U zasadima jagode posle berbe: mere nege za naredni rod

U zasadima jagode posle berbe: mere nege za naredni rod

Koliko e se cvetnih pupoljaka diferencirati najvie zavisi od primenjenih agrotehnikih mera posle berbe uklanjanje stolona, odravanje i obrada zemljita, unitavanje korovskih biljaka, ubrenje, navodnjavanje i zatita od biljnih bolesti i tetoina.

Jagoda se kod nas malo gaji na crnoj polietilenskoj foliji, to je u zemljama veim proizvoaima jagode uobiajena pojava. Ovaj sistem ima vie prednosti u odnosu na standardni. Meutim, poto kod nas preovlauju zasadi jagode bez zastiranja povrine zemljita, ukazujemo na agrotehnike mere koje treba preduzeti posle berbe da bi se u narednoj godini mogla oekivati dobra rodnost.

Priprema roda jagode za narednu godinu poinje zavretkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko e se diferencirati cvetnih pupoljaka najvie zavisi od primenjenih agrotehnikih mera posle berbe uklanjanje stolona, odravanje i obrada zemljita, unitavanje korovskih biljaka, ubrenje, navodnjavanje i zatita od biljnih bolesti i tetoina.

Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa iviima u vie navrata sve dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje ivia. Jagode bez stolona i ivia daju vei prinos za 50-70 odsto, od onih sa stolonima i iviima. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljita. Ne treba ih kidati vuenjem jer se time povreujju bokori jagode.

Odravanje zemljita u istoj obradi obavlja se radi unitavanja korova i uvanja vlage u zemljitu. Obrada zemljita treba da je plitka (5-6cm) zbog plitkog korenovog sistema biljaka i obino se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude bez korova koji se mogu unitavati i herbicidima (Fuzilade 1,5 l/ha ili 15cm2/100m2).

Osnovno ubrenje NPK ubrivima potrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od sadraja u zemljitu, ili orjentaciono oko 600kg po hektaru na srednje obezbeenom zemljitu. Najbolje je primeniti ubrivo koje je namenjeno voarstvu (Jabukan). ubrivo je potrebno uneti u zemljite obradom. Moe da se obavi dodatno i preko lia nekim od poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj nain ubrenja moe da se primeni zajedno sa sredstvima za zatitu.

Navodnjavanje treba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova vona vrsta ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe jagode obino se javlja suan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi to uspenijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se moe obavljati brazdicama (irine 10-15cm), zatim natapanjem po sistemu "kap po kap" i vetakom kiom.

U tom periodu potrebno je zatititi zasad od pegavosti lista kod onih sorti koje su podlone ovoj bolesti. Potrebno je zatititi zasad preparatom Venturin u koncentraciji 0,3% (300g / 100 l vode) u dva navrata. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a drugo poetkom septembra. Takoe se moe primeniti i Bakarni kre ili Bakrocid u koncentraciji 0,5% (0,5kg / 100l vode). Ako je starije lie jae zahvaeno ovom boleu, potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad zatititi.

Uspean uzgoj jagoda ugroava vie od 50 gljivinih uzronika bolesti, 3 bakterioze i vie od 25 vrsta virusa i fitoplazmi. Uspene mere hemijske zatite moemo provoditi samo protiv nekih kategorija gljivinih bolesti lista i ploda jagode, dok je veina bolesti korena gotovo neizljeivo. Budui da je jo uvijek najraireniji otvoreni ili plastinim visokim tunelima pokriveni uzgoj jagoda na humke s folijom i mekanim cijevima za navodnjavanje"kap po kap", proizvoai prilikom podizanja takvih zasada moraju biti upoznati da je veina danas rairenih i robusnih sorata (madeleine, raurica, idea) vrlo osjetljiva na bolesti korijena.Meu najvanijim su gljivicama uzronicimi trulei korena jagoda vrste Phytophthora, Rhizoctonia, Aphanomyces, Fusarium, Alternaria, Coniothyrium, Phytium, Cylindrocarpon i Verticillium.U manjem obimu te se gljivice nalaze u svim stanitima, pa i tamo gde jagode nikad nisu uzgajane. Uzgoj pod folijom i intenzivno navodnjavanje pridonose pojaanim tetama od bolesti korena jagoda, pa prilikom izbora stanita za nove zasade prednost uvek dajemo zranim i propusnim terenima s veim udelom organske materije. Ako se na istim parcelama jagode ee uzgajaju problemi s bolestima korena bit e uestaliji, a tete sve vee.Mogua je hemijska sterilizacija povrina primenom Basamid G ,barem dva meseca pred sadnju jagoda, ali zbog visokih trokova proizvoai ovu meru izbegavaju. Obino se simptomi infekcija korena pojave tokom vrueg dela dana u obliku brze i nenadane uvelosti, smee promene boje lia i potpunom propadanju biljaka.Kod nas je najrairenija tamna ili crna trule korena jagoda koju uzrokuju gljive roda Verticillium, Fusarium i Rhizoctonia. Ako je napadnut manji broj biljaka najbolje ih je upanjem odmah odstraniti iz zasada. Delominu zatitu daje zalivanje jagoda rastvorom hlortalonila* (Daconil 720 SC) ili iprodiona* (Kidan SC) (ako zaraza potie od vrste Rhizoctonia solani), odnosno rastvorom azoksistrobina* (Quadris SC) ili tebukonazola* (Folicur 250 EW) (ako je koren jagoda napadnut gljivama iz roda Fusarium). Zbog spreavanja moguih teta na korenu jagoda od gljivica roda Phytophthora i Phytium struka preporuuje a proizvoai esto pred sadnju potapaju ivie jagoda u rastvor propamokarb-hidroksida* (Previcur 607 SL). Zbog karantinske vrste Phytophthora fragariae var. fragariae zasade jagoda podignute sadnjom uveenih ivia redovno zdravstveno pregledati, a po potrebi odstraniti sve bolesne biljke i naknadno ili parcijalno zasad zalijevati rastvorom metalaksila* (Ridomil Gold MZ i sl.) ili Al-fosetila* (Previcur Energy, Aliette WG i sl.).Posljednjih godina sve ee u intenzivnim zasadima jagoda pronalazimo simptome tzv. antraknoze (Colletotrichum acutatum, C. gleosporioides), uzronika centralne trulei stabljike i lisne drke, nepravilnih tamnih lisnih pega i ulegnute tamne pegavosti plodova jagoda . Na alost, veina najee uzgajanih sorata jagoda je vrlo osetljiva na spomenuti poremeaj (marmolada, elsanta, miss, arosa, raurica i dr.). Veina specifinih fungicida koje koristimo za suzbijanje sive plesni (Botrytis cinerea) ima samo delimino delovanje na antraknozu jagoda, npr. vinklozolin (Ronilan DF) je delotvoran tek 20-30%, fenheksamid (Teldor 500 SC) i pirimetanil* (Mythos SC i dr.) pokazuju slabiji sporedni uinak na antraknozu 30-40%, a iprodion* (Kidan SC) ak 50-60 %. Deliminu zatitu daju i svi bakarni preparati , kaptan* (Captan WP 50 i dr.) i neki pripravci iz IBE skupine (npr. difenkonazol*, miklobutanil*). Puno su na antraknozu jagoda delotvorniji klortalonil* (Daconil 720 SC) i azoksistrobin* (Quadris SC). U 2007. godini posebno se uspenom na antraknozu jagoda pokazala kombinacija boskalida & piraklostrobina (Signum DF). Meu bolestima lia treba spomenuti crvenu pegavost (Diplocarpon earliana) i sivu pegavost (Mycosphaerella fragariae). U prosenim godinama i uz preventivnu primenu delotvornih fungicida azoksistrobin* (Quadris SC), difenkonazol* (Score 250 EC) i bakarnih preparata, spomenute lisne pegavosti ne mogu ugroziti rod jagoda. Crvena pegavost se obino u zasadu jagoda pojavljuje nakon berbe na starijem liu, a siva pegavost je esta u hladnim i vlanim prolenim mesecima na mladom liu. Lisne se pegavosti u jaem intenzitetu pojavljuju pri uzgoju jagoda na otvorenom u zavrnim godinama eksploatacije zasada.Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa se zaraeno tkivo uvija prema gore, a rubni dio nalija pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica povrinski je micelij na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvaniji ekoloki uzronik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlanost zraka. Stoga se pepelnica bre razvija i vee tete pravi pri uzgoju jagoda u zatienom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima). Mogua je zaraza jo mladih i zelenih plodova, nakon ega se njihov oblik mijenja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjeuju s fiziolokim poremeajima uslijed neravnog ubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste jo difenkonazol* (Score 250 EC), penkonazol* (Topas 100 EC). Meu bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kiovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda ili izdanke malina. U nasadima s loim ureenim vodenim reimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je uestalija, a svakako je najopasnija u vreme poetka dozrijevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlanog vremena razvija karakteristina siva prevlaka, po emu bolest zovemo siva plesan.Pri uzgoju jagoda na otvorenom tete od sive plesni su vee, jer je zasad due vlaan nakon kinog razdoblja.No, zbog visoke vlanosti vazduha u zatienim prostorima, siva plesan nije nita manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporuuje odstraniti sve zaraene plodove iz zasada posebno ako dozrijevanje jagoda i berba traju due razdoblje. Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od poetka rasta do poetka cvatnje, npr. klortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC). Od poetka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifine botriticide, npr. fenheksamid (Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenino u prosenim razmacima 10-14 dana, uz potivanje propisane karence.