uputstvo za instalaciju i kori{}enje programatora ...i lekovito bilje. podr`ava dva re`ima rada:...

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; tel. / fax. +381 18 / 211 - 212, 217 - 468

Programator vla`nosti i temperature za su{are za vo}e PSV - 01 (verzija 1.00) 1

Uputstvo za instalaciju i kori{}enje programatora relativne vla`nosti vazduha i temperature u su{arama za vo}e

PSV - 01

♦ Programator relativne vla`nosti vazduha i temperature

♦ Programatorski i regulatorski reìm rada

♦ Tipovi regulacije: P, PI, ON/OFF, "Procentualna regulacija"

♦ Funkcije izlaza: - grejanje ili hla|enje - pove}anje ili smanjenje relativne vlage vazduha - upravljanje cirkulacijom vazduha

♦ 2 ulaza

♦ 4 izlaza

♦ Komunikacija

Programator PSV-01 je mikroprocesorski ure|aj namenjen vo|enju procesa su{enja u su{arama za vo}e, povr}e i lekovito bilje. Podràva dva reìma rada: programatorski i regulatorski. U programatorskom reìmu rada ure|aj vodi proces regulacije temperature i vla`nosti vazduha po unapred zadatom programu, dok se u regulatorskom reìmu vr{i standardna regulacija ovih veli~ina u odnosu na fiksne zadate vrednosti. Poseduje dva ulaza za linearne naponske 0 ÷ 1V ili linearne strujne signale 0 ÷ 20mA i ~etiri relejna izlaza za upravljanje izvr{nim ure|ajima u sistemu regulacije. Na prvi ulaz se dovodi signal dobijen sa temperaturnog transmitera. Na drugi ulaz se dovodi signal ili sa odgovaraju}eg transmitera vlage ili se koristi temperaturni transmiter a na osnovu psihrometrijske metode utvr|uje se relativna vlaga. Izlaz 1 je namenjen regulaciji temperature, izlaz 2 regulaciji relativne vlage, dok se izlazi 3 i 4 koriste za upravljanje cirkulacijom vazduha u su{ari promenom smera okretanja ventilatora. Za izlaze 1 i 2 mogu}e je izabrati ili funkciju pove}anja ili funkciju smanjenja vrednosti regulisane veli~ine. Prvi izlaz ima mogu}nost izbora ON/OFF ili proporcionalne regulacije dok drugi izlaz podràva ON/OFF regulaciju uz dodatnu mogu}nost specijalno razvijene "Procentualne regulacije". U cilju za{tite od neovla{}enog pristupa parametrima u programatoru postoje dva nivoa za{tite parametara.

TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Op{te karakteristike Napajanje 90 ÷ 250 Vac; 40 ÷ 400 Hz; 4VA max Broj ulaza 2 Broj izlaza 4 Displej Tri LED displeja:

(jedan 1 - cifarski i dva 4 - cifarska) x 7 segmenata LED, 13mm, zeleni

Radni uslovi T: 0 ÷ 50 0C; RH: 5 ÷ 90% Skladi{tenje T: - 40 ÷ 85 0C; RH: 5 ÷ 90% Dimenzije ([xVxD) (mm) 96 x 96 x 145 Otvor za ugradnju ([xV) (mm) 91 x 91

Teìna 560g

Ulaz Tip Linearni strujni ili naponski Opseg za ulaz 1 0 ÷ 20mA (za strujni ulaz); 0 ÷ 1V (za naponski ulaz)

sa fiksnim pokazivanjem od 0.0 ÷ 100.0 0C

Linearni ulaz

Opseg za ulaz 2 0 ÷ 20mA (za strujni ulaz); 0 ÷ 1V (za naponski ulaz) sa fiksnim pokazivanjem od 0.0 ÷ 100.0 %RH

Izlaz

Karakteristrike 2 - pinski i 3 - pinski; 8A / 250 Vac, trajno 3A max Relejni Primena Izlaz 1 - grejanje ili hla|enje;

Izlaz 2 - pove}anje ili smanjenje relativne vlage; Izlazi 3 i 4 - promena smera okretanja ventilatora

Merenje (klasa ta~nosti)

Opseg merenja - 0.1 ÷ 1.1 V Frekvencija merenja 5Hz (200mS)

Ukupna gre{ka merenja < 0.1% ± 1 digit

Kontrolne funkcije Regulacija Tipovi upravljanja ON/OFF, P, PI, "Procentualna regulacija"

Komunikacija

Komunikacioni standard EIA 485; EIA 232 Digitalna Protokol EI - BISYNCH


2 Programator vla`nosti i temperature za su{are za vo}e PSV - 01 (verzija 1.00)

1. Instalacija ure|aja

Gabariti ure|aja i dimenzije otvora za ugradnju dati su u tehni~kim karakteristikama. Ure|aj se fiksira Π profilom za prednju plo~u ormara u koji se ugra|uje. Prilikom planiranja mesta za ugradnju, treba ostaviti dovoljno prostora u ormaru za pravilno razdvajanje energetskih i signalnih vodova koji se povezuju na priklju~ne kleme na zadnjem panelu ure|aja.

1.1. Napajanje ure|aja Programator se napaja mre`nim naponom preko kontakata 23 i 24. Kontakti 22 i 23 su interno kratkospojeni sa unutra{nje strane ure|aja. Programator po~inje da radi odmah po priklju~ivanju na napajanje.

1.2. Povezivanje izlaza Kod PSV - 01 sva ~etiri izlaza su relejnog tipa. Izlazi 1, 2 i 4 su sa izvedenim zajedni~kim i radnim kontaktom dok je izlaz 3 izveden sa zajedni~kim, mirnim i radnim kontaktom. Maksimalna trajna struja optere}enja je 3A. Osigura~ je obavezan. Mirni kontakt na izlazu 3 nije predvi|en za ve}a optere}enja i treba ga koristiti samo za signalizaciju.

1.3. Povezivanje ulaza Na ulaze programatora dovode se linearni naponski (0 ÷ 1V) ili strujni (0 ÷ 20mA) signali sa odgovaraju}ih transmitera. Oba ulaza moraju biti istog tipa (strujni ili naponski). Jedno od re{enja za kompletiranje mernog lanca sa ure|ajem PSV - 01 je kori{}enje sonde za merenje relativne vla`nosti i temperature SVT - 01 koju proizvodi "NIGOS - elektronik". Sonda se moè koristiti samostalno ili u kombinaciji sa pomo}nim napajanjem koje za sondu obezbe|uje potreban radni napon. Za ve}a rastojanja od programatora do sonde poèljno je kori{}enje pomo}nog napajanja za sondu, dok za mala rastojanja zadovoljavaju}u ta~nost pri merenju daje i na~in povezivanja sonde sa naponskim izlazima direktno na programator kako je prikazano na slici 1.2.

1.4. Povezivanje komunikacije Postoji mogu}nost povezivanja na komunikacionu liniju koja podràva standarde EIA 485 ili EIA 232. Treba koristiti dvoìlni oklopljeni kabl maksimalne duìne do 1200m. Karakteristi~na impedansa ovakvih kablova je tipi~no 120 Ω, te na krajeve kabla treba staviti otpornike jednake karakteristi~noj impedansi da bi se smanjio uticaj refleksije. Oklop kabla treba spojiti na masu ure|aja za komunikaciju (PC ra~unara ili nekog drugog ure|aja).

1.5. Kontrola programskog toka Kontakti 2 i 3 u gornjem nizu klema koriste se za spolja{nju kontrolu programskog toka pri radu sa programatorom. Zavisno od toga da li postoji kratka veza izme|u kontakata 2 i 3 programator se postavlja u RUN ili HOLD stanje. Na ove ulaze se mogu priklju~iti beznaponski kontakti tipa prekida~a, relea, optokaplera i sl. Detaljan opis rada programatora dat je u nastavku ovog uputstva.

Slika 1.1 Prikaz povezivanja sa zadnje strane ure|aja

Slika 1.2. Prikaz povezivanja sonde SVT - 01 na ulaz ure|aja (za mala rastojanja od programatora do sonde)



2. Prednji panel programatora PSV - 01

2.1. Opis prednjeg panela Po priklju~enju ure|aja na napajanje, na displejima se ispisuje poruka o verziji programa koji je ugra|en u ure|aj. Na gornjem displeju se pojavljuje simbol UEr a na donjem verzija softvera. Poruka ostaje ispisana nekoliko sekundi nakon ~ega ure|aj pokre}e redovne operativne procedure. Podatak o verziji softvera moè biti od koristi prilikom eventualnih konsultacija sa proizvo|a~em u vezi samog ure|aja ili funkcionisanja celog sistema regulacije. Posle informacije o ugra|enom softveru, ukoliko nije pritisnut nijedan taster, na gornjem displeju se ispisuje izmerena vrednost temperature, dok se ispis na donjem displeju razlikuje, zavisno od reìma rada ure|aja. U regulatorskom reìmu rada, na donjem displeju je ispisana vrednost izmerene relativne vlage pri ~emu su displej PROG i svetle}e SEGMENTNE DIODE S1÷S8 uga{eni. U programatorskom reìmu rada, dok je izvr{enje programa u toku, na donjem displeju se smenjuju ispisi izmerene relativne vlage i preostalo vreme do kraja aktivnog segmenta datog programa, a na displeju PROG je ispisan broj izabranog programa. Dok je programator neaktivan (nije pokrenut nijedan program), na donjem displeju je ispisana poruka StoP koja ozna~ava trenutno stanje programatora, tj. da je ranije pokrenut program zavr{en i da programator ~eka nove instrukcije. Tako|e, u programatorskom reìmu rada, SEGMENTNE DIODE ozna~avaju aktivne segmente programa. Ovakav ispis na prednjem panelu ure|aja zovemo normalnim prikazom. Na normalni prikaz ure|aj se vra}a automatski, ako duè vreme nije pritisnut nijedan taster. O detaljima funkcionisanja programatora i drugim ispisima na prednjem panelu koji se mogu javiti, bi}e vi{e re~i u daljem tekstu ovog uputstva. OUT DIODE, kada svetle, signaliziraju uklju~enost odgovaraju}ih relejnih izlaza na zadnjoj strani ure|aja. Programator PSV-01 je opremljen sa 4 izlaza i svakom od izlaza dodeljena je po jedna od svetle}ih dioda. Pored svake od njih na prednjem panelu stoji simboli~ka oznaka koja bliè obja{njava funkciju odgovaraju}eg izlaza:

- Simbol ukazuje na greja~e ~iji se rad kontroli{e uklju~ivanjem izlaza 1.

- Simbol ukazuje na ventilatore kojima se obezbe|uje regulacija relativne vlage u su{ari i ~iji se rad kontroli{e preko izlaza 2. - Simboli i ukazuju na razli~ite smerove cirkulacije vazduha u unutra{njosti su{are tokom trajanja procesa regulacije, a

postiù se uklju~ivanjem razli~itih smerova okretanja ventilatora za cirkulaciju preko izlaza 3 i izlaza 4. Kada jedna od dioda svetli, signalizira da je uklju~en odgovaraju}i smer cirkulacije, a kada diode trep}u, ozna~avaju da je u toku pauza radi bezbedne promene smera okretanja ventilatora kada nijedan od izlaza 3 i 4 nije aktivan.

Na prednjem panelu ure|aja se pored DISPLEJA, OUT DIODA i SEGMENTNIH DIODA mogu uo~iti i dve LED TA^KE: RUN i TIME. Nalaze se u okviru gornjeg displeja i nisu posebno ozna~ene na prednjem panelu. Ta~ka RUN se nalazi ispod segmentne diode S3 i ima funkciju samo u programatorskom reìmu, kada svojim radom ukazuje na trenutno stanje programatora. Ta~ka TIME se nalazi ispod segmentne diode S5 i njena jedina uloga je da ukaè na ispis na donjem displeju. Kada je ta~ka TIME upaljena, na donjem displeju je prikazan podatak o vremenu za odgovaraju}i segment izabranog programa. U regulatorskom reìmu ove dve ta~ke su uga{ene.

GORNJI DISPLEJ prikazuje: - izmerenu temperaturu - zadatu temperaturu za izabrani segment u toku pregleda segmenata - simbol izabranog parametra - simbol Snbr kada postoji gre{ka u signalu za temperaturu

SEGMENTNE DIODE S1 - S8 prikazuju trenutno aktivni segment programa

DISPLEJ PROG prikazuje izabrani program u programatorskom reìmu

TA^KA TIME, kada je upaljena, ozna~ava da je na donjem displeju prikazano zadato vreme za odgovaraju}i segment

DONJI DISPLEJ prikazuje: - izmerenu relativnu vlagu - trajanje segmenta ili vreme do kraja segmenta - zadatu vlagu i zadato vreme za izabrani segment u toku pregleda segmenata. - vrednost izabranog parametra - simbol Snbr kada postoji gre{ka u signalu za relativnu vla`nost vazduha - poruke o gre{kama i stanjima programatora

RUN ta~ka prikazuje stanje programatora

TASTER START / PAUSE koristi se samostalno ili u kombinaciji sa drugim tasterima za: - startovanje programa - privremeno zaustavljanje programa - trajno zaustavljanje programa - promenu reìma rada ure|aja

OUT DIODE signaliziraju uklju~enost odgovaraju}ih relejnih izlaza

TASTER PROG koristi se samostalno ili u kombinaciji sa drugim tasterima za: - izbor programa - izbor segmenta programa - promenu reìma rada ure|aja

Taster RH se koristi za izbor parametara iz grupe parametara vezanih za regulaciju relativne vlage

Taster T koristi se za izbor parametara iz grupe parametara vezanih za regulaciju temperature

Tasteri DOLE i GORE sluè za smanjenje i pove}anje vrednosti izabranog parametra



Na prednjem panelu nalaze se i tasteri preko kojih se vr{e sva pode{avanja i upravljanje radom ure|aja. Neki tasteri se koriste samostalno, dok se neki koriste ili samostalno ili u kombinaciji sa drugim tasterima (istovremeni pritisak na dva tastera). O upotrebi pojedinih tastera bi}e vi{e re~i u daljem tekstu ovog uputstva, u okviru odgovaraju}ih poglavlja.

2.2. Prijavljivanje gre{aka Ukoliko do|e do gre{aka na ure|aju ili na delovima sistema regulacije, ure|aj ima mogu}nost da na svojim displejima ispi{e poruke o gre{kama.

Pojavljivanje simbola Snbr na nekom od displeja zna~i da je ure|aj otkrio da signal, doveden na odgovaraju}i ulaz programatora, ima nedozvoljenu vrednost. Ukoliko se ovaj simbol pojavi na gornjem displeju zna~i da je gre{ka u signalu za temperaturu a ukoliko se pojavi na donjem - postoji gre{ka u signalu za relativnu vla`nost vazduha. Uzroci mogu biti:

- prekid u vezi izme|u programatora i transmitera - nepravilno povezivanje ulaza - neispravnost transmitera - gre{ka u programatoru

Ukoliko se na nekom od displeja pojavi simbol C·Er ili E–Er koji se smenjuje sa drugim ispisima na tom displeju, to je upozorenje da je do{lo do gre{ke u funkcionisanju samog programatora. U tom slu~aju treba isklju~iti programator i kontaktirati proizvo|a~a.

3. Kori{}enje ure|aja

3.1. Biranje i promena vrednosti parametara i pristup parametrima pod {ifrom

Parametri pode{enja ure|aja postoje i u programatorskom i u regulatorskom reìmu. Biranje parametara se vr{i pritiscima na tastere ili . Simboli parametara ispisuju se na gornjem displeju a njihova vrednost na donjem.

Parametri vezani za regulaciju temperature (izlaz 1) dostupni su preko tastera i njihovi simboli se zavr{avaju slovom t , dok su parametri vezani

za regulaciju relativne vla`nosti vazduha (izlaz 2) dostupni preko tastera i njihovi simboli se zavr{avaju slovom h .

Vrednost parametra, koja je ispisana na donjem displeju, menja se pritiscima na tastere i (duè drànje pritisnutog tastera izaziva automatsku ubrzanu promenu pode{avane vrednosti).

Po zavr{etku pode{avanja jednog parametra, pritiskom na taster ili prelazi se na slede}i odgovaraju}i parametar. U cilju za{tite od slu~ajne promene i neovla{}enog pristupa, odre|eni broj parametara se nalazi u listi parametara pod {ifrom. Da bi pristup ovim parametrima bio omogu}en, treba uraditi slede}e:

- Jednim od tastera ili izabrati parametar CodE ~iji simbol je ispisan na gornjem displeju. Na donjem displeju je ispisana nula.

- Tasterima i podesiti vrednost na donjem displeju na 1 . Ovo je fabri~ki pode{ena pristupna {ifra.

- Pritisnuti jedan od tastera ili . Nakon korektnog unosa pristupne {ifre, pristup ovim parametrima bi}e omogu}en bez novog unosa {ifre sve do isklju~enja ure|aja sa napajanja. Posle ponovnog uklju~enja, ure|aj }e zahtevati novi unos {ifre. Vrednost 1 je fabri~ki pode{ena vrednost za pristupnu {ifru i moè se promeniti. Postupak promene pristupne {ifre opisan je u poglavlju 3.2.2. U listi parametara pod {ifrom se, pored zadatih vrednosti za regulisane veli~ine u regulatorskom reìmu, nalaze i parametri ~ije vrednosti opisuju karakteristike procesa i direktno uti~u na kvalitet regulacije, te je potrebno povremeno korigovati njihovu vrednost. U istoj listi se nalaze i programski parametri kada je uklju~en programatorski reìm. Vrednosti parametara su fabri~ki postavljene na neke naj~e{}e kori{}ene vrednosti. Te vrednosti ne moraju da odgovaraju potrebama korisnika, te je neophodno njihovo pode{avanje prema konkretnim zahtevima sistema koji se reguli{e. Naravno, uvek postoji mogu}nost da neke od parametara proizvo|a~ podesi jo{ prilikom izrade ure|aja u saradnji sa korisnikom. Vrednosti ve}ine parametara se nakon unosa pristupne {ifre mogu slobodno menjati. U listi se me|utim, mogu na}i i neki parametri ~ija se vrednost moè videti ali se ne moè menjati. Ovi parametri su od kriti~nog zna~aja za funkcionisanje sistema te su posebno za{ti}eni (dodelom prava pristupa), ali je njihovo prisustvo u ovoj listi potrebno zbog informacija koje pruàju o sistemu. Napomena: Ne treba pristupati promeni vrednosti parametara od strane nestru~nih lica jer svaka promena uzrokuje druga~ije pona{anje sistema. Pre bilo kakve promene parametara, obavezno pa`ljivo pro~itati ovo uputstvo.



3.2. Nivoi za{tite parametara i pravo pristupa Ure|aj ima dva nivoa za{tite parametara:

- operatorski nivo (parametri pod {ifrom) - konfiguracioni nivo

Operatorski nivo se formira sa ciljem da se odre|eni broj parametara za{titi od slu~ajne promene i od neovla{}enog pristupa tokom kori{}enja ure|aja. Na ovom nivou su sme{teni naj~e{}e oni parametri koji uti~u na kvalitet regulacije procesa i kojima je potrebno povremeno pristupiti radi pregleda i eventualne korekcije. Pristup parametrima na operatorskom nivou (parametrima pod {ifrom) je dozvoljen tek nakon korektnog uno{enja pristupne {ifre koja je ranije odre|ena, i opisan je u poglavlju 3.1. ovog uputstva. Kao dodatna za{tita parametara na ovom nivou uvodi se i pravo pristupa. Njime se odre|uje koji }e od parametara biti vidljivi i ~ija se vrednost moè menjati ili ne, kao i koji se parametri ne}e videti na operatorskom nivou. Pravo pristupa parametrima se odre|uje na konfiguracionom nivou u posebnom postupku dodele prava pristupa. Konfiguracioni nivo obezbe|uje slobodan pristup svim parametrima - na ovom nivou se moè pristupiti i onim parametrima koji se ne mogu na}i na operatorskom nivou. Postupci za dodelu prava pristupa i promenu pristupne {ifre tako|e se vr{e na ovom nivou. Konfiguracionom nivou se pristupa preko posebnog kratkospaja~a koji se nalazi u unutra{njosti ure|aja. Dok je kratkospaja~ zatvoren, obezbe|en je pristup samo operatorskom nivou (parametrima pod {ifrom). Kada se kratkospaja~ oslobodi (odspoji), omogu}uje se pristup konfiguracionom nivou, njegovim parametrima i postupcima za pode{avanje ure|aja. Budu}i da se radi o relativno ozbiljnom zahvatu na ure|aju, izvo|enje ovog postupka treba prepustiti stru~nom ili za to prethodno obu~enom licu.

3.2.1. Pristup konfiguracionom nivou S obzirom da postupak zahteva intervenciju u unutra{njosti ure|aja, treba se pridràvati uputstava koja su data ovde i ne izlagati se nepotrebnom riziku. Za pristup konfiguracionom nivou treba uraditi slede}e:

- Isklju~iti napajanje ure|aja, skinuti sve kleme iz leì{ta sa zadnje strane ure|aja (pri tome voditi ra~una da ne do|e do gre{ke kod ponovnog priklju~ivanja ure|aja po zavr{enom postupku - ako je potrebno obeleìti kleme!).

- Skinuti zadnji poklopac ure|aja i izvaditi ure|aj iz kutije. - Osloboditi kratkospaja~ na plo~i obeleèn sa LOCK (videti

sliku 3.1) koji se nalazi na gornjoj plo~i ure|aja, blizu ulaznih priklju~aka.

- Vratiti ure|aj u kutiju, zatvoriti poklopac. - Vratiti sve kleme u svoja leì{ta na zadnjoj strani ure|aja i

uklju~iti napajanje. Ovim je pristup konfiguracionom nivou otvoren. Sada treba obaviti sve potrebne postupke dostupne samo na ovom nivou. Po zavr{etku, treba iza}i iz konfiguracionog nivoa po sli~nom postupku kao pri ulasku u ovaj nivo:

- Isklju~iti napajanje, skinuti kleme. - Skinuti zadnji poklopac ure|aja i izvaditi ure|aj iz kutije. - Spojiti kratkospaja~. - Vratiti ure|aj u kutiju, zatvoriti poklopac. - Vratiti sve kleme u raniji poloàj i uklju~iti napajanje.

Ovim je ponovo omogu}en samo operatorski nivo za{tite uz prethodni unos pristupne {ifre.

Slika 3.1. Poloàj kratkospaja~a na gornjoj plo~i ure|aja

3.2.2. Promena pristupne {ifre Pristupnoj {ifri, koja {titi parametre na operatorskom nivou, odre|uje se vrednost isklju~ivo na konfiguracionom nivou. Fabri~ki pode{ena vrednost pristupne {ifre (1 ) ne mora da odgovara potrebama korisnika te se ona moè izmeniti. Postupak promene pristupne {ifre je slede}i:

- U}i u konfiguracioni nivo na ranije opisan na~in (poglavlje 3.2.1.).

- Na konfiguracionom nivou su potpuno dostupni svi parametri i jedan od njih je i CodE - pristupna {ifra. Pritiscima na taster ili treba do}i do ovog parametra. Njegov simbol }e biti ispisan na gornjem displeju a vrednost na donjem.

- Tasterima i podesiti novu, èljenu vrednost za {ifru na donjem displeju. - Sa~ekati da se programator vrati na normalni prikaz. - Iza}i iz konfiguracionog nivoa na ranije opisan na~in (poglavlje 3.2.1.).

Ovim je promena pristupne {ifre izvr{ena. Nadalje }e vaè}a {ifra za pristup operatorskom nivou imati novu vrednost koja je na ovaj na~in odre|ena.



3.2.3. Postupak za dodelu prava pristupa Kao {to je ranije re~eno, na konfiguracionom nivou postoji postupak za odre|ivanje kojim }e parametrima na operatorskom nivou biti omogu}en pun pristup, koji }e parametri biti vidljivi ali ne i promenljivi, kao i izbor onih parametara koji se ne}e videti na operatorskom nivou. Nekim parametrima kao {to su parametri programa kojima korisnik odre|uje tehnolo{ke zahteve su{enja u komori u smislu temperature, relativne vlage i vremena trajanja pojedinih faza (o ovome }e biti vi{e re~i kasnije), ne odre|uje se pravo pristupa u ovom postupku, ve} su ti parametri uvek dostupni po uno{enju pristupne {ifre. U ovom postupku vidljiva je lista svih parametara koji se na ovaj na~in {tite, pri ~emu je svakom od njih dodeljeno odgovaraju}e pravo pristupa:

- ALtr - slobodan pristup - parametar }e biti potpuno dostupan na operatorskom nivou - bi}e vidljiv i njegova vrednost }e mo}i da se menja - rEAd - delimi~no zabranjen pristup - parametar }e se videti na operatorskom nivou ali njegova vrednost ne}e mo}i da se menja - HidE - zabranjen pristup - parametar se ne}e nalaziti na operatorskom nivou - bi}e sakriven i mo}i }e da se vidi i menja samo na

konfiguracionom nivou Fabri~ki odre|eno pravo pristupa moè se promeniti na slede}i na~in:

- U}i u konfiguracioni nivo na ranije opisan na~in (poglavlje 3.2.1.).

- Pritiscima na taster ili do}i do simbola ACCS na gornjem displeju. Ovim se ozna~ava ulazak u proceduru za dodelu prava pristupa.

- Pritiskom na taster biramo prvi parametar ~iji se simbol ispisuje na gornjem displeju a njegovo pravo pristupa na donjem.

- Pritiscima na taster menjamo pravo pristupa na donjem displeju za izabrani parametar.

- Pritiskom na taster biramo slede}i parametar i ponavljamo postupak za sve potrebne parametre. - Po zavr{enom pode{avanju prava pristupa za sve parametre sa~ekati da se programator vrati na normalni prikaz. - Iza}i iz konfiguracionog nivoa na ranije opisan na~in (poglavlje 3.2.1.).

Prilikom izbora prava pristupa za pojedine parametre, treba uzeti u obzir osnovnu svrhu ovog postupka - za{tita pojedinih, klju~nih parametara za proces regulacije i ograni~enje broja parametara na operatorskom nivou radi brèg i lak{eg pristupa. Operatorski nivo ne treba optere}ivati parametrima koji se retko ili uop{te ne menjaju tokom kori{}enja ure|aja.

4. Reìmi rada ure|aja

Ure|aj PSV-01 podràva dva reìma rada: - regulatorski - programatorski reìm.

Promena reìma rada ure|aja vr{i se istovremenim pritiskom na tastere i . Iz regulatorskog reìma se na ovaj na~in prelazi u programatorski reìm i obrnuto, iz programatorskog u regulatorski reìm.

Ure|aj po isklju~enju sa napajanja i ponovnog priklju~enja, nastavlja sa radom u istom reìmu u kome je bio pre isklju~enja.

4.1. Regulatorski reìm rada U regulatorskom reìmu PSV-01 radi kao standardni regulator temperature i relativne vla`nosti vazduha, sa konstantnim zadatim vrednostima za temperaturu i vlagu koje korisnik zadaje pre po~etka procesa regulacije ili ih menja tokom trajanja procesa. Regulator preko svojih izlaza obezbe|uje odràvanje regulisanih veli~ina na zadatim vrednostima sve do isklju~enja sistema sa napajanja. Na gornjem displeju je u normalnom prikazu ispisana trenutna izmerena vrednost temperature a na donjem displeju vrednost izmerene vlage.

U ovom reìmu rada ure|aja nisu dostupne procedure pode{avanja parametara programskog na~ina rada te je i prikaz na prednjem panelu ograni~en na ispisane vrednosti izmerene temperature na gornjem i izmerene vrednosti relativne vlage na donjem displeju (normalni prikaz za ovaj reìm) kao i signalizaciju uklju~enosti pojedinih izlaza. Displej PROG, SEGMENTNE diode i diode RUN i TIME u ovom reìmu nemaju funkciju i uga{ene su.

Tasterima i se jedino moè iz ovog reìma pre}i u drugi, programatorski reìm, istovremenim pritiskom na ova dva tastera, dok druge funkcije u regulatorskom reìmu za ove tastere nisu podràne.

4.1.1. Pode{avanje zadate vrednosti za temperaturu i relativnu vla`nost u regulatorskom reìmu Za pode{avanje zadate vrednosti temperature i vla`nosti ure|aj treba da je u normalnom prikazu - na gornjem displeju je prikazana izmerena temperatura a na donjem izmerena relativna vla`nost vazduha. Pode{avanje zadatih vrednosti vr{i se na slede}i na~in:

- Pristupiti listi parametara pod {ifrom (operatorskom nivou) na ranije opisan na~in (poglavlje 3.1.)



- Pomo}u tastera izabrati parametar SPÃt (simbol na gornjem displeju) - zadata vrednost temperature. Na donjem displeju bi}e ispisana vrednost zadate temperature.

- Tasterima i podesiti èljenu vrednost zadate temperature na donjem displeju.

- Pritisnuti taster . Na gornjem displeju bi}e prikazan simbol SPÃh a na donjem vrednost zadate relativne vlage.

- Tasterima i podesiti èljenu vrednost zadate relativne vlage na donjem displeju. - Sa~ekati nekoliko sekundi da se prikaz vrati na normalni.

4.2. Programatorski reìm rada U programatorskom reìmu rada, ure|aj PSV-01 podràva sve mogu}nosti programskog vo|enja procesa, procedure za pode{avanje parametara programa kao i adekvatni prikaz svih relevantnih podataka na prednjem panelu.

Programator ima mogu}nost sme{tanja u memoriju do 8 razli~itih programa, pri ~emu se svaki od programa moè sastojati od najvi{e 8 segmenata. Za svaki od segmenata moè se podesiti zadata vrednost temperature u stepenima (oC) , zadata vrednost relativne vlage u procentima (%RH), kao i trajanje segmenta u minutima (min). Trenutno izabrani program ozna~en je svojim brojem na displeju PROG, dok je za svaki od segmenata u okviru tog programa obezbe|ena po jedna SEGMENTNA DIODA. SEGMENTNE DIODE svojim radom ozna~avaju trenutni status odgovaraju}ih segmenata. Kada neka segmentna dioda trep}e, ozna~ava da je odgovaraju}i segment aktivan - u toku je izvr{enje datog segmenta ili pregled i eventualno pode{avanje parametara koji odgovaraju tom segmentu. Stalno upaljena dioda kada je programator neaktivan ozna~ava po~etni segment trenutno izabranog programa, ili da je program privremeno zaustavljen na tom segmentu kada je programator aktivan i izvr{enje programa u toku. Tako|e, stalno upaljena jedna ili vi{e dioda u toku izvr{avanja programa ozna~avaju segmente koji su ve} izvr{eni do tog trenutka sa tim {to poslednja u nizu trep}e ozna~avaju}i segment koji se trenutno izvr{ava ili i ona neprekidno svetli ozna~avaju}i da je program privremeno zaustavljen. Prikaz na displeju PROG trep}e kada je u toku pode{avanje programskih parametara dok je u svim drugim situacijama prikaz miran bez treptanja. Programator se moè na}i u vi{e razli~itih stanja koja postavlja korisnik ili sam programator prema trenutnim uslovima u sistemu. Tako|e se moè zadati odre|eno pona{anje programatora u slu~aju prestanka napajanja ure|aja. Programator zadate vrednosti, tj. deo ure|aja koji omogu}uje vo|enje procesa prema prethodno pripremljenom programu, sa regulatorskim delom ~ini jedinstveni sistem, pri ~emu programator generi{e zadate vrednosti za vlagu i temperaturu po programu za svaki segment kao i vreme trajanja segmenta od po~etka izvr{avanja datog programa do kraja, dok regulatorski deo sistema obezbe|uje da regulisane veli~ine (temperatura i vlaga) {to bolje prate ove zadate vrednosti. Kako su to dva formalno odvojena dela sistema, u daljem tekstu ovog uputstva ovi }e delovi biti posebno obja{njeni. U ovom i narednim poglavljima bi}e vi{e re~i o funkcionisanju programatora dok je za regulator predvi|eno posebno veliko poglavlje.

4.2.1. Segmenti programa Programator zadate vrednosti omogu}ava upis u memoriju do 8 razli~itih programa pri ~emu se svaki od programa moè sastojati od najvi{e 8 razli~itih segmenata povezanih u niz. Programi mogu sadràti i manje od 8 segmenata, {to se postiè pode{enjem odgovaraju}ih segmentnih parametara za dati program. Segmenti se nadovezuju jedan na drugi u okviru programa, a za svaki od segmenata defini{u se zadate vrednosti za temperaturu, relativnu vlagu kao i trajanje segmenta. U toku izvr{enja programa, po zavr{etku jednog, odmah se prelazi na izvr{enje slede}eg segmenta, osim ako upravo zavr{eni segment nije odre|en kao poslednji za dati program. U tom slu~aju se izvr{enje programa zaustavlja. Pri prelasku sa jednog na slede}i segment u toku izvr{enja programa, promene zadatih vrednosti za vlagu i za temperaturu se vr{e skokovito, sa vrednosti za prethodni na vrednost za trenutno aktivni segment. Primer jednog programa prikazan je na slici.



4.2.2. Stanja programatora Programator zadate vrednosti se moè na}i u vi{e razli~itih stanja, pri ~emu u ta stanja programator moè da u|e na zahtev operatera ili automatski, ako to uslovi u sistemu regulacije zahtevaju. Mogu}a stanja su:

- Neaktivno stanje - nema izvr{enja programa, svi izlazi isklju~eni. - RUN stanje - programator je aktivan, izvr{enje programa je u toku. - HOLD stanje - Programator je aktivan, ali je izvr{enje programa privremeno zaustavljeno na zahtev korisnika. - HOLDBACK stanje - programator je aktivan ali je izvr{enje programa privremeno automatski zaustavljeno - Stanje sli~no HOLD stanju. U

ovo stanje programator ulazi automatski, kada uslovi u sistemu to zahtevaju.

- Neaktivno stanje Neaktivno stanje podrazumeva da nijedan od programa nije pokrenut na izvr{enje, {to je tipi~no za situacije po zavr{etku izvr{enja nekog programa kada programator automatski prelazi u neaktivno stanje, ili kada nijedan od programa jo{ nije pokrenut od strane korisnika. U neaktivnom stanju su svi izlazi isklju~eni, RUN ta~ka na prednjem panelu je tako|e uga{ena. Na donjem displeju je ispisana poruka StoP koja ukazuje na neaktivno stanje programatora, tj. da je ranije pokrenut program zavr{en i da programator ~eka nove instrukcije. Preporu~ljivo je sva pode{avanja na ure|aju vr{iti dok je programator u neaktivnom stanju.

- RUN stanje

Stanje RUN predstavlja stanje kada je programator aktivan tj kada izvr{ava program. Programator prolazi kroz razli~ite segmente programa koji je u toku, dok regulator uklju~ivanjem i isklju~ivanjem izlaza obezbe|uje adekvatno pra}enje zadatih vrednosti regulisanih veli~ina koje se menjaju u toku trajanja programa. Dok je programator u stanju RUN, ta~ka RUN na prednjem panelu trep}e ~ime ozna~ava da je u toku normalan rad po programu. Tako|e, trenutno aktivan segment programa ozna~ava se treptanjem odgovaraju}e SEGMENTNE DIODE, dok su svi ranije izvr{eni segmenti od trenutka pokretanja datog programa (ako takvih ima), ozna~eni stalno upaljenom odgovaraju}om SEGMENTNOM DIODOM. U RUN stanju omogu}eno je pode{avanje raznih parametara, ~ak i parametara programa koji se u tom trenutku izvr{ava. Iz RUN stanja programator moè pre}i u neko drugo stanje, na zahtev korisnika ili automatski, ako to uslovi u sistemu regulacije zahtevaju. Po zavr{etku izvr{enja kompletnog programa programator automatski prelazi u neaktivno stanje.

- HOLD stanje Stanje HOLD predstavlja stanje u kome je izvr{avanje programa privremeno zaustavljeno na nekom segmentu, pri ~emu regulator i dalje radi poku{avaju}i da vrednosti regulisanih veli~ina odràva na nivoima koje odre|uju zadate vrednosti za segment na kome je program zaustavljen. HOLD stanje postavlja korisnik, kada za to postoji potreba, preko izvedenih kontakata 2 i 3 za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja. Program se normalno izvr{ava dok su kontakti odspojeni, a kada su ti kontakti kratkospojeni programator prelazi u HOLD stanje i ostaje u tom stanju do ponovnog rastavljanja kontakata. Dok traje ovo stanje, na donjem displeju se ispisuje simbol HoLd koji se smenjuje sa ranijim ispisima. Istovremeno ta~ka RUN na prednjem panelu neprekidno svetli kao i SEGMENTNA DIODA za segment na kome je do{lo do zaustavljanja programa, ozna~avaju}i time da je tajmer programatora zaustavljen. To zna~i da se postavljanjem programatora u HOLD stanje produàva trajanje izvr{avanja programa za vreme koliko se programator nalazio u ovom stanju. Posle ponovnog odspajanja kontakata programator nastavlja sa izvr{enjem programa od ta~ke gde je prethodno zaustavljen, ukoliko pre toga nije trajno

prekinut istovremenim pritiskom na tastere i . Ukoliko je program na ovaj na~in trajno zaustavljen a kontakti nisu odspojeni, ponovno spajanje kontakata uzrokova}e startovanje programa od po~etka.

- HOLDBACK stanje HOLDBACK stanje je specijalan slu~aj HOLD stanja. Programator se pona{a sli~no kao u HOLD stanju sa tom razlikom {to HOLDBACK stanje ne postavlja korisnik ve} ga postavlja sam programator kada to uslovi u sistemu nalaù. Naime, ako za vreme izvr{enja programa (RUN stanje) razlika izme|u izmerene vrednosti neke od veli~ina koje se reguli{u i odgovaraju}e zadate vrednosti po programu prekora~i vrednosti kojima je definisan tzv. HOLDBACK opseg. HOLDBACK opseg predstavlja dozvoljeni opseg odstupanja izmerene vrednosti od zadate u toku rada po programu. Defini{e se parametrima za zadavanje HOLDBACK opsega za temperaturu i relativnu vlagu posebno i o njima }e biti vi{e re~i u narednim poglavljima. Dok je programator u HOLDBACK stanju, dioda RUN i odgovaraju}a SEGMENTNA DIODA su upaljene kao kod HOLD stanja, a na donjem displeju se sa drugim ispisima smenjuje simbol Hb_t ukoliko je do zastoja do{lo zbog neregularnosti u regulaciji temperature odnosno Hb_h u regulaciji relativne vlage. Tajmer je zaustavljen ~ime se produàva izvr{enje datog segmenta a sa njim i izvr{enje celog programa.



Kada se vrednosti regulisanih veli~ina vrate u dozvoljene granice (HOLDBACK opseg) programator automatski prelazi u RUN stanje i nastavlja sa izvr{enjem programa. Do ovakvih situacija dolazi naj~e{}e pri prelazu iz jednog segmenta programa u drugi tokom trajanja procesa, kada se zadate vrednosti za regulisane veli~ine iz susednih segmenata znatno razlikuju, tako da je potrebno neko vreme da se regulisane veli~ine pribliè dovoljno novim zadatim vrednostima i u|u u HOLDBACK opseg. Ovakve situacije se mogu izbe}i pravilnim pode{enjem parametara HOLDBACK opsega prema karakteristikama sistema i zahtevima regulacije. Prelaz u HOLDBACK stanje moè se dogoditi i kada ure|aj otkrije nepravilnost na nekom od ulaznih signala. U tom slu~aju se pored ranije pomenutih promena u radu svetle}ih dioda i prijava HOLDBACK stanja na donjem displeju, na odgovaraju}em displeju (za temperaturu ili vlagu) ispisuje simbol Snbr kao poruka o tome gde je do{lo do gre{ke. U tom slu~aju dolazi do isklju~enja odgovaraju}ih izlaza i takvo stanje ostaje do normalizacije uslova u sistemu.

4.3. Upravljanje programatorom U programatorskom reìmu rada dostupni su svi parametri koji se odnose na programator i koji omogu}uju punu kontrolu nad ure|ajem u pripremi ili u toku rada po programu. Upravljanje programatorom, odnosno menjanje stanja i parametara pode{enja programatora od strane operatera kada je to potrebno, moè se vr{iti na tri razli~ita na~ina:

- kori{}enjem tastera na prednjem panelu ure|aja - kori{}enjem kontakata za kontrolu programskog toka (kontakti 2 i 3) na zadnjoj strani ure|aja - preko komunikacije sa ra~unarom ako je ta mogu}nost predvi|ena.

Nabrojani na~ini upravljanja su ravnopravni, tako da programator izvr{ava poslednju komandu zadatu na bilo koji od navedenih na~ina. Jedino je onemogu}eno postavljanje programatora u RUN stanje bez obzira da li se ovo stanje poku{ava pokrenuti preko tastera ili preko komunikacione linije, ukoliko su kontakti 2 i 3 na zadnjoj strani kratkospojeni. Programator u tom slu~aju ostaje u HOLD stanju. Preko komunikacije sa ra~unarom mogu}e je ostvariti punu kontrolu nad ure|ajem, sa tim {to ostaje uslov vezan za kontakte na zadnjoj strani ure|aja. Sam na~in kontrolisanja programatora preko komunikacione linije }e u ovom uputstvu biti pominjan kao opcija ali ne}e biti detaljnije izlagan.

4.3.1. Upravljanje programatorom kori{}enjem tastera na prednjem panelu ure|aja Kori{}enjem tastera na prednjem panelu ostvaruje se potpuno upravljanje programatorom. Kako je ve} ranije pomenuto, neki se tasteri koriste samostalno dok se neki koriste samostalno ili u kombinaciji sa drugim tasterima (istovremenim pritiskom na dva tastera). U slede}oj tabeli dat je pregled osnovnih funkcija tastera na prednjem panelu za regulatorski i programatorski reìm rada ure|aja.

i - izbor reìma rada ure|aja - programatorski ili regulatorski reìm rada

- u programatorskom reìmu - izbor segmenta u okviru trenutno aktivnog programa

- u regulatorskom reìmu - nema funkciju

i

- u programatorskom reìmu - izbor programa (pove}ava se broj trenutno izabranog programa)


i

- u programatorskom reìmu - izbor programa (smanjuje se broj trenutno izabranog programa)


- u programatorskom reìmu - startovanje datog program od izabranog segmenta, sa slede}im pritiskom program se privremeno zaustavlja (pauza)


i - u programatorskom reìmu - zaustavljanje programa (prekid rada po programu)


- izbor parametara iz grupe parametara vezanih za regulaciju relativne vlage (u oba reìma)

- izbor parametara iz grupe parametara vezanih za regulaciju temperature (u oba reìma)

- pove}anje vrednosti trenutno izabranog parametra (u oba reìma)

- smanjenje vrednosti trenutno izabranog parametra (u oba reìma)



Kori{}enje tastera i moè biti dvojako: pojedina~nim pritiscima na taster kada se posle svakog pritiska na taj taster ostvaruje elementarna promena na menjanoj vrednosti, i drànjem pritisnutog tastera duè vreme kada dolazi do ubrzane automatske promene menjane vrednosti (tamo gde priroda menjane veli~ine to dozvoljava), do otpu{tanja tastera ili do dostizanja odre|ene granice.

4.3.2. Upravljanje programatorom kontaktima za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja Kontakti 2 i 3 u gornjem nizu klema na zadnjoj strani ure|aja koriste se za daljinsku kontrolu programskog toka pri radu programatora. Spajanjem i odvajanjem ovih kontakata mogu}e je menjati stanje u kome se programator nalazi i time direktno uticati na tok programa. Da bi se ovi kontakti mogli koristiti neophodno je da budu izvedene priklju~ne kleme za ove kontakte na zadnjoj strani ure|aja. O ovome treba voditi ra~una prilikom naru~ivanja ure|aja. Za konkretnu primenu, ovi kontakti se odgovaraju}im kablom mogu povezati sa beznaponskim kontaktima tipa prekida~a, relea, optokaplera i sl. koji mogu biti udaljeni od samog ure|aja. na ovaj na~in se moè obezbediti izvesna udobnost i jednostavnost pri rukovanju programatorom, naro~ito kod kontrole nad procesima koji se ~esto ponavljaju u neizmenjenom obliku, a u cilju izbegavanja nepotrebnih operacija sa programatorom i za{tite tastature ure|aja od o{te}enja. Za normalan rad programatora po programu potrebno je da kontakti budu razdvojeni. Spajanje kontakata dok je programator u RUN ili HOLDBACK stanju dovodi do postavljanja HOLD stanja i u tom slu~aju programator ostaje u ovom stanju do razdvajanja kontakata. Dok su kontakti spojeni mogu}a je promena samo u neaktivno stanje. Razdvajanje kontakata dovodi do aktiviranja programatora i postavljanja RUN stanja (ili HOLDBACK stanja ako to uslovi diktiraju), bilo da je pre otvaranja kontakata bilo prisutno neaktivno stanje ili upravo kontaktima postavljeno HOLD stanje. Ovo se moè prakti~no iskoristiti za npr. jednostavno pokretanje programatora na novo izvr{enje programa jednostavnim pritiskom na spoljni taster-prekida~ po{to je programator ve} jednom zavr{io dati program i pre{ao u neaktivno stanje.

4.4. Parametri programa U grupi parametara vezanih za rad programatora nalaze se parametri kojima se opisuje tok programa po kome }e proces biti vo|en, ra~unaju}i zadate vrednosti regulisanih veli~ina na svakom pojedina~nom segmentu, trajanje segmenata u minutima i dozvoljena odstupanja vrednosti regulisanih veli~ina od zadate u toku izvr{avanja programa bez zadràvanja procesa. Ovi parametri se zadaju za svaki program posebno, a zadate vrednosti na segmentima i trajanje segmenata za svaki segment pojedina~no u okviru datog programa.

4.4.1. Broj programa Broj programa koji je uvek prisutan na displeju PROG ukazuje na trenutno izabrani program ~ije }e izvr{enje otpo~eti ako startujemo programator, odnosno na program koji se trenutno izvr{ava ukoliko je programator ve} u RUN stanju. Segmentni parametri koji se mogu izabrati dok traje dati ispis na displeju PROG odnose se na ozna~eni program.

Program se bira istovremenim pritiskom na taster i na jedan od tastera ili zavisno od toga koji se program èli. Dok traje pode{avanje prikaz na displeju PROG trep}e da ozna~i da je pregled ili promena u toku. Ukoliko izabrani program nije pokrenut na izvr{enje i duè vreme nije pritisnut nijedan taster, prikaz na displejima se automatski vra}a na poslednji izvr{en program.

4.4.2. Segmentni parametri Segmentni parametri se zadaju za svaki segment u okviru svakog programa pojedina~no. Za svaki segment se defini{e: - SP_t - zadata vrednost temperature za dati segment u stepenima - SP_h - zadata vrednost relativne vlage za dati segment u procentima - timE - trajanje segmenta u minutima.

Ovi parametri su dostupni za pregled ili korekciju kada je izabran odgovaraju}i program i odgovaraju}i segment u okviru programa. Potrebno je

obezbediti pristup operatorskom nivou (listi parametara pod {ifrom - poglavlje 3.1.). Tada je preko tastera dostupna zadata temperatura (SP_t) i

trajanje segmenta (timE), dok je preko tastera dostupna zadata relativna vlaga (SP_h) za trenutno izabrani segment. Isti parametar (SP_h) moè se tretirati kao zadata vrednost nivoa izlaza za izlaz 2 (regulacija vlage) u slu~ajevima kada regulator radi bez sonde za vlagu (SnÈh = OFF). Simbol parametra je ispisan na gornjem displeju a njegova vrednost na donjem. Promena vrednosti prikazanog parametra se u tom slu~aju vr{i uz

pomo} tastera i dok traje njegov ispis na displejima.

Ukoliko se èli samo pregled vrednosti ovih parametara, dovoljno je tasterom izabrati èljeni segment u okviru odgovaraju}eg programa koji se èli proveriti. Segmentna dioda koja odgovara tom segmentu }e treptati kao i prikaz na displeju PROG koji prikazuje trenutno izabrani program. Na gornjem displeju je tada prikazana zadata vrednost za temperaturu na tom segmentu a na donjem displeju se smenjuje ispis za zadatu vlagu na datom segmentu i zadato vreme trajanja segmenta. Dok traje smenjivanje na donjem displeju, ta~ka TIME koja se za to vreme pali i gasi, kada je upaljena ozna~ava trenutak kada je na donjem displeju prikazano zadato vreme datog segmenta.



Zadata vrednost temperature podleè ograni~enju koje se zadaje posebnim parametrom HS´t koji predstavlja gornju granicu zadavanja vrednosti ovog programskog parametra, tako da se za zadatu vrednost temperature na segmentu ne moè izabrati vrednost ve}a od ovog ograni~enja. O ovom parametru }e jo{ biti re~i u narednim poglavljima ovog uputstva. Ukoliko se za zadato vreme trajanja segmenta izabere vrednost StOP , prilikom izvr{anja programa ovaj segment }e se tretirati kao segment na kome se program zavr{ava, tj. sa ovim segmentom programator prekida izvr{enje programa i prelazi u neaktivno stanje.

4.4.3. Pregled segmentnih parametara

Na pritisak tastera na prednjem panelu ure|aja se ispisuju informacije o trenutnom pode{enju parametara programa za trenutno izabrani program. Na gornjem displeju je ispisana zadata vrednost temperature na datom segmentu, a na donjem se smenjuju ispisi zadate vrednosti za zadatu vla`nost za dati segment i trajanje segmenta. Za to vreme trep}e odgovaraju}a SEGMENTNA DIODA i broj na displeju PROG da ozna~e trenutno izabrani program i segment u okviru programa.

4.4.4. HOLDBACK opseg Parametrima HOLDBACK opsega defini{emo dozvoljene vrednosti razlike izme|u trenutno zadatih vrednosti po programu i izmerenih vrednosti regulisanih veli~ina tokom izvr{avanja programa na datom segmentu. HOLDBACK opseg se defini{e zadavanjem gornje i donje granice ovog opsega za svaku od regulisanih veli~ina i vaì za sve programe i sve segmente iz programa. Ovi parametri se nalaze u listi parametara pod {ifrom i ne moè im se pristupiti direktno kao ostalim programskim parametrima. O ovome }e jo{ biti re~i u daljem tekstu ovog uputstva. Parametri kojima se zadaju ove granice nose slede}e oznake: - HhÆt - gornja granica HOLDBACK opsega za temperaturu - LhÆt - donja granica HOLDBACK opsega za temperaturu - HhÆh - gornja granica HOLDBACK opsega za relativnu vlagu - LhÆh - donja granica HOLDBACK opsega za relativnu vlagu

Vrednosti ovih parametara se zadaju u jedinicama koje su iste kao i za veli~ine kojima su namenjeni a mogu se i isklju~iti postavljanjem vrednosti na OFF. Ukoliko izmerene vrednosti u toku izvr{avanja programa iza|u iz HOLDBACK opsega definisanog ovim parametrima, programator zaustavlja tajmer i prelazi u HOLDBACK stanje. Istovremeno sa prelaskom u HOLDBACK stanje, na donjem displeju se ispisuje odgovaraju}a poruka o trenutnom stanju programatora iz koje se moè videti koja je od regulisanih veli~ina iza{la iz dozvoljenog opsega i time uzrokovala HOLDBACK stanje: - Hb_t - prijava HOLDBACK stanja usled izlaska temperature iz dozvoljenog opsega - Hb_h - prijava HOLDBACK stanja usled izlaska relativne vlage iz dozvoljenog opsega.

Po povratku vrednosti regulisanih veli~na u dozvoljene opsege programator isklju~uje HOLDBACK stanje i nastavlja sa normalnim izvr{enjem programa (RUN stanje).

4.5. Formiranje programa Program po kome }e programator voditi proces treba pripremiti pre njegovog startovanja. Potrebno je najpre detaljno razraditi sve faze kroz koje proces prolazi kao i uslove koje regulacija treba da ispuni, te na osnovu tih podataka utvrditi izgled programa kojim se takav proces moè ostvariti. Da bi pode{avanje parametara bilo omogu}eno, treba obezbediti pristup operatorskom nivou uno{enjem pristupne {ifre kako je to ve} ranije obja{njeno. Pre po~etka pode{avanja programskih parametara treba proveriti da li je programator aktiviran. Po potrebi zaustaviti izvr{enje programa istovremenim

pritiskom na tastere i . Programator ovim ulazi u neaktivno stanje i spreman je za unos programa u memoriju. Sada treba uraditi slede}e:

- Istovremenim pritiscima na taster i jedan od tastera ili izabrati program koji se pode{ava. Za to vreme }e na displeju PROG treptati broj izabranog programa.

- Pritiscima na taster izabrati segment programa koji se pode{ava. Trenutno izabrani segment je ozna~en treptanjem odgovaraju}e SEGMENTNE diode.

- Pritisnuti taster . Na gornjem displeju je ispisan simbol SP_t - zadata vrednost temperature za taj segment, dok je na donjem displeju

ispisana trenutna zadata vrednost temperature na tom segmentu. Tasterima i podesiti èljenu zadatu vrednost temperature za taj segment.

- Pritisnuti taster . Na gornjem displeju je ispisan simbol timE - zadato vreme trajanja datog segmenta u minutima. Na donjem displeju je

ispisano to vreme trajanja. Tasterima i podesiti èljeno vreme trajanja tog segmenta.



- Pritisnuti taster . Na gornjem displeju je ispisan simbol SP_h - zadata vrednost relativne vla`nosti za taj segment, dok je na donjem displeju

ispisana trenutna vrednost tog parametra. Tasterima i podesiti èljenu vrednost relativne vlage na tom segmentu.

- Pritiscima na taster izabrati slede}i segment na kome treba izvr{iti pode{avanje u okviru datog programa. Ponoviti proceduru pode{avanja zadatih vrednosti za temperaturu, vlagu i vreme kako je opisano.

- Po zavr{etku uno{enja svih podataka za dati program i sve potrebne segmente u okviru tog programa sa~ekati da se programator vrati na normalni prikaz, nakon ~ega se moè pre}i na pode{avanje programskih parametara nekog drugog programa po istoj proceduri.

Programator ima mogu}nost upisa u memoriju do 8 programa sa po najvi{e 8 segmenata. U okviru jednog programa moè biti aktivno i manje od 8 segmenata pri ~emu svakako treba znati koji je od njih po~etni a koji krajnji segment. Po~etni segment }e u principu biti onaj od koga se startuje program prilikom izvr{enja i to se moè odrediti bez posebnog pode{avanja parametara, jednostavnim izborom èljenog segmenta i pokretanjem programa od tog segmenta. Krajnji segment se odre|uje pode{enjem vremena trajanja za taj segment na StoP ili je to u krajnjem slu~aju segment br. 8. Segment br. 8 moè za parametar timE imati i vrednost razli~itu od StoP ali }e se svejedno tretirati kao poslednji ako i sam u~estvuje u programu. Prilikom izvr{enja programa, programator izvr{ava segmente od po~etnog, jedan za drugim prema rastu}em redosledu brojeva koji oni nose, do segmenta koji je na opisani na~in odre|en kao krajnji. Na krajnjem segmentu programator zavr{ava izvr{enje programa i prelazi u neaktivno stanje. Ukoliko se u toku programiranja segmenata programa, zbog duè pauze u uno{enju podataka programator automatski vrati na normalni prikaz pre nego {to je programiranje zavr{eno, jednostavno treba ponovo izabrati èljeni program i segment gde je programiranje prekinuto i nastaviti sa pode{avanjem. Ova procedura je ista i u slu~aju da se èli korekcija ranije formiranih programa koji ve} postoje u memoriji. Treba samo izabrati èljeni program i ponovo podesiti parametre po segmentima po opisanoj proceduri.

4.6. Aktiviranje i rad sa programom Da bi bilo kakav rad sa programatorom i èljenim programom bio omogu}en, funkcija programatora mora biti uklju~ena, tj. ure|aj treba da bude u

programatorskom reìmu rada. Ukoliko to nije slu~aj, treba aktivirati programatorski reìm istovremenin pritiskom na tastere i . U programatorskom reìmu je uo~ljiv prikaz broja trenutnog programa na displeju PROG i upaljena je neka od segmentnih dioda, {to za regulatorski reìm nije slu~aj. U regulatorskom reìmu se ne moè pokrenuti program na izvr{enje.

4.6.1. Startovanje programa Pre startovanja programa treba proveriti da li postoje svi neophodni uslovi za normalan rad sistema po programu: svi konektori su u svojim leì{tima, ure|aj je pravilno konfigurisan i parametri regulacije pravilno pode{eni (o ovome }e biti re~i kasnije), program je formiran prema zahtevima procesa i mogu}nostima sistema, na displejima nema poruka o gre{kama. Ukoliko postoji bilo kakva nepravilnost, sistem treba temeljno proveriti pre aktiviranja programa. Ove predostro`nosti su neophodne jer je rad sa programatorom naj~e{}e povezan sa tehnolo{kim procesima koji relativno dugo traju, tako da eventualno ispadanje sistema iz regulacije dok traje izvr{enje programa moè da dovede do nepotrebnih zadràvanja procesa ili do drugih ozbiljnijih posledica. Startovanje programa moè se izvesti na vi{e na~ina: kori{}enjem tastera na prednjem panelu ure|aja, kori{}enjem kontakata za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja ili preko komunikacione linije. Startovanje programa upotrebom tastera na prednjem panelu ure|aja vr{i se na slede}i na~in: - Proveriti trenutno stanje programatora - programator treba da je neaktivan ( na donjem displeju stoji poruka StoP).

- Izabrati èljeni program - istovremenim pritiscima na taster i jedan od tastera ili izabrati broj èljenog programa na displeju PROG.

- Izabrati po~etni segment - pritiscima na taster izabrati segment od kojeg }e po~eti izvr{enje programa ( - odgovaraju}a SEGMENTNA dioda trep}e)

- Pritisnuti taster . Ovim je èljeni program startovan od izabranog segmenta, RUN ta~ka po~inje da trep}e, ~ime ozna~ava da je programator u RUN stanju. Na ovaj na~in se u svakom trenutku moè aktivirati èljeni program pri ~emu su jedini uslovi za uspe{an start programa ispravnost sistema i odspojeni kontakti na zadnjoj strani ure|aja. Startovanje programa upotrebom kontakata na zadnjoj strani ure|aja moè se izvr{iti tek po{to je prethodno preko tastera na prednjem panelu izabran èljeni program i po~etni segment u okviru tog programa, i izvr{ena sva potrebna pode{avanja o kome je ve} bilo re~i. I ovde razlikujemo dva mogu}a slu~aja:



- Ako su kontakti bili otvoreni (odspojeni) pre startovanja programa, startovanje se vr{i spajanjem i ponovnim otvaranjem kontakata. Programator

odmah nakon toga po~inje sa izvr{avanjem datog programa, a prikazi na prednjem panelu su isti kao kod pokretanja preko tastera. Ovaj na~in je pogodan za slu~ajeve kada se ~esto ponavlja izvr{enje jednog istog programa na istovetan na~in te je pogodno koristiti neki spoljni taster prekida~ ili sli~ne kontakte beznaponskog tipa kojima se jednostavno rukuje za spajanje i odvajanje kontakata za kontrolu programskog toka.

- Ako su kontakti bili spojeni, startovanje se vr{i odvajanjem kontakata. Ovo vaì kako za slu~aj da se radi o pokretanju novog programa tako i za nastavak ranije pokrenutog programa koji je privremeno zaustavljen spajanjem ovih kontakata.

4.6.2. Zaustavljanje izvr{enja programa Po izvr{enju poslednjeg segmenta izabranog programa, programator automatski zaustavlja program i prelazi u neaktivno stanje. Ukoliko je me|utim potrebno ranije zaustaviti izvr{enje programa, to se moè izvr{iti upotrebom tastera na prednjem panelu ure|aja ili preko komunikacione linije. Kontaktima za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja ne moè se trajno zaustaviti dalje izvr{enje programa.

Za trajno zaustavljanje zaustavljanje programa treba istovremeno pritisnuti tastere i . Programator odmah nakon toga prekida program i prelazi u neaktivno stanje.

4.6.3. Zadràvanje izvr{enja programa Ako je potrebno privremeno zaustaviti izvr{enje programa (postavljanje HOLD stanja programatora), to se moè izvesti na tri na~ina: upotrebom tastera na prednjem panelu ure|aja, upotrebom kontakata za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja ili preko komunikacione linije.

Program se privremeno zaustavlja pritiskom na taster . Programator zaustavlja tajmer, RUN ta~ka neprekidno svetli kao i SEGMENTNA dioda koja ozna~ava segment na kome je program zaustavljen. Tako|e su isklju~eni i izlazi regulatora, tako da nema regulacije dok se program ne nastavi.

Programator ostaje u ovom stanju do pokretanja nastavka programa pritiskom na taster ili trajnog zaustavljanja programa istovremenim pritiskom

na tastere i . Ovako zaustavljen program ne moè se nastaviti preko kontakata za kontrolu programskog toka. Izvr{enje programa moè se privremeno zaustaviti i pomo}u kontakata za kontrolu programskog toka na zadnjoj strani ure|aja. Spajanjem ovih kontakata programator prelazi u HOLD stanje, koje se signalizira stalno upaljenom RUN ta~kom i odgovaraju}om SEGMENTNOM diodom, kao i ispisivanjem poruke HoLd na donjem displeju. Tajmer programatora je zaustavljen. U ovom slu~aju izlazi regulatora ostaju aktivni i regulacija se nastavlja prema zadatim vrednostima koje vaè za segment na kome je do{lo do zaustavljanja. Programator ostaje u stanju HOLD do ponovnog razdvajanja kontakata posle ~ega se tajmer ponovo aktivira i program nastavlja sa izvr{enjem.

4.6.4. Promena parametara i rukovanje programatorom u toku izvr{enja programa U toku izvr{enja programa mogu}e je korigovati vrednosti programskih parametara i izvestan broj parametara regulatora koji su dostupni na datom nivou (o parametrima regulatora i nivoima pristupa bi}e vi{e re~i u narednim poglavljima). Pregled i promena parametara u toku rada po programu vr{i se na isti na~in kao i kada je programator u neaktivnom stanju. Promene izvr{ene nad dostupnim parametrima postaju odmah vaè}e, odnosno odmah po prelasku programatora na normalni prikaz za ovaj reìm rada, kada sve promene budu prihva}ene i upisane u memoriju na mesto starih vrednosti.

4.6.5. Pona{anje programatora u slu~aju nestanka napajanja U toku rada programatora u memoriju ure|aja se upisuju svi potrebni podaci o trenutnom stanju programatora, ra~unaju}i program i segment koji se trenutno izvr{avaju kao i vreme koje je preostalo do kraja tog segmenta. Na osnovu tih podataka programator, u slu~aju nestanka napajanja ure|aja i po njegovom ponovnom uspostavljanju, moè po potrebi da nastavi sa izvr{enjem istog programa od mesta gde je prekinut, da po~ne izvr{enje istog programa od po~etka ili da pre|e u neaktivno stanje i sa~eka korisnika na dalje instrukcije. U listi parametara pod {ifrom (o ovoj listi }e biti vi{e re~i kasnije) nalazi se parametar PwÖF ~ijim se pode{enjem odre|uje pona{anje programatora u takvim situacijama. Parametar moè imati slede}e vrednosti: - cont - po ponovnom uklju~enju napajanja programator nastavlja sa izvr{enjem istog programa od mesta gde je prekinut - rSEt - programator otpo~inje sa izvr{enjem istog programa od po~etka - StoP - programator po ponovnom uklju~enju napajanja prelazi u neaktivno stanje i ~eka instrukcije od korisnika.

U slu~ajevima kada dolazi do kratkih isklju~enja napajanja (na par sekundi ili kra}e) programator jednostavno nastavlja sa izvr{enjem programa ne proveravaju}i na ovaj na~in zadate procedure.



5. Pode{avanje parametara regulacije Ve} je bilo re~i o tome da ure|aj PSV-01 moè raditi kako u programatorskom tako i u regulatorskom reìmu, pri ~emu se i u programatorskom reìmu podrazumeva da ure|aj pored programskog zadavanja zadatih vrednosti obezbe|uje adekvatnu regulaciju prema tim zadatim vrednostima. Deo posla vezan za odràvanje regulisanih veli~ina na zadatom nivou izvr{ava regulatorski deo ure|aja koji je aktivan i u regulatorskom i u programatorskom reìmu rada. U ovom delu uputstva bi}e vi{e re~i o parametrima regulatora i procedurama za konfigurisanje ure|aja i pode{enje regulacije.

5.1.Parametri vezani za regulaciju temperature - izlaz 1 Izlaz 1 kod programatora PSV- 01 namenjen je regulaciji temperature. Parametri vezani za regulaciju temperature imaju simbole koji se zavr{avaju

slovom t i do njih se dolazi pritiscima na taster . Funkcija izlaza i tip regulacije na ovom izlazu biraju se preko parametara OUØt i CtÖt. Funkcija prvog izlaza - grejanje ili hla|enje - pode{ava se parametrom OUØt . Vrednost ovog parametra moè biti HEAt ili COOL :

- HEAt - izlaz 1 }e raditi u funkciji pove}anja temperature (grejanje), {to zna~i da }e biti aktivan dok je izmerena temperatura manja od zadate vrednosti ( SPÃt )

- COOL - izlaz 1 }e raditi u funkciji smanjenja temperature (hla|enje), tj. bi}e aktivan dok je izmerena temperatura ve}a od zadate. Tip regulacije za ovaj izlaz: ON/OFF, P ili PI bira se parametrom CtÖt . Tabela 2.1. Parametri vezani za regulaciju temperature - izlaz 1

OZNAKA PARAMETRA

MOGU]E VREDNOSTI PARAMETRA

FABRI^KA VREDNOST

SPÃt Zadata vrednost temperature Od -�9 0C do HS´t 2™0

OUØt Funkcija izlaza 1 HEAt - grejanje - izlaz se uklju~uje kada je izmerena vrednost manja od SPÃt COOL - hla|enje - izlaz se uklju~uje kada je izmerena vrednost ve}a od SPÃt

HEAt

CtÖt Tip regulacije za izlaz 1 ProP - proporcionalna ili PI regulacija (zavisno od inØt ) OÒOF - ON/OFF regulacija

ProP

PrÓt Proporcionalni opseg za izlaz 1 (pojavljuje se samo ako je CtÖt postavljen na ProP )

Od ”1 0C do 99�9 0C 1”0

inØt Integralna vremenska konstanta za izlaz 1 (pojavljuje se samo ako je CtÖt postavljen na ProP )

OFF - isklju~ena - izabrana je samo proporcionalna regulacija Od 1 sekunde do 9999 sekundi - izabrana je PI regulacija

300

tPÃt Trajanje ciklusa rada izlaza 1 (pojavljuje se samo ako je CtÖt postavljen na ProP )

Od 1 sekunde do 250 sekundi 20

Hi·t Histerezis za izlaz 1 (pojavljuje se samo ako je CtÖt postavljen na OÒOF )

Od ”1 0C do 9�9 0C 1”0

HS´t Gornja granica zadate temperature Od ”0 0C do 9�9 0C 8”0

HhÆt Gornja granica "HOLDBACK" opsega za temperaturu (pojavljuje se samo u programatorskom reìmu)

OFF - isklju~ena - ne kontroli{e se razlika u temperaturi Od ”1 0C do 9�9 0C - dozvoljena razlika u temperaturi

OFF

LhÆt Donja granica "HOLDBACK" opsega za temperaturu (pojavljuje se samo u programatorskom reìmu)

OFF - isklju~ena - ne kontroli{e se razlika u temperaturi Od ”1 0C do 9�9 0C - dozvoljena razlika u temperaturi

OFF



5.2.Parametri vezani za regulaciju relativne vla`nosti vazduha - izlaz 2 Izlaz 2 kod programatora PSV-01 je namenjen regulaciji relativne vla`nosti vazduha. Simboli parametara vezanih za regulaciju vlage zavr{avaju se

slovom h i dostupni su preko tastera . Funkcija izlaza i tip regulacije na izlazu 2 biraju se preko parametara OUØh i CtÖh. Funkcija izlaza 2 - pove}anje ili smanjenje relativne vlage pode{ava se parametrom OUØh . Vrednost ovog parametra moè biti HEAt, COOL ili Proc:

- HEAt - izlaz 2 }e raditi u funkciji pove}anja vlage, tj. bi}e aktivan dok je izmerena vlaga manja od zadate vrednosti ( SPÃh ) - COOL - izlaz 2 }e raditi u funkciji smanjenja vlage, tj. bi}e aktivan dok je izmerena vlaga ve}a od zadate ( SPÃh ) - Proc - izlaz 2 }e raditi u reìmu "Procentualne regulacije" (vi{e o tipovima regulacije bi}e re~eno u posebnom poglavlju).

Tip regulacije za izlaz 2: ON/OFF, P ili PI bira se parametrom CtÖh. Tabela 2.2. Parametri vezani za relativnu vla`nost vazduha - izlaz 2 OZNAKA PARAMETRA


FABRI^KA VREDNOST

SPÃh Zadata vrednost relativne vlage Od ”0 % do 9�9 % 2™0

OUØh Funkcija izlaza 2 HEAt - pove}anje vlage - izlaz se uklju~uje kada je izmerena vrednost manja od SPÃt COOL - smanjenje vlage - izlaz se uklju~uje kada je izmerena vrednost ve}a od SPÃt Proc - "Procentualna regulacija"

COOL

CtÖh Tip regulacije za relativnu vlagu (izlaz 2) ProP - proporcionalna ili PI regulacija (zavisno od inØt ) OÒOF - ON/OFF regulacija

ProP

PrÓh Proporcionalni opseg za izlaz 2 (pojavljuje se samo ako je CtÖh postavljen na ProP )

Od ”1 % do 99�9 % 1”0

inØh Integralna vremenska konstanta za izlaz 2 (pojavljuje se samo ako je CtÖh postavljen na ProP )

OFF - isklju~ena - izabrana je samo proporcionalna regulacija Od 1 sekunde do 9999 sekundi - izabrana je PI regulacija

300

tPÃh Trajanje ciklusa rada izlaza 2 (pojavljuje se samo ako je CtÖh postavljen na ProP )

Od 1 sekunde do 250 sekundi 25

Hi·h Histerezis za izlaz 2 (pojavljuje se samo ako je CtÖh postavljen na OÒOF )

Od ”1 % do 9�9 % 1”0

SnÈh Tip merenja relativne vlage (izlaz 2) OFF - sonda za merenje vlage je isklju~ena CA´S - vla`nost vazduha se meri kapacitivnim senzorom vla`nosti PSiH - vla`nost vazduha se meri psihrometrijskom metodom

CA´S

HhÆh Gornja granica "HOLDBACK" opsega za relativnu vla`nost (pojavljuje se samo u programatorskom reìmu)

OFF - isklju~ena - ne kontroli{e se razlika u vla`nosti Od ”1 0C do 9�9 0C - dozvoljena razlika u vla`nosti

OFF

LhÆh Donja granica "HOLDBACK" opsega za relativnu vla`nost (pojavljuje se samo u programatorskom reìmu)

OFF - isklju~ena - ne kontroli{e se razlika u vla`nosti Od ”1 0C do 9�9 0C - dozvoljena razlika u vla`nosti

OFF

5.3. Parametri za upravljanje cirkulacijom vazduha u komori Izlazi 3 i 4 kod programatora PSV- 01 namenjeni su za upravljanje cirkulacijom vazduha u su{ari. Cirkulacija se kontroli{e promenom smera okretanja ventilatora koji obezbe|uju kretanje vazduha u komori. Izme|u intervala okretanja ventilatora u suprotnim smerovima neophodno je obezbediti pauzu kada su ventilatori isklju~eni radi bezbedne promene smera. Trajanje intervala okretanja ventilatora i trajanje pauze zadaju se pode{avanjem vrednosti

parametara UOn i UOFF. Ovi parametri su dostupni preko tastera ili . Njihove osobine i vrednosti date su u tabeli.

Tabela 2.3. Parametri vezani za izlaz 3

OZNAKA PARAMETRA


FABRI^KA VREDNOST

UOn Trajanje intervala rada ventilatora Od 1 min do 60 min 15

UOFF Trajanje pauze pri promeni smera okretanja ventilatora

Od 1 s do 15 s 3



5.4. Izbor tipa sonde za merenje relativne vlage Programator PSV- 01 ima mogu}nost izbora dva na~ina merenja relativne vla`nosti vazduha:

- Direktno merenje vla`nosti posebnim senzorom (obi~no je to kapacitivni senzor) ~iji se signal odgovaraju}im transmiterom pretvara u standardni linearni signal jednosmernog napona 0 ÷ 1V ili linearni signal jednosmerne struje 0 ÷ 20mA, za 0 ÷ 100% relativne vla`nosti vazduha. Ovakav signal se dovodi na ulaz za merenje vlage na programatoru PSV- 01, gde se direktno pretvara u informaciju o relativnoj vla`nosti vazduha od 0 do 100% RH. Signal sa temperaturne sonde se tako|e vodi na transmiter koji ga pretvara u signal istog tipa kao za vlagu (linearni naponski 0 ÷ 1V ili linearni strujni 0 ÷ 20mA, za 0 ÷ 100 0C) i kao takav se vodi na ulaz za temperaturu.

- Merenje vla`nosti vazduha psihrometrijskom metodom gde se vla`nost meri posredno, preko razlike izmerenih temperatura na dve temperaturne sonde (suva i vla`na sonda). Signali sa suve i vla`ne sonde vode se na transmitere koji ih pretvaraju u standardne linearne naponske signale 0 ÷ 1V ili linearne strujne signale 0 ÷ 20mA za temperaturu od 0 do 100 0C. Ovakvi signali se iz transmitera vode na odgovaraju}e ulaze - iz transmitera za suvu sondu na ulaz za temperaturu i iz transmitera za vla`nu sondu na ulaz za merenje vlage na programatoru PSV - 01. U regulatoru se na osnovu dobijenih podataka o temperaturi sa dve sonde odre|uje relativna vla`nost vazduha od 0 do 100% RH.

Tip signala koji se preko transmitera dovode na ulaze za merenje temperature i vlage programatora PSV - 01 mora biti isti za oba ulaza i ovaj podatak treba obavezno navesti pri naru~ivanju ure|aja.

@eljenu metodu merenja vlage biramo parametrom SnÈh . Ovaj parametar se moè videti pritiskom na taster ili . Vrednost CA´S za parametar SnÈh biramo u slu~aju da se vla`nost vazduha meri kapacitivnim senzorom vla`nosti, a vrednost PSiH ukoliko se vlaga meri psihrometrijskom metodom. Fabri~ki postavljena vrednost za ovaj parametr je CA´S . Parametar SnÈh moè imati i vrednost OFF, i u tom slu~aju je ulaz za sondu za vlagu isklju~en. Tada se na DONJEM displeju prikazuje samo zadata vrednost (SP_h).

6. Tipovi regulacije Model PSV- 01 daje mogu}nost izbora tri tipa regulacije:

- ON/OFF regulacija - proporcionalna regulacija (P) - proporcionalno - integralna regulacija (PI) - "Procentualna regulacija" (samo za regulaciju vlage - izlaz 2)

Parametri koji odre|uju tip regulacije za pojedine izlaze su CtÖt za temperaturu (izlaz 1) i CtÖh za relativnu vla`nost vazduha (izlaz 2). Ovi parametri mogu dobiti vrednosti:

- OÒOF - izabrana je ON/OFF regulacija za odgovaraju}i izlaz - ProP - izabrana je mogu}nost P ili PI regulacije. Izbor P ili PI regulacije vr{i se pode{avanjem odgovaraju}ih parametara - Proc - izabrana je "Procentualna regulacija" (javlja se samo kod izlaza 2 - za regulaciju vlage)

6.1. ON/OFF regulacija na prvom i drugom izlazu ON/OFF regulacija podrazumeva uklju~ivanje i isklju~ivanje odgovaraju}eg izlaza na unapred definisanim granicama vrednosti regulisane veli~ine. Te granice su vezane za zadatu vrednost veli~ine koja se reguli{e i definisane su parametrom histerezis. Simboli za ovaj parametar su Hi·t za temperaturu (izlaz 1) i Hi·h za relativnu vlagu (izlaz 2). ON/OFF regulacija je pogodna kod sistema koji ne zahtevaju odràvanje regulisane veli~ine sa velikom ta~no{}u, ve} su dozvoljena izvesna odstupanja u toku regulacije, {to se defini{e zadavanjem histerezisa. Pri tome se mora uzeti u obzir i inercija sistema te treba o~ekivati da odstupanja budu ve}a od vrednosti zadate za histerezis. Tako|e je pogodna kod procesa kod kojih nije dozvoljeno ~esto uklju~ivanje i isklju~ivanje izlaza radi o~uvanja pojedinih delova u sistemu. Rad izlaza po ON/OFF regulaciji prikazan je na primeru izlaza 1 (na slici 6.1.) za koji je izabrana funkcija grejanja OUØt = HEAt , zadata temperatura SPÃt = 5”0 0C i histerezis Hi·t = ™0 0C. Na donjem grafiku data su stanja uklju~enosti i isklju~enosti izlaza 1. U po~etku je izlaz uklju~en dok izmerena temperatura ne dostigne zadatu vrednost. Nakon dostizanja zadate temperature - ovde 50 0C - izlaz se isklju~uje i ostaje isklju~en sve dok temperatura ne padne ispod zadate temperature za vrednost histerezisa - ovde do 45 0C - onda se ponovo uklju~uje. Logika uklju~ivanja i isklju~ivanja izlaza koja je ovde opisana za regulaciju temperature (izlaz 1) je potpuno ista i za regulaciju vlage (izlaz 2).

Slika 6.1. Primer ON/OFF regulacije na izlazu 1



Prethodno opisani proces za izlaz 1 i funkcije grejanja i hla|enja mogu se predstaviti i slede}im graficima: Primer 1: ON/OFF regulacije za proces grejanja SPÃt = 5”0 [ 0C ] CtÖt = OÒOF OUØt = HEAt Hi·t = ™0 [ 0C ]

Primer 2: ON/OFF regulacije za proces hla|enja SPÃt = 5”0 [ 0C ] CtÖt = OÒOF OUØt = COOL Hi·t = 1”0 [ 0C ]

Moè se primetiti da je u drugom primeru (funkcija hla|enja) histerezis promenio poloàj u odnosu na prvi primer (funkcija grejanja). I za prvi i za drugi primer granica na kojoj se izlaz isklju~uje nalazi se na zadatoj vrednosti SPÃt , dok se granica na kojoj se izlaz uklju~uje nalazi u zoni vrednosti temperature gde je izlaz aktivan (za funkciju grejanja ona je manja od zadate, a za funkciju hla|enja ona je ve}a od zadate temperature). Ova logika vaì za oba izlaza.

6.2. Proporcionalni reìmi regulacije (P i PI regulacija) na prvom i drugom izlazu Proporcionalna regulacija podrazumeva uklju~ivanje i isklju~ivanje izlaza u odre|enom ritmu u toku regulacije, pri ~emu trajanje uklju~enosti izlaza u okviru jednog ciklusa zavisi od razlike izme|u zadate i izmerene vrednosti regulisane veli~ine. Ovaj tip regulacije obezbe|uje mnogo kvalitetnije navo|enje i odràvanje regulisane veli~ine na zadatoj vrednosti nego {to je to slu~aj sa ON/OFF regulacijom, s tim {to zahteva mnogo ~e{}e uklju~ivanje i isklju~ivanje izlaza. Parametri koji su va`ni za proporcionalnu regulaciju pojavljuju se u listi parametara samo ako je za odgovaraju}i izlaz izabran ovaj tip regulacije, tj. ako su parametri CtÖt ili CtÖh postavljeni na vrednost ProP . Za proporcionalnu regulaciju defini{e se trajanje jednog ciklusa rada izlaza kao vreme koje protekne izme|u dva uklju~enja. To zna~i da se jedan ciklus sastoji od vremena za koje je izlaz uklju~en i vremena za koje je izlaz isklju~en i zbir ta dva vremena daju trajanje jednog ciklusa. Ovo vreme se zadaje parametrima tPÃt (za izlaz 1) i tPÃh (za izlaz 2) i njihove vrednost se zadaju u sekundama. U toku proporcionalne regulacije programator neprekidno izra~unava potreban nivo izlaza. On se moè definisati kao procenat trajanja uklju~enosti izlaza u odnosu na ukupno trajanje ciklusa rada izlaza (tPÃt odnosno tPÃh). To zna~i da }e za nivo izlaza od 60% i trajanje ciklusa tPÃt = 30 sekundi, trajanje uklju~enosti izlaza 1 u toku jednog ciklusa biti 18 sekundi a trajanje isklju~enosti 12 sekundi. Jedan od najva`nijih parametara za ovaj tip regulacije je proporcionalni opseg. On odgovara opsegu vrednosti regulisane veli~ine u kome se realizuje proporcionalna regulacija, po~ev od zadate vrednosti. Poloàj proporcionalnog opsega u odnosu na zadatu vrednost prikazan je na slici 6.2. na primeru regulacije temperature za grejanje i hla|enje. Za proporcionalni opseg su rezervisani parametri PrÓt za regulaciju temperature i PrÓh za regulaciju relativne vlage. Jedinice u kojima se zadaju vrednosti ovih parametara su iste kao i za regulisanu veli~inu. Prikaz duìne intervala uklju~enosti greja~a za primer grejanja u proporcionalnoj regulaciji dat je na slici 6.3. Kada je izmerena temperatura mnogo nià od zadate vrednosti (izvan proporcionalnog opsega), nivo izlaza je 100%, {to zna~i da su greja~i stalno uklju~eni. Kada izmerena temperatura ima vrednost koja je u proporcionalnom opsegu, programator izra~unava koliko }e procenata vremena u odnosu na trajanje ciklusa greja~i biti uklju~eni a koliko isklju~eni (nivo izlaza). Za vrednosti temperature iznad zadate vrednosti, greja~i su potpuno isklju~eni - nivo izlaza je 0%. Principi koji vaè za grejanje vaè i za hla|enje sa tim {to je proporcionalni opseg iznad zadate vrednosti. Sve {to vaì za proporcionalni opseg vezano za pove}anje i smanjenje temperature (izlaz 1) vaì i za pove}anje i smanjenje relativne vlage (izlaz 2).

Slika 6.2. Proporcionalni opseg za ciklus hla|enja i grejanja

Slika 6.3. Prikaz proporcionalne regulacije



Proporcionalni opseg odgovara poja~anju koje programator unosi pri regulaciji u sistem. Poja~anje predstavlja meru direktnog uticaja razlike izme|u izmerene i zadate vrednosti na izra~unati nivo izlaza, {to zna~i da {to je ta razlika ve}a, procenat uklju~enosti izlaza (nivo izlaza) je ve}i. Poja~anje je me|utim obrnuto srazmerno {irini proporcionalnog opsega i odre|uje se prema formuli:

POJAÂNJE = 100 / PROPORCIONALNI OPSEG Npr: za proporcionalni opseg od 10 0C, poja~anje je 10 (100 / 10 = 10), {to zna~i da }e za razliku izme|u izmerene i zadate temperature od 1 0C nivo izlaza biti 10%, za razliku od 6 0C nivo izlaza }e biti 60%, itd. [iri proporcionalni opseg zna~i manje poja~anje dok uì proporcionalni opseg zna~i unos ve}eg poja~anja u sistem. Pravilno izabrana {irina proporcionalnog opsega je od velikog zna~aja za kvalitet regulacije. Prevelika vrednost ovog parametra dovodi do toga da se regulisana veli~ina odràva na nivou daleko od zadate vrednosti, dok premala vrednost moè da izazove zna~ajnije oscilacije regulisane veli~ine oko zadate vrednosti usled prevelike osetljivosti sistema. Uticaj suàvanja proporcionalnog opsega na kvalitet regulacije prikazan je na primeru odràvanja temperature grejanjem (na slici 6.4). U po~etku je postavljen {irok proporcionalni opseg i temperatura se posle nekog vremena stabilizuje na mnogo niòj vrednosti od zadate. Sa smanjivanjem proporcionalnog opsega ona postiè sve bolje vrednosti. Za previ{e uzak proporcionalni opseg temperatura po~inje da osciluje oko zadate vrednosti. Treba dakle izabrati {to je mogu}e uì proporcionalni opseg ali tako da ne dolazi do oscilacija.

Slika 6.4. Uticaj suàvanja proporcionalnog opsega Jo{ jedan parametar koji zna~ajno pobolj{ava kvalitet proporcionalne regulacije je integralna vremenska konstanta (integralni ~lan). Simboli za ovaj parametar suinØt za regulaciju temperature iinØh za regulaciju relativne vlage. Vrednosti se zadaju u sekundama i tada regulacija ima odlike PI regulacije. Ukoliko se dejstvo integralnog ~lana isklju~i (vrednost se postavi na OFF) regulacija ima karakteristike samo P regulacije, ranije opisane. Postoji odre|ena me|uzavisnost vrednosti ovog parametra i proporcionalnog opsega. Uvo|enjem integralnog ~lana u proporcionalnu regulaciju uklanja se mogu}nost da se vrednost regulisane veli~ine zaustavi dalje od zadate vrednosti, a do ~ega dolazi kada je primenjena samo P regulacija. Integralni ~lan lagano pomera nivo izlaza, kao rezultat dugotrajne razlike izme|u izmerene i zadate vrednosti regulisane veli~ine, tako da se regulisana veli~ina lagano pribliàva zadatoj vrednosti. Uticaj integralnog ~lana prikazan je na slici 5.5. na primeru regulacije temperature grejanjem. Samo proporcionalna regulacija obezbe|uje smirivanje temperature na nekom nivou ispod zadate. Uveden integralni ~lan omogu}uje lagani rast temperature do zadate vrednosti. Izbor odgovaraju}e vrednosti za integralni ~lan je od velike va`nosti za kvalitet regulacije. Ukoliko je vrednost prevelika, odziv sistema }e biti previ{e spor (sistem je previ{e inertan), tj. ima}emo sporije pomeranje nivoa izlaza tako da }e izlaz vrlo sporo reagovati na promene vrednosti regulisane veli~ine. Premala vrednost integralnog ~lana izaziva suvi{e brzo pomeranje izlaznog nivoa izazivaju}i oscilacije. Na slici 6.6. je prikazan uticaj razli~itih vrednosti integralne vremenske konstante na pona{anje sistema pri slu~ajnom poreme}aju. Za ovaj primer uzet je isti sistem za dva slu~aja sa istim pode{enjem ostalih parametara i istim poreme}ajem. Vidi se da je sistem sa ve}om vredno{}u integralnog ~lana ne{to sporiji.

Slika 6.5. Uvo|enje integralnog dejstva

Slika 6.6. Uticaj pove}anja integralne vremenske konstante



6.3.Postupak za pode{avanje parametara PI regulacije Svaki sistem ima svoje karakteristike koje su od zna~aja za regulaciju i za svaki sistem treba podesiti odgovaraju}e parametre tako da se postigne najvi{i kvalitet regulacije. Od toga kako je napravljen izbor vrednosti pojedinih parametara zavisi}e pona{anje sistema u raznim situacijama - u po~etnim fazama regulacije, pri dostizanju zadate vrednosti, u toku prelaznog procesa, itd. Postoji vi{e metoda za pode{avanje parametara regulacije. Jedna od najrasprostanjenijih je metoda oscilovanja zatvorene petlje. Ova metoda zahteva slede}i postupak:

- Obezbediti sve uslove za normalno odvijanje regulacije date veli~ine u regulatorskom re`imu (ulazi i izlazi programatora priklju~eni, obezbe|eno napajanje, itd.).

- Za dati regulacioni krug (izlaz) izabrati proporcionalnu regulaciju. - Isklju~iti integralni ~lan, a trajanje ciklusa rada izlaza smanjiti koliko to sistem dozvoljava. - Smanjiti proporcionalni opseg na najmanju vrednost. Ovim }e sistem u}i u re`im oscilacija. - Izmeriti vreme koje je potrebno da sistem ostvari jednu punu oscilaciju (period oscilovanja T) u sekundama - Lagano pove}avati proporcionalni oseg tokom oscilovanja sistema dok se sistem ne stabilizuje. Vrednost proporcionalnog opsega za koju je

do{lo do stabilizacije sistema naziva se kriti~no poja~anje P. - Za ovako dobijene vrednosti T i P podesiti parametre prema tabeli:

Tip regulacije Proporcionalni opseg Integralni ~lan P regulacija 2 P PI regulacija 2.2 P 0.8 T

Vrednosti parametara dobijene na ovakav na~in ne moraju u potpunosti da odgovaraju zahtevima konkretnog sistema ali su pogodni kao po~etne vrednosti koje mogu biti korigovane kasnije radi postizanja optimalnih rezultata. U slu~ajevima kada regulacioni krug pokazuje znake nestabilnosti sa izvesnim oscilacijama treba korigovati vrednosti parametara dobijenih prethodno opisanom metodom. Potrebno je uporediti period oscilovanja sistema (u sekundama) sa vredno{}u integralnog ~lana. Ukoliko je integralni ~lan manji, pove}ati njegovu vrednost do vrednosti izmerenog perioda oscilovanja. Ako sistem i dalje osciluje, poku{ati sa pro{irenjem proporcionalnog opsega za odgovaraju}i regulacioni krug.

6.4. Procentualna regulacija na drugom izlazu Procentualna regulacija predstavlja specijalan tip proporcionalne regulacije, gde se nivo izlaza 2 - procenat trajanja uklju~enosti u odnosu na ukupno trajanje ciklusa rada izlaza 2 (tPÃh) - ne odre|uje na osnovu razlike izme|u izmerene i zadate vrednosti vlage, ve} se prakti~no direktno zadaje od strane korisnika. Kada je za parametar CtÖh (tip regulacije na izlazu 2) izabrana vrednost Proc (procentualna regulacija) i izabrana funkcija dodavanja vlage (OUØh = HEAt), zadata vrednost vlage SPÃh je jednaka vrednosti nivoa izlaza za izlaz 2 koju regulator treba da realizuje, tj:

nivo izlaza 2 = SPÃh U slu~aju da je izabrana funkcija oduzimanja vlage (OUØh = COOL) zadati nivo izlaza na izlazu 2 je:

nivo izlaza 2 = 100% - SPÃh.

Na ovaj na~in se pode{avanjem zadate vrednosti direktno odre|uje u~inak regulacije na izlazu 2, odnosno koliko }e procenata vremena izlaz 2 biti uklju~en dok traje regulacija po ovim kriterijumima.



7. Granice prekida sonde i ograni~enje zadate vrednosti Na ulaze PSV - 01 dovode se signali 0 ÷ 1V ili 0 ÷ 20mA za vrednosti 0 ÷ 100 0C za temperaturu, odnosno 0 ÷ 100% za relativnu vla`nost vazduha. U ure|aju postoji mogu}nost definisanja granica izmerenih vrednosti koje se smatraju vrednostima signala koje daje ispravna sonda. U slu~aju da signal prekora~i vrednosti definisane ovim granicama, na odgovaraju}em displeju se umesto izmerene vrednosti pojavljuje simbol Snbr koji upozorava na nedozvoljenu vrednost signala na ulazu. Ukoliko se ovaj simbol pojavi na gornjem displeju zna~i da je gre{ka u signalu za temperaturu a ukoliko se pojavi na donjem - postoji gre{ka u signalu za relativnu vla`nost vazduha. Prijava gre{ke na odgovaraju}em ulazu povla~i za sobom i prekid rada odgovaraju}eg izlaza. Za svaki od ulaza zadaju se gornja i donja granica za detekciju prekida sonde. Pri zadavanju ovih granica obezbe|eno je da ne dolazi do nelogi~nih vrednosti, npr: ne moè se za donju granicu zadati vrednost ve}a od one za gornju granicu i obrnuto. U tabeli su dati parametri pomo}u kojih se zadaju ove granice:

OZNAKA PARAMETRA


FABRI^KA VREDNOST

Sb¬t Gornja granica za detekciju prekida sonde za temperaturu Od Sb°t do 12”0 11”0

Sb°t Donja granica za detekciju prekida sonde za temperaturu Od -�9 do Sb¬t -�9

Sb¬h Gornja granica za detekciju prekida sonde za relativnu vlagu Od Sb°h do 12”0 10•0

Sb°h Donja granica za detekciju prekida sonde za relativnu vlagu Od -�9 do Sb¬h -•0

Ponekad je potrebno ograni~iti vrednosti koje se mogu izabrati za zadatu vrednost pri regulaciji jer npr. moè do}i do o{te}enja kapacitivnog senzora za vlagu pri temperaturama ve}im od 80 0C. Zbog toga je gornja granica zadate vrednosti za temperaturu postavljena na ovu vrednost i nije mogu}e pri normalnom radu ure|aja zadati temperaturu ve}u od 80 0C. Parametar kojim se zadaje gornja granica zadavanja temperature je HS´t. Napomena: Ure|aj moè da funkcioni{e i bez sonde za relativnu vlagu, postavljanjem parametra Snd.h na vrednost OFF. Pri tome se umesto izmerene vrednosti uvek prikazuje zadata vrednost za vlagu.

8. Filtriranje na ulazu U toku kori{}enja ure|aja mogu}e je da se pojave smetnje razli~ite prirode na mernoj opremi (sonde, transmiteri, kablovi) ili na samom ure|aju. Kao posledica pojave ovih smetnji moè do}i do nestabilnosti vrednosti koja se ispisuje na displeju ure|aja a zavisno od zahteva sistema moè se remetiti i sam proces regulacije. Da bi se smanjio uticaj smetnji na ulazu, uvedeno je filtriranje signala koje se pode{ava parametrom FiLt. Ovaj parametar moè imati samo odre|ene vrednosti: 1 , 2 , 4 , 8 , 16 , 32 , 64 , 128 . Za ve}u vrednost filtra imamo smanjenu mogu}nost da smetnja uzrokuje promenu na o~itanoj vrednosti signala, ali se time i usporava sam proces merenja signala koji je od zna~aja za regulaciju. Vrednost za filtar se dakle bira tako da dobro elimini{e smetnje ali da ne usporava merenje u prevelikoj meri. Fabri~ki postavljena vrednost za ovaj parametar je 4 .

9. Komunikacija Ure|aj se moè naru~iti sa serijskim interfejsom za komunikaciju (RS485) za povezivanje sa drugim ure|ajima. U toj varijanti se pojavljuju parametri adresa (Addr) i 'baud rate' (bAUd). Njihove vrednosti su date u tabeli. Tabela 8.1. Parametri za pode{avanje komunikacije kod ure|aja koji poseduju ovu mogu}nost

OZNAKA PARAMETRA


FABRI^KA VREDNOST

Addr Komunikaciona adresa Od 1 do 32 1

bAUd Brzina komunikacije 1200 , 2400 , 800 , 9600 bauda 9600

uputstvo za instalaciju i kori{}enje programatora ...i lekovito bilje. podr`ava dva re`ima rada:...

Documents