UMETNOST PRAISTORIJEKada se umetnost prvi put pojavila? Pre milion, ili vie stotina hiljada godina? Kakva je bila ta prva umetnost - detinjasta, ili je imala karakter umetnosti? ta je bila osnovna pobuda ili svrha radi koje je praistorijski ovek, okruen surovim uslovima ivota stvarao? Ova i slina pitanja se i danas postavljaju pred teoretiarima istorije umetnosti, iako su mnoga dela pronaena, istraena uporeena. Verovatno e pravi odgovor ostati tajna koju sa sobom nosi vreme i istorija zemaljske kugle, kao i mnoge druge tajne. Pretpostavke o sutini i svrsi prvih umetnikih ostvarenja su najee sledee: ovek je stvarao iz potrebe da bude okruen lepim stvarima (mada se smatra da je ta potreba oveka stvorena tek u ambijentu kulture); ili je stvarao iz koristi, ili kao mamac za ive ivotinje - mada ove pretpostavke ne proizilaze iz analize mesta i naina nastanka prvih dela, naroito slikarskih; najrealniji odgovor, koga zastupa najvei broj teoretiara je da je ovek stvarao iz njegove tenje da stvara ni iz ega, iz zadovoljstva stvaranja, iz potrebe da kroz stvaranje jasno iskae svoje misli, strahove. Praistorijska umetnost, ili kako se esto opravdano naziva, peinska umetnost, je izraz ovekovog magijskog poimanja sveta. Prva umetnika dela idu na mnogo hiljada godina pre najstarijih ljudskih kultura Sumera, Egipta, Asirije ili Vavilona. ovek se u Evropi javlja u etvrtoj, poslednjoj geolokoj fazi u formiranju Zemljine kore, u takozvanom kvartaru. To je bilo razdoblje veoma promenljivih klimatskih uslova, kada se vreme niskih temperatura esto smenjivalo s toplom i vlanom klimom. Ta su klimatska kolebanja bila od odluujueg uticaja na ivot prvobitnog oveka, na njegovu drutvenu organizaciju, nain stanovanja i pribavljanja hrane. Svoje oruje i orue pravio je uglavnom od kamena ili kostiju ivotinja kojima se hranio. Razdoblje upotrebe kamena, u kojem se javljaju i prvi oblici umetnosti, naziva se paleolit ili doba neglaanog kamena (500 000.g.- 10 000 g.p.n.e.)

PALEOLITovek praistorijskog perioda ivi u peinama, otkriva vatru, kamen za orua i oruja; preseljava se i trai prostore pogodnije za ivot; nastanjuje toplije junije krajeve june Evrope, Sredozemlja Severne Afrike. Sve do oko 40 000 g.p.n.e. kamene rukotvorine su grube, neobraene, nastale cepanjem, udaranjem, razdvajanjem. Tek oko 40 000g.p.n.e. dogaa se preokret i nastaje prva praistorijska umetnost. Njeni pojavni oblici su raznovrsni, a prema dananjim kriterijumima se mogu podeliti na vajarska i slikarska dela. Zajedniko im je da su sva ta dela srodna i u vrlo razliitim geografskim prostorima. Znaajno je istai da je ovakva umetnost prethodila pojavi istorijskih civilizacija ne samo drevnih kultura Egipta, Mesopotamije, Evrope, nego se deava i

u istorijsko doba ( na primer u XIX veku u Okeaniji), ali opet kao pretea pojave organizovanije civilizacije. Kao da je to jedan normalni i prirodni sled razvoja ljudskih potreba u kulturi i umetnosti. Najstarija umetnika ostvarenja pripadaju vajarstvu. Osim mnogobrojnih upotrebnih i ukrasnih predmeta obraenih, oslikanih, najvrednija umetnika ostvarenja tog doba su statuete od gline, mekog kamena i mamutovog zuba. Statuete su najee enske figure, male, esto veliine dlana, sa uveanim grudima i bedrima i zanemarenim udovima. To je predstava majke-boginje, olienje zemlje, plodnosti, a poznate su kao paleolitske venere. Pronaeno ih je desetak, a najpoznatije su Vilendorfska venera i Venera iz Vestonica. Dok su venere proizvod slobodne plastike, drugi predmeti, kao kamene ploice na primer, svedoe o pokuajima gravire razliitih geomertrijskih ili realnih likova. Specifinu paleolitsku pojavu predstavlja plastino-slikarska forma utiskivanja otvorene ake u mekanu stenu nepoznatog stvaralake pobude (peine u Gargasu). Dug je bio period i put kojim je paleolitski ovek preao od ovih primitivnih umetnikih iskustava do zapanjujueg peinskog slikarstva u peinama na teritorijama sa obe strane Pirineja, od kojih su najznaajniji ciklusi u peinama Laskoa i Altamiri, koji vrlo impresivno pokazuju ovekovu tenju da nadvlada ivotinje u borbi za opstanak. Ciklus slika u peini Lasko datira iz14000-13500.g.p.n.e. Peina je otkrivena oko 1940.g. i najznaajnije su slike bikova u jednoj od tri dvorane. Crtei su raeni crnom bojom na crvenim poljima, a zapanjujue dobro su uhvaeni pokreti ovih bikova. Slike i peini Altamira u paniji su otkrivene 1879.g., a datiraju iz perioda od 14000-9500.g.p.n.e. Slike na tvanici su raene crnosmeim obrubom, a povrine su crvene. Na slikama su predstavljeni bizoni u miru, zgreni ili ranjeni i pomeani sa likovima arobnjaka-ivotinja.

MEZOLIT(10 000-6 000g.p.n.e.) Neolit ili doba glaanog kamena, koje obuhvata vreme od 10000. do 1800. godine pre nae ere, poinje s poslednjim velikim klimatskim promenama u Evropi, s prestankom takozvanog ledenog doba. Gleeri se povlae na sever, a sa njima i severni jelen; ovek naputa peine, gradi svoja naselja kraj velikih reka ili jezera, pripitomljava pojedine divlje ivotinje, poinje da se bavi ribolovom i obradom zemlje. @ivei u brojnim zajednicama, on doivljava podelu rada i nove drutvene odnose. Za ovo su razdoblje karakteristine tri stvari: poetak zemljoradnje, upotreba domaih ivotinja i razvoj keramike. Meutim, prelaz iz paleolita nije bio tako brz. Postoji jedno prelazno razdoblje u kojem se staro susree i mea s novim, i koje se u nauci zove mezolit. Pod uticajem topline i vlane klime nastaju znatne promene u nainu

ivota nekadanjih peinskih ljudi. Dodue, oni svoje oruje i orue jo uvek prave od grubo obraenog kamena, a to se umetnosti tie, skulptura i graviranje na kostima ili kamenu sasvim nestaju, ali je zato crte i dalje negovan. Pa ipak, u poslednjim peinskim stanitima toga razdoblja u Francuskoj i Andaluziji u paniji, moe se na mnogobrojnim kompozicijama utvrditi da ljudska figura postaje sve vie stilizovana, pretvarajui se skoro u geometrijski znak. To se isto dogaa i s predstavama ptica i ivotinja, meu kojima se ovoga puta javljaju koze, guske, patke i labudovi. Slina se stilizacija ljudske i ivotinjske figure moe videti na najstarijoj keramici Azije, u Iranu, na primer.

NEOLIT(6000-1800. g.p.n.e.) Ovo doba, poznato jo i kao doba glaanog kamena, odlikuje se, pre svega, raznovrsnou umetnikih i zanatskih proizvoda; meutim, njegova e glavna karakteristika biti razvitak keramike. Naputajui peine, ljudi se kao to je ve reeno, naseljavaju kraj jezera i velikih reka, glavnih ako ne i jedinih saobraajnica toga vremena. Kue grade na kolju iznad vode. U ovim naseljima naeno je oruje i orue od kremena i glaanog kamena, od ivotinjskih i ribljih kostiju, a zatim mnotvo keramike, nakita i fragmenata od bakra ili bronze. Skoro u isto vreme, na Britanskim ostrvima, u Francuskoj, paniji, Belgiji, Skandinavskim zemljama severnoj Nemakoj, jednom delu Italije i na Malti, poinje civilizacija megalita. To ime potie od velikih kamenih spomenika, dolmena, menhira i kromleha.Dolmeni, dva uspravna kamena velikih dimenzija i jedan poloen preko njih, sluili su kao kolektivne grobnice u kojima su mrtvi bili sahranjivani u zgrenom stavu, s orujem, nakitom, oruem i keramikom. Najpoznatiji dolmeni nalaze se u Krornvalu u Engleskoj, u Bretanji i na ostrvu Malti. Menhiri su ogromni blokovi kamena, poreani u jednoj liniji (Karnak u Bretanji) a kromlesi, kameni blokovi postavljeni u krug, od kojih najvelianstveniji utisak ostavlja sloena kompozicija jednog spoljnog, jednog unutranjeg kruga i razliitih kombinacija parova kamenih blokova u Stounhendu u Britaniji. (Sl.3) Namena ovih graevina nije nauno utvrena, a predpostavke su da su imale veze sa kultom mrtvih ili sa oboavanjem sunca, mada ima i drugaijih stavova. Takva jedna graevina nije u pravom smislu rei arhitektura, ali ona joj se najvie pribliava od svega to u zapadnoj Evropi nalazimo do vremena Rimljana. U svakom sluaju ostaci graditeljstva megalitske kulture su i u kulturnom i u turistikom pogledu veoma interesantna mesta koja organizovano poseuju brojne turistike grupe iz celog sveta. U poreenju s paleolitom, skulptura i slikarstvo neolita predstavljaju osetan pad. Uglavnom se praktikuju gravire na kamenu koje obino

prikazuju ivotinje, prizore iz lova ili domaeg ivota. Menhiri su preteno ukraeni dekorativnim ornamentima, ponekad reljefima oruja ili figurama nekog boanstva. Slobodna skulptura je malog formata, od kostiju ili peene zemlje, u obliku enskih idola, s jako naglaenim oima i nosom a veoma stilizovanim telom. Najveu raznovrsnost predstavlja keramika. Neolitska keramika raena rukom je jednostavna, ponekad gruba, ponekad prijatnog oblika i proporcija ukraena koncentrinim ili cik-cak linija ili spiralama i takama. Imala je praktinu primenu u domainstvima.

DOBA BRONZE I GVOAIza velikih era paleolita i neolita koje su trajale hiljadama godina dolazi metalno doba. Traje u treem, drugom i prvom hiljadugoditu pre nove ere, u vreme kada su na Bliskom i Dalekom istoku nastajle prve velike civilizacije i kulture. Starije doba bronze kao i gvoa u evropu je dolo sa Istoka. Ovaj period predstavlja veliku prekretnicu u razvoju oveanstva. Metal je omoguio krenje uma, obradu zemlje, ali i otkrie monih oruja za napade i osvajanja. Proces udaljavanja od prirodnih organskih oblika zapoet u neolitu nastavlja se i kroz ovaj period. Umetnost je potpuno apstraktna, svedena na simbole i znakove - nastaje geometrijski stil koji se ogleda na ukrasima upotrebnih predmeta od keramike, bronze, gvoa, na nakitu, oruju, delovima odee. Nivo ivota se podie, grade se ne samo sela iznad vode nego i na kopnu. U to vreme seobe prvih naroda sa dalekog istoka u sve delove Evrope pre svega se rade i ouvani su pokretni predmeti upotrebnog ili kultnog karaktera. Oboavanje boginje majke sve vie se potiskuje kultom Sunca koji izraava svest o krunom toku svega u prirodi. To svakodnevno kretanje sunca na nebu prikazuje se tokovima, sunanim diskom ili malim kipovima sada sloene kompozicije, kao to su upregnuta kola sa tokovima .U poslednjoj fazi metalnog doba, u periodu upotrebe gvoa, balkanske zemlje su u dodiru sa prvim velikim evropskim civilizacijama, a zapadnoevropski centar gvoa je Haltat u Austriji koji je imao znaajnog uticaja na razvoj kulture Kelta.

UMETNOST ISTONIH CIVILIZACIJA

Prelaz od praistorije u istorijsko doba odigravalo se paralelno na prostorima na Bliskom i Dalekom istoku u Junoj i Srednjoj Americi. Sa zemljoradnjom i stoarstvom ovek se preobraava u proizvoaa hrane i dobara. To je bila velika revolucija koja stvara nove drutvene podloge. Otpoinje raanje prvih civilizacija. Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. godina pre n.e., u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. Na Bliskom istoku tu su doline reka Tigra, Eufrata i Nila.

UMETNOST EGIPTA

U vreme kada se oko 3000. g.p.n.e. prostrano podruje nilske doline i delte spremalo da otpone parabolu svoje trihiljadugodinje istorije, narod Egipta je ve imao za sobom dugu i do danas jo slabo poznatu civilizaciju. Ve je za tu civilizaciju bilo znaajno ono to e biti temeljna karakteristika ivotu u Egiptu - organizacija ivota i ljudskog rada takva sa ciljem to boljeg usavravanja tehnike kontrole nad vodama i razvoja zemljoradnje. Sa gledita umetnosti, ta je civilizacija ve tada zapoela osnovne crte koje e zadrati do kraja. Taj umetniki izraz nosi obeleje hijeroglifskog pisma, ali malo je praistorijskih svedoanstava iz tog perioda. U plodnoj dolini srednjeg i donjeg toka reke Nila stvorena je, 3200. godina pre n.e., jedinstvena egipatska drava sa centralizovanom vlau, razvijenim sistemom navodnjavanja, hijeroglifskim pismom i razvijenom umjetnou. Umetnost Egipta bila je preteno namenjena kultu mrtvih. Egipani su verovali u veni ivot due i tela, tako da je staranje o ivotu posle smrti bilo osnovna briga ivih i svrha umetnosti. Kad bi sloenim procesom balsamovanja telo pokojnika pretvorili u mumiju, stavljali su ga u grobnicu ve opremljenu pogrebnim statuama, zidnim slikama i reljefima, nametajem i zlatnim predmetima. O nainu na koji je bila opremana faraonska grobnica zna se prema grobnici faraona Tutankamona, koja jedina nije bila opljakana. Kamen kojim Egipat obiluje, njegova vrstina i teina koja graevini osigurava trajnost i venost, a samim tim i pokojniku besmrtnost, uslovili su sistem gradnje slian megalitskim graevinama, bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi. Veliki kameni bokovi slagani su jedan na drugi; tako je nastajala pravolinijska arhitektura: piramidalna kad je re o grobnicama, a hramovi su graeni primenom takozvanog grednog sistema, s velikm brojem podupiraa. Prvobitna egipatska grobnica je mastaba, dugaka, ali relativno niska graevina, koja ima oblik zarubljene piramide. Iz mastabe se ve u periodu Starog carstva razvila piramida kao iskljuiva faraonska grobnica. Boanska priroda faraona izraavala se veliinom grobnice, pa je najstarija piramida faraona Zosera, u Sakari kod Memfisa, razdeljena ili stepeniasta piramida. Ona se sastoji iz est mastaba, koje su izgraene jedna na drugoj, i to tako to je svaka gornja manja od prethodne, donje. Iz te razdeljene piramide razvila se dobro poznata piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu stiu u jednoj taki. Najlepi graevinski kompleks piramida izgraen je u Starom carstvu, u grobljanskoj etvrti Gize kod Kaira. To su piramide faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina. Kao rezultat matematikog izraunavanja arhitekata, te piramide ine racionalan sistem neprekinutih povrina i linija. Masivne, monumentalne i stabilne, one su jedinsten rezultat umetnike sinteze. Na vrhu Kefrenove piramide i danas se vidi deo savrene oplate od kamenih glaanih tesanika kojima su prvobitno cele piramide bile obloene. U period Srednjeg i Novog carstva grobnice su usecane u prirodnim

gromadama stena. Tom tipu pripadaju grobnice iz uvene Doline kraljeva, u blizini Tebe, na levoj obali Nila. Pogrebni hram, izgraen ispred grobnice carice Hatepsute, koja je useena u steni, ima oblik stepeniastih rampi koje kao da ponavljaju geoloku slojevitost stepe ispred koje je hram izgraen. U periodu Novoga carstva, hramovi, kao stanita bogova, graeni su na desnoj obali Nila, u Luksoru, Karnaku i Edfu. Uobiajeni prilaz hramu inila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u piramida, odlikuje pravim linijama: uspravnim nosaima i vodoravnim gredama. Kapiteli na egipatskim stubovima isklesani su u vidu listova palme, papirusa i lotosa. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama, ali ne kao njihova dekoracija, ve da izraze boansko poreklo faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj dui. Zato se egipatskoj umetnosti nametnula konvencionalnost, zbog koje se ini da se ona u svom trajanju dugom tri hiljade godina skoro i nije razvijala. Statue su stavljane u grobnice kao zamena za telo; one su garantovale besmrtnost pokojnika i zato su, kao i arhitektura, kubinih oblika, masivne i stabilne. Klesane u jednom bloku kamena, one su manje predstava odreene linosti, a vie odraz venog i neprolaznog ivota u onostranom, predstava oveka izvan prostora i vremena. Na slikama i reljefima, izmeu kojih postoji velika slinost, jer su reljefi plitki i bojeni, nema perspektive ni iluzije prostornosti. Izvestan raspored u prostoru postie se preklapanjem oblika. Glavna figura je veih razmera, to je u skladu sa njenim znaenjem; glava i noge uvek su prikazani iz profila, a telo spreda, kako posmatra" prizore iz lova ili zemljoradnje i tako produava u venosti svoju linu sreu. Figure su bestelesne, u standardnim proporcijama, jer se smatralo da je svaki deo ljudskog tela uvek u istoj srazmeri sa ostalim delovima, pa je ljudska figura komponovana po sistemu od 18 podeljaka. Pored statua, reljefa i slika u grobnice su stavljani i dragoceni predmeti od zlata, emalja, kedrovine, slonovae i dragog kamena. To su sarkofazi, nakit, posmrtne maske i primerci nametaja, leaji, prestoli i stolice. Jednostavnim linijama leaja iz Tutankamonove grobnice inspirisan je, posle mnogo vekova, evropski nametaj ampir stila. Znaajna umetnika ostvarenja su i u oblasti egipatske knjievnosti - nauke, mistike, istorije, koja su do dananjih dana ouvana na svitcima od papirusa . Papirusi su sluili za slikarske ukrase i pisanje tekstova hijeroglifskim pismom a prema raznovrsnom sadraju dele se na 300 razliitih vrsta.

UMETNOST MESOPOTAMIJE SUMERSKA UMETNOST

Umetnost koja se razvijala u meureju Tigra i Eufrata, tj. u Mesopotamiji od priblino 4000. do 539. godine pre n.e.(nastanak Persijskog carstva), unekoliko se razlikuje od egipatske umetnosti. U odnosu na egipatsku umetnost uoava se nedostatak umetnikih dela. Od slikarstva Mesopotamije skoro nita nije ostalo. U dolini Tigra i Eufrata nema kamena i zato je u arhitekturi od najstarijih, sumerskih vremena koriena opeka koja je, istovremeno, najpre bila i materijal za slikovno, a kasnije za klinasto pismo. Kao graevinski materijal, opeka je tronija od kamena tako da je ouvano malo arhitektonskih spomenika. Upotreba opeke, meutim, navela je graevinare u Mesopotamiji na konstrukciju luka, svoda i kupole. Kako je opeka i siromaan materijal, u arhitekturi je obilato koriena boja, reljefna kamena stela i bojene glazirane opeke za oplaivanje zidova. Te opeke su slagane tako da obrazuju predstavu ivotinje, realne ili fantastine. Ve u treem hiljadugoditu u Mesopotamiji su graeni hramovi zigurati, vladarske palate i gradovi, od kojih su najmoniji bili Ur, Uruk i Laga. Ostaci zigurata kod Ura su u vidu trostepene piramide koja je postolje za hram. Piramidalno postolje, usmereno ka visini, usmerava panju na hram do koga se dolazilo spoljnim stepenicama. Od nekada uvenog grada Vavilona, sa dvorcima, hramovima i viseim vrtovima, koje je izgradio car Nabukodonosor, danas je ostalo veoma malo. Kapija boginje Itar i procesiona ulica koja je vodila do Mardukovog hrama, poznatog iz Starog zaveta kao Vavilonska kula, jedini su ostaci. Osim luka, na kapiji se ispoljava i druga osobenost umetnosti Mesopotamije - dekoracija od glaziranih ploica koja predstavlja lavove, zmajeve i bikove . U Mesopotamiji je sauvano vie ostataka skulptura. To su portreti vladara i svetenika, prikazi vladarskih uspeha u ratu i lovu, njihove zasluge u zakonodavstvu, kao i realistiki prikazi ivotinja. Za izradu skulptura kamen je uvoen, ali su statue, u nedostatku kamena, bile od bakra i bronze. Reljefne predstave su raene na kamenim stelama koje su u arhitekturi sluile za prekrivanje zidova, naroito u vladarskim palatama. Jedna od najstarijih je Pobednika stela Naram-Sina, od ruiastog peara.

ASIRSKA UMETNOSTOko XIII v.p.n.e. Asirci su zavladali celom Mesopotamijom. ivei od vajkada na ovim prostorima izgradili su gradove Korsabad, Ninivu, Nimrud, a junije na Tigru i Asur. Istorija Asiraca je istorija vojnoprivrednog razvoja i osvajakih pohoda. Osvojivi prostore od Persijskog zaliva do Sredozemlja, od Palestine, sve do iza Tebe, osvojili su i svog vekovnog neprijatelja - Egipat. Umetnost Asiraca je odraz njihove prirode. Gradovi doivljavaju nov sjaj - zigurati se grade do velikih visina, diu se ogromne kraljevske palate (palata u Korsabadu zauzima 10 ha i ima vie od 200 dvorana koje se smenjuju sa

dvoritima). Vajarstvo se ogledalo u izradi kipova vladara. Svoj vrhunac Asirska umetnost postie u ukraavanju palata plitkim reljefima. Asirci su stvorili mnotvo prizora u reljefu. To su veoma niski reljefi uklesani u mekom kamenu - kredi ili alabasteru - kojima su prekrivene velike povrine zidova u vladarskim palatama, kao to su reljefi iz palate Sargona II u Korsabadu. Istiu se scene lova sa lavovima, konjima i psima prikazanim u razliitim stavovima, u skoku ili ranjeni, slomljene kiem. U realistikom prikazivanju ivotinja Asirci su do danas neprevazieni . Od statua klesanih u kamenu ili livenih u bronzi ouvano je nekoliko veoma lepih primeraka, naroito iz sumerskoakadskog perioda, iz treeg hiljadugodita pre nove ere. To su portreti vladara, meu kojima se istie bronzana glava, koja moda predstavlja Sargona, osnivaa Akadskog Carstva, koji je sebe nazvao kraljem etiri strane sveta" i proglasio se boanstvom. Meu kamenim statuama iz istog perioda istie se ona koja predstavlja vladara Lagaa Gudea. To je portret, pa je zato umetnik veu panju posvetio obradi glave nego tela. Po masivnosti i kubinosti ona podsea na najlepe egipatske statue iz Starog carstva. Sa minimumom sredstava, umetnik je izrazio dostojanstvo, a istovremeno poniznost vladara pred bogovima, zbog ega je ova statua najvie domet sumersko-akadske umetnosti.

PERSIJSKA UMETNOSTNeprestano izloena napadima i najezdama neprijateljskih plemena, Mesopotamija je 539. godine pre n.e. pala pod vlast Persijanaca sa Iranske visoravni. Pod carevima Kirom, Darijem i Kserksom, Persijsko Carstvo je zavladalo ogromnom teritorijom, od Inda u Aziji do Egipta u severnoj Africi. Zbog toga je umetnost Persije sinteza razliitih umetnosti, sa originalnim smislom za rasko i veliinu. U prestonicama Persepolisu i Suzi bile su podignute sjajne i prostrane palate na vetakim jezerima. U reljefnim ukrasima tih palata preovlauje asirski uticaj. Novina je jae izraena stilizacija i miran ritam figura. Novi su, takoe, visoki vitki stubovi sa neobinim kapitelima od po dve konjske ili bikovske glave, koji su nosili tavanice od vodoravnih greda. Ovo je umetnost carska, velikog sjaja u veliini, materijalu i boji. Savrena vetina u klesanju kamena, velike dekorativne lepote. Iranci su bili veti i u obradi zlata, srebra i bronze. Oni e kasnije uticati na budistiu arhitekturu Indije.