ORGANIZACIJA

RADA Prof.dr. Milan Martinović

” ORGANIZACIJA ” POTIČE OD LATINSKOG IZRAZA ”

ORGANISATION ” SA ZNAČENJEM: SPAJANJE POJEDINAČNIH

DELOVA U CELINU, USTROJSTVO, ORGANIZOVANJE.

Organizacija je skup odnosa izmeĎu ljudi u

obavljanju zajedničkih poslova da bi se postigao cilj

i ista se mora posmatrati u odreĎenim uslovima.”

OdreĎene uslove sačinjavaju sredstva za rad,

proizvodni (poslovni)odnosi i ostali uslovi sredine

Organizaciona struktura definiše vrlo usko, kao

sistem rasporeda organizacionih jedinica i poslova

ili kao sistem odnosa izmeĎu ljudi..

Organizaciona struktura se obično predstavlja u

obliku šeme.

PRVI RADOVI IZ OBLASTI ORGANIZACIJE

Vavilonski kralj Hamurabi (2123-2081. g.p.n.e.) nastojao da uvede planiranje i kontrolu izvršenja zadataka, minimalne nadnice, obračun troškova i obrazovanje kadrova.

Grčki vojskovo|a Ksenofan (IV vek p.n.e.) ostavio je jedan od najstarijih pisanih dokumenata sa područja proučavanja organizacije. Tako se prvi put opisuje način podele rada u radionici za proizvodnju obuće i ukazuje na prednosti specijalizacije, ukoliko radnik obavlja samo odreĎene operacije (uvod u lančanu proizvodnju).

U periodu feudalizma retki su radovi iz oblasti organizacije (trgovina).

NAJVEĆE ZASLUGE ZA POSTAVLJANJE I DEFINISANJE OPŠTIH

PRINCIPA ORGANIZACIJE IMA RENE DEKSCARTES (1596-

1650.)

Pravilo racionalne jasnoće, prema kome ne treba ništa unapred prihvatiti kao tačno što nije jasno i dok se to, putem dokumentacije, sigurno ne utvrdi,

Pravilo analize, zahteva da se svaki posmatrani problem prethodno rasčlani na onoliko elemenata koliko je to moguće i potrebno za dalje upoznavanje tih delova,

Pravilo sinteze, sastoji se u sprovoĎenju sreĎivanja, na osnovu veza i uslovljenosti posmatranih elemenata, u cilju izvoĎenja zaključaka u odnosu na proučavani problem, i

Pravilo kontrole, uslovljava proveru rezultata proučavanja da bi se, u sklopu mogućih izvršo izbor optimalnog konačnog rešenja.

ORGANIZACIJA KAO NAUKA I NJEN RAZVOJ

Nagli razvoj nauke i tehnike postavio je problem interne organizacije preduzeća i podizanje organizacionog nivoa funkcija u preduzeću. Sve veća mehanizacija i automatizacija proizvodnje omogućuju pojavu velikih preduzeća sa ogromnom koncentracijom kapitala, sredstava za proizvodnju i radne snage. U novim uslovima kao prioritetni zadatak postavlja se koordinacija i sinhronizacija na desetine hiljada radnih operacija i na hiljade radnih mesta u cilju uspešnog izvršenja složenih zadataka u preduzeću.

To zahteva i primenu novih metoda organizacije u poslovanju preduzeća. Organizacija postaje nauka čiji je zadatak da istražuje zakonitosti i utvrĎuje optimalne principe i metode organizacije. U svom početnom razvojnom periodu naučna organizacija se javlja u industrijski najrazvijenim zemljama (SAD, Francuska, Nemačka). Iz ovih zemalja potiču i prvi najpoznatiji predstavnici naučne organizacije Henry Fayol, Frederic Taylor i Henri Ford.

KLASIFIKACIJA PRAVACA U RAZVOJU NAUKE O

ORGANIZACIJI

Klasiĉna teorija organizacije koja obuhvata sve one koncepcije koje prihvatajući nasleĎenu empirijsku organizacijsku strukturu stavljaju akcenat na formalnu stranu organizacije.

Neoklasiĉna teorija organizacije ističe u prvi plan čovekovo ponašanje, psihosociološki aspekt, više kao protivtežu obezličavanja kod preterivanja sa formalnom organizacijom i onim elementima koje takav pristup implicira.

Moderna teorija organizacije odražava izrazito kompleksne savremene uslove i stavlja težište na problemsku stranu organizacije kroz modifikaciju, ali ne i negaciju formalne organizacije.

KLASIĈNA TEORIJA ORGANIZACIJE

Polazi od formalne strane organizacije i tako utvrĎuje sve ono što je bitno za njeno funkcionisanje i unapreĎenje. Pri tome se zanemaruju drugi, veoma značajni aspekti organizacije. U stvari, ukupna pažnja je posvećena samoj organizaciji, sa ciljem unapreĎenja organizacije proizvodnje, upravljanja i organizacije preduzeća u celini, dok se radnici tretiraju samo kao izvršioci, koji su obavezni da što uspešnije obavljaju svoje radne zadatke. To znači da su, na odreĎeni način, zanemareni radnici, njihovi uslovi rada, njihove želje,potrebe i motivi, njihovo ponašanje i uloga u sklopu organizacije. Ovakav položaj radnika omogućava ekonomska prinuda i administrativne mere, a posebno kontrola i autoritet rukovodioca u preduzeću.

HENRY FAYOL (1841-1925)

Henry Fayol, francuski rudarski inženjer, sintetizuje svoje dugogodišnje iskustvo kao rukovodioca u svom radu ”Opšta i industrijska administracija” (”Administration industrielle et générale” 1916.g.), gde iznosi svoja viĎenja celovitog kompleksa upravljanja preduzećem.

Fayol u svojim radovima polazi od srodnosti poslova koje deli u šest funkcija: tehničke, komercijalne, finansijske, računovodstvene i administrativne poslove i poslove obezbeĎenja.

Prema Fayolu administracija predstavlja osnovnu i najvažniju funkciju preduzeća koja treba da obezbedi koordinaciju i jedinstveno delovanje svih ostalih funkcija. Ujedno to su bila i prva istraživanja iz poslova menadžmenta. Stoga administrativna funkcija sadrži sledeće elemente ili funkcije menadžmenta:

Planiranje,

Organizacija,

Komandovanje,

Koordinacija, i

Kontrola.

PO FAYOLU:

Planiranje je pogled u budućnost i pripremanje za buduće dogaĎaje. Nekompletan je onaj menadžer koji planiranje zanemari.

Organizacijom se obezbeĎuje sve što je potrebno za poslovanje preduzeća (oprema, materijal, finansijska sredstva, radna snaga), a obuka iz menadžmenta je ključni deo organizacije.

Komandovanje je način na koji se ostvaruje organizovanje. Komandovanje predstavlja usmeravanje podreĎenih.

Koordiniranjem se usklaĎuju aktivnosti da bi se postigli uspešni rezultati.

Kontrolom se postiže da stvari teku onako kako je planirano.

FAYOL JE USTANOVIO ĈETRNAEST PRINCIPA ILI SMERNICA

RUKOVOĐENJA I UPRAVLJANJA (MENADŢMENTA):

Podela posla, potreba za usavršavanjem,

Ovlašćenja i odgovornosti, zvanični status rukovodioca (menadžera) i njegova lična ovlašćenja,

Disciplina - strog, ali pošten,

Jedinstvenost komandovanja , jedan šef treba da daje nareĎenja,

Jedinstven pravac, svi treba da teže istom cilju,

PodreĎenost pojedinačnih interesa opštem interesu, potrebe grupe su na prvom mestu,

NagraĎivanje, rad treba pošteno platiti,

Centralizacija, stepen do kojeg su data ovlašćenja,

Hijerarhija, mora se održavati (u suprotnom može naškoditi),

Red, ”mesta za sve i sve na svom mestu”, npr. sistematizacija radnih mesta,

Jednakost, pravednost i ljubaznost kod rukovodioca (menadžera) doprinose lojalnosti kod njihovog osoblja,

Stalnost osoblja, sigurnost osoblja da neće ostati bez posla,

Inicijativa, iznalaženje rešenja i delovanje na osnovu ideja, ”jedno je od zadovoljstava kojima čovek najvše teži”. Neka ih podreĎeni sprovode.

Esprit de corps, timski rad jača organizaciju ili grupu.

Principi se ne primenjuju strogo većse moraju prilagoĎavati konkretnoj situaciji u zavisnosti od promene nekih od elemenata.

FREDERIC TAYLOR (1856-1915)

Za Taylora se kaže da je jedan od tvoraca naučne organizacije, s obzirom na to da je prvi vršio sistematska istraživanja u ovoj oblasti i dokazao da se novim, racionalnim metodama može u znatnoj meri povećati proizvodnja i produktivnost. Rezultati njegovog rada prerastaju u poseban sistem i dobijaju formu novog pravca u oblasti organizacije, pod nazivom ”tejlorizam”.

Proučavajući tehnološki proces i pokrete radnika, Tejlor uvodi podelu rada i specijalizaciju radnika. Odvaja pripremu i kontrolu i oslobaĎa radnika sporednih poslova i obaveza koje nisu neposredno vezane za proizvodni rad. Pored toga, proučavao je i uslove rada od kojih takoĎe zavise radni rezultati. Tako je, na bazi velikog broja eksperimenata, došao do zaključka da produktivnost rada zavisi od niza faktora, a ne samo od zalaganja radnika, kako je u početku svojih istraživanja smatrao.

Rezultate svojih istraživanja, principe i metode koje je primenjivao u proizvodnji, Tejlor je prikazao u svoja dva značajna rada ”RukovoĎenje pogonom” (”Shop managemet”) i ”Principi naučnog rukovo|enja” (”The principles of Scientific Management”). Prvi rad je najpre podneo u vidu naučnog referata Američkom udruženju mašinskih inženjera 1903.godine, a zatim je publikovan 1910.godine, dok je drugi rad objavljen 1911.godine.

TAYLOR NAVODI SLEDEĆE OSNOVNE PRINCIPE:

prevaziĎena shvatanja i zastarele metode zameniti novim, savremenim - u skladu sa razvojem nauke,

selekcija radnika na naučnoj osnovi, a zatim njegova sistematska priprema i obuka,

spajanje nauke i naučno odabranih radnika i

podela rada izmeĎu radnika i rukovodilaca.

Tejlor razraĎuje koncepciju takozvanog funkcionalnog sistema rukovoĎenja. Ovaj sistem zahteva specijalizaciju rukovodilaca, poput specijalizacije radnika u okviru funkcije izvršenja. Specijalizacija rukovodilaca sprovodi se po funkcijama, tako da ne postoje rukovodioci u klasičnom smislu, već ”funkcioneri” za pojedine vrste poslova.

HENRY FORD (1863-1947)

Kao poznati američki industrijalac, Ford je imao prilike da u svojim fabrikama automobila praktično primeni nova i uspešnija organizaciona rešenja. On je prvi uveo sistem lančane proizvodnje na konvejeru, koji i danas predstavlja najsavršeniji oblik organizacije procesa proizvodnje, jer, na bazi detaljne tehničke podele rada i specijalizacije radnika, omogućuje visok stepen produktivnosti rada i ekonomičnu proizvodnju.

UvoĎenjem sistema lančane proizvodnje, Ford ne propisuje pokrete i njihov redosled, kako je to činio Tejlor, već prepušta radniku da sam uskladi svoje pokrete prema individualnim mogućnostima, ali zato strogo utvrĎuje i sinhronizuje vreme potrebno za izvršenje svake radne operacije. Pri tome se smanjuje vreme provedeno van proizvodnje i obezbeĎuje racionalno korišćenje radnog vremena,

Pored organizacije lančane proizvodnje, Ford je poznat po tome što se zalagao za primenu takvog sistema u rukovoĎenju, koji će omogućiti uspešno poslovanje sa minimalnim brojem rukovodilaca. Potcenjivao je ulogu rukovodilaca i smatrao da je za dobrog rukovodioca dovoljna sposobnost uspešnog snalaženja u odreĎenoj situaciji.

NEOKLASIĈNA TEORIJA ORGANIZACIJE

Osnovne karakteristike neoklasi~ne teorije organizacije su:

motivacija,

neformalna organizacija,

komunikacija, i

participacija.

Po Maslowu :Fiziološke potrebe (potrebe za hranom i vodom),

Potrebe za sigurnošću na poslu u porodici,

Dru{tveno pripadanje (ţelja ljudi da pripadaju grupi koja }e imati

uticaj u diskusijama o reorganizaciji preduzeća),

Potreba za poštovanjem (samopoštovanje, osećanje u realizaciji

neĉeg od opšte koristi, potreba za priznanjima i zahvalnost zbog

dobro obavljenog posla),

Potreba za samopotvrĊivanjem “ĉovek mora biti ono što jeste",

odnosno ĉovek radi ono što zaista ţeli.

MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE

Porast obima poslovanja preduzeća.

Rastu}a sloţenost manifestuje se kroz porast broja asortimana

proizvoda, pojedini proizvodi po ugraĊenoj tehnologiji, znanju i radu

predstavljaju izuzetno sloţene tvorevine, strukturu velikih kompanija

ĉine brojne jedinice koje pokrivaju raznovrsne poslovne aktivnosti,

da bi kao vrhunac usledilo formiranje multinacionalnih kompanija,

kao poseban izraz sloţenosti u datim uslovima.

Promene u svim oblastima kako unutar preduzeća, tako i van njega,

bitno karakterišu uslove poslovanja preduzeća.

Preduzeće je sastavni deo okruţenja, stalna interakcija sa ostalim

preduzećima i institucijama, kao i opštim društvenim, politiĉkim,

ekonomskim, ekološkim i drugim ĉiniocima nov je kvalitet

savremenog okruţenja bez obzira na ideološke, politiĉke i druge

razlike; meĊusobni uticaj prelazi administrativno-teritorijalne,

regionalne, pa ĉak i granice kontinenata.

MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE PROIZILAZI IZ OPŠTE TEORIJE

SISTEMA

Pod sistemom se podrazumeva skup (kompozicija) elemenata (delova)

ĉiji meĊusobni odnosi poĉivaju na odreĊenim zakonima ili principima

(preduzeće-sistem).

Sistemski pristup naroĉito je izraţen u razvoju novih oruţja, kosmiĉkih

istraţivanja, razvoju sloţenih proizvoda gde je potrebno angaţovanje

struĉnjaka razliĉitih profila i nivoa, velika materijalna sredstva, u što

kraćem vremenu zbog konkurencije u meĊunarodnim razmerama ili u

okviru nacionalnih granica.

TIMSKA ORGANIZACIJA

Proizvodnja je organizaciono-tehnološki kompleks u okviru celovitog

preduzeća. U nizu komponenti koje saĉinjavaju celinu, proizvod se

javlja kao elemenat u kome se prelamaju brojni uticaji na bazi:

usaglašavanja poslovno-proizvodnih mogućnosti sa potrebama

potrošaĉa,

usklaĊivanje tehniĉko-tehnoloških aspekata sa ekonomskim i

usaglašavanje poslovnih interesa preduzeća sa opštim potrebama.

Faze kroz koje proizvod prolazi:

planiranje (P),

razvoj proizvoda (R),

priprema proizvodnje (PP),

proizvodnja (PR) i

korišćenje proizvoda (K).

Šema timske organizacije

Postoje:

osnovni timovi,

koordinacioni timovi i

kompleksni timovi na nivou celine.

NA ĈELU TIMA JE KOORDINATOR - RUKOVODILAC PREDUZEĆA KAO

CELINE.

Svaka celovita grupa poslova koja ima svoje odreĊene granice, a time i

determinisane odnose sa drugim delovima, zaokruţava se u okviru osnovnog

tima, odnosno najdalje na neposredno višem nivou koordinacije.

Elementi poslovanja koji se proteţu kroz sve delove objedinjavaju se u okviru

posebnih timova ĉime se obezbeĊuje njihov integralni tretman i samim tim

ispunjenje uloge koju u sklopu celine prevashodno imaju.

Struktura timova konstituiše se odozdo na gore polazeći od date delatnosti i

odgovarajućih potreba da se neki zajedniĉki elementi koordiniraju, sistematizuju

na odgovaraju}em nivou uopštavanja. Na taj naĉin se dobija višenivovska

struktura timova, ali sa neophodnim brojem nivoa koji proizilaze iz prirodne

potrebe uopštavanja na bazi tri osnovne kategorije:

sloţenost poslova,

vreme i

prostor.

Fleksibilan karakter timske organizacije omogućava primenu u razliĉitim

uslovima po obimu i sloţenosti poslovanja.

Automatizacija operacija u proizvodnji i poslovanju omogućava još puniju

afirmaciju timske organizacije jer se timovi rasterećuju repetitivnih operacija

INOKOSNA PREDUZEĆA,

PARTNERSKA I

KORPORACIJE (AKCIONARSKA DRUŠTVA).

INOKOSNA (INDIVIDUALNA) PREDUZEĆA SU BILA TIPIĈNA ZA KAPITALISTIĈKU PRIVREDU U

RANIJIM FAZAMA NJENOG RAZVOJA. U POGLEDU OBIMA KAPITALA I BROJA RADNIKA

NEMA ZNAĈAJNIJU EKONOMSKU ULOGU U ODNOSU NA DŢINOVSKE MONOPOLISTIĈKE

KOMPANIJE.

INOKOSNO PREDUZEĆE JE U VLASNIŠTVU KAPITALISTE - POJEDINCA, KOJI ISTOVREMENO

ORGANIZUJE I OBAVLJA SVE POSLOVE. U TAKVOM PREDUZEĆU RADE I OSTALI ĈLANOVI

PORODICE, UZ MANJI BROJ RADNIKA. OVA PREDUZEĆA SE NAJĈEŠĆE JAVLJAJU U

USLUŢNIM PRIVREDNIM DELATNOSTIMA, KAO ŠTO SU PRODAVNICE ŢIVOTNIH NAMIRNICA,

RESTORANI, PEKARE, MESARE, RAZNE SERVISNE RADIONICE I SL.

PARTNERSKA PREDUZEĆA, ILI ORTAĈKA DRUŠTVA SU, PO PREDMETU POSLOVANJA I

ORGANIZACIONO - TEHNIĈKIM KARAKTERISTIKAMA, SLIĈNA INOKOSNIM PREDUZEĆIMA.

ONA SU BROJĈANO SLABIJE ZASTUPLJENA, ALI, PO PRAVILU, RASPOLAŢU VEĆIM

BROJEM STRUĈNJAKA I VEĆIM OBIMOM KAPITALA U ODNOSU NA INOKOSNA PREDUZEĆA,

TAKO DA SE ĈESTO BAVE I VRŠENJEM INTELEKTUALNIH USLUGA.

OBLICI PREDUZEĆA

PARTNERSKA PREDUZEĆA SE NAJĈEŠĆE JAVLJAJU KAO JAVNA TRGOVAĈKA I KOMANDITNA DRUŠTVA.

KOD JAVNIH TRGOVAĈKIH DRUŠTAVA POSTOJE SAMO JAVNI PARTNERI - ORTACI, KOJI GARANTUJU

ĈITAVOM SVOJOM IMOVINOM ZA OBAVEZE PREDUZEĆA. KOD KOMANDITNIH DRUŠTAVA JAVLJAJU SE I

JAVNI I TAJNI PARTNERI. PRVI JEMĈE ĈITAVOM IMOVINOM ZA POSLOVE PREDUZEĆA, DOK DRUGI -

KOMANDITORI SAMO ONOM IMOVINOM KOJU SU UNELI U PREDUZEĆE.

Korporacije ili akcionarska društva su relativno malobrojna, ali ekonomski veoma

moćna, tako da predstavljaju najva`niji organizacioni oblik kapitalistiĉke privrede.

Od odluka koje donose velike korporacije u znatnoj meri zavisi i drţavna i opšta

ekonomska politika.

Akcije su hartije od vrednosti koje glase na jednake iznose. Vlasnici akcija su i

suvlasnici akcionarskog društva, a od broja akcija sa kojima raspolaţu zavisi i

njihov uticaj u upravljanju i uĉešće u raspodeli profita. Ostvareni profit se deli na

fondove i na dividendu. Dividenda je deo profita koji dobijaju vlasnici akcija.

Akcionarskim društvom upravlja skupština akcionara i savet direktora, koje biraju

vlasnici akcija. Savet direktora zastupa akcionare u upravljanju i sprovoĊenju

tekuće poslovne politike u periodu izmeĊu dveju skupština. Savet direktora bira

svoje izvršne organe: predsednika, podpredsednike i druge funkcionere koji

organizuju i odgovaraju za operativno poslovanje i podnose izveštaj o rezultatima

rada savetu direktora. Nadleţnosti i obaveze ovih organa, kao i njihovi meĊusobni

odnosi su ĉesto razliĉiti, jer se to posebno utvrĊuje u okviru svake korporacije.

AKO SE KONTROLA PROŠIRI NA VEĆI BROJ KORPORACIJA STVARA SE

”HOLDING KOMPANIJA”.

Holding kompanija se nalazi na ĉelu jedne organizacije koja raspolaţe kontrolnim

paketom akcija jedne ili više kompanija.

Koncerni, karteli, trustovi i sindikati(monopolistiĉke organizacije).

Koncern je najĉešći oblik monopolistuĉke organizacije, koji obuhvata preduzeća

raznih privrednih delatnosti. Poslovna politika koncerna ostvaruje se osnivanjem

brojnih filijala i stvaranjem lanca preduzeća koja su zavisna i, prvenstveno

finansiranjem, kontrolisana.

Kartel je, monopolistiĉka interesna zajednica manjih preduzeća koja zadrţavaju svoju

samostalnost. Najpoznatiji su karteli cena, zatim karteli koji vrše geografsku podelu

trţišta i karteli kvota proizvodnjeTrust, kao monopolistiĉka fuzija preduzeća, ima šire

mogućnosti za voĊenje proizvodne politike i politike cena, na osnovu kompenzacije

troškova izmeĊu pojedinih preduzeća, preko jedinstvenog akumulacionog fonda.

Sindikat je organizacija u kome preduzeća zadrţavaju proizvodnu samostalnost,

poslovi prometa obavljaju prekozajednoĉkih organa. Stoga je za udruţena preduzeća

u sindikat cilj podela trţišta, utvrĊivanje cena i ostalih uslova u vezi sa realizacijom

proizvoda.

Drţavna preduzeća,Ţeleznica,PTT,Osiguranje.

ORGANIZACIJA PREDUZEĆA

Kadrovske resurse preduzeća ĉine dve osnovne kategorije:

menadţeri (Vrhunski,srednji i menadţeri prve linije)i

izvršioci

Izvršioci su svi ostali, koji se u preduzeću razvrstavaju na:

proizvodne radnike (po normi i ostale);

radnike u pomoćnim sluţbama (odrţavanje, alatnica, unutrašnji transport i drugo);

struĉno osoblje - razliĉitih struĉnih profila i stepena struĉnosti;

administrativno osoblje (sekretarice, evidentiĉari, skladištari i drugo);

pomoćno osoblje (odrţavanje ĉistoće, obezbeĊenje i drugo).

Prikazana klasifikacija omogućava uoĉavanje kategorija kadrova ĉije je

obezbeĊenje kompleksno zbog:

znaĉaja uloge u poslovno proizvodnom procesu,

sofisticiranosti definisanih zahteva za odgovarajuća radna mesta,

sloţenosti metoda i tehnika proveravanja relevantnih svojstava kandidata.

Ovo se odnosi prevashodno na:

menadţere i

struĉnjake razliĉitog profila i stepena struĉnosti.

STRUKTURU PREDUZEĆA

Strukturu preduzeća ĉine svi kadrovi preduzeća u kvantitativnom i

kvalitativnom smislu.

Podela preduze}a na ĉetiri osnovne kategorije izvršilaca, na

nekvalifikovane, polukvalifikovane, kvalifikovane i visokokvalifikovane

radnike.

Danas postoji prema zakonu osam stepena struĉnosti.

Optimalna struktura predstavlja takvu brojĉanu i kvalifikacionu strukturu

izvršilaca, koja najviše odgovara potrebama konkretnog preduzeća.

Problemi koji se javljaju u vezi sa organizacijom preduzeća i

obezbeĊenjem njegove optimalne strukture su:

-procena poslova ili radnih mesta,

-formiranje preduzeća,

-razvoj kadrova,

-uslovi radne sredine i

zaštita na radu.

PROCENA POSLOVA ILI RADNIH MESTA

Radno mesto se posmatra apstraktno, pod pretpostavkom da će

na njemu raditi izvršilac proseĉnih radnih sposobnosti, koji će uz

normalne uslove postići predviĊene rezultate. Sa stanovišta

organizacije procena omogućuje:

-striktno definisanje poslova,

-pravilan izbor kadrova i optimalnu kvalifikacionu strukturu

preduzeća,

-pravilan raspored izvršilaca,

-eliminisanje nepotrebnih poslova i smanjenje broja izvršilaca,

-bolje odnose unutar preduzeća i povoljnije uslove rada,

-veću disciplinu i odgovornost i efikasniju kontrolu i

-sagledavanje raznih organizacionih slabosti i propusta.

ANALITIĈKA METODA

Priprema procene,

Popis i opis poslova,

Analiza poslova i definisanje zahteva, zahtevi se utvrĊuju na osnovu

rezultata prethodne faze - popisa i opisa poslova, koji se koristi kao

priprema za analizu poslova i definisanje zahteva. Ĉetiri osnovne grupe

zahteva su:

Znanje i sposobnost,( školskog znanja, struĉnosti, spretnosti i

sposobnosti rukovoĊenja).

Odgovornost, za pravilno obavljanje poslova, za sredstva za rad, za rad i

sigurnost drugih i za uspeh u poslovanju preduzeća

Napor, ( umnog napora, napora ĉula, telesnog napora i napora usled

komuniciranja sa drugima).

Uslovi radne sredine, zahtevi koji se odnose na: temperaturu, vlagu i

kretanje vazduha, osvetljenje i blesak, tehnološku temperaturu i

zraĉenje, prljavštinu, prašinu, gasove, buku, potrese, bakterije i viruse,

povrede na radu i opasnost po ţivot.

Poslove, odnosno, radna mesta treba procenjivati na osnovu svih

navedenih zahteva. U tu svrhu svaki zahtev je opisan zajedno sa

merilima ĉije korišćenje omogućava analizu sloţenosti rada.

SISTEMATIZACIJA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Sistematizacija poslova i radnih zadataka predstavlja pregled svih

poslova i zadataka koje treba obaviti u okviru planiranog ukupnog

zadatka.

FORMIRANJE PREDUZEĆA-PLANIRANJE KADROVA

Prilikom planiranja kadrova treba imati u vidu sledeće momente:

promene u proizvodnoj orjentaciji, kao rezultat izmenjenih trţišnih ili

drugih uslova,

prodor kompjuterske tehnologije u industrijskoj proizvodnji i uslugama,

predviĊene efekte na osnovu daljeg obrazovanja izvršilaca i

napredovanja i interne premeštaje izvršilaca.

Sistematski izbor kadrova treba da obezbedi ravnoteţu izmeĊu zahteva

i kvalifikacija izvršilaca.

Planom kadrova treba predvideti i izvore za obezbeĊenje potrebnih

izvršilaca.

PROVERA SPOSOBNOSTI IZVRŠILACA

Za ocenjivanje izvršilaca koriste se uglavnom dve metode:

liĉno ocenjivanje i

testiranje.

Liĉno ocenjivanje je klasiĉni metod koji se i danas preteţno primenjuje, a

moţe se sprovesti na direktan i indirektan naĉin.

Direktno liĉno ocenjivanje svodi se na razgovor sa kandidatom, metod

intervjua. Ocena se donosi na osnovu opšteg utiska koji ostavlja kandidat

- prema odgovorima, naĉinu izraţavanja, opštem izgledu i drţanju, naĉinu

ophoĊenja, naĉinu odevanja i sl.

Struĉnjak koji vrši ocenjivanje treba da ispunjava sledeće uslove:

da poznaje poslove na radnim mestima za koje se traţe izvršioci,

da shodno cilju ocenjivanja postavi plan i utvrdi postupak za razgovor sa

kandidatom,

da donosi objektivne ocene, bez uticaja liĉnih predubeĊenja,

da raspolaţe izvesnim podacima o kandidatu, radi njihovog korišćenja pri

postavljanju pitanja,

da raspolaţe potrebnim liĉnim osobinama za ocenjivanje, odgovarajući

stepen inteligencije, brzina reagovanja, moć brzog zapaţanja, da je dobar

psiholog, da ima korektan stav u ophoĊenju itd.

TEST

Ocenjivanje putem neposrednog kontakta, moţe se sprovesti i u odnosu

na grupu izvršilaca odjednom.

Indirektno liĉno ocenjivanje zasniva se na prethodnoj oceni koja je

utvrĊena u vidu:

radnih karakteristika i

diploma i školskih svedoĉanstava.

Testiranje kao metod ocenjivanja ima za cilj da na objektivniji - nauĉni

naĉin, precizno utvrdi sposobnost kandidata prema zahtevima odreĊenih

radnih mesta i time obezbedi pravilnu profesionalnu selekciju kadrova. Kao

instrument za merenje psiho-fiziĉkih sposobnosti i utvrĊivanja

kvalifikacionog profila kandidata, sluţi test.

Test je pripremljeni zadatak koji kandidat treba da izvrši, za odreĊeno

vreme i pod striktno odreĊenim uslovima.

Test mora biti realno utvrĊen.

Test mora biti objektivan.

Test mora biti postojan,

Test mora biti ekonomiĉan, što se ceni prema odnosu troškova testiranja i

efekta koji se testiranjem ostvaruje.

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Izabrani kandidat stupa u kontakt sa kadrovskom sluţbom radi

zasnivanja radnog odnosa, odnosno sklapanja Ugovora o radu prema

vaţećem Zakonu o radnim odnosima. Ugovor o radu definiše sva prava,

duţnosti i odgovornosti zaposlenih kao i preduzeća.

Postupak uvoĊenja u posao obuhvata:

-opšte informacije o preduzeću i

-specifiĉne informacije i uputstva u vezi konkretnog radnog mesta,

poslova, kao i okruţenja na ĉiju saradnju je upućen izvršilac. Opšte

informacije o preduzeću treba da sadrţe:

istorijat,sadašnje stanje i perspektive razvoja.

Upoznavanje sa budućim radom i uslovima pod kojima treba da se

ostvaruje, je posebno znaĉajan aspekt informisanja novozaposlenog,

koji omogućuje brţe i kvalitetnije ukljuĉivanje u rad.

POSTUPAK UKLJUĈIVANJA U POSAO POKRIVA:

Informisanje o poslovima koje treba obavljati, kao i pravima i odgovornostima

koji pripadaju izvršiocu.

Informisanje o ciljevima organizacione jedinice ĉiji je ĉlan, njegovo mesto i ulogu

u ostvarivanju tih ciljeva , informacije o ciljevima njegove organizacione jedinice,

te mesta i uloge u ostvarivanju ciljeva organizacione celine i šire preduzeća.

Upoznavanje sa ĉlanovima radne grupe, kao liĉnostima sa kojima će imati

redovne neposredne poslovne kontakte (poţeljno je ukljuĉiti i Direktora

preduzeća,.

Predoĉavanje :svih pisanih uputstava za rad (procedura, postupaka, pravilnika,

poslovnika i sl.),svih nosilaca informacije sa kojima će imati posla, kao i naĉin

njihovog korišćenja, odnosno obrade,koje sve informacije i u kojim vremenskim

rokovima treba da prima,najfrekventnijih i najznaĉajnijih poslovnih relacija u

okviru i van preduzeća.Upoznavanje sa uslovima rada (lokacija, oprema radnog

mesta, mikroklimatski uslovi radne sredine, zaštitne mere i moguće opasnosti i

drugo).Upoznavanje sa mogućnostima i uslovima korišćenja restorana, kluba,

rekreacionih mogućnosti i drugo.

Upoznavanje sa mogućnostima sindikalnog organizovanja.

Upoznavanje sa prvom pomoći, ambulantnim i drugim mogućnostima pruţanja

zdravstvenih usluga.

Upoznavanje sa bezbednosnim merama i protivpoţarnom zaštitom.

RAZVOJ KADROVA

Osnovni pravci razvoja kadrova su:

permanentno obrazovanje i obuĉavanje i unapreĊenje.

Sticanje novih znanja svakog pojedinca je imperativ današnjice.

Razmatranje ove materije odvijaće se u skladu sa dva postulata:

da nema školske institucije koja obuĉava za rad na odreĊenom radnom

mestu;

okonĉanjem bilo koga oblika redovnog školovanja ne prestaje potreba za

dalje sticanje znanja.

Prikladan fond znanja, koji se obogaćuje u skladu sa novim saznanjima,

je uslov da izvršilac moţe da ispuni oĉekivanja u radu na radnom mestu.

PERMANENTNO OBRAZOVANJE

Tehnologija obrazovnog procesa nalaţe, što se ĉesto unapred spreĉava

u nastavnim krugovima, utvrĊivanje:

potreba za znanjima;

oblika transfera znanja;

programa obrazovanja po pojedinim oblicima.

Permanentno obrazovanje, kao i svako drugo, a ovo posebno u prvom

koraku, je individualizovano.

U sledećem koraku, racionalnosti radi, moguće je formirati grupe koje

imaju istovetne potrebe.

OBUĈAVANJE

Pod obuĉavanjem se razume sticanje znanja i veština sa potrebnim

uveţbavanjem, radi ispunjenja zahteva na radnom mestu koje neko lice

treba da poseduje.

Potreba za obuĉavanjem nastaje u sledećim sluĉajevima:

kod prijema novog zaposlenog;

kod izmena u naĉinu i uslovima rada;

kod premeštaja ili unapreĊenja.

Program obuĉavanja je najĉešće individualizovan, ali se ne iskljuĉuje

mogućnost delimiĉnog, izuzetno, grupisanja korisnika odreĊenog

programa.

Izrada programa obuke poĉiva na utvrĊivanju:

zahteva radnog mesta (opis poslova za radno mesto),

stanje relevantnih znanja izvršioca (dosije zaposlenog, posebno

ispitivanje),

sugestije nadleţnog menadţera.

ORGANIZACIJA OBRAZOVANJA KADROVA U PREDUZEĆU

Prvi zadatak obrazovanja deli se u tri podjednako vaţna delimiĉna

zadatka:planiranje,izvršenje i kontrola.

Podloga za planiranje jeste utvrĊivanje potrebe tj. utvrĊivanje

nedostataka u obrazovanju na temelju uporeĊivanja stvarnog i

potrebnog stanja.

Identifikacija potreba se sprovodi tako što se najpre ustanovi stanje

putem:

sprovoĊenja direktnog ispitivanja stanja zaposlenih u pogledu

relevantnih novih saznanja u odgovarajućoj oblasti nauke,

struke,praćenja korišćenja knjiga, ĉasopisa, zatim mogućnosti koje

pruţa INTERNET,

uvida u programe obrazovanja (seminari, kursevi, poslediplomske

studije i dr.) koje je zaposleni uspešno pohaĊao.

Potom se angaţuje tim kompetetnih struĉnjaka koji na bazi:

poznavanja dostignuća u odgovaraju}im oblastima nauke, struke, uvida

u stanje znanja zaposlenog, odreĊuje ĉime ga treba dopuniti i proširiti

kod svakog zaposlenog.i

poznavanja prirode posla .

UNAPREĐENJE KADROVA

Snaţna ”poluga” za liĉno radno angaţovanje većine zaposlenih je

perspektiva razvoja i napredovanje u okviru preduzeća.

Mogućnosti za unapreĊenje u okviru preduzeća nastaju u

sluĉajevima:odlaska u penziju, izmena u organizacionoj strukturi,i

napuštanja preduzeća.

Sluĉajevi odlaska u penziju i izmene u organizacionoj strukturi spadaju

u kategoriju predvidivih potreba, dok je napuštanje preduzeća u većini

sluĉajeva nenadano i sa nedovoljno vremena za odgovarajuće pripreme.

ObezbeĊenje kandidata za upraţnjena radna mesta u svim pobrojanim

sluĉajevima je moguće:

iz okvira raspoloţivih kadrova preduzeća i van preduzeća.

UnapreĊenje kadrova iz preduzeća stvara neku vrstu ”sigurnosti”, za

unapred obezbeĊeno napredovanje, što se ne mora pozitivno odraziti na

njihovo zalaganje, ali moţe. Odsustvo prakse unapreĊivanja sopstvenih

kadrova, svakako destimulativno deluje u pogledu razvojne perspektive

kadrova.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU-

FAKTORI,PRAVA,OBAVEZE I PREVENTIVNE MERE

Radnu sredinu saĉinjavaju svi uslovi u kojima ĉovek radi. Pod

ovim uslovima podrazumevaju se svi elementi kao što su fiziĉki

faktori (vazduh, osvetljenje, temperatura, itd.), kao i drugo sa

ĉime ĉovek neposredno ili posredno dolazi u dodir, kao što su

materijal, alati, mašine, instalacije. To sve zajedno oblikuje

uslove radne sredine. I , baš, zahvaljujući razliĉitosti svih tih

elemenata, dolazi do razlike izmeĊu pojedinih radnih sredina. U

nekoj sredini, na primer, u ţeljezari, gde je pretoplo i buĉno, nije

toliko prijatno za ĉoveka. Od uslova zavisi koliko će ĉovek biti

izloţen nezgodama i ugroţen.

To će se odraziti prvenstveno na njegovo zdravstveno stanje, a

samim tim i na radne rezultate.

KARAKTERISTIĈNI UTICAJNI FAKTORI U RADNOJ OKOLINI

Prvu grupu takvih faktora saĉinjavaju fiziĉki faktori radne, i u izvesnom

smislu, ţivotne sredine. Tu spadaju:

vazduh i mikroklima (temperatura, vlaţnost, strujanje vazduha),

osvetljenje,

buka i vibracije i

zraĉenja.

U drugu grupu se svrstavaju faktori koji proizilaze iz rada mašina,

korišćenja alata i dejstva elektriĉne struje.

POSLEDICE DEJSTVA UTICAJNIH FAKTORA NA ZAPOSLENOG

Trenutno ili trajno delovanje navedenih uticajnih faktora, zavisno od niza

okolnosti meĊu koje prvenstveno treba ubrojati:

jaĉinu dejstva,

otpornost organizma i

zaštitne mere,

uslovljava štetne posledice na ĉoveka.

Najrasprostranjenije posledice su:

povrede i nesreće na radu i

profesionalne bolesti.

Povrede i nesreće na radu

Povrede i nesreće na radu nastaju kada su ili ĉovek ili sredstvo u

datim uslovima korišćenja trajno ili trenutno meĊusobno

neprilagoĊeni.

POVREDE I NESREĆE NA RADU

Povreda na radu je svaki oblik oštećenja tela i zdravlja radnika

nastao tokom obavljanja radnog zadatka. šire shvaćeno, to su i

oštećenja nastala dok se izvršava taj zadatak, na putu za posao i

sa posla, kao i za vreme sluţbenog putovanja. Štetne posledice

povreĊivanja na radu su velike. Više ili manje trajna telesna i

zdravstvena oštećenja su neposredna posledica za ĉoveka kao

jedinku.

Smanjena radna sposobnost i odsustvovanje sa posla odraţavaju

se kako na pojedinca, tako i na preduzećea a indirektno i na

zajednicu u celini.

Zbog toga je veoma znaĉajna borba protiv povreĊivanja na radu.

Najefikasniji put borbe protiv povreĊivanja je otklanjanje uzroka

povreda na radu.

Smrt ili teško doţivotno oštećenje organizma ĉoveka, spadaju

takoĊe u kategoriju nesreća na radu.

PROFESIONALNE BOLESTI

Profesionalnom bolešću se smatra bolest za koju se dokaţe da je posledica

delovanja štetnosti u procesu rada ili u radnoj okolini, odnosno bolest za koju je

poznato da moţe biti posledica delovanja štetnosti koja su u vezi sa procesom

rada ili radnom okolinom,a intenzitet štetnosti i duţina trajanja izloţenosti toj

štetnosti je u granicama za koju je poznato da uzrokuje oštećenje

zdravlja.Pojedini poslovi se obavljaju u teškim uslovima opasnim po zdravlje

ĉoveka.

U radnom prostoru nastaju otrovni gasovi ili prašina koji uslovljavaju trajna

oštećenja ĉovekovog organizma. Na primer, rad u livnicama metala obavezuje

radnike da provode vreme u prostorijama gde se u većoj ili manjoj meri stvara

silicijumska prašina. Dugotrajnije udisanje vazduha zagaĊenog silicijumskom

prašinom uzrokuje oštećenje, odnosno oboljenje disajnih organa, prvenstveno

pluća. Radnik dobija bolest silikozu.

U profesionalne bolesti ubrajaju se pored silikoze, i tzv. kseonska bolest koja se

javlja kod radnika u kseonima (specijalne komore za rad pod vodom), kao i

trovanja izvesnim otrovima koji su sastavni deo odreĊenih hemijskih procesa u

industriji.

MeĊutim, ima poslova ĉije obavljanje takoĊe oštećuje ĉovekov organizam.

Zavisno od otpornosti, ĉvrstine i drugih svojstava organizma (kao i uslova ţivota)

do trajnih oboljenja moţe, ali i ne mora da doĊe. Primer, pekarski radnici zbog

udisanja sitnih ĉestica brašna dobijaju astmu (oboljenje disajnih organa praćeno

oteţanim disanjem). U širu grupu profesionalnih bolesti spadaju: reumatiĉna

oboljenja, bronhitis, alergije, oboljenja kiĉme, proširene vene i tome sliĉno.

VAZDUH

Vazduh je neophodan uslov za ţivot i rad ĉoveka.

Do nepovoljnog sastava i štetnog dejstva vazduha dolazi tek kada se u

vazduhu naĊe nedozvoljena koliĉina raznih opasnih gasova i otrovnih

materija, kao što je: ugljendioksid, ugljenmonoksid i drugi štetni gasovi i

strane materije.

Razni štetni elementi u vazduhu radne prostorije negativno utiĉu

direktno na radnika, izazivajući izvesna hroniĉna oboljenja, malaksalost,

zamor i opšte pogoršanje zdravlja radnika. Sve to dalje utiĉe na

smanjenje radnih sposobnosti i radnog efekta, odnosno na smanjenje

produktivnosti rada.

Prisustvo nedozvoljenog procenta štetnih gasova i otrovnih materija u

vazduhu navodi na potrebu preduzimanja raznih organizacionih mera, u

cilju obezbeĊenja normalnog sastava vazduha. U nekim prostorijama

provetravanje i dovoĊenje sveţeg vazduha moţe se obezbediti i

prirodnim putem - otvaranjem vrata i prozora. U radionicama gde to

predstavlja ozbiljniji problem (usled karakteristika tehnološkog procesa,

ili kada su prostorije ispod površine zemlje) koriste se razni mehaniĉki

ureĊaji za promenu vazduha i direktnu zaštitu radnika (ventilatori,

respiratori i sl.).

VAZDUH

Izbor mehaniĉkih sredstava za veštaĉku promenu vazduha zavisi

od koncentracije štetnih sastojaka u vazduhu i od terenskih

uslova. Cilj je obezbediti dovoljno sveţeg vazduha u odnosu na

jednog radnika.

Smatra se da je za jednog radnika dovoljno 7 do 10 kubnih

metara vazduha, s tim da se u toku svakog ĉasa promeni 20

kubnih metara vazduha. Izuzetno je potrebno intenzivnije

provetravanje, naroĉito kada je u pitanju veći procenat vlage u

radnoj prostoriji.

Najrasprostranjenije liĉno zaštitno sredstvo koje se koristi je

respirator ili maska. Respirator se primenjuje u sluĉajevima kada

je dovoljno zaštititi nos i usta kroz koje ulazi zagaĊeni vazduh, a

maska kad postoje štetni uticaji na oĉi, kao na primer u sluĉaju

radnih prostora zagaĊenih prašinom.

MIKROKLIMA

Pod mikroklimom radne sredine podrazumeva se:

temperatura vazduha,vlaţnost vazduha i strujanje vazduha.

Optimalna temperatura radne sredine je ona koja najviše odgovara

fiziološkim potrebama radnika, odnosno, koja najmanje odstupa od

temperature ljudskog organizma.

Ako je spoljna temperatura niţa od temperature tela, organizam gubi

više toplote i pojaĉava proizvodnju toplote da bi se razlika

nadoknadila. Ukoliko se to ne ostvari dolazi do drhtavice u mišićima.

Kada je temperatura sredine veća, suvišne koliĉine toplote organizma

trošiće se putem isparavanja i znojenja. Cilj primene organizacionih

mera - usklaĊivanje temperature radne sredine sa temperaturom tela i

to su:

-Izdvajanje izvora toplotnih zraĉenja, odavanja vlage i strujanja

vazduha kao najefikasnije zaštitne mere je postavljanje izvora štetnog

dejstva u potpuno zasebnu prostoriju, primer, peć za ţarenje odvojiti

posebnim zidom, a pristup otvoru zaštititi hladnom strujom vazduha,

MIKROKLIMA

-Normalizovanje uslova uz pomoć posebnog klima-ureĊaja koji odrţava

ţeljenu normalnu temparaturu, vlaţnost i brzinu strujanja vazduha.

Jedan od takvih ureĊaja za pojedinaĉne prostorije ugraĊuje se na

prozor ili zid,

-Liĉna zaštitna sredstva, u koje spadaju azbestna odela u sluĉaju

visokih temperatura radne prostorije, kao i topla odela, bunde, u

sluĉajevima rada na niskim temperaturama i

-odgovarajuće visokokaloriĉne materije za niske temperature i razna

bezalkoholna pića ili obiĉna voda, u uslovima visokih temperatura.

VLAŢNOST VAZDUHA

Nepovoljni stepen vlaţnosti stvara uslove za poremećaje u organizmu i

mogućnost za lakša oboljenja radnika. Na primer, visoki stepen

vlaţnosti, uz povišenu temperaturu, oteţava znojenje i spreĉava proces

oslobaĊanja suvišne toplote i hlaĊenja tela, a veća vlaţnost, uz sniţenu

temperaturu, smanjuje otpornost organizma i dovodi do raznih oboljenja

(nazeb, grip, reumatiĉna oboljenja i oboljenja od astme, naroĉito u

tekstilnoj industriji). Nedovoljno vlage u vazduhu je takoĊe štetno za

normalan rad ljudskog organizma.

Sem direktnog uticaja na zdravlje i fiziĉku kondiciju radnika, dejstvo

vlage odraţava se i na efekat u radu. Gubici usled bolesti i smanjenje

radne sposobnosti, dovode do odgovarajućeg sniţenja produktivnosti

rada.

Na osnovu prouĉavanja utvrĊeno je da ĉoveĉijem organizmu najviše

odgovara 70% relativne vlaţnosti vazduha u prostoru u kome ţivi i radi.

Izmena vazduha u prostoru gde ĉovek boravi je bitna da bi se ĉovek

osveţio, dostigao normalan sastav i vlaţnost, i da bi se smanjila

koncentracija štetnih materija.

OSVETLJENJE

U cilju obezbeĊenja povoljnog osvetljenja treba obratiti paţnju

na:jaĉinu,konstantnost i ujednaĉenost svetla.

Jaĉina svetla u radnim prostorijama zavisi od vrste delatnosti i prirode

posla na pojedinim radnim mestima. Jedinica za merenje jaĉine svetla

je luks, a potrebno osvetljenje kreće se izmeĊu 10 i 2000 luksa:

za poslove bez posebnih zahteva u pogledu preciznosti 50 - 100 luksa,

za poslove u radionicama i kancelarijama sa srednjim zahtevima u

pogledu preciznosti 100 - 300 luksa,

za obavljanje preciznih i vrlo preciznih poslova 300 - 2000 luksa.

Jaĉina svetla mora biti konstantna.

Ukoliko se uoĉene teškoće i problemi vezani za osvetljenje ne mogu

razrešiti izborom pogodnog svetlosnog izvora, treba primeniti posebne

zaštitne mere.

BUKA I VIBRACIJE

Uticaj buke odraţava se: na zdravstveno stanje radnika i na radnu

sposobnost i produktivnost rada.Dejstvo buke na radnika zavisi od

intenziteta buke i od osetljivosti radnika. Posebno negativno utiĉu jaki

zvuci visoke frekvencije, koji se iznenada javljaju. Buka dovodi do

oštećenja ĉula sluha, a dugotrajna izloţenost dejstvu buke jaĉeg

intenziteta izaziva i potpunu gluvoću. Profesionalna gluvoća javlja se u

fabriĉkim halama bez odgovaraju}ih zaštitnih mera i sredstava.

Posledice buke su još izraţenije u odnosu na psihološko stanje i nervni

sistem radnika.

Jedinica za merenje intenziteta buke je decibel (dB). Prema podacima ISO

sporazumevanje meĊu ljudima je još moguće pri buci od 50 - 60dB, a pri

frekvenciji od 1000Hz na rastojanju od 1-2 metra, što je i prema našim

propisima isto, ali su data manja rastojanja za veći nivo buke ( na primer

0,4m pri 70dB).

Negativni efekti buke naroĉito su izraţeni u mašinogradnji i u pojedinim

preduzećima tekstilne industrije. Na primer, pri buci od 90dB posle tri

meseca produktivnost rada opada za 10%, a posle godinu dana rada u

takvim uslovima za 15%, a posle pet godina za 20%.

ZRAĈENJE

Dele se prema talasnim duţinama na: infracrvena zraĉenja,

ultraljubiĉasta zraĉenja i jonizujuća zraĉenja (rendgenska i gama

zraĉenja).

Zaposleni je izloţen zraĉenju na RM:rad na poslovima

zavarivanja,rukovanje rentgen aparatima u zdravstvu, kontrola

materijala i rad sa ureĊajima gde su ugraĊeni aktivni izotopi.

Mere za zaštitu su: potpuna izolacija izvora zraĉenja u zasebnu

prostoriju ĉiji su zidovi od materijala odgovarajuće debljine, koji

potpuno onemogućuju prodor jonizujućeg zraĉenja,mehanizacija i

automatizacija radova u zoni zraĉenja, kako bi se izbeglo prisustvo

ĉoveka (mehaniĉke ruke u kombinaciji sa zaštitnim ekranom) i

korišćenje liĉnih zaštitnih sredstava, kao što su olovne kecelje, zaštitne

rukavice, specijalna odela, posebni štitnici sa zatamnjenim staklima

(zaštita od infracrvenih i ultraljubiĉastih zraĉenja).Dodatne

mere:skraćeno radno vreme u toku radnog dana, kako bi se umanjila

opasnost od prijema veće koliĉine zraĉenja,dodatni broj dana u okviru

godišnjeg odmora u cilju uspešnije regeneracije organizma i

beneficirani radni staţ za penziju, ĉime se predupreĊuju posledice na

dugoroĉnoj osnovi.

PRAVA I OBAVEZE POSLODAVACA I ZAPOSLENIH U VEZI SA

ZAŠTITOM NA RADU

Prava i duţnosti poslodavca i zaposlenih u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu odreĊena su Zakonom o bezbednosti i

zdravlja(Sluţbeni glasnik RS.br 101/2005 ),donet je na osnovu ĉlana.72

stav 1,taĉka 4 Ustava Repblike Srbije.

Na osnovu, i u okviru opštih zajedniĉkih odredaba i rešenja u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, svako preduzeće propisuje obezbeĊenje

i unapreĊuje bezbednosti i zdravlja na radu. U ovim aktima se bliţe

odreĊuje bezbednost na radu za svako radno mesto koje je izloţeno

utvrĊenim štetnim uticajima. Razvijenija preduzeća donose posebna

akta o zaštiti na radu.

U okviru bezbednosti i zdravlja na radu menadţeri snose odgovornost

za sprovoĊenje zaštitnih mera. Pored toga, oni su duţni da spreĉe

upotrebu neispravnog oruĊa za rad, odnosno neispravnog sredstva za

bezbednost i zdravlje na radu.

U ostvarenju ove svoje uloge, menadţeri se oslanjaju i tesno saraĊuju

sa struĉnom sluţbom za bezbednost i zdravlje na radu.

Treba istaći, na njima leţi teret odgovornosti za sprovoĊenje mera za

bezbednost i zdravlje na radu.

ULOGA INSPEKCIJE RADA SprovoĊenje mera bezbednosti i zdravlja na radu nailazi na mnoge

prepreke.

U tom cilju organizuje se Inspekcija rada u okviru Ministarstva

rada,zapošljavanja i socijalne politike.

Osnovna uloga Inspekcije rada sastoji se:

Stalnom nadzoru primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,

Pruţanju pomoći u otklanjanju slabosti u primeni propisa zaštitnih mera i

Izricanju kazni za nesprovoĊenje propisanih zaštitnih mera.

Inspektori vrše neposredni uvid u stanje i obavezno pregledaju svako

preduzeće.

Znaĉi Inspekcija rada zaduţena da pomogne i ukaţe preduzećima na

sprovoĊenje zaštitnih mera,ali i da koristi zakonska ovlašćenja prinude

ukoliko na drugaĉiji naĉin nije moguće sprovesti bezbednost i zdravlje

na radu.

PLANIRANJE

Funkcija planiranja je pogled u budućnost i pripremanje za buduće

dogaĊaje.

Postoje dva osnovna kriterijuma koja se koriste pri klasifikaciji

planova:vremenski period, i nivo planiranja.

Ukoliko koristimo prvi kriterijum (vremenski period), sve planove

moţemo razvrstati na:

dugoroĉne planove, koji se rade za vremenski period duţi od 5

godina,srednjeroĉne planove, rade se za period do 5 godina, i

kratkoroĉne planove, rade se za period do jedne godine.

Klasifikacija planova na nivou planiranja je na:

strategijske planove, gde se akcenat stavlja na kljuĉne odluke kojima

se obezbeĊuje harmonija izmeĊu sadašnjih i budućih aktivnosti

preduzeća, planove razvoja, kojima se definiše naĉin funkcionisanja

preduze}a u odnosu na zadovoljenje osnovnih ekonomskih principa

poslovanja (produktivnost, ekonomiĉnost i rentabilnost) u

kratkoroĉnom i dugoroĉnom vremenskom periodu, i operativne

planove, gde se plan razvoja konkretizuje u odreĊene

aktivnostiOptimalno postavljen operativni plan treba da sadrţi obe

komponente (vreme i nivo planiranja) i da prilagodi proizvodnju samoj

traţnji.

DUGOROĈNI PLAN

Dugoroĉno planiranje na nivou preduzeća obuhvata sledeće vrste

planova:

plan proizvodnje,

plan realizacije,

plan razvoja proizvoda,

plan kadrova,

plan investicija, i

plan troškova i ekonomskih rezultata.

Plan proizvodnje

Plan proizvodnje preduzeća predstavlja vrednosni i fiziĉki izraz planirane

proizvodnje preduzeća za duţi niz godina.

On se sastavlja saglasno sa programom proizvodnje, predviĊenim

potrebama trţišta, a odreĊen je obimom (veliĉinom) i strukturom

(asortimanom) proizvoda.

DUGOROĈNI PLAN

Plan realizacije

Na osnovu plana proizvodnje i predviĊanja o uslovima plasmana

proizvoda na trţi{tu, izraĊuje se plan realizacije, koji obuhvata dinamiĉki

razraĊen i specificiran priliv finansijskih sredstava koji se oĉekuje kroz

prodaju odgovarajućih koliĉina proizvoda.

Plan razvoja proizvoda obuhvata: osvajanje novih proizvoda, i

usavršavanje već osvojenih proizvoda. Da bi se plan uspešno ostvario

potrebno je isplanirati:istraţivaĉko razvojni rad, projektovanje,izradu

radioniĉke dokumentacije,razradu tehnologije,razradu dokumentacije za

alate i njihovu izradu, i sl.

Plan kadrova obuhvata: predviĊanje potreba, i planiranje naĉina

obezbeĊenja utvrĊenih potreba u kadrovima.

Plan investicija zavisi od: obima proizvodnje,potreba

trţišta,proizvodnih mogućnosti preduzeća, razvoja novih proizvoda,

iuvoĊenje nove i usavršavanje postojeće tehnologije.

Dugoroĉan plan investicija obuhvata:plan poslova, i

plan finansijskih sredstava. Plan troškova i ekonomskih rezultata

Izraĉunati profit po godinama daće grubu orijentaciju o oĉekivanom

ekonomskom rezultatu, koji moţe potvrditi ili podstaći na preispitivanje

usvojene planirane elemente.

GODIŠNJI PLAN Godišnji plan (osnovni plan) se donosi za period od godinu dana i

obuhvata komponentne i operativne planove.

Rade se planovi:radne snage, po zanimanju i

kvalifikaciji,materijala,korišćenja kapaciteta,odrţavanja

mašina,kooperacije,troškova, i novĉanih sredstava (finansijski plan).

Plan radne snageproizvodni program,normativi radne snage,

raspoloţivi fond radnog vremena po izvršiocu, i ostala dokumentacija u

vezi sa organizacijom i sistematizacijom radnih mesta.

Ukupan fond dana po jednom radniku se izraĉunava po sledećem obrazcu:

F=(365-113- t go)ηg (dana po jednom izvršiocu/god)

365 - broj dana u godini,113 - broj neradnih dana u godini (subota i nedelja,

104 dana i drţavni i verski praznici, 9 dana).tgo- proseĉno trajanje

godišnjih odmora po izvršiocu, podatak dobijen od kadrovske sluţbe, ηgo-

koeficijent smanjenja broja radnih dana zbog raznih gubitaka (bolovanje,

zakašnjenje, obavljanje privatnih poslova, neplaćeno odsustvo i sl.)

GODIŠNJI PLAN Plan materijala

Za izradu plana koristi se:proizvodni program,

normativi materijala po proizvodima, i specifikacija materijala.

Plan korišćenja kapaciteta

Kapacitet je potencijalna veliĉina koja izraţava sposobnost ili

mogućnost da se nešto uradi, na primer koliĉina proizvoda koju neka

mašina ili proizvodna organizaciona jedinica moţe proizvesti ili obraditi

u odreĊenom vremenu.

Postoje tehniĉki (projektovani kapacitet shodno tehniĉkim

karakteristikama), eksploatacioni (projektovani kapacitet shodno

eksploatacionim i organizacionim uslovima) i ostvareni kapacitet.

Plan odrţavanja mašina

Za izradu plana odrţavanja mašina koristi se:

proizvodni program, evidencije o stanju mašina, i

postojeći normativi za odgovarajuće vrste poslova.

Plan kooperacije

Definisanje proizvodnog programa pretpostavlja saradnju sa drugim

preduzećima. Zadaci proistekli iz ove saradnje posebno su specificirani

i ĉine komponentni plan kooperacije.

GODIŠNJI PLAN

Plan troškova

U strukturu troškova spadaju:materijal,energija i fluid,

amortizacija,kamate na obrtna sredstva,kamate na osnovna sredstva, i

ostali troškovi.

Finansijski plan (plan novĉanih sredstava)

Finansijski plan sadrţi:

Plan obrtnih novĉanih sredstava, koji obuhvata predviĊanje potrebnih

novĉanih sredstava. Sa što manje obrtnih novĉanih sredstava ostvariti

proizvodni program.

Plan prodaje proizvoda, predviĊa dinamiku priliva novĉanih sredstava

na bazi prodaje.

Plan raspodele dobiti sadrţi predviĊanje u pogledu novĉanih sredstava

za potrebe: plata, formiranja fondova preduzeća i podmirenje obaveza

prema drţavi.

Nedostatak kod ovih planova je što su bazirani na vremenskoj podeli i

ne daju dovoljno jasnu sliku zavisnosti izmeĊu pojedinih planova, kao

što je veoma teško mnoge aktivnosti uklopiti u odreĊene vremenske

intervale.

RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA

Preduzeće kao deo poslovnog sistema bilo kojeg radnog sadrţaja

predstavlja osnovnu ćeliju, podsistem privrede neke zemlje kao sistema.

Kompletna aktivnost unutar preduzeća usmerena je na proizvod, i on

preuzima centralnu ulogu unutar preduzeća i u odnosu na okruţenje.

Osobine proizvoda opredeljuju tehnologiju (kontinuirana,

diskontinuirana), što uslovljava radikalne razlike u opremi, strukturi

radne snage i funkcionisanju organizacije proizvodnje.

Proizvod je sve ono što se moţe ponuditi trţištu da bi izazvalo paţnju,

nabavku, upotrebu ili potrošnju, prvenstveno zadovoljavajući potrebe

kupaca po kvalitetu, ceni i roku isporuke, odnosno vremenu. To

podrazumeva fiziĉke predmete, usluge, distribuciju, organizaciju i ideje.

U okviru preduzeća dugoroĉni i kratkoroĉni proizvodni program definiše

zadatke. Usvojena struktura asortimana proizvoda i odgovarajuće

koliĉine u najvećoj meri predodreĊuju zadatke i pojedinih

organizacionih jedinica u okviru realizacije prihva}enih programa.

RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA

Dinamiĉan karakter navedenih determinanti tokom vremena, kao i

prisutna uzajamna uslovljenost, uzrokuju izuzetno sloţen proces u kome

se raĊa, proizvodi, inovira, prodaje i odumire proizvod.

U I fazi - idejna razrada i razvoj novog proizvoda - dolaze do izraţaja

kreativni potencijali preduzeća sa osnovnim ciljem da se doĊe do rešenja

koje na optimalan naĉin usaglašava potrebe korisnika i poslovne,

tehniĉko-tehnološke i proizvodne mogućnosti datog preduzeća.

U II fazi - uvoĊenje proizvoda - razvijen proizvod se suoĉava sa

korisnicima jer putem prodaje dospeva u eksploataciju.

U III fazi - rast - obim proizvodnje pokazuje izraziti porast, što ima za

posledicu i prihod od prodaje ĉime se manifestuje prihvatanje proizvoda

od strane novih korisnika.

U IV fazi - zasićenje - dati proizvod dostiţe kulminaciju prihvatanja od

strane korisnika bez tendencija daljeg rasta.

U V fazi - odumiranje - proizvod biva postepeno potisnut pojavom novih

kvalitetnijih proizvoda ili usled postupnog stagniranja potreba korisnika,

a što se izraţava padom prihoda i konaĉno, prestankom proizvodnje date

varijante proizvoda.

Sl. 9

RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA

Relativno je usamljen sluĉaj da proizvod proţivi svoj vek u poĉetnoj

varijanti.

OSNOVNI PRINCIPI I ZADACI RAZVOJA PROIZVODA

(1) princip svestranosti - svestrano posmatranje proizvoda sa stanovišta

svih faza ţivotnog veka, (2) princip celovitosti - tretiranje proizvoda i

procesa razvoja proizvoda kao sistema - celine (nešto je onoliko dobro,

koliko je dobar njegov najslabiji deo), (3) princip metodiĉnosti - postupak

razvoja proizvoda zasnivati na nauĉnim osnovama, a ne prvenstveno na

liĉnom, pojedinaĉnom ili grupnom iskustvu, (4) princip neophodnog

minimuma - (a) potrebnu funkciju proizvoda ostvariti uz minimalnu

sloţenost proizvoda, (b) minimalno trošenje raspoloţivih resursa

(sirovinski, energetski, informatiĉki, finansijski, ljudski) pri razvoju i

proizvodnji proizvoda, kao i u procesu funkcionisanja i upotrebe

proizvoda i (c) minimalne ekološke implikacije (zagaĊenje okoline) pri

korišćenju proizvoda, (5) princip identiteta - prepoznatljiv i prihvatljiv

imidţ proizvoda i same kompanije, (6) princip konkurentnosti - po

kvalitetu, po ceni i po rokovima isporuke, (7) princip modularnosti

(grupnosti) - primena grupnog prilaza znaĉi: (a) sa manje polaznih

materijala i delova iz kooperacije proizvesti širu lepezu gotovih

proizvoda, (b) manja angaţovana sredstva za odvijanje proizvodnje i niţi

tro{kovi proizvodnje i (c) više znanja uloţenog u razvoj, pripremu i

proizvodnju proizvoda.

PROCES RAZVOJA PROIZVODA Na osnovu znaĉaja razvoja proizvoda za trţišni i sveobuhvatni poslovni

uspeh kompanije se mogu definisati osnovni zadaci razvoja proizvoda:

(1) uvoĊenje novih proizvoda i usluga u proizvodni program, kojima će

kompanija na trţištu ostvariti konkurentsku prednost, boljim

zadovoljavanjem potreba i ţelja plateţno sposobnih kupaca i/ili

rentabilnijom proizvodnjom, (2) usavršavanje postojećih proizvoda i

usluga u cilju njihovog usklaĊivanja sa zahtevima kupaca, sa zahtevima

trţišta, sa novim nauĉno-tehnološkim dostignućima i sa tehnološkim i

proizvodnim mogućnostima kompanije i (3) eliminisanje zastarelih

proizvoda i usluga, koji su izgubili kupce ili više nisu, u postojećim

proizvodnim mogućnostima kompanije, rentabilni za proizvodnju.

Osnovne faze razvoja proizvoda su

1. prikupljanje,2. selekcija i izbor ideja sa postavljanjem zadataka razvoja

proizvoda,3.konstrukcija proizvoda,4. tehnološko i proizvodno osvajanje

proizvoda (izrada tehnoloških procesa, konstrukcija i izrada alata,

naprava i pribora),5.ispitivanje uzoraka (modela, prototipova, proizvoda

nulte i probne serije) i6. lansiranje i promocija proizvoda.

PROCES RAZVOJA PROIZVODA

MERE U PRAĆENJU,PLANIRANJU I USAVRŠAVANJU

PROIZVODA

(a) mora tradicionalna proizvodna orjentacija naših kompanija

supstituisati trţi{nom, marketinškom orjentacijom, (b) razvoj proizvoda

nije samo briga konstruktora, nego isto tako tehnologa,

komercijaliste…, odnosno u realizaciji procesa razvoja moraju se

ukljuĉiti sve relevantne poslovne funkcije, (c) upotrebljive ideje ne

”padaju s neba”, nego su rezultat sistematiĉnog, strpljivog i upornog

profesionalnog rada tima struĉnjaka, (d) postavljanje zadataka mora

imati za rezultat specificiranje uslova kvaliteta proizvoda (zahteva na

proizvod, ali ne samo sa stanovišta korisnika, nego i tehnologije i

organizacije izrade, trţišta, socijalne i kulturne okoline, projekciju

troškova i rokova razvoja po osnovnim fazama, (e) priprema proizvodnje

mora biti ukljuĉena od postavljanja zadatka u proces razvoja, a ne tek

nakon verifikacije prototipa (priprema i izrada prototipa u sluĉaju

serijskih proizvoda treba da se tretira bar kao priprema i proizvodnja

pojedinaĉnog proizvoda) itd.

KONCEPT ORGANIZACIJE RAZVOJA PROIZVODA (a) konstruktori najĉešće sami sebi zadaju zadatke, (b) korišćenje

postijećih rešenja zavisi od liĉnog afiniteta konstruktora, nije rezultat

sistema rada, (c) priprema proizvodnje deluje na razvoj proizvoda ”post

festum”, (d) servisne informacije se ne dobijaju pravovremeno, niti su

sistematizovane, (e) razvoj proizvoda je relativno izolovan sistem za

proizvodnju podataka, (f) razvoj proizvoda se tretira kao mesto tro{ka,

(g) ostvarenje planova razvoja je vrlo teško i izuzetak je.

UPROŠĆAVANJE PROIZVODA

Uprošćavanje proizvoda i njegovih delova treba usresrediti na sledeće

sluĉajeve:

zameniti sloţene sklopove ili delove sa drugim prostijim, uz obezbeĊenje

zahtevane funkcije

za obavljanje iste funkcije koristiti po mogućstvu manji broj jednostavnih

delova,

sloţena i komplikovana konstruktivna rešenja pojednostaviti sa

stanovišta fabrikacije,

zameniti ili izmeniti delove koji se teţe nabavljaju,

skupe materijale zameniti jeftinijim, i sl.

Da bi rešili postavljene probleme treba:

prouĉiti proizvod kao celinu,

razbiti proizvode na sastavne delove (podsklop, sklop) i

sklopiti celinu od izmenjenih delova, da zadovolji funkcionalnost i

kvalitit.

STANDARDIZACIJA

”Standardizacija je sporazumno ili zakonsko utvrĊivanje normi i uslova

koje mora da zadovolji odreĊeno rešenje u privredi i van nje”.

Sa stanovi{ta prouĉavanja proizvoda standardizacija, pod kojom se

podrazumeva tipizacija, unifikacija i uopšte bilo kakva normalizacija, se

obavlja paralelno sa uprošćavanjem, pri ĉemu se uzajamno

upotpunjavaju ostvarujući racionalnije rešenje proizvoda.

SprovoĊenje standardizacije u odnosu na jedan proizvod ili više

proizvoda treba kanalisati u dva smera:

standardizovanje oblika i

standardizovanje materijala, postupaka izrade, kontrole i drugog.

BRZ RAZVOJ PROIZVODA (RPD)

Osnovni ciljevi ovog pristupa su:

Skraćenje vremena komercijalizacije novog proizvoda, od prve ideje do

lansiranja na trţište,

Razvoj inovativnih proizvoda uz poštovanje vremena, troškova,

kvaliteta i okruţenja, i povećanje kvaliteta rada u smislu principa

kompleksnosti.

Integralni sistem brze izrade prototipa koji je razvijen na Temasek

Politehnici u Singapuru, pruţa mogućnost da se izrada prototipa novog

proizvoda sprovede integralno sa odgovarajućim proraĉunima za

mehaniĉke delove i elektronske komponente, te da se kao celina

podvrgne ispitivanju.

Optimalno uklapanje svih potrebnih aktivnosti, znaĉajno skraćenih

korišćenjem metoda i tehnika brzog razvoja i kompjuterske podrške, uz

punu sinhronizaciju i simultano obavljanje, postiţe se primenom

Tehnike mreţnog planiranja. Na taj naĉin, vreme potrebno za izlazak na

trţište se znaĉajno skraćuje u fazi razvoja novog proizvoda.

ISTRAŢIVANJE I RAZVOJ Osnovni cilj istraţivanja je:

sticanje novih znanja iz oblasti baziĉnih nauĉnih disciplina koja se

odnose na delatnosti preduzeća,

pronalaţenje novih i rentabilnijih sirovina i materijala,

usavršavanje postojećih proizvoda,razvoj novih proizvoda i

usluga,unapreĊenje proizvodnog procesa (postupaka i metoda, mašina i

ureĊaja), ispitivanje novih mogućnosti upotrebe proizvoda i razvoja

novih trţišta,poboljšanje kontrole kvaliteta,

usavršavanje postojećih i iznalaţenje novih metoda istraţivanja.

Polazeći od osnovnih ciljeva, istraţivanja mogu biti fundamentalna i

primenjena. Nastavak primenjenih predstavljaju razvojna istraţivanja,

ĉiji se rezultati koriste u praktiĉnom sprovoĊenju mera za usavršavanje

proizvodnje i tehnoloških metoda. Svrha fundamentalnih (baziĉnih)

istraţivanja jeste sticanje novih znanja opšteg karaktera u odreĊenoj

oblasti. Primenjena istraţivanja su neposredno vezana za poslovanje,

odnosno za obezbeĊenje znanja koja će doprineti unapreĊenju

proizvodnog procesa i dobijanju novih proizvoda.

TEHNOLOŠKE INOVACIJE

Rutinska tehnološka poboljšanja, to jest neznatne tehnološke promene

za ĉije projektovanje, konstruisanje i realizacija nije potreban dopunski

istraţivaĉko-razvojni rad.

Znaĉajna tehnološka unapreĊenja, kojima se unose bitnije promene u

postojeću tehnologiju. Za njihovu realizaciju dovoljna su postojeća

teoretska znanja, ali je za rešavanje tehniĉkih detalja potreban razvojni

ciklus.

Radikalne tehnološke promene, ĉije ostvarenje zahteva dodatna nauĉna

znanja, to jest primenjena, a eventualno i baziĉna istraţivanja i razvojni

rad.

Dalekoseţni i baziĉni istraţivaĉki projekti, pri ĉemu su konaĉna rešenja i

rezultati nepoznati. Takvi projekti zahtevaju širi obim fundamentalnih i

primenjenih istraţivanja. U sluĉaju uspeha imaju šire tehnološke i

ekonomske implikacije (na primer: atomska energija,

kompjuteri,mobilna telefonija itd.).

ZADACI RAZVOJA

Na osnovu rezultata primenjenih istraţivanja podrazumevaju se

praktiĉne mere u cilju usavršavanja ili uvoĊenja novih proizvoda.

Steĉena nauĉna saznanja koriste se za unapreĊenje postojeće

proizvodnje, odnosno za izradu prototipa proizvoda, za pripremu nove

proizvodnje i stvaranje Pilot fabrika. Ako je u pitanju novi proizvod

izraĊuje se prototip i to u sistemu izdvojene proizvodnje, a ne u

postojećim ”redovnim” pogonima. Za serijsku i masovnu proizvodnju,

pored izrade prototipa, normalno je da se nova proizvodnja i putem

probne serije proveri - u tehniĉkom i ekonomskom smislu. Najpre se

proveravaju tehniĉke karakteristike i tehnološki postupak, a zatim

norme i normativi, kao neophodni elementi za utvrĊivanje troškova

proizvodnje.

Posle provere u Pilot-fabrici i izvršenih eventualnih korekcija, pristupa

se pripremi za redovnu proizvodnju, koja obuhvata pripremu osnovnih

faktora proizvodnje i prodaje. Redovna proizvodnja poĉinje tek kada

proizvodni sektor dobije kompletnu tehniĉku dokumentaciju od

istraţvaĉko-razvojne organizacione jedinice.

ORGANIZACIJA ISTRAŢIVANJA I RAZVOJA

Kao samostalna organizaciona jedinica moţe imati razne organizacione

delove u skladu sa specifiĉnim zahtevima konkretnog preduzeća.

To mogu biti, kao primer, sledeće jedinice:

odeljenje istraţivanja,

odeljenje za projektovanje i konstruisanje,prototip,

laboratorija, odeljenje kooperacije, dokumentacija i dr.

Delatnost istraţivaĉko - razvojne organizacione jedinice obuhvata:

istraţivanje,projektovanje i proraĉun proizvoda,

konstruisanje sklopova i delova,

izradu, umnoţavanje i odrţavanje tehniĉke dokumentacije,

sprovoĊenje izmena u tehniĉkoj dokumentaciji i

kontrolu tehniĉke dokumentacije.

ORGANIZACIJA ISTRAŽIVAČKO - RAZVOJNE ORGANIZACIONE

JEDINICE

SASTAVNICA

Sastavnica se izraĊuje na osnovu projektno-konstrukcijskih rešenja za

proizvod i sadrţi:

nazive svih delova koji ĉine proizvod, razvrstani po sklopovima,

podsklopovima,

oznaku crteţa i šifru koja omogućava identifikaciju svakog dela,

podsklopa i sklopa, koliĉinu u odgovarajućoj celini,specifikaciju

materijala,osnovne dimenzije, odnosno karakteristike dela,

koliĉinu potrebnog materijala i druge podatke u skladu sa specifiĉnim

svojstvima proizvoda.

Sastavnica omogućava uvid u strukturu celine proizvoda, hijerarhijski

poredak sklopova, podsklopova i delova. Kao popis, rekapitulativni prikaz

svih sastavnih delova, predstavlja podlogu za:izraĉunavanje potrebnih

koliĉina gotovih delova i reprodukcionog materijala i planiranje montaţe.

KOOPERACIJA

Kooperacija u industrijskoj proizvodnji predstavlja poseban vid saradnje

koji se zasniva na podeli poslova pri proizvodnji nekog ili nekih

odreĊenih proizvoda. Kooperacija se moţe javiti u okviru jednog

preduzeća ili u okviru razliĉitih preduzeća. Odnosi izmeĊu kooperanata

se mogu temeljiti na uzajamnim interesima. Osnovne prednosti

kooperacije su: bolje korišćenje kapaciteta,poboljšanje kvaliteta

proizvoda,lakše i brţe obezbeĊenje kadrova, uz osetno povećanje

produktivnosti,osetno povećanje racionalnosti proizvodnje, odnosno

sniţenje proizvodnih troškova itd.

Za uspešnu kooperaciju postavljaju se sledeći osnovni zahtevi:

precizno regulisanje odnosa izmeĊu kooperanata, koji se moraju

temeljiti na zajedniĉkom interesu,temeljno poznavanje trţišta

(mogućnost plasmana gotovih proizvoda, mogućnost snabdevanja i

sl.),detaljno preciziranje tehnologije rada i pravilan izbor kooperanata u

smislu proizvodnog potencijala i drugih mogu}nosti.

RADNO MESTO Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokruţena celina u

okviru koje se odvija jedan taĉno odreĊen deo procesa.

Radno mesto se sastoji iz pet radno pokazanih a tehnološki i

organizaciono meĊuzavisnih faktora:Radni predmet, proizvod ili usluga,

kao polazni faktor na osnovu koga se radno mesto stvara.

Posao radnog mesta, taĉno odreĊeni deo celovitog proizvodnog procesa

koji treba u okviru njega da se izvršava. Posao radnog mesta je celovit

samo tada kada su za radno mesto odreĊeni:

radni zadatak, materijal,alat idokumentacija. Sredstva za

rad:mašine,ureĊaji i instalacije.

Prostor za rad koji ima odgovaraju}e: veliĉinu, oblik, mikro klimu i

psihosociološke uslove.Pod veliĉinom se podrazumeva kvadratura i

kubatura prostora radnog mesta koji moţe imati razliĉite oblike.

Mikro klima je sloţena veliĉina i obuhvata veći broj parametara, a

najvaţniji su: temperatura vazduha, vlaţnost vazduha, brzina kretanja

vazduha, osvetljenje, buka i vibracije i ĉistoća.

Ĉovek kao najvaţniji faktor radnog mesta objedinjava sve ostale faktore

sa znanjem, sposobnosti,psihofiziološke osobine,

psihosociološke osobine i dr.

RASPORED MAŠINA (RADNIH MESTA)

Mašne, odnosno radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu biti

rasporeĊeni na jedan od sledećih naĉina:

grupni,linijski i kombinovani.

Grupni raspored : Mašine su rasporeĊene u grupe prema vrstama

(strugovi, glodalice, brusilice)

Grupni raspored mašina primenjuje se najĉešće u pojedinaĉnoj i

maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde se javlja veći broj razliĉitih

proizvoda.

Linijski raspored :Mašine su poreĊane u skladu sa projektovanim

redosledom operacija za izradu jednog komada, proizvoda. Na svakoj

mašini obavlja se jedna ili više operacija, a radni predmet se kreće od

mašine do mašine u istom smeru po najkraćoj mogućoj putanji. Takav

raspored mašina najĉešće je u primeni u masovnoj, odnosno lanĉanoj

proizvodnji.

Kombinovani raspored :Varijabilnost faktora koji utiĉe na izbor

rasporeda mašina nekada uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i

linijskog rasporeda mašina.

RASPORED MAŠINA (RADNIH MESTA)

TIPOVI PROIZVODNJE

Podela na tipove proizvodnje izvr[ena je prema koliĉini proizvoda u

ciklusu proizvodnje i prema tome da li se tehniĉki postupak ponavlja i u

kojoj meri.

Organizacija, na bazi kriterijuma kvantiteta, poznaje tri tipa

proizvodnje:pojedinaĉni,serijski i masovni vid proizvodnje.

Pojedinaĉna proizvodnja sastoji se u izradi jednog proizvoda u okviru

ĉitavog proizvodnog ciklusa. Tehnološki postupak ne ponavlja, Radna

mesta nisu specijalizovana, Organizaciji pojedinaĉne proizvodnje

najĉešće se pristupa na osnovu porudţbine. Male su mogućnosti

planiranja elemenata proizvodnje, jer ne postoje precizno utvrĊeni

normativi poslova i materijala.

Kod serijske proizvodnje istovremeno se proizvodi odreĊena koliĉina

istovrsnih proizvoda (serija) ili njihovih delova u jednom ciklusu

proizvodnje. Ciklus proizvodnje poĉinje prvom operacijom na novom

proizvodu, a završava se poslednjom operacijom na poslednjem

proizvodu. U uslovima ponavljanja tehnološkog postupka izvršena je

striktna podela poslova, tako da se na pojedinim radnim mestima

obavljaju samo odreĊene radne operacije. Radnici su, prema tome,

specijalizovani samo za odreĊene poslove.

SERIJSKA PROIZVODNJA

Priprema radnih mesta vrši se u odnosu na ĉitavu seriju.

Relativno niski troškovi tehniĉke pripreme proizvodnje.

Realno postavljanje operativnih planskih zadataka omogućuje pravilno

utvrĊivanje zaliha materijala i racionalno korišćenje obrtnih sredstava.

Troškovi tehniĉke pripreme manji su po jedinici proizvoda, jer se

troškovi konstrukcije i razrade tehnološkog procesa rasporeĊuju na

veću koliĉinu proizvoda, zavisno od obima serije.

MASOVNA PROIZVODNJA

Za masovnu proizvodnju karakteristiĉan je neprekidan tok

procesa proizvodnje, na osnovu stalnog priliva materijala i

neposrednog dobijanja gotovih proizvoda. Masovna proizvodnja

je dobila naziv po tome što se stalno ubacuje masa materijala i

sirovina u proizvodnju i stalno izlazi masa proizvoda.

Karakteristike masovne proizvodnje su:

Relativno niski troškovi tehniĉke pripreme i pripreme radnih

mesta po jedinici proizvoda.

MASOVNA PROIZVODNJA

Sva radna mesta su specijalizovana za obavljanje odreĊenih radnih

operacija, a samim tim i radnici i same mašine i ureĊaji, s obzirom na

detaljnu podelu poslova.

Pošto je raspored mašina i radnih mesta prilagoĊen toku tehnološkog

postupka, to se gubitak vremena u proizvodnom procesu svodi na

najmanju meru, ĉime se obezbeĊuje bolje korišćenje obrtnih sredstava,

jer materijal za izradu prolazi najkraći put pri izvršenju procesa

proizvodnje.

Masovna proizvodnja omogućuje potpuno korišćenje kapaciteta

raspoloţivih mašina i ureĊaja i svoĊenje ciklusa proizvodnje na vreme

koje je tehnološki neophodno za obavljanje pojedinih operacija.

U uslovima masovne proizvodnje unutrašnji transport i opsluţivanje

mašina zahtevaju visok stepen mehanizacije.

Masovna proizvodnja omogućuje sniţenje troškova planiranja, kontrole

procesa proizvodnje, kontrole kvaliteta i obraĉuna troškova proizvodnje,

jer su ovi poslovi jednostavniji i ne zahtevaju visok stepen struĉnosti

proizvodnih radnika.

PROIZVODNA TRAKA - LANĈANA PROIZVODNJA

Proizvodna traka - lanĉana proizvodnja obuhvata takav sistem organizacije

proizvodnog procesa u okviru koje se proizvodnja odreĊenog proizvoda

ostvaruje preko operacija koje se odvijaju jedna za drugom na

odgovaraju}im tehnološkim opremljenim radnim mestima.Prvi put

proizvodnu traku srećemo kod:

proizvodnje sandala (Ksenofon, Stara Grĉka u V veku pre n.e.),

proizvodnje igala (Perronet, XVII vek), i ĉikaških klanica (krajem prošlog

veka). Henri Ford uveo je proizvodnu traku u svoje radionice1913. godine

koja će imati za posledicu brzi razvoj automobilske industrije.Cilj uvoĊenja

proizvodne trake:

sniţavanja troškova proizvodnje i zadovoljavanja ţelja kupaca kroz niţu

prodajnu cenu i kvalitet proizvoda,

sniţavanje troškova proizvodnje neispunjavanjem pojedinaĉnih ţelja kupaca

i pojednostavljenje tehnike i tehnologije proizvodnje, ugradnja što više

tipiziranih elemenata, niţe prodajne cene, proširivanje broja kupaca,

uvoĊenje specijalizovanih mašina sa višim uĉincima, uvoĊenje radne snage

sa niţim struĉnim i opštim obrazovanjem, mehanizovani dotok delova,

materijala, podela rada na operacije a time oslobaĊanje ĉoveka od suvišnih

naprezanja i niţe satnice.

U SISTEMU PROIZVODNE TRAKE PODELA RADA DOSTIŢE VRHUNAC. NI SAM FORD NIJE SLUTIO DO KOGA

KRAJNJEG STEPENA TA PODELA MOŢE DOĆI. DANAS JE ONA OTIŠLA VRLO DALEKO I SASVIM SIGURNO DA

RADNIK MOŢE VIŠE DOPRINETI NEGO ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. ULOGA ĈOVEKA NA PROIZVODNOJ TRACI JE

”DEHUMANIZIRANA”.

Proizvodna traka je stekla loš glas i dospela u ćor sokak.

Nedostaci koji joj se pripisuju su:monotonija,ţurba i prinudni ritam

rada,”osiromašen” rad radnika, razbijen na najjednostavnije moguće

operacije i repetitivan,jednostavnost pokreta, rad zahteva malo struĉnosti ili

skoro nikakvu,taĉno utvrĊeni radni postupak, alati i mašine, i neprestana

paţnja, što iskljuĉuje razgovor na traci.

Posledice svih tih nedostataka su:psihiĉki i fiziĉki zamor radnika,

odsustvovanje sa posla,bolovanje,fluktuacija radne snage,niţi proizvodni

uĉinak, i slabiji kvalitet rada.

U SAD, Švedskoj i Nemaĉkoj otpor podeli rada je veliki i u tim zemljama već

sada se mogu sresti ”humane fabrike”.Pravi se novi koncept radnog mesta:

zaobići mehaniĉki monotoni rad ponavljanja, probuditi u radnicima veći

stepen odgovornosti i dati im veću mogućnost samodokazivanja, omogućiti

radniku identifikaciju sa proizvodom, poboljšati socijalnu interakcionu

struktura, mere organizacije rada i raspored daju radnu okolinu koja

radnicima treba da pruţi ugodan osećaj prijatnih uslova okoline u kojoj

rade.

ORGANIZACIJA PRIPREME PROIZVODNJE

Operativna priprema proizvodnje ima za cilj da omogući nesmetan -

kontinuirani proizvodni proces i ĉine je:operativno

planiranje,terminiranje,obezbeĊenje potrebnih

resursa,lansiranje,dispeĉiranje i praćenje usklaĊivanja aktivnosti

proizvodnog procesa.

Operativno planiranje je deo godišnjeg planiranja, koje obuhvata kraći

vremenski period.

Terminski plan obuhvata plan rada svakog radnog mesta za 3 do 5 dana

unapred.

Terminiranje se obavlja uz pomoć raĉunara koji je umreţen na sistem

CAP-CAM i tako funkcioniše upravljanje celokupnim sistemom.

Lansiranje proizvodnje, podrazumeva kompletiranje tehniĉko-tehnološke

dokumentacije za nesmetani proizvodni proces.

Dokumentaciju ĉine:radninalog,radnalista,trebovanje,povratnica,

znaĉka materijala,propratnica,predajnica i nalog za doradu.

Dispeĉiranje proizvodnje odnosi se na otklanjanje smetnji u izvršenju

operatuivnog plana proizvodnje koji mogu dovesti do zastoja, ĉekanja ili

nekorisnog rada u procesu

PRIPREMA I OBEZBEĐENJE PROIZVODNJE ALATIMA

Za izvršavanje proizvodnih zadataka, znaĉajnu komponentu

predstavljaju alati, pribori i njima sliĉne naprave.

Klasifikacija alata ima za cilj da iste razvrsta po istorodnim grupama, s

tim da svaka vrsta alata dobije poseban indeks (uslovnu oznaku).

Sa stanovišta izvora obezbeĊenja alati i pribori se dele na:

Standardne, i Specijalne. Standardni alati i pribori su obuhvaćeni JUS-

om ili nekim drugim standardima, i kao takvi se mogu kupiti na trţištu

po ceni niţoj od specijalnih alata.Specijalni alati i pribori su namenjeni

za jednu konkretnu operaciju pri izradi odreĊenog dela.

Prema nameni alati i pribori se dele na: proizvodne, i kontrolne.

U metalopreraĊivaĉkoj industriji postoje tri tipa šifriranja alata:

brojĉani,slovni, i kombinovani.Specijalni alati šifriraju se prema datumu

izrade ili serijom brojeva ”KNJIGA zaduţenja alatom” sadrţi:broj knjige

zaduţenja,naziv i šifra OJ u okviru preduzeća,ime i prezime radnika i

njegov broj iz matiĉne evidencije,naziv radionice i dr.(markice)

KONTROLA KVALITETA PROIZVODA

”Kvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda, procesa ili

usluge koje se odnose na mogućnost da zadovolje utvrĊene ili indirektno

izraţene potrebe”.

Organizacija kontrole sprovodi se preko kontrole:

uslova za proizvodnju, procesa proizvodnje i kvaliteta proizvoda.

Kontrola uslova za proizvodnju obuhvata kontrolu: mašina, ureĊaja, alata

i materijala.

Kontrola procesa proizvodnje obuhvata kontrolu:

proizvodnog procesa, i toka procesa proizvodnje.

Kontrola toka procesa proizvodnje se svodi na evidenciju izvršenja

operativnog plana proizvodnje. Kontrola kvaliteta proizvoda ima za

cilj:odrţavanje kvaliteta proizvoda, koji će biti u stanju da bude aktuelan

na trţištu,obezbeĊivanje takvog kvaliteta delova proizvoda, koji će

omogućiti njihovu uzajamnu zamenljivost pri sklapanju u

proizvod,povećanje ekonomiĉnosti proizvodnje, preko otkrivanja uzroka

defektnosti proizvoda, i pruţanje informacija o mestima i razlozima zbog

kojih je došlo do proizvodnje defektnih proizvoda. NALAZ kontrole treba

da bude:jednoznaĉan,dat odmah po završetku operacije, i na vreme

prezentiran sluţbi ili sektoru zaduţenom za otklanjanje grešaka

konstruktivne prirode.

METODE KONTROLE KVALITETA

U pogledu kontrolnih metoda i postupaka treba razlikovati:

empirijske, i statistiĉke. Empirijske metode obuhvataju takozvanu 100%

kontrolu svakog proizvoda .

Omasovljavanje proizvodnje uslovilo je primenu kontrole preko uzoraka.

S razvojem matematiĉke statistike stvoreni su uslovi za uvoĊenje metode

statistiĉke kontrole.

Organizacija sluţbe kontrole kvaliteta.Sluţba kontrole kvaliteta je struĉno i

disciplinski samostalna OJ, koja nesme biti podreĊena proizvodnji.

Sluţba kontrole kvaliteta mora biti organizaciono prilagoĊena proizvodnom

procesu, tako da ne prouzrokuje zastoje ili bilo koje druge smetnje u

proizvodnom procesu.

Sluţba kontrole kvaliteta je u vrhu centralizovana, tako da je ocenjivanje

kvaliteta i politika kvaliteta jedinstvena za celo preduzeće, i Nivo autoriteta

sluţbe kontrole kvaliteta treba da je visok, da bi bila osloboĊena

nerazumnog pritiska zaposlenih, koje bi moglo ţrtvovati kvalitet za

postizanje svojih ciljeva u proizvodnji. Toyota, :svaki izvršilac kontroliše

sam svoju operaciju, i uĉestvuje u krugovima kvaliteta na unapreĊenju

kvaliteta proizvoda.

ORGANIZACIJA FUNKCIJE RUKOVOĐENJA

Upravljanje, predstavlja izbor jednog iz mnoštva mogućih rešenja, odnosno

odluke kojom se utvrĊuje cilj i naĉinnjegovog ostvarivanja.

Upravljanje u preduzećima, mora biti usmereno na ostvarivanje potreba i

ţelja zaposlenih u preduzeću, imajući u vidu ciljeve preduzeća, izbora

naĉina njihovog ostvarivanja, podela poslova na nosioce, kontrolu

ostvarivanja utvrĊenih ciljeva i naĉin usavršavanja procesa u savremenim

uslovima.

Procesi usmeravanja radnih aktivnosti zaposlenih u preduzeću, koja su

zasnovana na nekom od oblika vlasništva, od strane imenovanih, odnosno

postavljenih rukovodilaca od strane vlasnika preduzeća, nazivaju se

rukovoĊenje.

Rad organa upravljanja je utvrĊen ciljevima preduzeća, izborom naĉina za

ostvarenje tih ciljeva i kontrolom ostvarenih ciljeva. Organi rukovoĊenja

preuzimaju realizaciju upravljaĉkih odluka i njihov rad je ograniĉen sa

ovlašćenjima koje im dodele vlasnici sredstava za rad.

Uloga direktora (glavni, generalni) u preduzeću je rukovodna, i ona

obuhvata voĊenje poslovne politike i strategije razvoja preduzeća,

organizovanje preduzeća i kontrolisanje sprovoĊenja planiranih aktivnosti u

okviru ostvarivanja ciljeva preduzeća, kao i izvršenje odluka Upravnog

odbora.

DIREKTOR MORA DA POSEDUJE SLEDEĆE OSOBINE:

1) kod donošenja odluka: inteligenciju, analitiĉki duh, sposobnost

predviĊanja, odluĉnosti, optimizam, prihvatanje odgovornosti,

doslednost i samokritiĉnost;

2) kod komuniciranja: opšta kultura, komunikativnost, veština

izraţavanja, liĉni autoritet i civilizovanost;

3) kod izbora saradnika: poznavanje ljudi, sposobnost planiranja i

poznavanje organizacione strukture preduzeća;

4) kod koordiniranja: sposobnost sagledavanja celine, sposobnost

uoĉavanja kretanja i tendencija, iskustvo u radu sa ljudima i iskustvo u

struci;

5) kod kontrole: disciplinovanost, smisao za rad, osećanje mere i

poznavanje kriterijuma za dozvoljeno odstupanje, poznavanje zahteva

kontrole kvaliteta, bezbednosti, produktivnosti i rentabilnosti;

6) kod unapreĊenja kadrova: radne navike, ekspeditivnost, struĉni

autoritet, skromnost, umerenost, psihiĉka stabilnost, sposobnost

prenošenja znanja;

7) kod stimulisanja: inicijativnost i industrijska psihologija.

ZADACI DIREKTORA I NJEGOVA PRAVA:

predstavlja i zastupa preduzeće,brine o zakonitosti rada,koordinira

rad podreĊenih rukovodilaca,stara se o izvršenju odluka Upravnog

odbora,

potpisuje i zastupa preduzeće, zakljuĉuje ugovore i stupa u druge

pravne i poslovne odnose,podnosi Upravnom odboru obrazloţenje

oko godišnjeg plana i tekuće poslovne politike,

prati, usmerava i koordinira rad na izvršenju programa i plana od

interesa za preduzeće,pokreće postupak zbog povrede radne

obaveze, itd.

DIREKTOR MOŢE BITI SMENJENi :

pre isteka mandata za koji je izabran,pod uslovom predviĊenim

zakonom,kada Upravni odbor utvrdi negativno poslovanje,ako vrši

poslove suprotne poslovnoj politici preduzeća,ako ne sprovodi

odluke Upravnog odbora,ako u okviru datih ovlašćenja zakljuĉi

ugovor kojim se nanosi šteta preduzeću,po svom sopstvenom

zahtevu.

MARKETING

Skup mera koje preduzeće preduzima radi ostvarenja ţeljenog obima

prodaje svojih proizvoda, i to od momenta kada je proizvodni proces

okonĉan pa do momenta kada bude ostvarena njegova stvarna prodaja.

Sve aktivnosti koje realizuju potencijalne trţišne odnose izmeĊu

proizvoĊaĉa i korisnika ekonomskih roba i usluga.

Marketing je stvaranje potrošaĉa.

Markerting je stvaranje ili pruţanje ţivotnog standarda.

Sistem marketinga podrazumeva povezanost marketing funkcija,

preduzeća i potrošaĉa, preduzeća i njegovog okruţenja ili marketing

sistem, obuhvata odgovarajuće smerove, zahteve i akcije izmeĊu

preduzeće i trţišta.

Organizacionu strukturu sektora ĉine sledeće sluţbe:

Istraţivanje trzišta

Nabavka

Prodaja i

Izvoz i uvoz.

ORGANIZACIJA SEKTORA MARKETINGA

ISTRAŢIVANJE TRŢIŠTA

- Analiza trţišta na nivou potrošaĉa;

- Analiza trţišta na nivou trgovine na veliko;

- Uporedna analiza rentabilnosti nastupa na nekoliko trţišta;

- Analiza i interpretacija opštih podataka o izvesnom trţištu;

- Procena veliĉine apsorpcionog potencijala trţišta;

- Procenjivanje kolika će biti traţnja za jedan novi proizvod;

- Analiza trţišta po teritorijalnim podruĉjima;

- UtvrĊivanje granica zona koje će obraĊivati pojedini istraţivaĉi trţišta;

- UtvrĊivanje prodajnih kvota;

- Istraţivanje konkurencije na trţištu;

- PredviĊanje prodaje;

- Analiza apsorpcionog trţišnog potencijala novih trţišnih podruĉja;

- Analiza apsorpcionog trţišnog potencijala novih trţišnih podruĉja koja

preduzeće već obraĊuje i iskorišćava.

NABAVNA SLUŢBA

Funkcija nabavke ima zadatak da obezbedi potreban materijal i opremu za

nesmetano obavljanje procesa proizvodnje. Saĉinjavaju je poslovi:

Istraţivanje trţišta;

Planiranje nabavke;

Izbor dobavljaĉa i ugovaranje;

Prijem materijala i

Evidencija dobavljaĉa.

Jedan od stalnih zadataka nabavne sluţbe jeste istraţivanje trţišta. Radi

uspešnog obavljanja poslova nabavke, nuţno je praćenje trţišnih

kretanja, ispitivanje ponude i potraţnje materijala i sirovina, u pogledu

koliĉine, kvaliteta i cene. Ispitivanje trţišta odnosi se, na postojeće i

poznate izvore nabavke i dobavljaĉa, u cilju utvrĊivanja mogućnosti i

ostalih uslova, da bi se izdvojili dobavljaĉi sa najpovoljnijim ekonomskim

i tehniĉkim uslovima.

Plan nabavke materijala definiše pojedine vrste materijala po koliĉini,

kvalitetu i rokovima nabavke. Za uspešno izvršenje nabavke od posebnog

je znaĉaja pravilno utvrĊivanje:

- koliĉine i kvaliteta materijala.

.

NABAVNA SLUŢBA MORA DA VODI ODGOVARAJUĆU POLITIKU ZALIHA MATERIJALA

Na osnovu rezultata istraţivanja trţišta, nabavna sluţba vrši izbor

dobavljaĉa i pristupa sklapanju ugovora. Ugovor o kupoprodaji treba da

sadrţi osnovne elemente u odnosu na asortiman i koliĉinu materijala, cenu,

rok i mesto isporuke, naĉin plaćanja itd.

Prilikom prijema materijala treba utvrditi da li materijal kvalitativno i

kvantitativno odgovara zakljuĉenom ugovoru ili drugim dokumentima koji

ga prate. Prijem vrši komisija, a svoj nalaz konstatuje u posebnom

zapisniku.

Evidencija dobavljaĉa sluţi za obezbeĊenje informacija o dobavljaĉima, o

njihovim proizvodnim mogućnostima, o kvalitetu i cenama njihovih

proizvoda, o rokovima isporuke itd. Podaci iz baze podataka dobavljaĉa

doprinose pravilnoj orijentaciji pri izboru dobavljaĉa.

Nabavna sluţba saraĊuje uglavnom sa sledećim sluţbama:

planskom sluţbom, pripremom proizvodnje, finansijskom sluţbom

Da bi nabavna sluţba mogla da izvrši pravilan izbor dobavljaĉa, mora da

koristi rezultate prouĉavanja trţišnih kretanja, kojima raspolaţe sluţba

razvoja i istraţivanja. Saradnja sa sluţbom istraţivanja ostvaruje se preko

odeljenja za istraţivanje trţišta, ukoliko postoji u sastavu nabavne sluţbe.

PRODAJNA SLUŢBA

Osnovni zadatak prodajne funkcije predstavlja uspešno realizovanje

isporuke i prodaje proizvoda. Opšti cilj prodaje ukljuĉuje uglavnom

sledeće bliţe konkretizovane zadatke:

1. Istraţivanje trţišta,

2. Planiranje prodaje,

3. Propaganda,

4. OdreĊivanje prodajnih cena,

5. Prodaja i fakturisanje,

6. Evidencija kupaca i dr.

Istraţivanje trţišta obuhvata:

Istraţivanja koja se odnose na politiku prodaje:

Prouĉavanje struktura cena proizvoda;

Prouĉavanje pojedinih metoda ili politike prodaje;

Prouĉavanje politike privredne propagande;

Analiza uzroka storniranja porudţbina;

Analiza uzroka povraćaja proizvoda;

PROUĈAVANJE POLITIKE KREDITIRANJA KUPACA, ODNOSNO POTROŠAĈA;

PROUĈAVANJE POLITIKE ODOBRAVANJA SKONTA I DRUGIH BONIFIKACIJA;

PROUĈAVANJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU;

PROUĈAVANJE ODNOSA SA TRGOVINOM NA MALO;

PROUĈAVANJE PROBLEMA TRANSPORTA PROIZVODA;

Prouĉavanje marţi trgovine na veliko i trgovine na malo;

Istraţivanje kretanja cena sirovina;

Istraţivanje i praćenje nivoa zaliha.

Istraţivanja koja se odnose na metode prodaje:

Analiza primenjivane tehnike prodaje i naĉina propagiranja u

poreĊenju sa onim koju praktikuju konkurentska preduzeća;

Istraţivanje i prouĉavanje troškova prodaje;

Istraţivanje kvaliteta programa obrade trţišta i metoda planiranja

prodaje;

Istraţivanja radi racionalnog izbora propagandnih medija;

Istraţivanja radi iznalaţenja najracionalnijih distributivnih kanala;

Testiranje pojedinih metoda i tehnika prodaje;

Istraţivanje nivoa struĉnosti izvršilaca u prodaji.

PRODAJA

Plan prodaje sastavlja se za odreĊeni vremenski period (operativni,

godišnji planovi) na osnovu rezultata do kojih se došlo u okviru

istraţivanja trţišta i na osnovu izvršenja plana u ranijim periodima.

Planiraju i troškovi prodaje u istom periodu.

3. Za pravilno odreĊivanje prodajnih cena, rukovodioci prodajne sluţbe

moraju prouĉiti i upoznati sve spoljnje i unutrašnje faktore od kojih

zavisi nivo cena. Spoljni faktori su: društveni sistem i ekonomska

politika, trţišni uslovi i stepen razvoja nauke i tehnike.

4. Propaganda sluţi za bliţe upoznavanje kupca sa asortimanom i

kvalitetom proizvoda. Cilj propagande je povećanje plasmana proizvoda.

Planom propagande treba predvideti:

- najuspešnija sredstva propagande i

- efekat propagande u odnosu na ulaganja.

Najĉešće korišćena sredstva propagande jesu:

oglasi u dnevnoj i struĉnoj štampi,radio i televizijske reklame,

internet,prospekti,katalozi,propagandne plakate i sl.

POSLOVI U VEZI NEPOSREDNE PRODAJE OBUHVATAJU:

a) zakljuĉivanje ugovora,b) isporuku i c) fakturisanje prodate robe.

a) Kada je na osnovu svih prethodnih radnji došlo do saglasnosti sa

kupcem u pogledu uslova prodaje, pristupa se sklapanju ugovora o

kupoprodaji. Ugovor mora da sadrţi sve bitne i formalne elemente, da

ne bi kasnije došlo do eventualnih nesporazuma u pogledu uslova

prodaje - u pogledu kvaliteta, rokova isporuke, plaćanja, itd.

b) U okviru izvršenja ugovornih obaveza potrebno je, pre svega,

isporuĉiti robu kupcu u predviĊenom roku. U tom smislu prodavac vrši

pakovanje robe u odgovarajuću ambalaţu i šalje je kupcu sa odreĊenom

dokumentacijom.

c) Po otpremi robe ispostavlja se faktura (raĉun) i to odvojeno od same

robe (posebnom poštom). Na osnovu fakture kupac vrši plaćanje

kupljene i preuzete robe.

6. Evidencija kupaca vodi se u bazi podataka - za svakog kupca

odvojeno. Cilj ove evidencije sastoji se u prikupljanju informacija u

odnosu na kupce, u pogledu koliĉine i asortimana robe, plaćanja i

evidentnih reklamacija. To moţe posluţiti za analizu efekata realizacije

prema vrstama kupaca i pojedinim prodajnim podruĉjima.

SARADNJA SA OSTALIM SLUŢBAMA

- Sa sluţbom istraţivanja i razvoja, u cilju dobijanja informacija o

trţišnim kretanjima i uslovima realizacije.

- Sa pripremom proizvodnje, radi obezbeĊenja podataka o tehniĉkim i

drugim karakteristikama proizvoda.

- Za dobijanje planskih elemenata i utvrĊivanje plana realizacije, sluţba

prodaje mora se obratiti planu proizvodnje.

- Sa finansijskom sluţbom, u cilju dobijanja podataka o raspoloţivim

finansijskim sredstvima za organizaciju prodajne mreţe i uopšte za

troškove prodaje.

- Sa finansijskom operativom, u vezi naplate faktura.

-Sa skladištenjem finalnih proizvoda, radi sagledavanja stanja u

skladištu i prilikom isporuke iz skladišta, što se obavlja na osnovu

naloga prodajne sluţbe.