uputstvo za lek - alims.gov.rs · hemioterapije i/ili radioterapije. kako hemioterapija i/ili...

Broj rešenja: 515-01-7113-11-001 od 12.02.2013. za lek Zarzio®, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu, 1x (30Mj./0.5mL) Broj rešenja: 515-01-7118-11-001 od 12.02.2013. za lek Zarzio®, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu, 1x (48Mj./0.5mL) Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa Zaključkom broj 515-14-00338-2016-8-003 od 29.07.2016.

1 od 23

UPUTSTVO ZA LEK

Zarzio®, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu, 30 Mj./0.5 mLPakovanje: napunjeni injekcioni špric, 1 x 0.5 mL

Zarzio®, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu, 48 Mj./0.5 mLPakovanje: napunjeni injekcioni špric, 1 x 0.5 mL

Proizvođač: Sandoz GmbH

Adresa: Biochemiestrase 10, A-6250 Kundl, Austriija

Podnosilac zahteva: Predstavništvo Sandoz Pharmaceuticals d.d. Beograd

Adresa: Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija


2 od 23

Zarzio® 30 Mj./0.5 mL rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu Zarzio® 48 Mj./0.5 mL rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu

INN: filgrastim

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.- Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.- Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.- Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.- Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Zarzio i čemu je namenjen2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Zarzio3. Kako se upotrebljava lek Zarzio4. Moguća neželjena dejstva 5. Kako čuvati lek Zarzio6. Dodatne informacije


3 od 23

1. ŠTA JE LEK Zarzio I ČEMU JE NAMENJENLek Zarzio koji sadrži aktivnu supstancu filgrastim, pripada grupi proteina - citokina i veoma je sličan faktoru stimulacije granulocitne kolonije (G-CSF) koji se stvara u organizmu. Filgrastim stimuliše kostnu srž da stvaraveći broj belih krvnih zrnaca što pomaže u borbi sa infekcijom. Ako je broj belih krvnih zrnaca suviše mali (neutropenija), rizik od infekcije je povećan.

Antitumorska hemioterapijaLek Zarzio se koristi za smanjenje dužine trajanja neutropenije i smanjenje učestalosti pojave febrilne neutropenije (sa groznicom) koja može biti uzrokovana citotoksičnom antitumorskom hemioterapijom kod dece i odraslih. Ne primenjuje se kod pacijenata sa hroničnom mijeloidnom leukemijom (HML) i mijelodisplastičnim sindromom (MDS).

Transplantacija kostne sržiLek Zarzio se primenjuje za smanjenje dužine trajanja neutropenije nakon visokih doza hemioterapije i zračenja celog organizma (radioterapija) nakon transplantacije kostne srži, kod dece i odraslih koji su pod povećanim rizikom od produžene teške neutropenije.

Mobilizacija matičnih ćelija periferne krviLek Zarzio se primenjuje za stimulisanje kostne srži radi oslobađanja (mobilizacije) prekursornih ćelija periferne krvi (PBPC, vrsta matičnih ćelija) u krvotok, kako bi na kraju sazrele i razvile se različite vrste ćelija: bela krvna zrnca, crvena krvna zrnca i krvne pločice.

Ako imate karcinom, ove PBPC ćelije mogu nestati iz Vašeg organizma i ponovo se pojaviti nakon hemioterapije i/ili radioterapije. Kako hemioterapija i/ili radioterapija mogu smanjiti aktivnost Vaše kostne srži, ovo će pomoći njenom bržem oporavku.

Ako donirate matične ćelije nekoj drugoj osobi, PBPC ćelije biće uklonjene iz Vaše krvi i date primaocu nakon što ona/on prime svoju hemioterapiju i/ili radioterapiju.

Teška hronična neutropenijaLek Zarzio se primenjuje kod dece i odraslih za povećanje broja belih krvnih zrnaca i smanjenja pojave i dužine trajanja infekcija koje su povezane sa specifičnim formama teške hronične neutropenije: kongenitalna (urođena), ciklična (ona koja se iznova javlja) ili idiopatska (bez poznatog uzroka).

Neutropenija kod pacijenata sa HIV infekcijomLek Zarzio se primenjuje za lečenje trajne neutropenije kod pacijenata sa uznapredovalom HIV infekcijom, u cilju smanjenja rizika od bakterijskih infekcija, kada druge terapije nisu prikladne.

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK Zarzio

Lek Zarzio ne smete koristiti:

- ako ste alergični (preosetljivi) na filgrastim ili na bilo koji drugi sastojak leka Zarzio

Kada uzimate lek Zarzio, posebno vodite računa:


4 od 23

Molimo Vas da obavestite svog lekara :

- ako imate osteoporozu

- ako imate anemiju srpastih ćelija (oboljenje crvenih krvnih zrnaca sa prisutnim srpastim formama crvenih krvnih zrnaca)

- ako imate specifično oboljenje krvi, kao što je mijelodisplastični sindrom (MDS) ili hronična mijeloidna leukemija (HML)

- ako ste donor za drugu osobu i primate antikoagulantnu terapiju (lekovi za razređivanje krvi) ili ako imate problema sa krvarenjem.

Potreban je poseban oprez sa drugim produktima koji stimulišu stvaranje belih krvnih zrnaca

Lek Zarzio je jedan iz grupe lekova koji stimulišu stvaranje belih krvnih zrnaca. Vaš lekar mora uvek da zabeleži tačan lek koji koristite.

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Uzimanje leka Zarzio sa hranom ili pićima

Lek se može primenjivati nezavisno od uzimanja hrane ili pića.

Primena leka Zarzio u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek , posavetujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Veoma je važno da obavestite lekara ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, jer lekar može da odluči da ne bi trebali da uzimate ovaj lek. Filgrastim može uticati na začeće ili održavanje trudnoće.

S obzirom da nije poznato da li filgrastim prelazi u majčino mleko, Vaš lekar može odlučiti da ne koristite ovaj lek tokom perioda dojenja.

Uticaj leka Zarzio na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama

Lek Zarzio ne utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Zarzio

Ovaj lek sadrži sorbitol (vrsta šećera). U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre primene ovog leka.

3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Zarzio


5 od 23

Za intravensku i subkutanu primenu.

Lek je namenjen za odrasle i decu.

Količina leka Zarzio koja je Vama potrebna zavisi od Vaše telesne težine i stanja zbog kojeg Vam je terapija ovim lekom potrebna.

Antitumorska hemioterapija

Uobičajena doza je 0.5 miliona jedinica (Mj.)/kg, svakoga dana. Na primer, ako imate 60 kg, Vaša dnevna doza biće 30 Mj.. Prvu dozu ne treba primeniti pre isteka 24 sata od citotoksične hemioterapije. Vaša terapija može trajati do 14 dana. Međutim, kod nekih vrsta oboljenja može biti potrebna i terapija do 1 meseca.

Transplantacija kostne srži

Uobičajena početna doza je 1 Mj./kg, svakoga dana. Na primer, ako imate 60 kg, Vaša dnevna doza biće 60 Mj.. Normalno ćete primiti Vašu prvu dozu najmanje 24 sata nakon hemioterapije, ali tokom 24 sata od transplantacije kostne srži. Vaš lekar će zatim izvršiti analizu krvi da bi proverio da li je terapija delotvorna i koliko bi dugo trebalo da traje.

Mobilizacija matičnih ćelija periferne krvi

- Ako donirate matične ćelije samom sebi, uobičajena doza je 1 Mj./kg, svakoga dana. Lek Zarzio ćete dobijati tokom 5-7 uzastopnih dana. Terapiju lekom Zarzio treba održavati dok se ne prikupi i poslednja matična ćelija.

- Ako donirate matične ćelije sebi nakon hemioterapije, uobičajena doza je 0.5 Mj./kg, svakog dana. Lek Zarzio ćete dobijati dok ne prođe faza očekivane najmanje vrednosti belih krvnih zrnaca i dok se njihov broj ne vrati na normalu.

- Ako donirate matične ćelije za neku drugu osobu, uobičajena doza je 1 Mj./kg, svakog dana. Lek Zarzio ćete dobijati tokom 4-5 uzastopnih dana.

Vaš lekar će vršiti redovne analize Vaše krvi kako bi utvrdio kada je najbolji momenat za prikupljanje matičnih ćelija.

Teška hronična neutropenija

Uobičajena početna doza je između 0.5 i 1.2 Mj./kg svakog dana, jednom ili u više podeljenih doza. Vaš lekar će zatim uraditi analize Vaše krvi da bi utvrdio kakav je efekat terapije, kao i dozu koja je za Vas najbolja. U slučaju neutropenije potrebna je dugotrajna terapija lekom Zarzio.

Neutropenija kod pacijenata sa HIV infekcijom

Uobičajena početna doza je između 0.1 i 0.4 Mj./kg, svakog dana. Vaš lekar će redovno vršiti analize krvi da bi utvrdio kakav je efekat terapije. Čim se broj belih krvnih zrnaca vrati na normalu moguće je prorediti primenuleka na manje od jednom dnevno. Vaš lekar će nastaviti da redovno vrši analize Vaše krvi i preporučiće dozu koja je najbolja za Vas. Može biti potrebna dugotrajna terapija lekom Zarzio radi održavanja normalnog broja belih krvnih zrnaca.

Deca i odrasli


6 od 23

Preporučene doze su iste kao za odrasle koji su na hemioterapiji.

Kako se lek Zarzio primenjuje

Ovaj lek se primenjuje kao injekcija u potkožno tkivo (subkutana injekcija) ili kao infuzija venskim putem (intravenska infuzija).

Vaš lekar može da odluči da je za Vas prikladnije da sami sebi dajete injekciju leka Zarzio. Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam u tom slučaju objasniti kako da sami sebi dajete ovaj lek. Nemojte pokušavati da sami sebi dajete lek ako za to niste obučeni!

Ako ste uzeli više leka Zarzio nego što je trebalo

Ako mislite da Vam je primenjeno više leka Zarzio nego što bi trebalo, obratite se odmah lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zarzio

Ako ste propustili da primite injekciju, kontaktirajte Vašeg lekara što pre je moguće.Ako imate bilo kakvo dodatno pitanje vezano za upotrebu ovog leka, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zarzio

Vaš lekar će doneti odluku o prekidu primene leka Zarzio. Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVALek Zarzio, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Odmah obavestite svog lekara:- ako kašljete, imate groznicu i otežano dišete, s obzirom da se mogu razviti teška plućna neželjena dejstva kao što su upala pluća i respiratorni distres sindrom- ako osetite bol u gornjem levom delu stomaka ili bol na vrhu ramena, s obzirom da ovi simptomi mogu biti udruženi s problemima sa slezinom- ako imate iznenadno otežano disanje ili ošamućenost, oticanje lica ili grla, plikove ili osip po koži. S obzirom da ovo može biti ozbiljna alergijska reakcija, prestanite sa primenom leka i odmah potražite medicinsku pomoć.

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim informacijama o učestalosti:Veoma često (više od 1 kod 10 lečenih pacijenata)Često (manje od 1 kod 10, ali više od 1 kod 100 lečenih pacijenata)Povremeno (manje od 1 kod 100, ali vise od 1 kod 1000 lečenih pacijenata)Retko (manje od 1 kod 1000, ali više od 1 kod 10000 lečenih pacijenata)Veoma retko (manje od 1 na 10000 pacijenata), nije poznata učestalost

Veoma česta neželjena dejstva:- bol u zglobovima, mišićima i kostima- porast vrednosti mokraćne kiseline i određenih enzima u krvi- smanjenje glukoze u krvi


7 od 23

- leukocitoza (nenormalno visok broj belih krvnih zrnaca u krvi)- niske vrednosti krvnih pločica (što povećava rizik od krvarenja)- niske vrednosti crvenih krvnih zrnaca- anemija (što može dovesti do bledila kože i uzrokovati slabost i osećajnedostatka vazduha)- glavobolja- krvarenje iz nosa- uvećana slezina

Česta neželjena dejstva:- dijareja (proliv)- bol na mestu primene leka- gubitak kose- osip- uvećana jetra- zapaljenje krvnih sudova kože- gubitak kalcijuma iz kostiju (osteoporoza)- oboljenje slezine

Povremena neželjena dejstva:- smanjenje krvnog pritiska- alergijske reakcije, uključujući anafilaksu (ošamućenost, izraziti pad krvnog pritiska, teškoće sa disanjem), angioedem (bolni otoci lica ili grla), otežano disanje, nizak krvni pritisak, osip, koprivnjača; ove reakcije mogu se javiti na početku terapije ili tokom terapije- pogoršanje reumatoidnog artritisa ili simptoma artritisa- krv ili proteini u mokraći

Retka neželjena dejstva:- vaskularna oboljenja, uključujući venookluzivna bolest (bolest koja utiče na jetru) i zadržavanje tečnosti, što može dovesti do oticanja ruku i nogu

Veoma retka neželjena dejstva:- otežano mokrenje- Sweet-ov sindrom (oštro ograničeni, plavičastocrveni bolni plakovi na koži ekstremiteta, nekada na licu i vratu, praćeni groznicom)- zadržavanje tečnosti u plućima, krvarenje u plućima, iskašljavanje krvi, nedostatak kiseonika, upala pluća (koja može uzrokovati gušenje, kašalj, povišenu telesnu temperaturu); u nekim slučajevima, ovo može dovesti do respiratorne slabosti (insuficijencije) ili respiratornog distres sindroma kod odraslih (ARDS, stanje koje uzrokuje pogoršanje gušenja, kod veoma bolesnih pacijenata), koje može biti fatalno- kriza srpastih ćelija (akutni kolaps crvenih krvnih zrnaca) kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija- ruptura slezine

Učestalost nije poznata:- odbacivanje transplantirane kostne srži- bol i otok zglobova, slično gihtu (pseudogiht)

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom


8 od 23

uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

5. KAKO ČUVATI LEK Zarzio

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Rok upotrebe30 meseci.

Nakon razblaženja: Hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi je dokazana tokom 24 časa pri temperaturi od 2ºC-8ºC. Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene su odgovornost onoga ko lek primenjuje i normalno ne bi trebalo da bude duže od 24 sata, na temperaturi 2ºC- 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i odgovarajućim aseptičnim uslovima.

Nemojte koristiti lek Zarzio posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju ("Važi do:").Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.ČuvanjeLek čuvati na temperaturi od 2ºC do 8ºC (u frižideru), u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek ZarzioAktivna supstanca je: filgrastim.Zarzio, 30 Mj./0.5 mL, rastvor za injekciju/infuziju1 mL rastvora sadrži 60 Mj. (miliona jedinica) [što odgovara 600 mikrograma] filgrastima*.Jedan napunjeni špric sadrži 30 Mj. (što odgovara 300 mikrograma) filastrima u 0.5 mL.

Zarzio, 48 Mj./0.5 mL, rastvor za injekciju/infuziju1 mL rastvora sadrži 96 Mj. (miliona jedinica) [što odgovara 960 mikrograma] filgrastima*.Jedan napunjeni špric sadrži 48 Mj. (što odgovara 480 mikrograma) filastrima u 0.5 mL.

* rekombinovani metinilizovani humani faktor stimulacije kolonije granulocita (G-CSF) proizveden tehnologijom rekombinovane DNK u E.coli

Ostali sastojci su:Glutaminska kiselina;Sorbitol (E420);Polisorbat 80,Natrijum-hidroksid;Voda za injekcije.

Kako izgleda lek Zarzio i sadržaj pakovanja


9 od 23

Bistar, bezbojan do slabo žućkasti rastvor.

Napunjeni injekcioni špric (staklo tip I) sa injekcionom iglom (nerđajući čelik), sa ili bez zaštitne kapice, sadrži 0.5 mL rastvora.Pakovanje sadrži 1 napunjeni injekcioni špric.

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole:Predstavništvo Sandoz Pharmaceuticals d.d.,Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija

Proizvođač:Sandoz GmbHBiochemiestrase 10, A-6250 Kundl, Austriija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar 2012.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Zarzio, 30 Mj./0.5 mL, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu: 515-01-7113-11-001 od 12.02.2013.Zarzio, 48 Mj./0.5 mL, rastvor za injekciju/infuziju u napunjenom injekcionom špricu: 515-01-7118-11-001 od 12.02.2013.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

- Filgrastim je indikovan za smanjenje dužine trajanja neutropenije i incidencije febrilne neutropenije kod bolesnika lečenim utvrđenom citotoksičnom hemioterapijom zbog maligniteta (sa izuzetkom hronične mijeloidne leukemije i mjelodisplastičnog sindroma), kao i za smanjenje trajanja neutropenije i njenih kliničkih posledica kod pacijenata koji se podvrgavaju mijeloablativnoj terapiji posle koje se radi transplantacija kostne srži i za koje se smatra da su izloženi povećanom riziku od produžene teške neutropenije.Bezbednost i efikasnost filgrastima je slična kod odraslih i kod dece koji primaju citotoksičnu hemioterapiju.- Filgrastim je indikovan za mobilizaciju autologih progenitorskih ćelija periferne krvi (PBPC)- Dugoročno davanje filgrastima je indikovano kod bolesnika, dece i odraslih, sa teškom urođenom, cikličnom ili idiopatskom neutropenijom i sa apsolutnim brojem neutrofila (ABN) ≤0.5 x 109/L i istorijom teških ili


10 od 23

rekurentnih infekcija, da se poveća broj neutrofila i smanji incidencija i trajanje događaja povezanih sa infekcijama.- Filgrastim je indikovan za terapiju perzistentne neutropenije (ABN ≤1.0 x 109/L) kod pacijenata u uznapredovalom stadijumu HIV infekcije, da bi se smanjio rizik od bakterijske infekcije, kada druge mogućnosti terapije neutropenije ne daju zadovoljavajuće rezultate.

Doziranje i način primene

Terapiju filgrastimom treba primenjivati samo u onkološkom centru sa iskustvom primene terapije sa faktorom stimulacije granulocitnih kolonija (G-CSF) i hematologije, i ima neophodnu dijagnostičku opremu.

Postupak mobilizacije i afereze treba sprovoditi u saradnji sa onkološko-hematološkim centrom sa dovoljnim iskustvom iz ovog područja gde se na pravilan način može vršiti praćenje hematopoetskih matičnih ćelija.

Lek Zarzio je dostupan u jačinama od 30 Mj./0.5 mL i 48 Mj./0.5 mL.

Standardna citotoksična hemioterapijaPreporučena doza filgrastima je 0.5 Mj./kg/dan (5 mikrograma/kg/dan). Prva doza filgrastima primenjuje se najmanje 24 sata nakon citotoksične hemioterapije.

Dnevno doziranje sa filgrastimom treba nastaviti dok se ne prevaziđe očekivani minimalni nivo neutrofila i njihov broj vrati na normalne vrednosti. Nakon standardne hemioterapije solidnih tumora, limfoma i limfoidne leukemije očekuje se da je za potpuno postizanje ovih zahteva potrebno do 14 dana. Nakon indukcije i uspostavljanja terapije akutne mijeloidne leukemije terapija može biti značajnije produžena (do 38 dana) u zavisnosti od vrste, doze i sheme primenjene citotoksične hemioterapije.

Kod pacijenata koji su na citotoksičnoj hemioterapiji, prolazni porast broja neutrofila se tipično viđa 1-2 dana nakon započinjanja terapije filgrastimom. Međutim, radi održavanja terapijskog odgovora, terapiju filgrastimom ne treba prekidati pre prolaska očekivanog minimalnog nivoa neutrofila i vraćanja broja neutrofila na normalne vrednosti. Ne preporučuje se prerani prekid terapije filgrastimom, pre vremena očekivanog minimalnog nivoa neutrofila.

Pacijenti na mijeloablativnoj terapiji koja prethodi transplantaciji kostne sržiPreporučena početna doza filgrastima je 1.0 Mj./kg/dan (10 mikrograma/kg/dan). Prva doza filgrastima primenjuje se najmanje 24 sata nakon citotoksične hemioterapije i u roku od 24 sata od infuzije kostne srži.

Prilagođavanje doze: Kada se prođe najniži nivo broja neutrofila, dnevnu dozu filgrastima treba titrirati u odnosu na odgovor neutrofila na sledeći način:

Apsolutni broj neutrofila (ABN) Prilagođavanje doze filgrastimaABN >1.0 x 109/L tokom 3 uzastopna dana Smanjenje doze za 0.5 Mj./kg/dan

(5 mikrograma/kg/dan)Zatim, ako ABN ostane >1.0 x 109/L tokom naredna 3 uzastopna dana

Prekid primene filgrastima

Ako se ABN smanji <1.0 x 109/L tokom terapije, dozu filgrastima treba ponovo povećati kako je gore opisano.


11 od 23

Mobilizacija progenitorskih ćelija periferne krvi (PBPC)Pacijenti na mijelosupresivnoj ili mijeloablativnoj terapiji koja prethodi autologoj PBPC transplantacijiPreporučena doza filgrastima za mobilizaciju PBPC kada se primenjuje kao monoterapija je 1.0 Mj./kg/dan (10 mikrograma/kg/dan) tokom 5-7 uzastopnih dana. Shema leukofereze: 1 ili 2 leukofereze 5. i 6. dana su najčešće dovoljne. U drugim situacijama, mogu biti potrebne dodatne leukofereze. Doziranje filgrastimom treba održavati do poslednje leukofereze.

Preporučena doza filgrastima za mobilizaciju PBPC nakon mijelosupresivne hemioterapije je 0.5 Mj./kg/dan (5 mikrograma/kg/dan) svakoga dana, počevši od prvog dana nakon završetka hemioterapije do prolaska očekivanog minimalnog nivoa neutrofila i vraćanja njihovog broja na normalne vrednosti. Leukoferezu treba sprovoditi tokom perioda porasta ABN od <1.0 x 109/L do >5.0 x 109/L. Kod pacijenata koji nisu bili na dugotrajnoj hemioterapiji, najčešće je dovoljna jedna leukofereza. U ostalim situacijama, preporučuju se dodatne leukofereze.

Ne postoje ranije randomizirana poređenja dve preporučene metode mobilizacije (filgrastim sam ili u kombinaciji sa mijelosupresivnom hemioterapijom) u okviru iste populacije pacijenata. Stepen variranja između pacijenata i između rezultata laboratorijskih analiza CD34+ ćelija znači da je teško moguće direktno poređenje različitih studija. Zbog toga je teško preporučiti najpovoljniju metodu. Izbor metode mobilizacije treba razmotriti uzimajući u obzir sveobuhvatan cilj terapije kod svakog pacijenta ponaosob.

Zdravi donori pre alogene PBPC transplantacije Prilikom mobilizacije PBPC kod zdravih donora pre alogene PBPC transplantacije, filgrastim treba primeniti u dozi od 1.0 Mj./kg/dan (10 mikrograma/kg/dan) tokom 4-5 uzastopnih dana. Leukoferezu treba započeti 5. dana i nastaviti do 6. dana, ako je potrebno, radi sakupljanja 4 x 106 CD34+ ćelija/kg telesne težine primaoca.

Teška hronična neutropenijaUrođena neutropenijaPreporučena početna doza je 1.2 Mj./kg/dan (12 mikrograma/kg/dan) u jednoj dozi ili u podeljenim dozama.

Idiopatska ili ciklična neutropenijaPreporučena početna doza je 0.5 Mj./KG/dan (5 mikrograma/kg/dan) u jednoj dozi ili u podeljenim dozama.

Prilagođavanje dozeFilgrastim treba primenjivati svakoga dana sve dok se ne postigne i održava broj neutrofila koji je veći od 1.5 x 109/L. Kada se postigne odgovor, potrebno je utvrditi minimalnu efektivnu dozu neophodnu za održavanje ove vrednosti. Potrebna je dugotrajna svakodnevna primena radi održavanja odgovarajućeg broja neutrofila.

Nakon 1-2 nedelje terapije, početna doza se može udvostručiti ili prepoloviti u zavisnosti od odgovora pacijenta. Nakon toga doza se može individualno prilagođavati svake 1-2 nedelje radi održavanja prosečnog broja neutrofila između 1.5 x 109/L i 10 x 109/L. Shema bržeg povećavanja doze može se uzeti u obzir kod pacijenata sa teškim infekcijama. U kliničkim studijama, kod 97% pacijenata koji su odgovorili na terapiju, potpun odgovor postignut je dozama ≤ 2.4 Mj./kg/dan (24 mikrograma/kg/dan). Nije utvrđena bezbednost dugotrajne primene filgrastima u dozama iznad 2.4 Mj./kg/dan (24 mikrograma/kg/dan) kod pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom.

HIV infekcijaKorekcija neutropenije


12 od 23

Preporučena početna doza filgrastima je 0.1 Mj./kg/dan (1 mikrograma/kg/dan) svakoga dana sa titracijom do maksimalno 0.4 Mj./kg/dan (4 mikrograma/kg/dan), do postizanja normalnog broja neutrofila koji se može održavati (ABN > 2.0 x 109/L). U kliničkim studijama, pri primeni ovih doza kod preko 90% pacijenata se javlja pozitivan odgovor, a korekcija neutrofila se postiže u proseku za 2 dana.

Kod malog broja pacijenata (<10%), bile su potrebne doze do 1.0 Mj./kg/dan (10 mikrograma/kg/dan) radi postizanja korekcije broja neutrofila.

Održavanje normalnog broja neutrofilaKada se postigne korekcija neutropenije, potrebno je utvrditi minimalnu efektivnu dozu za održavanje broja neutrofila. Preporučuje se prilagođavanje početne doze na 30 Mj./dan (300 mikrograma/dan), svaki drugi dan. Može biti potrebno kasnije prilagođavanje doze, u zavisnosti od ABN pacijenta, radi održavanja broja neutrofila > 2.0 x 109/L. U kliničkim studijama, doziranje sa 30 Mj./dan (300 mikrograma/dan) od 1-7 dana nedeljno bilo je potrebno radi održavanja broja neutrofila ABN > 2.0 x 109/L, sa srednjom učestalošću primene doza od 3 dana nedeljno. Može biti potrebna dugotrajna primena radi održavanja ABN> 2.0 x 109/L.

Posebne grupe pacijenataPacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega/jetreStudije sa filgrastimom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega pokazale su da filgrastim pokazuje sličan farmakokinetički i farmakodinamski profil kao onaj koji je zabeležen kod zdravih ispitanika. U ovim situacijama nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijski pacijenti sa teškom hroničnom neutropenijom i karcinomomU kliničkim studijama 65% pacijenata lečenih zbog teške hronične neutropenije bili su mlađi od 18 godina. Kod ove starosne grupe, koju uglavnom čine pacijenti sa urođenom neutropenijom, efikasnost filgrastima je dokazana. Nije bilo razlika u profilu bezbednosti leka između pedijatrijskih pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom i odraslih.

Podaci iz kliničkih studija kod pedijatrijskih pacijenata ukazuju da je bezbednost i efikasnost filgrastima slična kod odraslih i dece koji su dobijali citotoksičnu hemioterapiju.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata su iste kao kod odraslih koji primaju mijelosupresivnu citotoksičnu hemioterapiju.

Stariji pacijentiU kliničkim ispitivanjima sa filgrastimom bio je uključen mali broj starijih pacijenata. Nisu sprovedene specifične studije kod ove grupe pacijenata. Zbog toga se ne mogu dati specifične preporuke doziranja za ove pacijente.

Način primeneStandardna citotoksična terapijaFilgrastim se može primenjivati svakoga dana kao subkutana injekcija ili, alternativno, svakoga dana kao intravenska infuzija tokom 30 minuta. Za detaljnija uputstva o razblaženju sa rastvorom glukoze 50 mg/mL (5%) pre infuzije, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka. U većini slučajeva je poželjna subkutana primena. Postoje dokazi iz studije primene jedne doze da intravenska primena leka može skratiti dužinu trajanja efekta. Klinički značaj ovih nalaza kod višestrukog doziranja nije jasan. Izbor načina primene trebalo bi da zavisi od individualnih kliničkih okolnosti. U


13 od 23

randomiziranim kliničkim studijama, bile su primenjene subkutane doze od 23 Mj./m²/dan (230 mikrograma/m²/dan) ili tačnije 0.4- 0.84 Mj./kg/dan (4- 8.4 mikrograma/kg/dan)

Pacijenti na mijeloablativnoj terapiji koja prethodi transplantaciji kostne sržiFilgrastim se primenjuje kao intravenska kratkotrajna infuzija tokom 30 minuta ili kao subkutana ili intravenska kontinuirana infuzija tokom 24 sata, u oba slučaja nakon razblaženja u 20 mL rastvora glukoze 50 mg/mL (5%). Za detaljnija uputstva o razblaženju sa rastvorom glukoze 50mg/mL (5%), videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.

Mobilizacija PBPCSubkutana injekcija.

Za mobilizaciju PBPC kod pacijenata koji su na mijelosupresivnoj ili mijeloablativnoj terapiji koja prethodi autologoj PBPC transplantaciji preporučena doza filgrastima može se takođe primeniti kao 24-časovna subkutana kontinuirana infuzija. Za infuziju filgrastim treba razblažiti u 20 mL rastvora glukoze 50 mg/mL (5%). Za detaljnija uputstva o razblaženju sa rastvorom glukoze 50mg/mL (5%), videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.

Teška hronična neutropenija/ HIV infekcijaSubkutana injekcija.

Kontraindikacije

Preosetljivost na filgrastim ili bilo koji sastojak leka.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Posebna upozorenjaFilgrastim ne bi trebalo primenjivati radi povećanja doze citotoksične terapije iznad standardnog režima doziranja (videti u daljem tekstu).

Filgrastim ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškom urođenom neutropenijom (Kostmann-ov sindrom) i poremećenom citogenetikom (videti u daljem tekstu).

Standardna citotoksična hemioterapijaMaligni rast ćelijaS obzirom da su ispitivanja pokazala da G-CSF mogu podstaći rast mijeloidnih ćelija in vitro potrebno je uzeti u obzir sledeća upozorenja.

Nije utvrđena bezbednost i efikasnost primene filgrastima kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom ili hroničnom mijeloidnom leukemijom. Zbog toga filgrastim nije indikovan u ovim stanjima. Neophodan je poseban oprez u razlikovanju dijagnoza blastne transformacije hronične mijeloidne leukemije i akutne mijeloidne leukemije (AML).

Usled ograničenih podataka o bezbednosti i efikasnosti primene kod pacijenata sa sekundarnom AML, filgrastim kod njih treba primenjivati sa oprezom.


14 od 23

Nije utvrđena bezbednost i efikasnost primene filgrastima kod de novo pacijenata starijih od 55 godina sa dobrim citogenetskim nalazom [t (8;21), t(15;17) i inv (16)].

LeukocitozaBroj leukocita od 100 x 109/L ili veći uočen je kod manje od 5% pacijenata koji su dobijali filgrastim u dozama većim od 0.3 Mj./kg/dan (300 mikrograma/kg/dan). Nisu prijavljeni neželjeni efekti koji su direktno doprineli ovom stepenu leukocitoze. Međutim, s obzirom na potencijalne rizike povezane sa teškom leukocitozom, tokom terapije filgrastimom potrebno je u redovno određivati broj leukocita. Ako broj leukocita premaši 50 x 109/L nakon očekivanog minimalnog nivoa neutrofila, treba odmah prekinuti primenu filgrastima. Takođe, ako tokom perioda primene filgrastima radi mobilizacije PBPC broj leukocita bude veći od 70 x 109/L, terapiju treba prekinuti ili smanjiti dozu filgrastima.

Rizik udružen sa povećanim dozama hemioterapijePotreban je poseban oprez kod primene filgrastima kod pacijenata na hemioterapiji visokim dozama s obzirom da nema dokaza o boljem efektu ishoda lečenja maligniteta, a veće doze hemioterapeutskih lekova mogu dovesti do povećanja toksičnosti uključujući kardijalne, pulmonalne, neurološke i dermatološke efekte (molimo da pogledate Sažetak karakteristika leka primenjenog hemioterapeutskog leka).

Terapija samim filgrastimom ne sprečava nastanak trombocitopenije i anemije nastale zbog mijelosupresivne hemioterapije. Zbog moguće primene viših doza hemioterapije (npr. pune doze prema shemi doziranja) pacijent može imati veći rizik od trombocitopenije i anemije. Preporučuje se redovno praćenje broja trombocita i hematokrita. Potreban je poseban oprez kada se, sami ili u kombinaciji, primenjuju hemioterapeutski lekovi za koje se zna da uzrokuju tešku trombocitopeniju.

Pokazano je da primena filgrastim-mobilisanih PBPC smanjuje težinu i dužinu trajanja trombocitopenije nakon mijelosupresivne i mijeloablativne hemioterapije.

Ostale posebne mere oprezaNisu ispitani efekti filgrastima kod pacijenata značajnim smanjenjem broja matičnih ćelija mijeloidne loze. Filgrastim primarno deluje na prekursore neutrofila i tako utiče na povećanje broja neutrofila. Zbog toga, kod pacijenata sa smanjenjem broja matičnih ćelija mijeloidne loze, odgovor neutrofila na terapiju može biti smanjen (kao kod pacijenata sa opsežnom radioterapijom ili hemioterapijom ili onih sa tumorskom infiltracijom kostne srži).

Prijavljeni su slučajevi bolesti odbacivanja presađenog organa (GvHD) i smrtnih ishoda kod pacijenata koji su primali G-CSF nakon alogene transplantacije kostne srži (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).

Mobilizacija PBPCRanija izloženost citotoksičnom lekuPacijenti koji su nekada bili podvrgnuti opsežnoj mijelosupresivnoj terapiji, nakon čega su dobijali filgrastim radi mobilizacije PBPC, možda neće pokazati dovoljnu mobilizaciju ovih ćelija koja je potrebna za postizanje preporučene minimalne vrednosti (≥2.0 x 106 CD34+ ćelija/kg) ili ubrzanje oporavka trombocita u istoj meri.

Neki citotoksični lekovi ispoljavaju posebnu toksičnost prema matičnim ćelijama hematopoeze i mogu negativno uticati na njihovu mobilizaciju. Kada se lekovi kao što su melfalan, karmustin (BCNU) i karboplatin


15 od 23

primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda pre pokušaja mobilizacije matičnih ćelija, može doći do smanjenja broja matičnih ćelija koje je moguće mobilisati. Međutim, pokazano je da je primena melfalana, karboplatina ili BCNU zajedno sa filgrastimom efikasna u mobilizaciji matičnih ćelija. Kada se planira transplantacija PBPC savetuje se planiranje procedure mobilizacije matičnih ćelija tokom rane terapijske faze. Kod ovih pacijenata je pre primene hemioterapije visokim dozama potrebno obratiti posebnu pažnju na broj mobilisanih matičnih ćelija. Ako broj dobijenih ćelija nije dovoljan, mereno prema navedenim kriterijumima, treba uzeti u obzir alternativne forme terapije koje ne zahtevaju potporu matičnih ćelija.

Procena dobijenih matičnih ćelija U proceni broja matičnih ćelija dobijenih kod pacijenata lečenih filgrastimom, posebnu pažnju treba obratiti na metode kvantifikacije. Prema rezultatima analize protočne citometrije broj CD34+ ćelija varirao je u zavisnosti od preciznosti metodologije koja je korišćena, i zbog toga je potrebno sa oprezom interpretirati preporuke koje se baziraju na studijama drugih laboratorija.

Statistička analiza odnosa broja ponovno unetih CD34+ ćelija i brzine oporavka trombocita nakon hemioterapije visokim dozama ukazuje na složen ali stabilan odnos. Preporuka o minimalnom broju dobijenih ćelija od ≥2.0 x 106 CD34+ ćelija/kg bazira se na objavljenim iskustvima koja su dovela do odgovarajućeg hematološkog oporavka. Uvećanja koja su veća od minimalnog, izgleda da se mogu dovesti u vezu sa bržim oporavkom, a uvećanja koja su manja, sa sporijim oporavkom.

Zdravi donori pre alogene PBPC transplantacije Mobilizacija PBPC ne dovodi do direktne kliničke koristi kod zdravih donora i treba je uzeti u obzir samo u cilju alogene transplantacije matičnih ćelija.

Mobilizacija PBPC treba uzeti u obzir samo kod donora koji zadovoljavaju uobičajene kliničke i laboratorijske kriterijume za donaciju matičnih ćelija vodeći računa o hematološkim vrednostima i infektivnim bolestima.

Bezbednost i efikasnost filgrastima nije procenjena kod zdravih donora mlađih od 16 i starijih od 60 godina.

Prolazna trombocitopenija (broj trombocita <100 x 109/L) nakon primene filgrastima i leukofereze uočena je kod 35% ispitanika. Pored toga, prijavljena su dva slučaja kada je broj trombocita bio <50 x 109/L što se smatra posledicom procedure leukofereze. Ako je potrebna više od jedne leukofereze, posebnu pažnju treba obratiti na donore sa brojem trombocita <100 x 109/L pre leukofereze; generalno, aferezu ne treba sprovoditi ako je broj trombocita <75 x 109/L.

Leukoferezu ne treba sprovoditi kod donora koji dobijaju antikoagulantnu terapiju ili imaju poznati poremećaj hemostaze.

Ako vrednosti leukocita porastu na >70 x 109/L, primenu filgrastima treba prekinuti ili smanjiti dozu leka koja se primenjuje.

Donore koji primaju G-CSF zbog mobilizacije PBPC treba pažljivo pratiti dok se hematološki parametri ne vrate na normalu.

Kod zdravih donora nakon primene G-CSF uočena je prolazna citogenetska modifikacija. Nije poznat značaj ovih promena.


16 od 23

U toku je dugotrajno praćenje bezbednosti kod donora. Ipak, ne može se isključiti rizik od nastajanja malignog mijeloidnog klona. Preporučuje se da centri za aferezu sprovode sistemsko beleženje i praćenje donora matičnih ćelija tokom najmanje 10 godina kako bi se osigurao dugotrajni nadzor.

Kod zdravih donora i pacijenata nakon primene G-SCF su prijavljeni česti ali uglavnom asimptomatski slučajevi splenomegalije i veoma retki slučajevi rupture slezine. Neki slučajevi rupture slezine bili su fatalni. Zbog toga je potrebno pažljivo pratiti veličinu slezine (npr. klinička ispitivanja, ultrazvuk). Kod donora i/ili pacijenata koji se žale na bol u gornjem levom kvadrantu abdomena ili bol na vrhu ramena, diferencijalno dijagnostički treba uzeti u obzir i rupturu slezine.

U post-marketinškom ispitivanju, veoma retko su kod zdravih pacijenata prijavljene neželjene reakcije od strane pluća (hemoptizije, pulmonalna hemoragija, pulmonalni infiltrati, dispneja i hipoksija). U slučaju suspektne ili potvrđene pulmonalne neželjene reakcije, treba razmotriti prekid terapije filgrastimom i sprovođenja adekvatnog lečenja pacijenta.

Primaoci alogenih PBPC mobilisanih filgrastimom Dosadašnji podaci ukazuju na to da imunološke interakcije između alogenog PBPC grafta i primaoca mogu biti udružene sa povećanim rizikom od akutne i hronične GVHD, u poređenju sa transplantacijom kostne srži.

Teška hronična neutropenijaBroj krvnih ćelijaPotrebno je pažljivo pratiti broj trombocita, naročito tokom prvih nedelja terapije filgrastimom. Kod pacijenata kod kojih se razvije trombocitopenija, tj. broj trombocita je stalno <100,000/mm³ treba razmisliti o povremenom prekidu terapije ili smanjenju doze filgrastima.

Javljaju se i promene broja drugih krvnih ćelija, uključujući anemiju i prolazni porast prekursora mijeloidne loze, što zahteva pažljivo praćenje broja ćelija krvi.

Transformacija do leukemije ili mijelodisplastičnog sindromaPotreban je poseban oprez u dijagnozi teške hronične neutropenije da bi se uočile razlike u odnosu na ostale hematološke poremećaje kao što su aplastična anemija, mijelodisplazija i mijeloidna leukemija. Pre započinjanja terapije potrebno je uraditi kompletnu i diferencijalnu analizu krvne slike sa određivanjem broja trombocita i procenom morfologije kostne srži i kariotipa.

U kliničkim studijama kod pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom lečenih filgrastimom učestalost mijelodisplastičnog sindroma ili leukemije bila je mala (u proseku 3%). Ovo zapažanje se odnosi samo na pacijente sa urođenom neutropenijom. Mijelodisplastični sindrom i leukemija su prirodne komplikacije bolesti i njihova povezanost sa primenom filgrastima nije sigurna. U podskupu od oko 12% pacijenata koji su na početku terapije imali normalni citogenetski nalaz, kasnije su pri ponovljenim rutinskim analizama otkriveni poremećaji, uključujući monozomiju 7. Ako se kod pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom razvije nepravilna citogenetika, potrebno je pažljivo proceniti odnos rizika i koristi nastavka terapije. Ako se javi mijelodisplastični sindrom ili leukemija, terapiju filgrastimom treba prekinuti. Trenutno nije jasno da li će dugotrajna terapija kod pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom povećati sklonost ka citogenetskim nepravilnostima, mijelodisplastičnom sindromu ili leukemijskoj transformaciji. Preporučuje se da se kod pacijenata redovno (u proseku na svakih 12 meseci) vrše ispitivanja morfologije i citogenetike kostne srži.

Ostale posebne mere opreza


17 od 23

Potrebno je isključiti uzročnike prolazne neutropenije, kao što je virusna infekcija.

Direkti efekat terapije filgrastimom je uvećanje slezine. U studijama je dokumentovano da 31% pacijenata ima palpabilnu splenomegaliju. Povećanje zapremine, mereno radiografski, javlja se veoma rano tokom terapije filgrastimom i pokazuje sklonost stagnaciji. Zabeleženo je da smanjenje doze usporava ili zaustavlja dalji rast slezine, ali kod 3% pacijenata bila je neophodna splenektomija. Potrebno je redovno procenjivati veličinu slezine. Abdominalna palpacija bi trebalo da bude dovoljna za otkrivanje uvećanja slezine.

Kod malog broja pacijenata javlja se hematurija/proteinurija. Potrebno je redovno vršiti analize urina radi praćenja ovih pojava.

Nije utvrđena bezbednost i efikasnost primene filgrastima kod novorođenčadi i pacijenata sa autoimunom neutropenijom.

HIV infekcijaBroj krvnih ćelijaABN treba pažljivo pratiti, naročito tokom prvih nedelja terapije filgrastimom. Neki pacijenti mogu odgovoriti na početnu dozu filgrastima veoma naglo i sa značajnim porastom broja neutrofila. Preporučuje se da se ABN određuje svakodnevno tokom prva 2-3 dana primene filgrastima. Zatim, preporučuje se da se ABN određuje najmanje dva puta nedeljno tokom prve dve nedelje i kasnije jednom nedeljno ili jednom svake druge nedelje tokom održavanja terapije. Tokom povremenog doziranja sa 30 Mj./dan (300 mikrograma/dan) filgrastima, vremenom može doći do značajnih odstupanja ABN kod pacijenata. U cilju određivanja pojedinačnog minimuma ili minimalnog nivoa za ABN, preporučuje se da se uzorci krvi za određivanje ABN uzimaju neposredno pre svakog planiranog doziranja filgrastimom.

Rizik povezan sa povećanim dozama mijelosupresivnih lekovaMonoterapija filgrastimom ne isključuje trombocitopeniju i anemiju koje su posledica mijelosupresivne terapije. Zbog mogućnosti davanja većih doza ili većeg broja ovih lekova sa filgrastimom, pacijenti mogu biti izloženi većem riziku od nastanka trombocitopenije i anemije. Preporučuje se redovno praćenje broja krvnih ćelija (videti u tekstu iznad).

Infekcije i maligniteti uzrokovani mijelosupresijomNeutropenija može nastati usled oportunističkih infekcija koje infiltriraju kostnu srž kao što je Mycobacterium avium kompleks ili maligniteti kao što je limfom. Kod pacijenata sa poznatim infekcijama koje infiltriraju kostnu srž ili malignitetom, treba uzeti u obzir primenu adekvatne terapije za lečenje osnovne bolesti istovremeno sa primenom filgrastima u terapiji neutropenije. Nisu dovoljno ispitani efekti filgrastima na neutropeniju nastalu kao posledica infekcije koja infiltrira kostnu srž ili maligniteta.

Ostale posebne mere oprezaRetki slučajevi neželjenih reakcija na nivou pluća, naročito intersticijalna pnumonija, prijavljeni su posle primene G-CSF (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijenti sa anamnestičkim podacima o skorašnjoj plućnoj infiltraciji ili pneumoniji mogu imati povećan rizik. Pojava znakova na nivou pluća, kao što su kašalj, groznica i dispneja sa radiološkim znacima plućne infiltracije i pogoršanja plućne funkcije mogu biti znaci koji prethode respiratornom distres sindromu kod odraslih (ARDS). U ovim slučajevima treba prekinuti primenu filgrastima i primeniti odgovarajuću terapiju.

Kod pacijenata sa postojećim osteoporotičnim oboljenjem kostiju koji podležu kontinuiranoj terapiji


18 od 23

filgrastimom tokom više od 6 meseci, može biti potrebno praćenje gustine koštane mase.

Kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija koji su bili na terapiji filgrastimom, prijavljeni su slučajevi pojave kriza srpastih ćelija, koje su u nekim slučajevima bile fatalne. Potrebno ja da lekari budu oprezni kada uzimaju u obzir primenu filgrastima kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija i da primenjuju lek samo nakon pažljive procene potencijalnog rizika i koristi primene filgrastima.

Povećana hematopoetska aktivnost kostne srži kao odgovor na terapiju faktorima rasta bila je povezana sa prolaznim pozitivnim nalazima na snimcima kostiju, što je potrebno uzeti u obzir kada se ovakvi snimci interpretiraju.

U cilju unapređenja praćenja stimulišućih faktora kolonije granulocita (G-CSF), ime primenjenog leka mora biti jasno zabeleženo u kartonu pacijenta.

Ovaj lek sadrži sorbitol. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Nije do kraja procenjena bezbednost i efikasnost primene filgrastima istog dana kada i mijelosupresivne citotoksične hemioterapije. S obzirom na osetljivost mijeloidnih ćelija koje se brzo dele, prema mijelosupresivnoj citotoksičnoj hemioterapiji, primena filgrastima se ne preporučuje u periodu od 24 sata pre do 24 sata nakon hemioterapije. Preliminarni dokazi kod malog broja pacijenata koji su istovremeno lečeni filgrastimom i 5-fluorouracilom ukazuju na to da se neutropenija može pogoršati.

U kliničkim studima nisu još uvek ispitane moguće interakcije sa ostalim hematopoetskim faktorima rasta i citokinima.

S obzirom da litijum stimuliše oslobađanje neutrofila, verovatno će potencirati efekat filgrastima. Iako ova interakcija nije formalno ispitana, nema dokaza da je ona štetna.

Primena u periodu trudnoće i dojenja

Nema odgovarajućih podataka o primene filgrastima kod trudnica. U literaturi postoje izveštaji gde je nađeno da filgrastim prolazi kroz placentu. U studijama kod pacova i kunića nema dokaza da je filgrastim teratogen. Kod kunića je uočena veća učestalost gubitka embriona, ali nisu zabeležene malformacije.

Tokom trudnoće, mora se proceniti mogući rizik primene filgrastima kod fetusa u odnosu na očekivanu terapijsku korist.

Nije poznato da li se filgrastim izlučuje u majčino mleko, pa se primena ovog leka tokom dojenja ne preporučuje.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Filgrastim ne utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.


19 od 23

Neželjena dejstva

Najčešće prijavljena neželjena dejstva filgrastima su blagi do umereni muskuloskeletni bolovi koji se javljaju kod više od 10% pacijenata. Kontrola muskuloskeletnog bola se najčešće postiže primenom standardnih analgetika.

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti:Veoma česta (≥ 1/10) Česta (≥ 1/100 do <1/10) Povremena (≥ 1/1,000 do < 1/100) Retka (≥ 1/10,000 do <1/1,000) Veoma retka (<1/10,000), nije poznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Tabela 1. Neželjena dejstva u kliničkim studijama kod pacijenata sa karcinomom

Poremećaj na nivou sistema organa

Učestalost Neželjeno dejstvo

Imunološki poremećaji Veoma retko Alergijske reakcije*, uključujući anafilaksu, osip, urtikariju, angioedem, dispneju i hipotenziju

Vaskularni poremećaji Povremeno Hipotenzija (prolazna)Retko Vaskularna oboljenja* uključujući

venookluzivnu bolest i disbalans tečnosti

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Veoma retko Plućnii edem,*, intersticijalna pneumonija*, plućne infiltracije*

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma retko Sweet-ov sindrom*, kutani vaskulitis

Poremećaji mišićno-skeletnog,vezivnog i koštanog sistema

Veoma često Muskuloskeletni bol (blagi do umereni)

Često Muskuloskeletni bol (jak)Veoma retko Pogoršanje reumatoidnog artritisa

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko Poremećaji mikcije (dominantno dizurija)

Laboratorijska ispitivanja Veoma često Porast alkalne fosfataze, laktat dehidrogenaze (LDH), gama-glutamiltransferaze (GGT) i mokraćne kiseline u krvi (reverzibilni, dozno-zavisni, blagi do umereni)

*videti ispod

Tabela 2. Neželjena dejstva u kliničkim studijama kod zdravih pacijenata podvrgnutih mobilizaciji PBPC




20 od 23

Imunološki poremećaji Povremeno Teške alergijske reakcije: anafilaksa, angioedem, urtikarija, osip

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Veoma često Leukocitoza (broj leukocita > 50 x x 109/L), trombocitopenija (broj trombocita < 100 x 109/L; prolazno)

Često Splenomegalija (generalno asimptomatska, takođe i kod pacijenata)

Povremeno Oboljenje slezineVeoma retko Ruptura slezine (takođe i kod

pacijenata)Poremećaji nervnog sistema Veoma često Glavobolja


Veoma retko Hemoptizije*, plućna hemoragija*, plućni infiltrati*, dispneja*, hipoksija*

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog sistema

Veoma često Muskuloskeletni bol (blagi do umereni, prolazni)

Povremeno Reumatoidni artritis i pogoršanje simptoma artritisa

Laboratorijska ispitivanja Često Porast alkalne fosfataze i LDH (prolazni, blagi)

Povremeno Porast aspartat aminotransferaze (AST) i mokraćne kiseline u krvi (prolazni, blagi)

*videti ispod

Tabela 3. Neželjena dejstva u kliničkim studijama kod pacijenata sa teškom hroničnom neutropenijom




Veoma često Anemija, splenomegalija (u manjem broju slučajeva može biti progresivna)

Često Trombocitopenija

Povremeno Oboljenje slezine

Poremećaji nervnog sistema Često Glavobolja


Veoma često Epistaksa

Gastrointestinalni poremećaji Često Dijareja


21 od 23

Hepatobilijarni poremećaj Često Hepatomegalija

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Često Kutani vaskulitis (tokom dugotrajne primene), alopecija, osip


Veoma često Opšti muskuloskeletni bol, bol u kostima

Često Osteoporoza, artralgija

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Povremeno Hematurija, proteinurija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često Bol na mestu primene leka

Laboratorijska ispitivanja Veoma često Porast alkalne fosfataze, LDH i mokraćne kiseline u krvi (prolazni), smanjenje glukoze u krvi (prolazno, umereno)

Tabela 4. Neželjena dejstva u kliničkim studijama kod pacijenata sa HIVom




Često Oboljenje slezine, splenomegalija*


Veoma često Muskuloskeletni bol (blagi do umereni)

*videti ispod

U randomiziranim, placebom kontrolisanim kliničkim studijama, filgrastim ne povećava incidencu neželjenih dejstava povezanih sa citotoksičnom hemioterapijom. Neželjeni efekti prijavljeni sa istom učestalošću kod pacijenata lečenih filgrastimom/hemioterapijom i placebo/hemioterapijom bili su mučnina i povraćanje, alopecija, dijareja, zamor, anoreksija, mukozitis, glavobolja, kašalj, osip, bol u grudima, opšta slabost, bol u grlu, opstipacija i nespecifični bol.

Alergijske reakcije su se javljale tokom prve ili kasnijih terapija kod pacijenata lečenih filgrastimom. Generalno, izveštaji su bili češći nakon intravenske promene. U nekim slučajevima, simptomi su se vraćali sa ponovnom primenom leka, ukazujući na uzročnu povezanost. Primenu filgrastima treba trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih se jave ozbiljne alergijske reakcije.

Prijavljeni su slučajevi bolesti odbacivanja presađenog organa (GVHD) i slučajevi sa smrtnim ishodom kod pacijenata koji su dobijali G-CSF nakon alogene transplantacije kostne srži (videti odeljak u Farmakodinamski podaci Sažetku karakteristika leka).

Kod pacijenata koji su primali visoke doze hemioterapije nakon čega je urađena autologa transplantacija kostne srži prijavljena su vaskularna oboljenja. Nije utvrđena uzročna povezanost sa primenom filgrastima.


22 od 23

U nekim slučajevima prijavljene su plućne neželjene reakcije koje su završavale kao respiratorna insuficijencija ili ARDS, koji mogu biti fatalni. Prema post-marketinškom iskustvu veoma retko su kod zdravih donora prijavljene plućne neželjene reakcije (hemoptizije, plućna hemoragija, plućni infiltrati, dispneja i hipoksija) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pojava Sweet-ovog sindroma (akutna febrilna neutrofilna dermatoza) povremeno je prijavljena kod pacijenata sa karcinomom. Međutim, s obzirom da je značajan procenat ovih pacijenata imao leukemiju, oboljenje za koje se zna da je udruženo sa Sweet-ovim sindromom, uzročna povezanost sa primenom filgrastima nije utvrđena.

Kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija prijavljeni su izolovani slučajevi kriza srpastih ćelija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Učestalost nije poznata.

Pseudogiht je prijavljen kod pacijenata sa karcinomom lečenih filgrastimom.

U svim slučajevima uvećanja slezine kod pacijenata sa HIVom, prilikom pregleda ovo uvećanje bilo je blago ili umereno, a tok bolesti benigan; nijedan pacijent nije imao dijagnozu hipersplenizma i nijedan pacijent nije podvrgnut splenektomiji. S obzirom da je uvećanje slezine čest nalaz kod pacijenata sa HIV infekcijom i prisutno je u različitom stepenu kod svih pacijenata sa HIVom, nije jasna povezanost sa terapijom filgrastimom.

ImunogenetikaU četiri kliničke studije ni kod jednog zdravog dobrovoljca ili pacijenta sa karcinomom nisu se razvila anti-rhG-CSF antitela (niti vezanih niti neutrališućih) tokom terapije ovim lekom.

Predoziranje

Nisu utvrđeni efekti predoziranja filgrastimom.

Inkompatibilnost

Lek Zarzio ne sme se razblaživati sa rastvorom natrijum-hlorida.

Ovaj lek se ne sme mešati sa ostalim lekovima osim onih koji su pomenuti u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Razblaženi filgrastim može se adsorbovati na staklene i plastične materijale, osim ako se ne razblažuje sa rastvorom glukoze 50 mg/mL (5%) (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka).

Rok upotrebe

30 meseci.Nakon razblaženja: Hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi je dokazana tokom 24 časa pri temperaturi od 2ºC- 8ºC. Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene su odgovornost onoga ko lek primenjuje i normalno ne bi trebalo da bude duže od 24 sata, na temperaturi 2ºC- 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i odgovarajućim aseptičnim uslovima.


23 od 23

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi od 2ºC do 8ºC (u frižideru), u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja razblaženog rastvora, videti odeljak Rok upotrebe.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Rastvor treba vizuelno ispitati pre upotrebe. Treba koristiti samo bistar rastvor bez čestica. Slučajno izlaganje temperaturama mržnjenja ne utiče štetno na stabilnost leka.

Lek ne sadrži konzervans. Zbog mogućeg rizika od mikrobiološke kontaminacije, napunjeni injekcioni špricevi leka Zarzio su samo za jednokratnu upotrebu.

Razblaženje pre primene (po izboru)Ako je potrebno, lek Zarzio može se razblažiti u rastvoru glukoze 50 mg/mL (5%).

Nikako se ne preporučuje razblaženje do konačne koncentracije <0.2 Mj./mL (2 mikrograma/mL).

Kod pacijenata koji se leče filgrastimom razblaženim do koncentracije <1.5 Mj./mL (15 mikrograma/mL), potrebno je dodati humane serumske albumine (HSA) do konačne koncentracije od 2 mg/mL.

Primer: U konačnoj zapremini od 20 mL, ukupne doze filgrastima manje od 30 Mj./mL (300 mikrograma/mL) treba primeniti sa 0.2 mL rastvora HSA 200 mg/mL (20%).

Kada se razblažuje sa rastvorom glukoze 50 mg/mL (5%), filgrastim je kompatibilan sa staklom i plastikom, uključujući polivinilhlorid, poliolefin (kopolimer sastavljen od polipropilena i polietilena) i polipropilen.

Upotreba napunjenog injekcionog šprica sa zaštitnom kapicom za igluZaštitna kapica za iglu prekriva iglu nakon injiciranja da bi se sprečila povreda od uboda igle. Ovo ne utiče na normalno rukovanje špricem. Pritiskajte klip polako i ravnomerno dok celokupna doza ne bude ubrizgana i klip se više ne može potiskivati. Dok još vršite pritisak na klip, izvadite špric. Zaštitna kapica će se prevući preko igle kada se špric izvadi.

Upotreba napunjenog injekcionog šprica bez zaštitne kapice za igluPrimenite dozu prema standardnom protokolu.

Odlaganje Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

uputstvo za lek - alims.gov.rs · hemioterapije i/ili radioterapije. kako hemioterapija i/ili...

Documents