била слобода?“ (Из тестамента Габора Бетлена, 1629.) a) Напишите својим речима у чему Бетлен види корен проблема тог доба!

………………………………………………………………………………………………… б) Напишите својим речима шта Бетлен сматра за главни спољнополитички циљ и успех?

………………………………………………………………………………………………… ц) Објасните зашто је дискутабилна Бетленова тврдња написана курзивом (косим словима)!

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

3 бода



6. Задатак се односи на то како су Сједињене америчке државе постале светска сила. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања!

északi államok déli államok Удео северних држава и јужних држава у неколико важних ресурса (извора снаге)

1861. године а) Објасните укратко шта је био главни разлог одступања између података дијаграма Ц и Д! (1 бод)

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

б) Напишите назив догађаја који је започео 1861. године, за време којег су посебан значај добили подаци дијаграма Ц! (1 бод)

………………………………………………………………..

ц) Објасните уз помоћ дијаграма А, зашто су јужне државе доспеле у тежак положај када су им се прекинуле везе са главним трговинским партнером – европским државама! (0,5 бодова.)

……………………………………………………….…………………………………………

………………………………………………………………………………………………….

д) Објасните уз помоћ дијаграма Б, зашто су јужне државе доспеле у тежак положај када су им се прекинуле везе са главним трговинским партнером – европским државама! (0,5 бодова.)

………………………………………………………….………………………………………

………………………………………………………………………………………………….

е) Напишите стручни назив (једном речју) привредне јединице (врста великог имања) која се може везати за дијаграм А! (1 бод)

……………………………………………………………….. 4 бода

производња памука вредност фабричких производа слободни мушкарци од 18 до 60 година

укупно становништво

северне државе јужне државе



7. Задатак се односи на мађарско друштво у доба реформи. Одлучите уз помоћ извора и сопственог знања да ли су следеће тврдње тачне или нетачне! Ставите знак X у одговарајуће поље! (0,5 бодова по елементу.) „Hogy sok mágnás [főnemes] teli van előítélettel a nemesi [köznemesi] rend ellen, s hogy arra megvetéssel tekint, azt, fájdalom! - nem tagadhatni. De tekintsük meg közelebbről, melyik az a magas polc, melyről némely mágnás oly nagyon lenézhetni gondolja a nemesi rendet; ősi jószágait mint gróf vagy báró úgy bírja-e, ezen négy betű adja-e jussait, szabadságát, praerogativáit [előjogait]? Éppen nem: csak mint nemes ember ura a jószágainak, ment adótól s más terhektől, s csak mivel nemes ember, sérthetetlen személye, jószága, birtoka, nem pedig azért, hogy báró, gróf vagy herceg. […] A nemesi rendnek a mágnásság ellen nemkülönben számtalan előítéletei vagynak. […] Hány öreg, dohányfüstön szíjasodott, minden újat gyűlölő [köznemes] van, ki sokkal jobb hazafinak tartja magát a leghazafibb mágnásnál is, csak azért, hogy ő az ilyen-amolyan német és francia nyelven – úgy segéljen – nem tud szólani s pantalont-bugyogót [francia divatot követő nadrágot] nem visel. […] Hogy a mágnás és nem-mágnás nemesek közt előítélet s balvélemény szülte idegenkedés s viszálykodás mily veszedelmes, bizonyítják régibb s újabb történeteink s országgyűléseink. Törvényszabta polgári helyzetök egyenlő lévén, érdekeik is egyenlők; […] Egy cél van előttök, s arra út is csak egy vezet. A nemzetiség [nemzeti kultúra] mívelése s gyarapítása, a polgári alkotmány fenntartása s erősítése, ez a cél: erre pedig egyedül józan s buzgó törekedés vezethet az egyetértés útján.” (Wesselényi Miklós báró: Balítéletekről) „То што многе аристократе [великаши] имају предрасуде против племићког [нижег племићког] сталежа и што их презиру – ма како је болно, не може се порећи. Али, погледајмо мало боље, која је то висина са које поједине аристократе презиру племићке сталеже; да ли им ове титуле грофа или барона припадају по наследству, слободи и привилегијама? Нипошто: само што је као племић господар над својом имовином која га ослобађа од пореза и других терета, и само зато што је племић његова личност, имовина и посед су неповредиви, а не због тога што је барон, гроф или принц. [...] Уосталом, племићки сталеж има бројне предрасуде према аристократама. [...] Колико има старих [племића], усуканих од дуванског дима, који мрзе све што је ново, који себе сматрају и много већим родољубима од најродољубивијих великаша, само зато што на каквом-таквом немачком или француском језику не зна да говори и не носи панталоне-чакшире [панталоне према француској моди]. [...] Да су предрасуде и погрешно мишљење између аристократа и неаристократа створили аверзију и неслогу што је опасно, то доказују ранији и новији догађаји у народној скупштини. По законској једнакости положаја грађана, и интереси су једнаки [...] Пред њима је један циљ, а према њему води само један пут. Образовање и обогаћивање нације [националне културе], одржавање и јачање грађанског устава, то је циљ: тамо води само трезвено и ревносно настојање на сложном путу.“ (Барон Миклош Вешелењи: О предрасудама)



Тврдња Тачно Нетачно

a) Вешелењи у цитату у извору упућује на принцип „једне и једине племићке слободе“.

б) Вешелењи сматра оправданим презир аристократа према племићима.

ц) У том добу је карактеристично да су се племићи јаче везивали за народне традиције него аристократе.

д) Вешелењи мисли да аристократе и племићи треба да сарађују у интересу ојачавања њихових повластица.

е) У Вешелењијевом делу се осети утицај идеја либералног национализма.

ф) Вешелењи је потицао из мађарске племићке породице.

3 бода

8. Задатак се односи на завршетак Првог светског рата. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! „Ne ragaszkodjon ahhoz, hogy általános megerősítést nyerjen az önrendelkezés elve, [mert] ez logikusan vezetne odáig, hogy Gibraltárt visszaadjuk a spanyoloknak, Máltát a máltaiaknak, Ciprust a görögöknek, Egyiptomot az egyiptomiaknak, Adent az araboknak vagy a szomáliaiaknak, Indiát a káosznak […].” (Egy katonatiszt szavai hazája egy diplomatájához)

„Немојте се држати тога, да принцип самоопредељења добије општу потврду [јер би] то логички одвело дотле, да Гибралтар вратимо Шпанцима, Малту Малтежанима, Кипар Грцима, Египат Египћанима, Аден Арапима или Сомалијцима, Индију хаосу [...].“ (Речи једног војног официра дипломати своје отаџбине) a) Која држава је била домовина аутора извора? (0,5 бодова)

…………………………………………………………. б) Објасните укратко сопственим речима, зашто се аутор извора противио

доследном остваривању принципа наведеног у избору! (1 бод)

………………………………………………………………………………………………….

………………………………………………………………………………………………….

ц) Наведите име политичара за којег се везује формирање принципа који се наводи у извору! (0,5 бодова)

………………………………………………… „Nem kétséges, hogy a mi érdekünk nem egyszerűen egy életképes, hanem egy olyan erős Csehszlovákia létrehozása, hogy az a [Franciaország] felé irányuló ……d)..… expanzió [terjeszkedés] leghatalmasabb akadályainak egyike legyen. Ezért



nem szabad csodálkozni, hogy végül oda jutottunk, hogy nagyjából minden cseh követelést elfogadtunk.” (Egy francia diplomata jelentése)

„Није спорно да нам је у интересу стварање једне Чехословачке која је не само да је способна за живот, него тако снажна, да буде једна од највећих препрека ....д)....... експанзије [ширења] у правцу Француске. Зато се не треба изненадити, да смо на крају дошли дотле, да смо прихватили већином све захтеве Чеха.“ (Извештај једног француског дипломате) д) На тачкасту линију напишите име народа на који се мисли! (1 бод)

…………………………………………………………. е) Француска је – делом због разлога описаног у извору – осим Чехословачке подржава и стварање једне друге „јаке“ државе. Слично Чехословачкој, та држава је добила такве територије где је народносно становништво (нпр. Украјинци, Немци) било у већини. Наведите име те државе! (1 бод)

…………………………………………………………

4 бода

9. Задатак се односи на историју Мађарске у Другом светском рату. Решите задатке уз помоћ извора и сопственог знања! „[…] A Csehszlovák Köztársasággal szemben sem voltak támadó szándékai, és nem háború útján kívánta a tőle előzőleg elvett területek egy részét visszaszerezni. A bácskai területre is csak az akkori jugoszláv kormányzat bekövetkezett összeomlása után vonultunk be saját véreink védelmére. A Románia részéről tőlünk 1918-ban elvett területekre nézve is az általa a tengelyhatalmaktól kért békés döntést fogadtuk el. […]

Szomorúan kell megállapítanom, hogy a Német Birodalom a szövetségi hűséget a maga részéről velünk szemben már régen megszegte. Már hosszabb idő óta a magyar haderőnek egyre újabb és újabb részeit kívánságom és akaratom ellenére az ország határain túl vetette harcba. Ez év március havában pedig a Német Birodalom vezére, éppen a magyar haderő visszahozatalára irányuló sürgetéseim folytán, tárgyalásra hívott meg Klessheimbe, és ott közölte velem, hogy Magyarországot német csapatok szállják meg, és tiltakozásom dacára ezt foganatosította azalatt, míg engem odakint visszatartottak. Egyidejűleg az országba benyomult a német politikai rendőrség is, és letartóztatott számos magyar állampolgárt, közöttük a törvényhozó testület több tagját, valamint akkori kormányom belügyminiszterét, és a miniszterelnök is csupán úgy tudta a letartóztatást elkerülni, hogy egy semleges követségre menekült.

[…] A német megszállás védelme alatt a Gestapo az általa e téren másutt is követett módszerek alkalmazásával kezébe vette a zsidókérdésnek az emberiesség követelményeivel ellenkező, ismert módon való intézését.” (Horthy Miklós kiáltványa a fegyverszünetről)



„[...] Према Чехословачкој републици није имала нападачке намере, и није путем рата желела да поврати један део претходно одузетих територија. На територију Бачке смо ушли тек после распада тадашње југословенске владе да би заштитили наше земљаке. Гледајући и на територије које нам је одузела Румунија 1918. године, прихватили смо мирно решење које су тражиле силе осовине. [...]

Тужно морам да констатујем да је Немачки Рајх своју савезничку верност у односу на нас већ одавно прекршио. Већ дуже време, све више и више делова мађарских ратних снага, против моје воље, убацују у рат ван граница државе. У марту ове године ме је, на моје пожуривање да се мађарске снаге врате, позвао вођа Немачког Рајха на преговоре у Клесхајм. Тамо ми је саопштио да ће Мађарску окупирати немачке јединице, а упркос мом негодовању, то је извршио за време док су ме задржавали. Истовремено је у земљу ушла и немачка политичка полиција и ухапсила знатан број мађарских држављана, међу њима и више чланова законодавног тела, као и министра унутрашњих послова тадашње владе, а председник владе је избегао хапшење само тако што је побегао у једну неутралну амбасаду.

[...] Под заштитом немачке окупације Гестапо је, користећи иста средства на том пољу као и на другим местима, узео у своје руке, супротно захтевима човечности, мере за решавање јеврејског питања на већ познати начин.“ (Проглас Миклоша Хортија о обустави ватре)

a) Поставите у хронолошки ред догађаје који се помињу у првом пасусу! Напишите називе три споменуте државе у редоследу којим је Мађарска себи вратила територије од њих! (1 бод)

1.

2.

3.

б) Где се налазио Хорти 19. марта 1944. ? Заокружите редни број тачног одговора! (0,5 бодова)

1. У Украјини, на источном фронту 2. На возу у Аустрији

3. У Геделеу је преговарао са амбасадорима ц) Напишите име председника владе који се помиње у другом пасусу! (Име и презиме; 0,5 бодова)

…………………………………………………………….

д) Наведите две мере „решавања јеврејског питања на већ познати начин“! (по 0,5 бодова)

- …………………………………………………………….

- …………………………………………………………….

е) Формулишите својим речима зашто је Хорти сматрао да је немачка окупација неправедна! (1 бод)

…………………………………………………………………………………………………

4 бода



10. Задатак се односи на Ракошијево доба. Решите задатке уз помоћ карикатуре и сопственог знања!

Карикатура, 1949

Képaláírás: – Nem lesz az sok, Zsíros uram, amit kapni fog?

– Ezért a búzáért? – Nem. Azért, amit otthon eldugott!

Натпис испод слике: Да не буде много, господине Жирош, то што ћете добити?

За ову пшеницу? Не. За оно што сте код куће сакрили!

а) Наведите име друштвене групе против које је карикатура усмерена! (1 бод)

…………………………………………………………. б) Напишите стручни израз за обавезу коју су кренули да испуне ликови на карикатури! (1 бод)

…………………………………………………………. ц) Напишите укратко сопственим речима, за шта карикатура оптужује друштвену групу против које је усмерена! (1 бод) …………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………



д) Напишите име политичара чија влада је окончала политичку пропаганду коју је преносила и карикатура! Напишите и годину када је то у владиној канцеларији ступило на снагу! (0,5 бодова по елементу.) Име (име и презиме): ……………………………………………

Година: ..................................

11. Задатак се односи на привредне везе европске интеграције. Одговорите на питања уз помоћ извора и сопственог знања! (0,5 бодова по елементу.)

„26. cikk Az Unió a Szerződések vonatkozó rendelkezéseinek megfelelően meghozza a belső piac létrehozásához, illetve működésének biztosításához szükséges intézkedéseket. A belső piac egy olyan, belső határok nélküli térség, amelyben a Szerződések rendelkezéseivel összhangban biztosított az áruk, a személyek, a szolgáltatások és a tőke szabad mozgása.” (Az Európai Unió működéséről szóló szerződés egységes szerkezetbe foglalt változata)

„26. члан Унија у складу према одговарајућим уредбама Уговора доноси мере за формирање унутрашњег тржишта, односно обезбеђивање његовог функционисања. Унутрашње тржиште је једно таква територија без граница, на којој је складно уредбама Уговора обезбеђено слободно кретање робе, особа, услуга и капитала.“ (Уговор о функционисању Европске уније, варијанта обједињеног текста) Каква позитивна и негативна дејства се могу испољити на домаће произвођаче, односно домаће потрошаче, услед слободног промета робе? У одговору обухватите узроке и разлоге позитивног или негативног дејства. Дајемо један пример.

a) На домаће произвођаче позитивно дејство: нпр. због бесцаринског извоза може да им порасте промет и приход.

негативно дејство: ……………………………………………………………………………

б) На домаће потрошаче

позитивно дејство:

……………………………………………………………………………………

Каква позитивна и негативна дејства се могу испољити на домаће послодавце, односно домаће запошљене, услед слободног промета особа (радне снаге)?

ц) На домаће послодавце

позитивно дејство: ……………………………………………………………………………


д) На домаће запошљене

позитивно дејство: ……………………………………………………………………………


4 бода



Каква позитивна и негативна дејства се могу испољити услед слободног промета капитала?

е) позитивно дејство: …………………………………………………………………………

негативно дејство: ……………………………………………………………………………………

4 бода

12. Задатак се односи на промену броја становништва у Мађарској после Другог светског рата. Решите задатке уз помоћ података у табели и сопственог знања! (1 бод по елементу)

Фактори промене броја становништва у Мађарској 1960 – 1999

Период

Живо рођени

Смртност

Природни прираштај/ опадање

Разлика услед (до/од) -сељавања

Стварни прираштај/ опадање

1960–1969 1 410 476 1 058 514 351 962 -28 962 323 000 1970–1979 1 683 979 1 283 702 400 277 -35 277 365 000 1980–1989 1 309 583 1 451 823 -142 240 -192 400 -334 640 1990–1999 1 222 922 1 595 784 -372 862 196 354 -176 508 a) Који фактори од наведених су карактеристично допринели релативно повољним демографским односима у 1970-тим годинама? Заокружите редни број тачног одговора! Заокружите само један редни број!

1. потпуна забрана абортуса и опорезивање оних који немају децу 2. повећање дечијег додатка и породичног додатка, проширење круга оних који

имају право на ову помоћ 3. масовно запошљавање жена и све касније склапање брака 4. распростирање здравог начина живота и смањење броја самоубистава

б) Укратко објасните у ком смислу су 1980-те године донеле преокрет у демографској историји Мађарске после Другог светског рата!

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

ц) После промене система мера природног и стварног опадања броја становника се променила у супротном правцу у односу на претходне године. На основу података у табели, укратко објасните шта је главни разлог одступања!

…………………………………………………………………………………………………

…………………………………………………………………………………………………

3 бода



максималан

број бодова постигнут број бодова

I Једноставни,

кратки задаци

1. Формирање Атинске демократије 4

2. Исламска вера и арапско ширење 4

3. Мађарско друштво у средњем веку 3

4. Просвећеност (просветитељство) 4

5. Владавина Габора Бетлена 3

6. САД постају светска сила 4

7. Мађарско друштво у доба реформи 3

8. Завршетак Првог светског рата 4

9. Мађарска 1938–1945 4

10. Ракошијево доба 4

11. Европска интеграција 4

12. Демографија Мађарске 3

Укупно 44

I Постигнут број бодова заокружен на цео број

наставник који исправља

Датум: ...................................... __________________________________________________________________________

Elért pontszám egész számra

kerekítve / постигнут број

бодова заокружен на цео број

Programba beírt egész

pontszám / број целих бодова уписаних у програм

I. Egyszerű, rövid feladatok / I Једноставни, кратки задаци

javító tanár / наставник који исправља

Jegyző / записничар

Датум/Dátum: ....................................... Датум/Dátum: .................................

Megjegyzések:

1. Ha a vizsgázó a II. írásbeli összetevő megoldását elkezdte, akkor ez a táblázat és az aláírási rész üresen marad! 2. Ha a vizsga az I. összetevő teljesítése közben megszakad, illetve nem folytatódik a II. összetevővel, akkor ez a táblázat és az aláírási rész kitöltendő!

Напомене:

1. Ако је кандидат започео решавање II. дела писменог испита, онда ова табела и део са потписима остају празни ! 2. Ако се испит током решавања I. дела прекине, односно не наставља се II. делом, онда се табела и део са потписима испуњавају !

Történelem szerb nyelven emelt szint — írásbeli vizsga 1411 II. összetevő

Azonosító jel:

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN

EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI VIZSGA

2015. május 6. 8:00

II.

Időtartam: 150 perc

Pótlapok száma

Tisztázati Piszkozati

EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA

ÉR

ET

TS

ÉG

I V

IZ

SG

A ●

20

15

. m

áju

s 6

.

írásbeli vizsga, II. összetevő 2 / 28 2015. május 6. 1411


Важне информације Дајте једносмислене одговоре, примењујте једносмислене ознаке –такође и у случају да исправљате!

Трудите се да у одговорима истакнете суштину, немојте да прекорачите расположиво место за одговор!

Молимо вас да користите хемијску оловку плаве боје!

Приликом решавања задатака имајте на уму следеће савете!

• Пажљиво прочитајте задатке!

• Пажљиво пратите упутства у задацима!

• Проучите изворе везане уз задатак (слика, цртеж, текст, мапа)!

• За решавање сваког задатка користите дозвољена помоћна средства: мапе из средњошколског историјског атласа и двојезични речник!

• Након пажљивог процењивања одговоре по могућству упишите без преправљања!

Приликом израде текстуалних задатака, есеја, предлажемо следећи редослед рада:

1. Проблем означен у задатку поставите у времену и простору!

2. За разумевање задатка користите изворе, односно средњошколски историјски атлас!

3. Прикупите оне опште појмове (развој, промена, производња, итд.), односно појмове који се везују за одређено доба (нпр. тврђавски кмет, цех, култ личности), којима се може приказати дати проблем!

4. Уградите у свој састав информације и закључке које дају извори!

5. Ако је потребно направите скицу, односно концепт!

6. Откријте догађаје који су претходили проблему, узроке, последице!

7. Формулишите претпоставке, објашњења!

8. У текст уградите сопствена знања (нпр. имена, године), аспекте, мишљење!

9. Трудите се да вам реченице буду јасне!

10. Конципирајте текст и пазите на правопис!

За информацију:

Аспекти исправљања есеја:

• разумевање задатка,

• задовољава садржајним захтевима,

• композиција одговора, логичност, правилна употреба језика и правопис.

Желимо вам пуно успеха у раду!



Пажљиво прочитајте!

Од следећих наведених задатака треба урадити укупно четири.

Избор се врши по следећим критеријумима: за израду:

два кратка и два дугачка задатка, међу којима се сваки односи на различито раздобље и барем два се односе на мађарску историју.

Пажљиво проучите задатке!

Редни број

Раздобља, теме Тип задатка

Светска

историја

13. Бенедиктински и фрањевачки монашки ред кратак

14. Развој капиталистичке привреде дугачак

15. Светска привредна криза кратак

16. Наполеонов пад дугачак

Мађарска

историја

17. Ренесансни двор Матије Хуњадија кратак

18. Продор Турака у Мађарску дугачак

19. Изградња грађанске државе у Мађарској кратак

20. Народносна настојања у 1840-тим годинама дугачак

21. Положај Немаца у Мађарској после 1945. кратак

22. Бетленова консолидација дугачак

Након проучавања задатака заокружите редни број изабраних задатака!

Проверите исправност избора испуњавањем следеће табеле!

Аспекти избора задатка Да

Изабрали сте четири задатка?

Изабрали сте барем два задатка из мађарске историје?

Изабрали сте барем један задатак из светске историје?

Изабрали сте два кратка и два дугачка задатка?

Сва четири изабрана задатка су из различитих раздобља? (Раздобља су у табели одвојена дуплом линијом.)

Једносмислено сте означили изабране задатке?

Од задатака урадите само четири изабрана задатка, остало оставите празно!

Приликом израде одговора може се писати скица (концепт)!



13. Задатак се односи на историју Европе у средњем веку. (кратак) Упоредите уз помоћ извора и сопственог знања најважније карактеристике бенедиктинског и фрањевачког монашког реда! У одговору се осврните на основне карактеристике монашких редова, а и на разлике!

Бенедиктински манастир на Апенинима Фрањевачки манастир у Падови

„Az alázatosság hetedik foka, ha [a szerzetes] magát nemcsak szájával vallja mindenkinél alábbvalónak és értéktelenebbnek, hanem szíve legmélyén is hiszi azt.” (Szent Benedek Regulája) „Седми степен понизности је, ако [монах] не само свима говори за себе да је покоран и безвреднији од свакога, него из најдубљег срца у то и верује.“ (Правило {Regula} светог Бенедикта)

„Szent Ferenc megtérésének kezdetétől, az Úr segítségével, mint bölcs ember, életét és házát, vagyis rendjét erős sziklára alapozta […]. A mélységes alázatra: amiért is a rend kezdetekor, miután a testvérek kezdtek megsokasodni, azt akarta, hogy a testvérek a leprások kórházaiban éljenek és szolgáljanak nekik.” (Assisi Szent Ferenc perugiai legendája)

„Свети Фрањо, од почетка свог посвећивања Богу, и са Божјом помоћи, као мудар човек, свој живот и своју кућу, односно свој ред засновао је на чврстој стени. [...]. На дубокој понизности: па је зато желео када се ред формирао, када се братство умножило, да браћа живе и служе у болницама лепрозних.“ (Легенда из Перуђе Св. Фрање Асишког)

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

Аспекти Могући број

Постигнут број

бодова Разумевање задатка 4 Оријентација у простору и времену 4 Употреба стручне терминологије 4 Коришћење извора 6 Откривање чињеница битних за догађаје 8 Композиција, правилна употреба језика 2 Укупан број бодова 28 Делилац 4 Број испитних бодова 7

14. Задатак се односи на историју Енглеске у новом веку. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања развој капиталистичке привреде у Енглеској у новом веку! „A kérelmezők engedélyért esedeznek, hogy a következőket tárhassák a Ház elé: azzal az ürüggyel, hogy a nevezett község földjeit megjavítják, a telepesek és más személyek, akiknek joguk van a bekeríteni szándékozott közös föld használatára, megfoszttatnak attól a felbecsülhetetlen kiváltságtól, amit most élveznek, vagyis hogy újra és újra kihajthatják meghatározott számú tehenüket, borjukat és juhukat az említett földekre; ez a kiváltság nemcsak azt jelenti számunkra, hogy eltartják magukat és családjukat télvíz idején, amikor még pénzükért sem tudnák más földek művelőitől a legcsekélyebb tejet vagy savót megszerezni erre a szükséges célra, [...]; úgy vélik továbbá, hogy a bekerítés legkárosabb hatása az lesz, hogy csaknem teljesen elnéptelenedik községünk, amelyben oly sok most a bátor és merész kisgazda, akiket nagy tömegben a szükség s a munka hiánya a kézműves városokba űz, ahol a szövőszék vagy a kovácsműhely mellett már a foglalkoztatás módja is hamarosan felemészti erejüket.” (Egy a parlamenthez forduló község kérelméből)

„Подносиоци молбе усрдно моле за дозволу да се следеће изнесе пред Дом: под изговором да ће у наведеној општини поправљати земљиште, досељеници и друге особе, који имају права да користе заједничку земљу коју ограђују, да се лише



непроцењиве привилегије коју сада уживају, односно да поново и поново истеравају одређен број крава, телади и оваца на поменуто земљиште; ова привилегија им не значи само то да издржавају себе и своје породице за време зиме, када за паре од других земљорадника не могу ни да набаве ни најмању количину млека или киселине за потребу, [...]; даље тако мислимо, да ће најштетније дејство ограђивања бити то да ће наша општина скоро сасвим остати без људи, а у којој је сада толико много храбрих и смелих малих поседника, које ће потреба и недостатак посла потерати у занатлијске градове, где ће им већ разбој или ковачница због начина посла убрзо исцрпити снагу.“ (Молба једне општине која се обратила Парламенту) „I. Ezen parlament tekintélyével törvénybe tesszük, hogy csavargók és munkakerülők ellen megfelelő intézkedések lépjenek életbe [...] Ezen királyság és Wales grófságaiban és városaiban a bíróságok negyedévi üléseiken [...] grófságaik és városaik területén egy vagy több dologház létesítéséről hozzanak határozatot [...].” (I. Erzsébet 1597-es rendeletéből)

„Угледом овог парламента уносимо у закон, да против скитница и нерадника ступе на снагу одговарајуће мере [...] У овом краљевству и Велшким грофовијама и градовима судови на својим кварталним годишњим седницама [...] да донесу одлуку о формирању једне или више кућа за (јавни) рад на територији грофовија и градова [...].“ (Из уредбе Елизабете I, 1597.)

Енглеска реклама за дуван, XVII век (Натпис: Вилијам Гриблов најбољи вирџинијски дуван из Барнстапла)

„Ez a megye [Sussex] tele van vasbányákkal és kohókkal […]. A vas azonban, amelyet itt állítanak elő, nem mindenütt egyforma jó minőségű, és általában törékenyebb, mint a spanyol, ami vagy természetéből következik, vagy összetételéből és edzettségi fokából. Mindenesetre a bányatulajdonosok ágyúk és más egyebek öntésével nagy hasznot húznak belőle […]. Üveghuták sem hiányoznak ebből a megyéből, az üveg azonban – nem tudni, hogy az anyag vagy a készítésmód miatt – nem valami tiszta és átlátszó, így csak kevésbé tehetős emberek használják [...]” (William Camden XVII. század eleji leírása)



„Та жупанија [Сасекс] је препуна рудницима гвожђа и топионицама [...]. Међутим, гвожђе које ту производе није свуда једнако доброг квалитета, и обично је кртије од шпанског, што је или последица његове природе, или састава и степена каљености. У сваком случају, власници рудника имају велику корист од изливања топова и других ствари [...]. У овој жупанији има и фабрика стакла, међутим то стакло – не зна се да ли због материјала или начина производње – није баш чисто и провидно, па га користе само људи скромнијих имовинских могућности [...].“ (Опис Вилијама Кемдена из XVII века) ..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….




15. Задатак се односи на историју привреде између два светска рата. (кратак) Објасните уз помоћ извора и сопственог улогу државних издатака у процесу изласка из велике светске привредне кризе! У одговору наведите конкретне примере једне изабране државе, и осврните се и на теоретку расправу која се оноси на тему! „[…] ha a kormány hitelt vesz fel a pénzpiacokon, akkor ezzel az ipar versenytársává válik, és olyan erőforrásokat köt le, melyeket különben a magángazdaság használt volna fel, ezáltal felhajtja a kamatokat, és mindenki számára megdrágítja a hitelfelvételt, akinek szüksége lenne rá.” (W. Churchill, 1929)

„[...] ако влада подигне кредит на берзама, тиме постаје конкурент индустрији, и везује такве ресурсе које би иначе искористила приватна привреда, тиме подиже камате и подизање кредита за свакога постаје скупље, односно оном коме би кредит био потребан.“ (В. Черчил, 1929.)



„Ha a kincstár ócska palackokat megtöltene bankjegyekkel, megfelelő mélységben elásatná őket feladott szénbányákban, amiket azután színültig töltene városi szeméttel, s azután a szabad verseny jól kipróbált elve alapján a magánvállalkozókra bízná, hogy újból kiássa a bankjegyeket, [...] nem lenne munkanélküliség, és a visszahatások révén a társadalom reális jövedelme és tőkevagyona is valószínűleg jelentősen nagyobb lenne.” (J. M. Keynes, 1936)

„Ако би ризница напунила старе флаше новчаницама, закопала их на одговарајућу дубину у напуштеним рудницима угља, које би после тога дупке напунила градским ђубретом, и после тога на добро опробаном принципу слободне конкуренције дала приватницима да поново ископају новчанице, [...] не би било незапослености и услед повратног дејства реални приход друштва и капитал друштва би вероватно значајно порасли.“ (Џ. М. Кејнс, 1936.) ..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






16. Задатак се односи на Наполеонове ратове. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања Наполеонов пад у 1813-15. години! У одговору детаљно наведите спољнополитичке и војне узроке пада! Користите средњошколски историјски атлас!

Војни губици (1792–1815) (заокружена процена)

Француска Све остале зараћене стране

1 400 000 особа 1 600 000 особа

„Talpra! Németek! Talpra! Német nép! Te, egykor oly tiszteletre méltó, bátor és nagyra becsült nép! Talpra! Hasson át benneteket a nagy s olyan régen elfeledett testvériség! Érezzétek az azonos vér szent és eltéphetetlen kötelékeit, az azonos nyelvét és életmódét, hiszen éppen ezeket akarták ronggyá tépni az idegenek... […] nincs az az ördög, aki legyőzhetne benneteket.” (Ernst Moritz Arndt, német költő, 1813) „На ноге! Немци! На Ноге! Немачки народе! Ти, некада тако поштовани, храбри и високо цењени народе! На ноге! Нека вас прожима велико и тако давно заборављено братство! Осећајте свете и нераскидиве везе исте крви, истог језика и начина живота, јер управо то су странци хтели да искидају у крпе ... [...] нема тога ђавола који би могао да вас победи.“ (Немачки песник Ернст Мориц Арнт, 1813.)



Породица Бонапарта

Карло Бонапарта ∞ Марија Летиција Рамолино

Жозеф

краљ Напуља,

затим

краљ Шпаније

Наполеон I Бонапарта

цар

Француске ∞

Марија Лујза Хабсбург

Лисијен

принц од Канина и Мусињана

Елиза

војвоткиња од Тоскане

Луј

краљ Холандије

∞ Хортензија де

Борне

Полина

војвоткиња од Гаустале

Каролина ∞

Жоашен Мир краљ

Напуља

Жером

краљ Вестфа- лије

Наполеон

II Бонапарта краљ Рима

Наполеон III

Бонапарта Француски цар

Наполеон у Русији (руски цртеж из оног времена)

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






17. Задатак се односи на владавину Матије Хуњадија. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања појаву ренесансне културе на двору краља Матије! У одговору расветлите у каквој је то било зависности са интересима краљевске моћи! „Mesélik, hogy történt egyszer egy nevetni való és emlékezetes eset ezen a helyen. Miközben egy török követet a királyi udvaroncok a szokásnak megfelelően a városból a palotába vezettek, hogy követi megbízatását előadja, és az a kapuban, honnan egyenesen erre a függőudvarra lehet látni, kissé megállt s körülnézve megpillantotta ezt a pompázatos, ragyogó helyet és az udvari méltóságoknak részben a lenti, részben a király tartózkodási helyéül szolgáló fenti udvaron elhelyezkedő mérhetetlen tömegét, amint selyemmel, ezüsttel, arannyal áttört ruhákban tündököltek és nem kis részben (a mi szokásunk szerint) ezüstözött övekkel és kardokkal meg aranyláncokkal voltak ékesítve, hirtelen akkora csodálat és bámulat döbbentette meg, hogy elfelejtette egész követi megbízatását, s míg a lépcsőkön a király színe elé feljutott, annak tekintete miatt, mely nagy s mintegy vérrel befutott szemeivel rémületet keltett a ránézőben, a benne már azelőtt fogant félelem mind jobban és jobban elhatalmasodott rajta, olyannyira, hogy hosszú hallgatás után csak ennyit tudott kinyögni: a császár üdvözöl, a császár üdvözöl.” (Oláh Miklós: Hungária)

„Прича се да се на овом месту десио један смешан случај који се памти. Док су краљеви дворјани према обичају водили једног турског изасланика из града у палату, да изврши изасланички задатак који му је поверен, мало је застао у капији одакле се одмах могло видети у ово висеће двориште, и погледавши наоколо приметио ово помпезно, сјајно место, и дворске достојнике који су се налазили делом у доњем, а делом у горњем дворишту које је служило као место пребивања за краља. Неизмерљива маса достојника је блистала у својој одећи украшеној свилом, сребром и златом, и били су (по нашем обичају) не баш мало окићени посребреним појасевима и мачевима, као и златним ланцима. Изасланика је одједном обузело такво чуђење и дивљење да је заборавио на свој изасланички задатак, и док је степеницама стигао до краља, који је својом појавом, својим великим закрвављеним очима и иначе будио страх у људима, све више и више га је обузимао страх који се већ раније појавио, у толикој мери да је после дугог ћутања могао само да измуца: цар те поздравља, цар те поздравља.“ (Миклош Олах: Хунгарија)



Краљ Матија (Немачка гравира из XV века) ..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






18. Задатак се односи на турска освајања у Мађарској. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања продирање Турака у Мађарску између 1541. и 1568. године! У одговору се поред војних догађаја осврните и на историје дипломатије и на тематски круг система граничних утврђења!

„[…] ahogyan csaknem minden eddigi levelemben könyörögtem Felségednek, hogy tisztességgel rendezze Izabella királynéval és fenséges fiával János Zsigmonddal való kapcsolatát, éppúgy – ha lehet, még alázatosabban – most is azért esedezem, hogy én is szabadabban szolgálhassak Felségednek. […]. A királyné őfelségét tehát nem hagyhatom itt a nyilvánvaló veszedelemben, hanem valamely biztos helyre kell vinnem. Ha viszont a királyné őfelsége úgy távozik el az országból, hogy Felségeddel még nem rendezte el jól ügyét, akkor nagyon félek attól, hogy az egész ország átpártol a törökhöz […]” (Fráter György levele I. Ferdinándnak, 1543)

„[...] као што сам у скоро сваком досадашњем писму преклињао Ваше Величанство, да часно средите односе са краљицом Изабелом и њеним сином Јованом Сигисмундом, исто тако – ако је могуће, још понизније – и сада зато преклињем, да и ја слободније служим Вашем Величанству. [...] Дакле, Њено Величанство краљицу не могу да оставим овде у очигледној опасности, него треба да је одведем на неко сигурно место. Међутим, ако Њено Величанство краљица тако напусти државу, да претходно са Вашим Величанством још није добро средила ствар, веома се бојим тога, да ће цела држава да пређе на турску страну [...].“ (Писмо Фратра Ђерђа Фердинанду I, 1543.) „Huszonötödször: A béke tartamát nyolc esztendőben szabtuk meg s az jelen békeszerződés és egyezség keltével kezdődik. És mindaddig, amíg csak ugyanezen béke a felek között erős, [...] mi a törökök ugyanazon legfelségesebb császárát, a mi szövetségesünket évente 30 000 arany dukát tiszteletteljes ajándékkal fogjuk felkeresni külön megbízottaink útján, ugyanúgy, ahogyan azelőtt is tettük, minden esztendő vége felé.” (A drinápolyi béke, 1568)

„Двадесетпето: Трајање мира смо одредили да буде осам година и то почиње даном настанка овог мировног уговора и нагодбе. И све дотле, док је овај мир између уговорних страна на снази, [...] ми ћемо потражити турског највеличанственијег цара, нашег савезника, да му путем наших посебних повереника дамо хонорар од 30 000 златних дуката као поклон, исто тако као што смо то и до сада чинили, на крају сваке године.“ (Дринапољски мир, 1568.)



„Az udvari kamara költségvetése szerint az összes hadikiadások az 1578. évre 1 422 606 forintot tettek ki, […]. Ezen teljes kiadás födözetét az udvari kamara következőképen képzelte el: 600 000 forint a német birodalmi segélyből, 596 000 az osztrák-cseh tartományok adójából, ideszámítva valószínűleg a magyar portális adó [a jobbágyok telkenként fizetett állami adója] hozadékát a pozsonyi kamara területéről, 80 000 forint a szepesi kamara portális adójából, egyéb jövedelmeiből és a bányákból, 60 000 forint a vártartományok természetbeli bevételeiből, a papi tizedekkel együtt, s végül 50 000 forint leszámítható a katonaság zsoldjából, azon esetre, ha idejében fizetik ki – ilyenkor ugyanis a szegény katonák örömükben, hogy végre pénzt láthatnak, lemondtak egyhavi fizetésükről, s ezt az udvari kamara bölcsen beállította a bevételek közé. Mindez összesen: 1 386 492 forintot tesz ki, a deficit 36 111 forint, […].” (Szekfű Gyula, történész) „По буџету дворске коморе укупни војни издаци за 1578. годину су износили 1 422 606 форинти, [...]. Покривање ових издатака је дворска комора замислила на следећи начин: 600 000 форинти помоћ од немачке империје, 596 000 од пореза аустријско-чешких провинција, овде је вероватно урачунат принос од мађарског порталног пореза [државни порез који су плаћали кметови сваке зиме] са територије Пожунске коморе, 80 000 од порталног пореза, разних прихода и рудника сепешке коморе, 60 000 форинта од природних прихода тврђавских провинција заједно са свештеничком десетином, и на крају, 50 000 форинта се може отписати од војничких плата, у случају да, уколико се исплате на време, тада се сиромашни војници, од радости што коначно могу да виде паре, одрекну једне месечне плате, а то дворска комора мудро постави у своје приходе. То је укупно 1 386 492 форинта, дефицит је 36 111 форинта.“ (Историчар Ђула Секфи)

Реконструкциони цртеж ноградске тврђаве (XVI век)

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….




19. Задатак се односи на историју Мађарске у доба дуализма. (кратак) Објасните уз помоћ извора и сопственог знања на који начин су значајније реформе дуалистичког доба допринеле изградњи грађанске државе! У одговору се осврните на образовање, и расветлите карактеристичне црте грађанске државе!

Администартивна мапа Мађарске

Територије са повластицама и граничарске области у време склапања нагодбе



„Nálunk, tekintettel a különböző vallást követők számarányára s a vallási szabadságnak, az egyházak egyenjogúságának nagy kérdésében meghátrálásra nem hajlandó nemzeti közérzületre, a megoldásnak csak az a módozata lehetséges, mely a házasság jogintézményét felekezeti tekintetektől ment egységes állami törvények uralma alá helyezi. A házasságkötés kötelező polgári formája összhangzatos kiegészítése az állami egységes házasságjognak és a házassági ügyekben kizárólag érvényesülő állami bíráskodásnak. […] A házasságkötésnek ez a módozata az, amely teljesen és biztosan keresztülvihetővé teszi az állami intézménynek a valláserkölcsi intézménytől való függetlenítését.” (Teleszky István, igazságügyi államtitkár felszólalása a képviselőházban, 1894)

„Код нас, узимајући у обзир бројне односе присталица разних вера и верску слободу, национално осећање који не жели да се повуче у великом питању равноправности вера, могуће је решити само тај начин да правну институцију брака изузме од вероисповедних погледа и постави је под јединствене државне законе. Обавезни грађански облик склапања брака је складна допуна јединственог државног брачног права и државним судовима који се искључиво баве брачним предметима. [...] То је начин склапања брака који потпуно и сигурно спроводи независност државних институција од верских институција.“ (Говор државног секретара правосуђа Иштвана Телескија у Дому посланика, 1894.) ..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






20. Задатак се односи на мађарскe народности у XIX веку. (дугачак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања како су се народности односиле према мађарским настојањима за националну државу у 1840-тим годинама! „Sohasem fogom elfelejteni a sápadt horvátot, aki egy viharos ülésen, ordítozó tiltakozások közt másfél órán keresztül mozdulatlanul állt a helyén, és a rövid szünetekben mindig tovább folytatta latin beszédét.” (Fest Imre visszaemlékezése az 1843-44-es országgyűlésre) „Никада нећу заборавити бледог Хрвата, који је на једној бурној седници за време урлајућих протеста сат и по непокретно стајао на месту, и у кратким паузама и даље настављао свој говор на латинском језику.“ (Сећање Имреа Фешта на народно скупштину 1843-44.) „A szlovák a magyarokkal és az egyéb magyarországi nemzetekkel együtt ezer éve ontja vérét a magyar koronáért, a szlovák hozta a legtöbb áldozatot hazánk művelődéséért, a szlovák férfiak Magyarország története során úgy tündökölnek, mint a legnagyobb csillagok: a szlováknak is van hát joga Magyarországon! Hazánk nemcsak a honfoglalóké, hanem a szlovákoké is: mi nem zsellérek és jobbágyok vagyunk, hanem a haza fiai és szabad polgárok! Hazánk nem mostohánk, hanem édesanyánk, és, mint hű fiainak, kell hozzá fordulnunk. Az Úristen a szabadságot nemcsak egy embernek, hanem minden emberfiának teremtette! Ha tehát egyenlőségnek kell lennie, akkor adassék meg a szlováknak, a ruszinnak, a horvátnak, a románnak, a németnek és minden hazánkfiának is az, ami megilleti. És ezt meg kell nekik adni, mert hiszen szabadok vagyunk!” (A „Slovenskje Národňje Noviny” című szlovák lap vezércikke, 1848. április)

„Словаци са Мађарима и заједно са другим мађарским народностима хиљаду година проливају своју крв за мађарску круну, Словаци су принели највеће жртве за просвећивање наше домовине, словачки мушкарци у мађарској историји тако сјаје као највеће звезде: дабогме да Словаци имају права у Мађарској! Наша домовина не припада само онима који су је заузимали, него припада и Словацима: ми нисмо желири и кметови, него синови домовине и слободни грађани! Наша домовина нам није маћеха, него наша мајка, и ми као њени верни синови треба да јој се обратимо. Господ Бог слободу није створио само за једног човека, него за сваког човека! Ако дакле, треба да



буде једнакости, онда дајте и Словацима, Русинима, Хрватима, Румунима, Немцима и сваком родољубу оно што му следује. И то треба да им се да, јер смо слободни!“ (Главни чланак словачких новина „Словачке народне новине“, април 1848.) „A felerősített szerb seregnek az volt a feladata, hogy elfoglalja Szabadkát, majd folytassa útját Szeged felé, ahol csatlakoznia kellett volna a császári seregekhez. Ezt a szándékát azonban egyik sereg sem valósíthatta meg - a szerbek pedig azért nem, mert a sajkásszentivániakat [a sajkásszentiváni határőrezred katonáit] az erősebb ellenség váratlanul megtámadta és nagyszámú lovasságával visszavonulásra kényszerítette. Ez a vereség 1849. március 11-én történt a szabadkai úton, a krivajai láposnál - a kaponyai csárdánál. A sajkásszentivániak és az önkéntesek veresége súlyos következményekkel járt volna, ha a Krivaja jobb partján nem álltak volna tartalékban a péterváradiak [a péterváradi határőrezred katonái], akik feltartották a mieinket üldöző ellenséget.” (Egy szerb katona visszaemlékezése) „Појачаној српској војсци био је задатак да заузме Суботицу, а затим да настави пут према Сегедину, где је требала да се прикључи царској војсци. Међутим, ту намеру ниједна војска није остварила – српска није зато јер је шајкашкосентиванце [војници шајкашкосентиванског граничног пука] изненада напао јачи непријатељ и бројном коњицом приморао на повлачење. Овај пораз се догодио 11. марта 1849. на суботичком путу, код кривајске мочваре- код капоњске чарде. Пораз шајкашкосентиванаца и добровољаца би имао теже последице, да на десној обали Криваје нису стајали у резерви петроварадинци [војници петроварадинског граничног пука], који су задржали непријатеља који је гонио наше.“ (Сећања једног српског војника) „Előbb közösen kellene kivívnunk felszabadulásunkat s csak azután foglalkoznunk a magunk részleges felszabadításával. [...] Úgy érzem, hogy mindazoknak, akik szeretik a szabadságot, támogatniuk kell a magyarokat, ez az egyetlen felfegyverzett nép, és ugyanakkor Oroszország szövetségesei, a zsarnokok ellen harcol.” (Nicolae Bălcescu, havasalföldi román politikus az 1849 nyarán zajló magyar–román tárgyalásokról) „Прво би требали заједно да се изборимо за наше ослобођење, а тек после тога да се занимамо са нашим делимичним ослобођењем. [...] Мислим да сви оно који воле слободу треба да подржавају Мађаре, то је једини наоружани народ, и у исто време се бори против тиранина, руских савезника.“ (Румунски политичар из Хавашфелда Николае Балческу о мађарско-румунским преговорима који су се одвијали током лета 1849. године) ..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….




21. Задатак се односи на становништво у Мађарској после Другог светског рата. (кратак) Прикажите уз помоћ извора и сопственог знања на који начин је деловала промена политичког и правног окружења на формирање положаја мађарских Немаца од 1945. године до данашњих дана!

„Márványoszlopos, fürdőszobás házakban laktak a bácskai svábok. Valamikor nincstelen jövevények voltak, de a Habsburgok nekik juttatták a legzsírosabb földeket. Pöffeszkedő jólétükben lenézték a magyart, és Hitler hatalomra jutásakor azonnal melléálltak. A magyar parasztnak nem volt igásállata, nem volt semmije, csak töretlen munkavágya és hite a jobb világban. Ez a zsíros bácskai föld a sváboknak termett. Övék volt a búza, a tengeri, a legszebb jószág.” (Filmhíradó részlet, 1947)

„Бачке Швабе су становале у кућама са мермерним стубовима и купатилима. Некада су били сиромашни дошљаци, али Хабсбурзи су им доделили најплоднију земљу (црницу). Надимајући се у благостању презирали су Мађаре, а када је Хитлер доспео на власт одмах су стали уз њега. Мађарски сељак није имао теглеће животиње, није имао ништа, само несаломљиву жудњу за радом и веру у бољи свет. Та бачка црница је Швабама давала принос. Њихова је била пшеница, кукуруз, најлепша стока.“ (Део из Филмских вести, 1947.)

Формирање броја Немаца у Мађарској (1980–2001) Година Начин утврђивања података Бројно стање

1980 процењени податак (квалификација савета) 65 969 1980 попис становништва 31 231 1990 попис становништва 30 824 2001 попис становништва 62 233

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






22. Задатак се односи на историју Мађарске између два светска рата. (дугачак) Прикажите консолидацију политичког система када је председник владе био Иштван Бетлен! У одговору се сконцентришите на функционисање парламентарног система!

Промена минималних услова бирачког права у Мађарској (1920–22) 1920 1922

жене

старост 24 године 30 година

образованост зна да чита и пише завршених 6

разреда народне основне школе

мушкарци

старост 24 године 24 године

образованост – завршених 4

разреда народне основне школе

Изборни резултати водеће владајуће партије и најзначајније опозиционе партије

у 1922. и у 1926. години

Назив партије 1922 1926

Проценат гласова (%)

Проценат мандата (%)

Проценат гласова (%)

Проценат мандата (%)

Партија јединства 31,18 57,38 50,68 69,38

Мађарска социјалдемократска партија

17,00 10,25 11,09 5,71

Изборни плакат, 1931.

ЗА ВАСКРШЕЊЕ МАЂАРСКЕ! ПАРТИЈА ЈЕДИНСТВА ПАРТИЈА ИШТВАНА БЕТЛЕНА ВОДЕЋИ НА ЛИСТИ НА ЈУГУ: Бела Ушећ – Хуго Пајр



„Az 1910. évi június hó 21. napjára törvényszerűen összehívott országgyűlésnek képviselőháza az 1918. évi november 16. napján hozott határozatával önmagát feloszlottnak nyilvánította, főrendiháza pedig ugyanazon napon tartott ülésében e határozatot tudomásul vette és tanácskozásait berekesztette […]. [Az 1920. évi I.] törvénycikk a törvényhozó hatalom gyakorlását a nemzetgyűlés jogkörébe tartozónak mondotta ki. A nemzetgyűlés most már az ősi alkotmányosság szellemében felújítja az országgyűlés ősi kéttáblás rendszerét és […] az országgyűlés képviselőháza mellé a jelen törvény rendelkezései szerint felsőházat szervez.” (Részlet az 1926. évi XXII. törvénycikkből) „На основу одлуке донешене 16. новембра 1918. године је посланички дом сам себе распустио (законски сазван парламент 21. јуна 1910. године), дом главних сталежа је на седници одржаној истог дана примио к знању ову одлуку и закључио своја саветовања [...]. Законски члан [I из 1920. године] је прогласио да примена законодавства спада у делокруг народне скупштине. Народна скупштина сада већ у духу древне уставности обнавља древни дводомни парламентарни систем [...] поред посланичког дома парламета по уредбама важећег закона организује горњи дом.“ (Део из XXII законског члана из 1926. године)

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….



..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….

..………………………………………………………………………………………………….






максималан број бодова

постигнут број

бодова I

Једноставни, кратки задаци

Укупно 44

I Постигнут број бодова заокружен на цео број

II Текстуални задаци уз анализу

13. Бенедиктински и фрањевачки ред 7 14. Развој капиталистичке привреде 16

15. Светска привредна криза 7 16. Наполеонов пад 16

17. Ренесансни двор Матије Хуњадија 7 18. Продирање Турака у Мађарској 16

19. Изградња грађанске државе у Мађарској 7 20. Народносна настојања у 1840-тим годинама 16 21. Положај Немаца у Мађарској после 1945. 7 22. Бетленова консолидација 16

Укупно 46

II Постигнут број бодова заокружен на цео број I + II

Број бодова писменог дела испита90

Наставник који исправља Датум: ...................................... __________________________________________________________________________

Elért pontszám egész számra

kerekítve / Постигнут број бодова заокружен на цео број

Programba beírt egész pontszám / Број целих бодова

уписаних у програм

I. Egyszerű, rövid feladatok I Једноставни, кратки задаци II. Szöveges, kifejtendő feladatok II Текстуални задаци уз анализу

javító tanár / Наставник који исправља

jegyző / записничар

Датум / Dátum: ...................... Датум / Dátum: ...................

tÖrtÉnelem szerb nyelvendload.oktatas.educatio.hu/erettsegi/feladatok_2015... · боље да...

Documents