0

Обновљиви извори енергије као фактор економског развоја Србије

Наталија Сандић, мастер

Студије и истраживања ФЕФА:

Обновљиви извори енергије као фактор економског развоја Србије

Издавач ФЕФА – Факултет за економију, финансије и администрацију,

Универзитет Сингидунум, Булевар Зорана Ђинђића 44, Београд www.fefa.edu.rs

За издавача

проф. др Ана С. Трбовић, деканка

Рецензенти проф. др Михаило Црнобрња

проф. др Ана С. Трбовић мр Милош Ерић

ISBN 978-86-86281-19-7

Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, у целини нити у деловима, без писменог одобрења издавача.

1

Увод

Ова студија садржи закључке о утицају обновљивих извора енергије на економски раст Србије. Циљ студије је да утврди стање и потенцијал сектора обновљиве енергије у Србији. Како би се дошло до ових информација, неопходно је пре свега се упознати генерално са обновљивим изворима енергије, његовим развојем на глобалном нивоу. Затим ће се сагледати утицај обновљивих извора енергије на економски раст привреде. С обзиром да је Србија географски део Европе, а политички је и на путу да постане члан Европске уније, у овој студији ће бити представљени обновљиви извори енергије у Европској унији, као и актуелна политика обновљиве енергије Европске уније. Након увида у стање сектора обновљивих извора енергије у Европској унији, више пажње ће бити посвећено овим изворима енергије у Србији, анализа правног оквира за коришћење обновљивих извора енергије у Србији и усаглашеност политике развоја обновљиве енергије Србије са политиком ЕУ. Након тога следи анализа потенцијала и сектора обновљиве енергије у Србији и представљање главних учесника овог сектора. Као један од учесника овог сектора у Србији, биће представљени закључци из интервјуа са предузећем, које је осмислило иновацију у области обновљивих извора енергије. На самом крају, узимјући у обзир све наведене елементе, биће представљене препоруке за даљи развоој сектора обновљиве енергије у Србији.

Тема ове студије је веома актуелна, с обзиром да развој обновљивих извора енергије представља велики изазов за будућност Европе и света. Светска привреда у великој мери зависи од фосилних, необновљивих извора енергије (нафта, угаљ), од нуклеарне енергије која представља потенцијалну опасност по животну средину и људско здравље. Самим тим питање енергетске сигурности и стабилности постало је у последњих десетак година веома актуелно питање економског, привредног и друштвеног система, света. Европска унија се и поред високе развијености и посвећености питању енергетске сигурности, такође суочава са проблемом смањења свог утицаја на животну средину и своје улоге при смањењу људског утицаја на климу. Такође један од циљева ове студије јесте да докаже повезаност енергетског сектора са конкурентошћу српске или било које друге привреде. У самом енергетском сектору најважнији механизми за борбу против климатских промена су енергетска ефикасност и увођење обновљивих извора енергије у производњу, дистрибуцију и потрошњу, односно задовољењу енергетских потреба. Начин коришћења енергије и искоришћавања природних потенцијала за производњу енергије може да буде покретач развоја одређеног простора, земље, али уколико се не узму у обзир утицаји на животну средину при задовољавању потреба за енергијом, то може довести до успостављања потпуно неодрживог привредног и друштвеног система. Из тог разлога неопходно је да даљи кораци када је у питању планирање енергетског сектора, буду спроведени на начин да се дефинишу приоритети развоја енергетског сектора, да постоји јавна и стручна подршка, који ће истовремено обезбедити економски развој на принципима одрживог развоја.

2

1. Обновљиви извори енергије Слободна дефиниција обновљивих извори енергије је да се они троше истом брзином којом се обнављају. Из тог разлога на пример, угаљ не спада у обновљив извор енергије јер је за његово стварање потребно далеко више времена, него што се потроши. Са друге стране, на пример соларна енергија се обнавља истом брзином којом се и троши. Обновљиви извори енергије су извори енергије који се налазе у природи и обнављају се у целости или делимично, посебно енергија водотокова, ветра, неакумулирана соларна енергија, биомаса, геотермална енергија и др. „Обновљиви извори енергије су будућност“ - пре двадесет година, ово је било мишљење малог броја људи. Тада, снабдевање енергијом је долазило из фосилних извора (угаљ, нафта и гас) и из нуклеарне енергије. Дистрибутери електричне енергије, нису веровали да би на пример соларна енергија могла чинити већи део „колача“ и да се на такве изворе може ослонити.

У протеклих неколико година, мишљења на ову тему су почела да се мењају. Тржишта обновљивих извора енергије су у порасту широм света. Истовремено негативни утицаји снабдевања фосилним изворима и нуклеарном енергијом временом су постали све јаснији. Значајан утицај употребе фосилних горива на климу, изазива топљење глечера и леда, по до сада невиђеним стопама. Са друге стране, пустиње се шире. Више температуре изазване климатским променама, подстичу ширење неких болести као што су маларија и колера у неким областима у којима раније нису биле познате. Екстремне временске прилике, попут урагана Катрина 2005. године нанеле су огромну материјалну штету у том делу Северне Америке. У књизи коју су објавили Сајфрајд и Витзел (Seifried & Witzel) истиче се да упозорења истраживача о катастрофалним последицама и огромни трошкови због климатских промена постају све алармантнији. У студији коју je објавиo Стерн (2006) је израчунато да би најбоља економска политика у оквиру борбе са климатским променама коштала 1 проценат укупног бруто домаћег производа (БДП-а), док изостанак ефикасних климатских политика може изазвати штету у висини од 20 одсто укупног БДП-а на глобалном нивоу.

Катастрофе у нуклеарним електранама које су се догодиле, почевши од 1986. године у Чернобилу, наставиле се у различитим земљама као што су Шведска и Немачка, а највећи удар коришћењу нуклеарне енергије је несрећа у Фокушими, која је показала да и са најквалитетније изграђеним нукеларним електранама, због непредвидивих елементарних непогода, атомска енергија може да постане велика претња целом свету. С обзиром на све познато, а везано за нуклеарну енергију, од могућих хаварија до ослобађања нуклеарног отпада, постоји јак покрет у свету који треба да обустави даље коришћење нуклеарне енергије. Залихе сирове нафте и природног гаса се због енормне експлоатације у другој половини двадесетог века реално све више смањују. Између осталих фактора пораст цена нафте 2008. године, најава светске економске кризе, сукоби у Ираку и мање више „запаљива“ политичка ситуација у земљама истока које су богате нафтом, су само додатна опомена да је неопходно у већој мери укључити и друге могуће изворе енергије, а ту се превасходно мисли на обновљиве изворе енергије.

Ово су само неки од примера који јасно указују на то да снабдевање фосилним горивима и нуклеарном енергијом није трајно и одрживо решење.

3

Већ крајем двадесетог века свет суочен с једне стране са све већом потребом за енергијом, а са друге стране са релативно ограниченим постојећим ресурсима почиње да се окреће другим могућностима.

Сведоци смо почетка соларне ере и уопште тзв. „бума“ обновљивих извора енергије. Овакви извори енергије су једини одрживи извори енергије и имаће централну улогу у будућности у енергетици.

Сва истраживања о новим могућностима потичу из једног од следећих извора: соларна енергија, геотермална енергија из унутрашњости земље, енергија гравитације и нуклеарна енергија. Студија Голдемберга (2004) истиче да је далеко највећи извор енергије соларна енергија и да је овај извор неколико пута већи од осталих алтернативих извора енергије с обзриом да је неисцрпан, док год је сунца (око четири и по милијарде година). Међутим доступност одрђеног извора, није једини критеријум по коме се мери енергетски извор. Наиме, треба узети у обзир и следеће аспекте: начин на који се тај извор претвара у електричну енергију, утицај на животну средину и утицај на здравље, како на локалном, тако и на регионалном и глобалном нивоу. Такође треба размотрити питања везана за гаранцију енергетске сигурности, као и везу између енергије и сиромаштва, нова радна места итд.

1.1. Соларна енергија

Сунце је најближа звезда планети Земљи, па је као таква, природни извор енергије на Земљи. Шљивац и Шимић (2009) наводе да:

„Велика количина топлих гасова, јаке гравитацијске силе убрзавају атоме гаса према седишту – подиже се унутрашња температура (на 107 К) и притисак (на 1014 Pa), при чему се кидају електрони из атома и мешају с језгрима у плазму и то се назива термонуклеарна фузија водоника. Ослобођена енергија преноси се према површини, те зрачењем у свемир, уз опадање температура. Мали део енергије сунца долази на Земљу, 30% се рефлектује у свемир, а 70% на Земљу. То значи да је годишња енергија сунца већа од укупних резерви нафте и угља заједно!“

Коришћење соларне енргије на Земљи зависи од локације, годишњег доба, доба дана, временских услова итд. Европа није на врло погодном подручију за експолатацију, али упркос томе у Европи је искоришћење енергије сунца у порасту, захваљујући политикама појединих држава које доста улажу у обновљиве изворе енергије, а посебно енергију сунца.

Основни приницпи директног искоришћавања енергије сунца су: соларни колектори (грејање воде и просторија), фотонапонске ћелије (директно претварање енергије у електричну енергију) и фокусирање соларне енергије (употреба у великим енергетским постројењима).

Очигледна предности соларне енергије је да једном кад је опрема купљена, коришћење енергије сунца је бесплатно. Затим соларни колектори и панели не испуштају штетне гасове у ваздух, а њихов рад је сигуран и тих. Енергија се производи на месту где се троши па нису потребне дугачке жице и каблови.

4

Са друге стране, недостатак је то што сунца нема током целог дана, односно по ноћи. Иако се енергија сунца може користити и током облачних дана, количина корисне топлотне или електричне енергије пуно је мања. Такође опрема потребна за коришћење енергије сунца је скупа, али временом постаје јефтинија и приступачнија.

1.2. Хидроенергија

Количина воде и пад одређују потенцијал за коришћење енергије воде. Падавине и земљиште, како конфигурација, тако и састав одређују обе карактеристике. Уобичајно је да се за одређени водоток приказује средња вредност протока и зависност од надморске висине. За конкретну локацију је такође значајно познавање трајање одређеног протока воде и искористив пад. Да би се добила крива трајања протока, потребно је имати увид у вишегодишња мерења, али и процене одрживости водотока, у зависности од климатских промена итд. Хидроенергетске ресурсе могуће је проценити познавањем или проценом трајања протока и искористивих падова. Варијабилност протока има значајан утицај на могућност производње електричне енергије и на економичност постројења, посебно када је потенцијал акумулације воде мали као што је то случај са малим хидроелектранама (МХЕ).

Коришћење енергије положаја као извор тзв. механичке енергије познато је вековима уназад. Велике хидроелектране могу поплавити велике области што може да узрокује расељавање становништва и да има непожељне еколошке и социјалне утицаје, тако да се велике хидроелектране не сматрају обновљивим извором енергије, од стране неких (нпр. Европска унија). Мале хидроелектране најчешће не узрокују овакве проблеме, који су карактеристични за велике хидроелектране.

Мала хидроелектрана може садржати све елементе које има велико постројење, а највећа разлика је у знатно мањој потреби за екстензивним хидролошким и тополошким студијама, и у мањем обиму грађевинских радова. Турбина и генератор представљају најважније и најскупље компоненте хидроелектране. Када је у питању рад и избор турбина, разлика између малих и великих хидроелектрана је што за МХЕ није нужно користити наменски поручене и израђене турбине, јер већ постоји велики избор готових и турбина и генератора.

Код пројектовања МХЕ веома је важно пазити да избор локације и опреме буде економичан. То је могуће извести само уколико се познаје крива трајања искористивог тока, пада протока, губитака на доводу, ефикасности турбине, обим грађевинских радова и наважније могућност употребе произведене електричне енергије. Финансијско улагање у изгрању хидроелектране зависи од локације, снаге, а укључује трошкове израде студија, обезбеђење земљишта, куповина турбина, генератора, грађевински радови, прикључење на мрежу, одржавање итд.

Код овог, као и других обновљивих извора енергије, поставља се питање утицаја на животну средину. Конкретно код хидроелектрана, у питању је живи свет у водотоку и за његов опстанак је потребно осигурати довољан слободан проток. Добрим идејама и изградњом малих хидроелектрана могу се барем делом смањити потребе за фосилним горивима, а у оквиру тога могу се понудити и решења у виду наводњавања земљишта, али и заштите у случају поплава.

5

МХЕ не представљају велики потенцијал, али свакако јесу обновљив извор и један су од прихватљивих алтернатива. Предност хидроенергије је та да хидроектране не испуштају загађујуће гасове у околину. поузданије су него соларне електране или ветроелектране, јер обично имају резервоаре воде и могу се пустити у погон по потреби. Са друге стране, главни недостатак овог обновљивог извора енергије је што је изградња велике хидроелектране јако скупа. Велике хидроелектране заузимају пуно места, које би можда било погодно за насеља или пољопривредну производњу. Животињски и биљни су угрожени стварањем великих акумулационих језера до мере да одређене врсте буду трајно истребљене. То мења танану еколошку равнотежу, а то опет изазива велики отпор локалних заједница и стручних удружења.

1.3. Геотермална енергија

Геотермална енергија је чист, обновљив извор енергије од којег се широм света могу добити топлотна и електрична енергија. Сматра се обновљивим извором пошто се топлота ослобађа у унутрашњости земље и суштински је неограничена. Геотермлна енергија се манифестује у виду вреле воде или паре и може се користити за грејање, за производњу електричне енергије, за непосредне сврхе и за кућно грејање, стални извор топлоте за производњу енергије и зато се сматра базном константном енергијом. С обзриром да се неки обновљиви извори енергије могу користити само под повољним временским условима, сматра се да имају ограничену доступност да би испунили растуће потребе. Међутим, доступност геотермалне енергије је преко 90%, што значи да електране на геотермалну енергију могу да се користе током било ког временског периода.

У студији коју су објавили Шљивац и Шимић (2009) наводи се да наједноставнији и најперспективнији начин искоришћавања геотермалне енергије представља директно коришћење топлотне енергије за различите намене у пољопривреди, индустрији, комуналном грејању итд. Такође, овај вид енергије се може комбиновати са другим, конвенционалним начинима производње топлотне енергије или са производњом електричне енергије из геотермалног извора. Како се наводи у студији Шљивца и Шимића (2009) светски капацитети за директно коришћење геотермалне енергије се процењује на 15 GWt инсталисане снаге. Директна примена је највећа у сфери грејања стамбеног фонда, а одмах иза су спортски објекти, стакленици, индустрија итд. Свака земља има своје специфичности зависно не само од потенцијала геотермалне енергије, већ и од бројних других фактора. Посебан пример коришћења геотермалне енергије међу земљама је Исланд. Исланд користи преко 50% геотермалну енергију, највише за грејање, али такође и за отапање леда и снега.

Геотермална енергија је, као што је поменуто, извор који нема проблема са несталношћу. Чињеница је да се овај извор може користити само на месту где је налазиште и то представља ограничење, што даље имплицира да је то велики проблем код директног коришћења и потенцијално проблем за места која се не налазе близу електричне енергетске мреже. Још једна препрека када су у питању геотермални извори је висина инвестиције, с обзиром да је потребно издвојити значајна средства, посебно за истраживање налазишта.

6

Извесно је да ће даље поскупљење фосилних горива и настојање да се смање укупне емисије штетних гасова, утицати на повећање коришћења геотермалне енергије. Међутим геотермална енергија представља релативно скроман извор енергије. Премда се све више користи за грејање кроз топлотне пумпе, она се слабо користи за производњу електричне енергије. Геотермална енергија је обновљива и неће нестати док год је наша планета погодна за живот. Радом геотермалних електрана испушта се врло мала количина загађујућих материја у животну средину и овакве електране су тихе. Са друге стране места погодних за изградњу геотермалних електрана има јако мало. Иако геотермална енергија неће никад нестати, топлина бушотине исцрпи се након неког времена и тада се електрана мора затворити.

1.4. Биомаса

Биомасу чине остаци из пољопривреде, индустрије као и комуналног отпада који се могу употребљавати као гориво. У биогорива спадају биогас, чврста горива, течна горива (биодизел и биоетанол) који се производе из уљарица, као и енергија добијена из огревног дрвета итд. Биогорива, а нарочито дрвна биомаса се у последњих десетак година све више користи за грејање и производњу електричне енергије. Митић et al (2009) закључили су да је светски потенцијал биомасе толики да би се из њега могло обезбедити двадесет пута више енергије него што су тренутне потребе за електричном енергијом.

Данас у свету постоје електране на биомасу/биогас и оне користе биомасу/биогас за обављање делатности производње елетричне и/или топлотне енергије. Постоје мале електране снаге до 10MW и велике електране снаге преко 10MW. Затим, биомаса у смислу горива за производњу енергије која се сматра обновљивим извором, јесте биоразградљива материја настала, као што је поменуто у пољопривреди, шумарству и пратећој индустрији и обухвата биљке и делове биљака, остатке и нуспроизводе биљака настале у пољопривреди (слама, грање, коштице итд.), остатке животињског порекла настале у пољопривреди, остаци при сечи шума, као и биоразградљиве остатке у прехрамбеној и дрвној индустрији који не садрже опасне материје. Биогас, који настаје у анаеробним поступцима од биомасе, јесте гориво за производњу енергије и прави се од остатака у пољопривреди и остатака биомасе насталих примарном прерадом пољопривредних производа. Биогориво представља једину значајну замену за нафту и дизел у сектору саобраћаја.

У случају грејања на биомасу, коришћење овог обновљивог извора енергије, добија важнију димензију јер је оно оправдано и због неколико предности које има у односу на остала горива, посебно на нафту и нафтне прерађевине. Употреба биомасе у енергетске сврхе оправдано је из економских, еколошких и социјалних разлога.

Са економског становишта, повећање коришћења биомасе смањује увоз и коришћење фосилних горива. Са еколошке стране, емсија штетних гасова сврстава биомасу у неутрално гориво. Затим, социјални аспект, изградњом фабрика за производњу биомасе, отварају се нова радна места и убрзава се развој руралних делова.

Као закључак овог дела важно је истаћи да део отпада може да се искористи као биомаса, чиме се значајно смањује количина отпада који се мора одложити.

7

На депонијама отпада, биогасне електране спречавају испуштање штетног гаса метана у ваздух и користе га за производњу електричне и топлотне енергије. Биомаса не зависи од временских прилика као, на пример, соларна енергија или енергија ветра, и може се користити у сваком тренутку кад је енергија потребна. Са друге стране, иако је биомаса обновљив извор енергије, треба је опрезно користити јер се шуме никако не смеју неконтролисано сећи. Одвојено прикупљање и рециклажа отпада може бити доста скупо. Ипак, ваља је спроводити јер се тиме смањује количина отпада на депонијама и чува се животна средина. Биомаса и отпад сагоревањем ипак испуштају одређену количину загађујућих материја у ваздух, али је та количина знатно мања него код сагоревања фосилних горива. Предности коришћења биомасе уочили су и велики авио превозници попут Јунајтед Еарлајнс (енг. United Airlines) и КЛМ (енг. KLM), који полако укључују биогорива уместо керозина. Ово је почетак комерцијализације употребе напредног биогорива у ваздушном саобраћају, а сировина за производњу су нејестива природна уља и пољопривредни отпад.

1.5. Енергија ветра

Према истраживању Међувладиног панела о климатским променама (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) до 2050. године готово 80 посто светских енергетских потреба могло би да се произведе из обновљивих извора енергије. Само енергија ветра може да допринесе чак 20 посто тој будућој мешавини обновљиве енергије. Енергија ветра тренутно чини 0,2 посто енергетске производње и покрива отприлике 2 посто потражње за електричном енергијом.

Иако постоје дилеме у вези сталности ветра, оне се могу решити комбиновањем ветра са другим обновљивим изворима као што су хидроенергија и соларна енергија. Електране на ветар имају веома малу емисију током целог века трајања, међутим имају одређен број последица по животну средину које могу умањити њихов потенцијал. Неке од последица су бука коју турбине производе, ипак са напретком технологије и побољшањима дизајна, бука се знатно умањује. Затим као једна од последица наводе се електромагнетска ометања. Наиме, турбине на ветар могу расипати електромагнетне сигнале изазивајући сметње на комуникационим системима. Овај проблем се једноставно решава смештањем ветропаркова на одговарајуће локације. Као један од најзначајнијих аргумената оних који су против изградње ветро паркова, је заштита птица, тачније из досадашњих примера изграђених ветропаркова у свету, уочено је да јата птица могу да настрадају од елиса турбина. Решење је смештање турбина изван путања птица селица. Исто тако са напретком технологије постављају се сензори који препознају приближавање птица и успоравају рад турбина.

Међутим, ни економска криза није успела да заустави дугорочну оријентацију према употреби енергије ветра. Енергија ветра бележи убрзани пораст зато што је технички најзрелија од свих нових, чистих извора енергије, а уз то је и најконкурентнија.

Да сумирамо, ветар је обновљив извор енергије - неће никад нестати. Ветроелектране не испуштају загађујуће гасове у животну средину Терен на којем је изграђена ветроелектрана може се користити и за друге корисне намене, на пример за пољопривреду.

8

Електрична енергија из ветра није скупља од енергије из фосилних горива. Са друге стране енергија ветра има и одређене недостатке. Ветроелектране не раде када је ветар преслаб, прејак или га уопште нема. Људи често мисле да су ветроелектране јако гласне, иако оне то заправо нису. Такође, многи еколошки покрети се противе ветроелектранама јер сматрају да ова постројења угрожавају птичији свет на том подручију, а што даље угрожава природну равнотежу флоре и фауне.

1.6. Други извори енергије

Поред већ познатих алтернативних извора енергије, као што су то соларна енергија, енергија ветра, хидроенергија, биомаса, научници не престају да истражују нове могућности. Тако на пример, тренутно у свету акутелно расте интересовање за експлоатацијом енергије океана. Раније је постојала идеја, али није постојала подршка за њен даљи развој. Са напретком технологије и повећањем потреба за алтернативним изворима енергије, више пажње и средстава се улаже у развој ове технологије. Експлоатација енергије океана се заснива на коришћењу температурних разлика између површине и дна океана, за производњу електричне енергије.

Океани покривају више од половине Земљине површине и самим тим представљају врло интересантан извор енергије који би у будућности могао давати енергију како домаћинствима, тако и индустријским постројењима. Тренутно је енергија океана извор енергије који се врло ретко користи јер тренутно постоји мали број електрана које користе енергију океана, а осим тога те су електране још увек малих димензија тако да је део енергије који се односи на енергију океана уствари занемарљив на глобалној скали. Постоје три основна типа која се користе у искоришћавању енергије океана. Може се користити енергија таласа, океанска енергија плиме и осеке, а осим тога може се користити и температурна разлика воде како би се добила енергија.

Енергија таласа је облик кинетичке енергије која постоји у кретању таласа у океану, а кретање таласа узроковано је дувањем ветрова по површини океана. Та енергија може бити искоришћена да покрене турбине. Огромне количине енергије крију се у енергији таласа те јој то даје огромни енергетски потенцијал. Међутим, главни проблем са енергијом таласа представља чињеница што се тај извор енергије не може равномерно користити у свим деловима света. Код овог извора енергије, треба узети у разматрање проблем заштите животне средине, с обзиром да те технологије могу имати негативан ефекат на бројна морска станишта, а постоји и опасност од изливања токсичних материја, стварање звука изнад и испод водене површине, промене на морском дну, итд. Према подацима Светског енергетског савета многе од најбољих локација на свету за искориштавање енергије таласа налазе се на јужној обали Аустралије.

Према научницима у јужној Аустралији може се од енергије таласа произвести пет пута више електричне енергије од тренутне потрошње целе Аустралије.

Друга врста енергије океана је енергија плиме и осеке, будући да кад морске мене дођу на обалу, могу се затворити у резервоаре иза брана. Енергија плиме и осеке је уствари форма хидроенергије која искоришћава кретања воде, а која се догађају због морских мена, односно спуштања и дизања у нивоу мора.

9

Енергија плиме и осеке се ствара захваљујући генераторима који су уствари велике подводне турбине постављена у подручја с великим морским менама, дизајнирана тако да ухвате кинетичко кретање надирућих морских мена, а како би се створила електрична енергија. Енергија плиме и осеке има огроман потенцијал за будуће енергетске пројекте, највише због огромних површина светских океана.

Тренутно недостатак је што овакви пројекти имају веома високе трошкове, јер је реч о масивним пројектима, а с друге стране ти масивни пројекти морају бити изграђени у захтевном подручју за грађење где има много соли. Неисплативост је уствари главни разлог зашто енергија плиме и осеке није нашла место међу најкомерцијалнијим обновљивим изворима енергије, упркос неоспорном потенцијалу.

Пуно је предности везано за енергију плиме и осеке. Реч је о обновљивом извору енергије који је уједно еколошки прихватљив јер не испушта штетне гасове нити узрокује отпад, не треба му гориво за погон, а будући да су мене тотално предвидљиве може поуздано производити енергију, а једном када се електрана направи није толико скупа за одржавање . Међутим као што је већ поменуто, постоје и негативне стране, од којих свакако највише пажње плене огромни почетни трошкови јер је реч о веома масивним пројектима који захтевају велика подручја. То може створити велике еколошке проблеме и уништити многе екосистеме.

2. Развој сектора обновљиве енергије на глобалном нивоу Највећа два тренда у енергетици јесу пре свега побољшање енергетске ефикасности, што значи да се смањује количина енергије која се данас троши. На пример не морамо да се одрекенемо кућних апарата, него данас већ имамо ефикасније фрижидере, телевизоре, мобилне телефоне итд. и нову законску регулативу којом се обележавају енергетски ефикаснији уређаји. Познати конвенционални извори енергије на нашој планети су ограничени, а ускоро ће свету бити потребно све више енергије с обзиром на пораст становништва. Други проблем код конвенционалних извора енергије је и ,да је случај да их има неограничено, ови извори, садашњом технологијом испуштају толико штетних гасова да би се самим тим и њихова концентрација значајно повећала у атмосфери, а то би био још већи удар на постојеће већ лоше стање. Узимајући ово у обзир, други тренд јесте прелазак са конвенционалних, необновљивих извора енергије на обновљиве изворе енергије.

Данас, неколико векова након почетка ере фосилних горива, свет се суочава са негативним последицама садашњег енергетског система: концентрација угљен-диоксида (CO2) у атмосфери се стално повећава и ефекти глобалног загревања постају све видљивији.

Према (трећем) извештају о процени Међувладиног панела о климатским променама (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) установљено је да постоји хитна потреба за деловањем у циљу постављања глобалног енергетског система који ће имати много мање емисије штетних гасова. Након деценија раста потрошње енергије и са убрзаним растом тражње за енергентима у земљама у транзицији и земљама у развоју, долази се до тачке када се резерве нафте и гаса све више смањују.

10

Узимајући у обзир значај енергетике за економски развој и благостање, Асман et al (2006) су закључили да следеће чињенице указују на неопходност промене тренутног глобалног енергетског система:

„Једна трећина човечанства и даље живи у сиромаштву – што такође значи енергетско сиромаштво. Око две милијарде људи уопште немају приступ модерним видовима енергије. Недостатак приступа понуди енергената ограничава могућност сиромашнима да унапреде квалитет живота и доприноси порасту миграција из руралних области у градове.“

Увођење и примена обновљивих извора енергије на глобалном нивоу, могу значајно допринети решавању ових проблема. Повећање потрошње фосилних извора енергије је главни разлог за антропогени ефекат стаклене баште. Коришћење фосилних горива ће морати да се ограничи како би се умањиле негатвине последице глобалног загревања. Међутим краткорочно гледано, вероватно је да ће се десити обрнуто: употреба фосилних горива и емисија угљен диоксида ће се повећати још више уколико не дође до значајних промена данашње енергетске политике широм света.

2.1. Историјски осврт

Када се посматра историја енергетских система, „доба обновљивих извора енергије“ није тако нов феномен. Ови извори енергије су постојали и пре него што су откривена фосилна горива и пре него што су почела да се користе у великим размерама у контектсу комерцијализације. Крајем 18. века угаљ и нафта нису били релевантни енергенти. Дрво и различите технике коришћења енергије ветра и воде су задовољавале енергетске потребе. Воденице и ветрењаче су биле саставни део пејзажа тог времена. Џејмс Ват је 1769 поставио основе индустријализације развојем парне машине.

Парна машина, а касније мотор са унутрашњим сагоревањем, је брзо заменио механичке инсталације које су користиле ветар и воду. Угаљ је постао готово једини и најважнији извор енергије. Почетком 20. века, сирова нафта је преузела ту улогу, јер је била потребна с обзиром на све већу популарност моторизованог саобраћаја на путевима. Дрво је изгубило свој значај као енергент у индустријализованим регионима, а велике хидроелектране су замениле воденице.

Током индустријске револуције у експолатацију су укључене различите врсте угља, затим је додата нафта у тај „микс“, који је био добар енергетски извор. У 20. веку, природни гас постаје све важнији извор енергије за савремене привреде. Светска потражња за енергијом је нагло расла након Велкике депресије 1930-их. Природни гас је ушао на сцену након Другог светског рата. Шездесетих година 20. века, нуклеарна енергија је додата низу конвенционалних извора енергије.

Ови релативно новији извори енергије нису прекинули доминацију угља и сирове нафте, али је гас нпр. енергент са најбржим растом. Удео нуклеарне енергије је данас, још увек, релативно низак. Фосилна горива – угаљ, сирова нафта и природни гас чине више од 85% светске енергетске тражње. Нуклеарна енергија, која је уведена 50-их година 20. века је веома сложена технологија, која захтева велика улагања.

11

Стога, она може бити једна од опција за индустријализоване и политички стабилне земље, уколико су ризици коришћења овакве енергије прихваћени у тој друштвеној средини.

Савремени електро-енергетски системи углавном су развијени у протеклих 50 година. Развој је следио идеју водиљу, како наводе Шљивац и Шимић (2009), према којој су велики средишњи генератори преко трансформатора преносили електричну енергију у високонапонску преносну мрежу. Затим, преносни систем је коришћен за транспорт снаге, често и на великим удаљеностима. На крају, снага је из преносног система преко серије дистрибуцијских трансформатора усмеравана кроз средњенапонску и нисконапонску дистрибуцијску мрежу према потрошачима на нижем напону. Међутим, од скора се поново појавило интересовање за прикључењем производних објеката на дистрибуцијску мрежу. Велики износ снаге се може пренети на великим удаљеностима уз ограничене губитке. Мреже дистрибуције се могу пројектовати за једносмерне токове снага и израдити само за потребе потрошачких оптерећења. У протеклих неколико година појавило се више утицаја чије је комбиновање довело до повећаног интересовања за производњу из обновљивих извора енергије. Утицај на животну средину, један је од значајних фактора у разматрању проикључења нових производних објеката на мрежу. На темељу Кјото Протокола многе земље су у обавези да смање комбиновану емисију штетних гасова, а земље Европске уније су преузеле обавезу смањења емисије штетних гасова за 8%. Крајем 2009. године одржана је петнаеста међународна конференција Уједињених Нација о климатским променама у Копенхагену. Постојала су велика очекивања од закључака ове конференције па су је колоквијално називали „Hopenhagen“, међутим због великог утицаја индустријских земаља није се дошло до очекиваних резултата, чак напротив. За разлику од споразума из Кјота, закључци нису били обавезујући за земље учеснице. До овако лоших резултата превасходно је дошло због удара светске економске кризе која је већ тада увелико пољуљала светску привреду па би додатно смањење емисије угљен диоксида утицало на привреде великих индустријских земаља. У Копенхагену су биле присутне три заинтересоване стране, прва Америка, Јапан и Западна Европа, друга Земље Брик-а и трећа страна сви остали. Сходно овом распореду страна јасно је зашто Копенхаген није донео боље резултате.

Табела 1. Потрошња енергената на светском нивоу (не укључујући биомасу и друге изворе.)

У PJ 1925 1938 1950 1960 1968 1980 2002 Чврста горива

36.039 37.856 46.675 58.541 67.830 77.118 100.395

Течна горива

5.772 11.017 21.155 43.921 79.169 117.112 147.480

Природни гас

1.406 2.930 7.384 17.961 33.900 53.736 95.543

Хидро енергија

771 1.774 3.316 6.632 10.179 16.732 24.792

Нуклеарна енергија

0 0 0 0 463 6.476 25.564

Укупно 43.988 53.577 78.530 127.055 191.541 271.174 393.773

Извор: Understanding Renewable Energy - Volker Quaschning (2005)

12

Табела 1. приказује светску потрошњу примарне енергије различитих енергетских извора у протеклом веку. Ова табела не укључује друге обновљиве изворе енергије као што је биомаса, енергија ветра, енергија сунца и геотермална енергија. О овоме ће бити више речи даље у студији.

До шездесетих година двадесетог века међународна трговина примарним производима (а у оквиру њих и енергентима) расла је брже од трговине осталим производима, са изузетно високим учешћем у светској трговини. У том периоду је високо учешће пољопривредних производа у међународној трговини, да би у наредном периоду па до краја прве декаде двадесет првог века, пољопривредни производи смањили учешће у међународној трговини, док енергенти, а нарочито угаљ, нафта и природни гас бележе пораст у међународној трговини.

Структура потрошње и учешћа појединих енергената у производњи енергије, мењала се са развојем индустрије. У првим фазама индустријског развоја угаљ је коришћен као основно гориво. Са открићем нафте и њеном све већом применом у индустрији повећава се учешће овог енергента у трговини на рачун угља. Временом цена нафте расте, а уочен је и штетан утицај нафте као горива на животну средину. Овај проблем се превазилази већом употребом новог енергента - природног гаса, који у знатно нижем обиму загађује животну средину.

2.2. Резерве фосилних горива

Тренутно снабдевање енергијом углавном зависи од фосилних горива, како је описано у претходном делу. Фосилним горивима као што су природни гас, нафта, чврсти и мрки угаљ је било потребно на хиљаде година да се формирају. Органске материје попут животињских и биљних остатака су биле основа. Дакле, фосила горива су заправо биомаса која је складиштена и таложена хиљадама година. Огромна количина овог горива је већ потрошена у 20. веку. Међутим због све веће експлоатације фосилних горива, резерве ових горива све више се смањују, па ће експлоатација у будућности бити све тежа са техничког аспекта, а и скупља. Нафтне бушотине које се налазе у дубинама мора, су један од корака у овом развоју.

Уколико се употреба фосилних горива и даље настави трошити неконтролисано, упозорава се да ће се све расположиве резерве нафте и природног гаса искористити у 21. веку. Само резерве угља ће бити доступне дужи временски период.

Ово указује на чињеницу да само неколико деценија од данас, неколико генерација ће искористити све резерве фосилних горива, за које су били потребни милиони година да се створе. Будуће генерације више неће имати могућност да користе фосилна горива да би задовољили своје енергетске потребе.

Веома је тешко дати тачну процену преосталих резерви фосилних горива, с обзиром да је позната само величина откривених резерви. Количина других резерви, које ће се открити у будућности се могу само нагађати. Међутим, чак и у случају да се открију значајне резерве, то неће променити чињеницу да су резерве фосилних горива

13

ограничене. Њихов животни век се у најбољем случају може продужити за неколико година или деценија.

Такође, треба имати у виду да ће само један, ограничен број актулених технологија преживети 21. век с обзиром на ограничене резерве традиционалних енергената. Ово је један од разлога за промену тренутне понуде енергената на не-фосилне и не-нуклеарне изворе енергије. Развој у овом правцу би требало да се заврши пре него што се резерве традиционалних извора енергије не потроше.

2.3. Ефекат стаклене баште

Промене у природи, посебно оне које су последица емисије гасова, услед чега настаје ефекат стаклене баште, захтевале су акцију земаља на међународном нивоу будући да се емитовани гасови шире по целој атмосфери, али и због чињенице што је контрола емисије гасова врло скуп подухват, те је заједничка акција на међународном нивоу економичнија. Први корак био је усвајање, 9. маја 1992. године, Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе. Овом конвенцијом је утврђен систем за размену података о гасовима који стварају ефекат стаклене баште, док је решавање питања начина ограничавања емисије тих гасова одложено за неки будући тренутак.

3. Финансирање обновљивих извора енергије Енергенти су неопходни за покретање саобраћаја, индустрије, као и рада домаћинства, а живот савременог човека незамислив је без употребе ових производа. Зато је и циљ сваке земље да обезбеди довољне количине енергије, односно енергената, за потребе своје привреде као и сигурно и континуирано снабдевање привреде енергентима, по стабилним и конкурентним ценама. Обновљива енергија има значајан потенцијал да ублажи глобалне климатске промене, да реши многе еколошке проблеме, да смањи стопу сиромаштва и повећа енергетску сигурност. Изазов је обезбедити одговарајуће политичке и финансијске инструменте који ће омогућити да обновљиви извори енергије остваре свој потенцијал на тржишту и постану свакодневица. Обновљива енергије је вишемилијардерска индустрија и веома динамичан сектор глобалног енергетског тржишта; међутим и даље је мали делић светске енергетске индустрије.

Разни финансијски ризици и препреке ометају бржи раст. Обновљива енергија још увек није трошковно конкурента на кратак и средњи рок, са конвенционалним изворима енергије. Многи пројекти у области обновљивих извора енергије имају високе почетне инвестиције у односу на конкурентске технологије и ниске стопе приноса. Управо из тог разлога, многи инвеститори нису спремни да улажу, или улажу, али само под веома неповољним условима за носиоца пројекта (предузеће/особа која руководи читавим пројектом). Ово је посебно честа појава у земљама у развоју, где је приступ повољном финансирању ограничен.

У овом делу студије ће бити речи о потенцијалу за развој тржишта и за стварање инвестиционих прилика у сектору обновљивих извора енергије. Такође биће предтављено на који начин се финансирају пројекти из обновљивих извора енергије и које су то препреке које отежавају финансирање оваквих пројекта. На крају овог дела ће

14

бити анализирани и финансијски инструменти који недостају када је у питању промоција оваквих видова енергије.

Као што је већ поменуто, сектор обновљиве енергије мора да се такмичи са другим традиционалним сегментима енергетске индустрије. Међутим, генерално гледано тржиште обновљиве енергије бележи напредак и једно је од најбрже растућих у оквиру енергетског сектора, како је наведено у студији коју су објавили Обрајан и Ашер (2006). Тржиште реагује на бројне фактора, од којих је најзначајнији смањење трошкова. Технологије за обновљиве изворе енергије се временом побољшавају и постају јефтиније за производњу и за коришћење. Волатилност тржишта фосилних горива, посебно раст цена нафте и гаса и ратификација Кјото Протокола чини да тржиште обновљиве енергије постане конкурентније и уједно привлачи нове начине улагања.

Обновљиве енергије представњају значајан иновативни корак у поређењу са постојећим опцијама снабдевања енергијом. У погледу обима, капацитета, карактеристика енергетских ресурса, стања технологије и низа других фактора, технологије за обновљиву енергију се знатно разликује од конвенционалних енергетских система. Међутим разлике нису губитак инвеститора, с обзиром да се финансирање постројења за производњу енергије из обновљивих извора енергије разликује од финансирања постројења која користе фосилна горива и захтева другачији, нов начин размишљања, нове начине управљања ризиком итд.

Финансирање пројеката у области обновљиве енергије је релативно ново за инвеститоре. Како би инвеститори били ефикаснији при улагању у тржишта обновљиве енергије, морају да прођу кроз један процес учења и да стекну одређено искуство. Неуспеси на тржишту ометају тај процес учења и стварају баријере за улазак на тржиште. Генерално, да би ефикасно функционисала, тржишта се ослањају на благовремене, адекватне и истините информације. На савршеном тржишту предпоставља се да су овакве информације доступне, али реалност је да је енергетско тржиште далеко од савршеног, а посебно тржиште обновљиве енергије, које је у технолошкој и струкутрној транзицији. У принципу, недостају информације које ће омогућити да се направи исправна процена одрживости пројекта. Управо због недостатка информација, ризик је у већини случајева прецењен, а трансакциони трошкови се повећавају. Поред тога јављају се питања везана за финансијску структуру и обим. Пројекти обновљивих извора енергије обично имају више трошкове капитала и ниже оперативне трошкове у поређењу са технологијама које се користе код конвенционалних горива. Из тог разлога је неопходно високо екстерно финансирање и мора се амортизовати током трајања пројекта. Како су носиоци пројеката обновљиве енергије неретко недовољно плаћени и услед недостатка информација, инвеститори су опрезни и овакве пројекта сматрају високо ризичним. Инвеститори желе да виде искусне извођаче грађевиснких радова, искусне добављаче опреме са провереном опремом и искусне оператере.

Такође постоји могућност да настану додатни трошкови током периода приреме и анализе профитабилности, што може даље угрозити пројекат. Међутим уколико нема инвестиција, тражња остаје мала, с обзиром да потенцијална економија обима не може бити реализована са ниским нивоима производње.

15

На крају, тржишне снаге ће бити најбољи начин да се утврди како и где се обновљиве енергије користе. За овакво решење се међутим претпоставља да постоје зреле, развијене технологије, ефикасна тржишта и потпуна интернализације еколошких и социјалних трошкова - услови који не постоје у свакој земљи у овом тренутку. Јавне интервенције су неопходне како би се убрзао развој сектора обновљивих извора енергије, његовог финансирања и комерцијализације.

Као и друге привредне гране, сектор обновљивих извора енергије се састоји из више различтих елемената. Финансирање је један од тих елемената и то је део који постаје активан тек након што остали елементи дођу на своје место. Зато да би се финансирање обезбедило, потребно је проценити стање осталих елемената, утврдити кораке који недостају и дефинисати јавне мере интервенције да би се ефикасно и ефективно превезишли недостаци. Да би биле успешне, државне интервенције морају се бавити решавањем посебних препрека за улазак на тржиште и тржишних неуспеха, затим морају да буду флексибилне и да награђују иновације, како би се унаредиле технологије и услуге у овој области и смањили трошкови. Такође, оне треба да подстакну инвеститоре и искористе капитал приватног сектора.

Технолошка иновација је један од катализатора који стоји иза одрживог раста енергетског тржишта. Процес стварања технолошке иновације почиње од истраживања и развоја, преко израде прототипа и на крају комерцијализације. За сваку од ових фаза су потребне силе притиска на страни технологије и тражње, а овим силама морају да управљају иноватори, владе, инвеститори и на крају крајњи корисници. Кључни покретачи развоја и финансирања нових технологија су одговарајући законодавни оквир и повољно пореско окружење. Како би довеле технолошке иновације до тржишта и подстакле инвестиције у сектор обновљивих извора енергије, владе спроводе низ нових механизама финансирања кроз јавни сектор. Ово подразумева оснивање технолошких инкубатора, давање донација, грантова, кредита, оснивање фондова, подстицање оснивања фондова ризичног капитала итд. Једно од најзначанијих питања када је подстицају сектора обновљивих извора енергије реч, је како одредити цену као механизам подршке која ће осигурати безбедност и предвидивост на средњи и дуги рок.

Наравно не постоји универзални систем који би био применљив за свако тржиште, али се могу утврдити главни финансијски подстицаји за инвеститоре. Технолошке иновације су кључне за преобликовање енергетског система на начин да подстичу одрживи развој. Међутим, развој и ширење одрживих и приступачних технологија за обновљиве енергије се не дешава довољно брзо. Такође технолошке иновације могу да помогну при преласку на ефикаснији и одрживи саобраћајни систем Европе. То се може реализовати применом три главна фактора: ефикасност возила уградњом нових мотора, материјала и дизајна; чистије коришћење енергије помоћу нових горива и погонских система; боље коришћење мреже и безбеднији и сигурнији рад уз помоћ информационих и комуникационих система. Неопходно је увести ефективну политику како би нове технологије превазишле препреке и продрле на тржиште.

Пројекти обновљивих извора енергије углавном спроводе велика енергетска предузећа или предузећа која су се специјализовала за развој пројеката у области обновљиве

16

енергије. Енергетска предузећа финансирају овакве пројекте из оперативних буџета. Са друге стране, горе поменута специјализована предузећа финансирају своје пројекта кроз приватно финансирање, путем тржишта капитала или ризичним капиталом из фондова приватног капитала или стратешких инвеститора (нпр. произвођачи опреме).

Када носилац пројекта пронађе локацију и оцени потенцијал ресурса, приступ мрежи и очекивану купопродајну цене струје, припремиће прелиминарну студију изводљивости. Уколико анализа покаже повољне резултате, носилац пројекта ће почети са пројектовањем, прикупљањем дозвола и студије процене утицаја на животну средину. Ови кораци могу трајати и неколико година и захтевају значајна финасијска средства. Финансијска помоћ у виду грантова за суфинансирање трошкова развоја на могу помоћи напретку пројекта. Ови финансијски пројекти треба да буду пажљиво осмишњени да циљају „праве“ пројекте. На пример, програми грантова се све више комбинују са кредитним инструментима како би се пребацио фокус са раног развоја на каснију фазу развоја пројекта.

3.1. Финансирање на основу улагања у капитал

Уколико идејни концепт прође фазу првобитног развоја, носилац пројекта је онда у позицији да привуче спољно финансирање. Да би се смањило очекивано време за пуштање постројења у погон и да би се смањила сложеност пројекта, мањи носиоци пројекта могу да продају већи део свог власништва у пројекту предузећу које има довољно средстава да изнесе пројекат кроз финансијску конструкцију и преговарање. Да би обезбедили кредитирање, носиоци пројекта и њихови спонзори ће морати да обезбеде између 25% и 50% капитала који је потребан за пројекат. У зависности од природе пројекта и да ли ризик пројекта расте, зајмодавци ће тражити да капитал буде већи део финансијске структуре. Ово не само што ограничава расположива средства носиоца пројекта али истовремено и повећава трошак целокупног пројекта. Из тог разлога су неоходне иновативне структуре које ће попунити садашње празнине у финансирању.

3.2. Мезанински капитал

Мезанински капитал представља једну могућност да се попуни празнина капитал/дуг. Мезанин финансирање је алтернативни извор финансирања који представља комбинацију елемената дуга (позјамљена новчана средства од банке) и улагања у капитал предузећа (улагања на бази ризичног капитала односно новчаних средстава за која инвеститор добија удео у капиталу предузећа - акције). Цена мезанинског финансирања је висока, будући да капитал није обезбеђен колатералом. Код финансирања мезанин инструментима инвеститор наплаћује камату на уложена средства, а може да стекне право и на удео у профиту када се предузеће развије. Поузданост овог облика финансирања је значајно мања у односу на традиционалне кредитне аранжмане пословних банака. Данас у свету, како у развијеним, тако и у земљама у развоју постоје мезанин фондови за обновљиве изворе енергије.

17

3.3. Финансирање задуживањем

У студији коју су објавили Обрајан и Ашер (2006) наведено је да се највећи део финансирања пројекта обезбеђује задуживањем које има право првенства исплате и може бити приказано кроз биланс предузећа или као пројектно финансирање ван биланса.

Корпоративно финансирање подразумева одлуку корпоративних финансијера да прихвате ризик, као и потенцијални приход у целости. Корпоративно финансирање могу изнети само финансијери који имају значајну имовину, могућност задуживања и интерни проток капитала. Корпоративно финансирање се углавном користи за финансирање малих пројеката, нпр до 10, 15 милиона евра, с обзиром да се финансирање може извршити брже и приходи од пројеката могу бити недовољни да би испратили трансакционе трошкове других метода финансирања.

Са друге стране, типични захтеви код пројектног финансирања подразумевају да су обезбеђени уговори са кредитно способним предузећима о откупу струје и дугорочном снабдевању, да су склопљени уговори са искусним инжињерима и извођачима радова везаним за пројектовање и изградњу постројења. Такође потребно је да се сви уговори и полисе осигурања дају банци, што омогућава зајмодавцу да преузме пројекат у случају да пројектно предузеће не успе да реализује пројекат. Однос дуг/капитал је већи када се постројење финансира пројектним финансирањем, и трајање зајма се може продужити, тако да се отплата кредита подудара са приходима од продаје струје. На пример немачка развојна банка (Kreditanstalt für Wiederaufbau – KfW) је осмислила низ кредитних линија за финансирање пројеката из области обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Овакве кредитне линије се дистрибуирају кроз локалне банке.

Питање друштвене, еколошке и енергетске безбедности заједно са унапређеном технологијом обновљивих извора енергије, указују да је тренутак за подршку сектора обновљивих извора енергије. Изазов је увести исправни регулаторни оквир и финансијске инструменте који ће омогућити да обновљиве енергије постигну свој тржишни потенцијал.

Ово је посебно важно када је реч о земљама у развоју, где су инвестиције угрожене због економских, геополитичких и регулаторних ризика и где недостају развијена финансијска тржишта. Слободно тржиште не функционише у складу са правилима друштвене одговорности и из тог разлога треба да фунцкионише у оквиру одређених граница које су у складу са друштвеним, економским и циљевима везаним за животну средину. Креатори политике имају друштвену одговорност да поставе те границе, а имају могућност да ставе акценат на обновљиве изворе енергије. Инвеститори имају друштвену одговорност да развију и изнесу тржишна решења када је у питању изградња одрживе енергетске будућности. Та енергетска будућност мора бити у виду слободног енергетског тржишта са мање угљеника, мање горива, и мањим ризиком када је реч о цени горива, цени ризика, као и унапређеним приступом енергији за сиромашне.

18

3.4. Обновљиви извори енергије и економски раст

Прелаз светске привреде која се темељи на фосилним изворима енергије на привреду која се темељи на обновљивим изворима енергије захтева дубоку трансформацију у организацији деловања органа власти при структурирању привредног ткива.

Нови начин управљања енергетским политикама представља значајан улог за наредне деценије. Треба узети у обзир да техника није све. Енергетска револуција захтева и културолошку и организацијску промену наших друштава. Постројења обновљивих енергија могу се такође осмислити у класичном смислу снабдевања националне, односно европске мреже, а паралелно са тим, развија се терииторијални приступ обновљивим изворима енергије при којем се оне развијају у функцији потребе неке специфичне територије и њених становника. Револуција обновљивих извора енергије захтева и снажну ињекцију јавних средстава на потпуно новом нивоу технологије и производње енергије. На нивоу техничке и комерцијалне зрелости које су до данас постигнуте, велика постројења обновљивих извора енергије (соларна, енергија ветра и геотермална енергија итд) и даље зависе од јавног новца, како би успела да буду конкурентна конвенционалним изворима енергије, као што је то на пример угаљ и нуклеарна енергија. Приватни инвеститори и бројни индустријски посредници који постављају енергетска постројења представљају незаобилазне учеснике енергетских политика, међутим они нису самостални. Механизми тржишта нису сами по себи у могућности да подстакну преко потребну енергетску револуцију.

Веома је важно истаћи да улагање у обновљиве изворе енегије има велики економски значај за једну привреду. Овај део студије је посвећен анализи утицаја обновљивих извора енергије на запосленост и економски раст. Циљ је да се представи на који начин развој сектора обновљивих енергија утиче на ниво запослености и економски раст земље, са аспекта прошлости, садашњости и будућности. Такође биће речи о подршци развоја општег разумевања за различите утицаје обновљивих извора енергије, али и о равнотежи између користи и трошкова ОИЕ.

У оквиру овог поглавља циљ је да се одговори на два кључна, комплексна питања на једноставан начин. Прво се питање односи на економске механизме, односно који економски механизми подршке ОИЕ утичу на БДП и запосленост? Друго питање се тиче ефеката који се могу очекивати у земљама који су покретачи у области ОИЕ.

Генерално, програми подршке обновљивих извора енергије покрећу различите реакције прилагођавања појединих актера као што су то појединачна предузећа, али и приватна домаћинства што има структурни утицај, на нивоу самог сектора али и на регионалном нивоу. Сума тих реакција прилагођавања и њихов даљи утицаји резултирају променом макроекономских варијабли на макроекономском нивоу. Пре свега утицај цене и трошкова, што подразумева утицај цена (трошкова енергије) на привреду и домаћинства. Затим ефекти на потражњу, утицај потражње на привреду, домаћинства, трговину, утицај домаћинстава и привреде на остале привредне секторе, утицај на иновације или продуктивност привреде итд. Друго питање се односи на дискусију везану за лидере на тржишту, када се они појављују, који су предуслови за њихову појаву.

19

Водећа тржишта су дефинисана као регионална тржишта са посебним атрибутима која су окренута ка извозу, технолошкој конкурентности, структури тржишта итд. Овде се не ради искључиво о ценовној конкурентости, већ и о квалитету који одређује успех на међународном нивоу. Посебно је важна трговина са високим технологијама, за које је неопходно константо унапређење, споспобност за стварање иновација, као и рано присуство на тржишту. Такође у оквиру овог дела студије, биће речи и о факторима које је неопходно узети у обзир при процени потенцијала земље да постане тржишни лидер. Када се сумирају позитивни и негативни ефекти добићемо нето економски ефекат. Бројни ефекти су узети у обзир у наредном делу студије.

3.4.1. Економски ефетки и механизми прилагођавања

Импулси који долазе од промоције ОИЕ и приказују где промене у тражњи имају различите утицаје на секторе производње и услуга. Директни импусли се дешавају у оним гранама привреде који су директно повезани са активностима у сектору обновљивих извора енергије или фосилних горива, док се индиректни импулси јављају у оним гранама привреде која су на неки начин повезани са сектором ОИЕ, али не директно.

Није могуће издвојити структурне ефекте на тражњу, јер су импулси изазвани ценама, потражњом и иновацијама међузависни и јављају се истовремено.

Директни ефекти су ефекти који су директно повезани са производњом енергије из обновљивих извора и производњом технологија које се користе у ОИЕ. Ови ефекти се јављају директно у секторима који су таргетирани мерама политике промоције ОИЕ. Индиректни ефекти су ефекти у секторима који нису директно повезани са промоцијом обновљивих извора енергије и резултати ових ефеката могу доћи са временским закашњењем. Ефекат супституције подразумева реалокацију средстава са једног добра на друго односно са једног сектора на сектор обновљиве енергије, с обзиром да пораст цена ОИЕ. Утицај на приход/буџет се односи на то да са истим приходима (номинлано) мање/ више робе може да се троши због промене цене енергије. Ефекат на приход, у овом случају промене у потражњи за ОИЕ утичу на приходе у осталим привредним секторима. Утицај на запослење ће се кроз повећање потражње за ОИЕ видети и у осталим гранама привреде.

3.4.2. Eфекти цена и трошкова

Утицај ценa и трошкова су важан механизам помоћу кога се може видети на који начин политике у области ОИЕ утичу на привреду. Примаране су цене рада и капитала. Када су у питању ОИЕ, узима се у обзир и трошак снабдевања ОИЕ у поређењу са конвенционалним видовима енергије. Раст овог трошка даље утиче на различите ефекте на страни понуде. То доводи до смањења производње због виших трошкова и даље доводи до супституције у корист других фактора производње. Ово може довести до ниже тражње за радном снагом као фактором производње. Уколико тржишни механизам на тржишту рада доведе до ниже реалне зараде, доћи ће до нове равнотеже где ће се постићи пуна запосленост. Пуна запосленост постоји онда када сви који имају знања и вештине желе посао, и успостављају радни однос. Међутим исто тако, може доћи и до раста незапослености.

20

Осим тога, пораст трошкова даље утиче на конкуренцију на међународном нивоу, што би повећало притисак на смањење реалних зарада. Исто тако, подједнако је битно ко мора да сноси ове макроекономске ефекте.

Голдемберг (2004) наводи да уколико терет повећања трошкова падне на привредне гране које су везане за енергетику и које имају утицај на међународну конкурентност, ефекти могу бити већи јер се негативан ефекат погоршава губитком конкурентности на међународном нивоу. Ако, с друге стране, трошкови утичу на смањење профита предузећа које има монопол на тржишту комуналних услуга (јер овакве услуге или нису успешно регулисане или не подлеже конкуренцији), штетне последице ће бити слабије.

Уколико терет цена падне на приватна домаћинства, односно уколико буду морали да плате већу цену за енергију, они ће изменити свој образац потрошње тако што ће смањити ниво потрошње и заменити друга добра за енергију. Овај утицај може бити јачи или слабији у зависности од утицаја цене на тражњу домаћинстава за робом широке потрошње.

Уколико терет трошкова пада на државни буџет, влада ће морати да смањи остале расходе, или, алтернативно, влада ће повећати пореске приходе у другим областима и на тај начин смањити дозвољени буџет за потрошаче или произвођаче, што може довести до утицаја на приватне буџете. Ово доводи до истискивања других инвестиција или личне потрошње. Укратко компензаторни ефекти се јављају у оквиру механизма структурног прилагођавања, и у случају виших трошкова, негативни утицаји на потрошњу се морају узети у обзир при анализи структурне промене тражње. Дакле, макроекономски ефекти зависе од програма подршке и од механизама прилагођавања у привреди који зависе од еластичности релативне понуде и тражње различитих економских субјеката. У многим студијама економски ефекти климатских политика и порези на угљеник су играли значајну улогу. Економска начела прописују да они који емитују највеће количине штетних гасова плате највећу своту новца, а наједноставнији начин јесте увођење „пореза на угљеник“. Међутим, то заправо зависи од насталих ефеката јер такав порез не може заменити друге порезе.

3.4.3. Структурни ефекти тражње

Поред промена у висини трошкова и цена, пораст обновљивих извора енергије доводи до структурних промена у привреди. Голдемберг (2004) наводи да директни импулси политике обновљивих извора енергије изазивају и позитивне и негативне ефетке. Спровођење политике ОИЕ захтевају додатне инвестиције како би се повећали капацитети обновљивих извора енергије и у случају биомасе и биогорива, повећање тражње за шумским и пољопривредним производима, што су директни позитивни имплуси. Истовремено долази до пада потражње за свим елементима који су у вези са конвенционалном енергијом и то су директни негативни импулси. Међутим генерално гледано, трошкови ОИЕ који су углавном сачињени од трошкова капитала су виши од трошкова капитала и оперативних трошкова када је у питању снабдевање конвенционалним изворима енергије.

21

Значајан удео у висини трошкова се пребацује на потрошаче. Из тог разлога они имају мање расположивог дохотка да троше на друга добра и овде постоји директан утицај на приватан буџет.

С обзиром да су бројни инпути из других сектора неопходни да би се одговорило на потражњу, директни позитивни и негативни импулси се преносе као позитивни и негативни индиректни ефекти на производњу у осталим привредним гранама које су на неки начин повезане са сектором ОИЕ. Различити позитивни и негативни импулси доводе до различите структурне композиције целокупне привреде. Директни и индиректни импулси тражње су веома повезани са променама технологија које се користе у сектору ОИЕ, као и са програмима подршке ОИЕ.

3.4.4. Структурни инвестициони импулси

Првенствено, промоција обновљивих извора енергије утиче на све активности које су на неки начин повезане са производњом обновљиве енергије. Ово укључује пројектовање, финансирање, изградњу и производњу. Пораст инвестиција у обновљиве изворе енергије повећава тражњу за услугама и производњу технологија које се тичу ових извора. Дакле, повећана тражња доводи до повећања производње у овим секторима. Овакви импусли су директни позитивни импусли с обзиром да утичу на секторе који су таргетирани програмима подршке ОИЕ. Такође, политика ОИЕ утиче и на секторе који нису диреткно повезани са производњом ОИЕ, као што су то на пример добављачи произвођача технологија за ОИЕ или пружаоци услуга у сектору информационих технологија, саобраћаја, производње челика итд.

Голдемберг (2004) наводи да повећање производње код добављача произвођача технологија за производљу обновљиве енергије изазива повећање прихода и запослености у овим секторима који су индиректно погођени. Такође мора се узети у обзир ефекат подршке ОИЕ на сектор необновљивих (конвенционалних) извора енергије. Улагања у овај сектор ће се смањити с обзиром да ће производња/коришћење фосилних горива бити замењено обновљивим изворима енергије.

Дакле, у складу са тим, приход и запосленост ће се смањити код произвођача технологије који се тичу фосилних горива, као и код пружаооца услуга и добављача произвођача технологија. Ово се сматра директним негативним утицајем на инвестиције.

3.4.5. Структурни оперативни импулси (и импулси одржавања)

Након изградње постројења за производњу обновљиве енергије, инвестиционе активности су завршене и настали ефекти од инвестиција ће избледети. Међутим одређен број запослених је неопходан за свакодневно функционисање и одржавање постројења за производњу обновљивих извора енергије. Ово за резултат има више приходе, а самим тим и већу добит. Утицај који проистиче из из оперативних послова и послова одржавања новоизграђених постројења је директно позитиван импулс. Такође постоје и индиректни ефекти. Оперативне активности и активности одржавања постројења стварају тражњу за производима и услугама у повезаним секторима, што заузврат повећава производњу и запосленост и у овим секторима и то су индиректни

22

позитивни импулси. Аналогно инвестиционим ефектима, постоје и негативни директни и индиректни импулси зато што ће се оперативне активности и активности одржавања у сектору производње необновљиве енергије бити умањен, као и у повезаним секторима.

3.4.6. Структурни импулс потрошње на нивоу домаћинства

Сектор који има користи од додатно генерисаног прихода у различитим економским секторима и сектор који сноси веће трошкове енергије је сектор домаћинстава. Коришћење обновљивих извора енергије узрокује додатне трошкове који се преносе на домаћинства кроз веће цене енергије. Веће цене обновљивих извора енергије смањују реални доходак домаћинстава. Ово подразумева да за исти (номинални) доходак се може набавити мање добара, односно реални доходак је опао. Овај ефекат промене цена се назива имплус буџета, с обзриом да утиче на расположиви буџет домаћинства за потрошњу. Релативно велики део прихода домаћинства ће бити утрошен на обновљиве енергије и самим тим мање ће остати расположиво за друга добра. Овај ефекат на буџет домаћинства покреће ефекат супституције где се новац за потрошњу реалоцира са других добара на потрошњу обновљиве енергије, како њена цена расте. Самим тим кроз импулс буџета, тражња за другим добрима ће се смањити. Међутим у случају да додатне инвестиције, оперативне активности и активности одржавања постројења обновљиве енергије подстакну већу запосленост, домаћинства ће имати више новца на располагању за потрошњу, повећаће се укупни доходак домаћинства. Ово може компензовати негативни утицај цена и повећати потрошњу.

Аргумент је до сада показао значај позитивних и негативних импулса тражње. Показало се да је утицај на понуду утиче на ефекте потражње. Ово укључује ефекте који настају због повезаности производних сектора.

3.4.7. Структурни импулс на трговину

Трговина енергијом која потиче од необновљивих извора енергије ће се смањити како производња обновљиве енергије буде расла. Како се фосилна горива углавном увозе, увоз ће се избећи. Поред тога, може доћи до пораста увоза или извоза технолошких производа и међупроизвода. За земље или регионе који увозе енергенте, значајан удео негативних ефеката на тражњу се пре свега односи на смањење тражње за енергетима и то ће имати негативне ефекте не на домаћем тржишту, већ у земљама које производе енергенте.

У случају да се већи део инвестиција у обновљиве изворе енергије или средства за производњу ОИЕ производе на локалном тржишту, то ће за резултат имати нето повећање домаће производње. Међутим, ако насупрот томе, уколико се значајан удео енергената који се замењују ОИЕ производи локално, а инвестиције у ОИЕ морају да се увезу, онда ће резултат бити смањење домаће агрегатне тражње.

Голдемберг (2004) наводи да супституција конвенционалне производње електричне енергије и нафтних производа обновљивом енергијом нема јасне ефекте на супституцију увоза и зависи од специфичности стратегије ОИЕ, која утиче на састав технологија које ће се користити.

23

Поред поменутих структурних ефеката на тражњу, интензитет рада у одговарајућим секторима игра кључну улогу у процени потенцијалног утицаја на запосленост. До повећања запослености ће доћи уколико је интензитет рада већи у секторима који су погођени полтиком ОИЕ него у секторима који фаворизују конвенционалне изворе енергије. Обично, висок интензитет рада се може уочити у пољопривредном и шумарском сектору. Узимајући у обзир да производња горива и конвенционалне електричне енергије не захтева висок интензитет рада и да је интензитет рада већи у пољопривредном сектору, може се закључити да замена конвенционалних извора обновљивим доводи до раста интензитета рада. Међутим, додатни трошкови обновљиве енергије су веома високи, па потрошња добара постаје све значајнија, јер је сада већи удео потрошње мора да се жртвује како би се покрили додатни трошкови. Дакле, што је већа разлика у цени снабдевања обновљивом енергијом у поређењу са конвенционалном, необновљивом енергијом, мање је изражен ефекат структурне промене у правцу сектора који су радно интензивни, јер смањење потрошње има контрапродуктиван утицај на укупну запосленост.

3.4.8. Ефекти акцелератора и мултипликатора на приход

Ефекти на страни тражње су камен темељац Кензијанског модела, према коме привреда управљана тражњом, као приоритет има решавање незапослености. Узимајући ово у обзир, позитиван економски раст и повећање запослености се може очекивати уколико политике обновљивих извора енергије резултирају импулсом који повећава ефективну тражњу за добрима. Голдемберг (2004) наводи да се овде у обзир морају узети два ефекта. Ефекте мултипликатора на приход који одговара трошењу прихода који је настао као последица овог импулса и ефекте акцелератора који одговарају додатним инвестицијама које су неопходне да би обезбедиле капацитет за производњу додатних добара. Комбинација ова два ефекта може довести до повећања пословних активности које је покренуо овакав импулс. Домаћинства имају користи од повећања активности у области обновљивих извора енергије али такође пате због смањења активности у области фосилних извора енергије. Смањење прихода повлачи смањење потрошње, па самим тим тражња домаћинстава за свом робом широке потрошње пада, што доводи до смањења производње у индустрији, што за узврат смањује приход у сектору који је погођен. Повећање прихода има супротан ефекат. Већи приход проузрокује већу тражњу за добрима што се одражава на већу производњу и даље води до већих прихода у одговарајућим секторима што за резултат има већу запосленост и с тога и приход домаћинстава се повећава. Појам мултипликатор представља економску појаву која показује да одређена промена једне економске величине изазива већу последичну промену друге економске величине. У овом конкретном случају повећање инвестиција у једном сектору као последицу има повећање прихода у свим секторима. Почетни раст потрошње може довести до још већег повећања (домаћег) дохотка.

Ефекат убрзања се односи на сличан механизам само на нивоу индустрије. Ефекат убрзања подразумева раст јавних расхода усмерен на повећање понуде, кроз раст јавних инвестиција. Већа тражња и повећавање прихода изазива тражњу за инвестицијама у повезним индустријама.

24

Повећање тражње у овим индустријама доводи до веће производње и прихода, што резултује растом потребе за инвестицијама, што даље утиче на раст тражње у овој индустрији итд. Ефекат мултипликатора на приход и ефекти акцелератора зависе од економских услова и од реакција учесника. Важна претпоставка је да тражња која настаје спровођењем политика ОИЕ не истисне друге сегменте агрегатне тражње.

3.4.9. Ефекти продуктивности на инвестиције

Техничке промене у многим случајевима су повезане са претходним инвестицијама. Нови системи укључују техничке промене и доводе до модернизације капитала. Могућности производње националне привреде се временом повећавају због раста и обнављања капитала.

3.4.10. Предности земаља покретача

Поред конкурентности која је заснована на цени, успех на спољнотрговинском тржишту је одређен и квалитетом као функцијом повећања конкуретности. Добра која су технолошки интензивна, укључују технологије које се користе за производњу енергије из обновљивих извора. Високи тржишни удео зависи од иновационе способности земље, као и од постигнутих ефеката учења националне привреде и раног присуства на тржишту. Уколико постоји национална стратегија за повећање удела обновљиве енергије, у овим земљама постоји тенденција да се веома рано специјализују како би понудиле неопходне технологије.

Quaschning (2005) наводи да у случајевима где постоји додатно јачање међународне тражње за овим технологијама, ове земље су тада у позицији да доминирају и на међународном тржишту управо због тога што су рано почели да се специјализују у тој области. Да би земља увидела предности покретача, потребно је да следе њихов пример. Имајући у виду све већу потражњу за енергијом, с једне стране, и притисак да се користе не-фосилна горива са друге стране, постоји велика вероватноћа да се то и оствари. Како би остварили предност покретача, домаћи добављачи робе у области заштите од климатских промена, морају да буду конкурентни на међународном нивоу, тако да они, а не страни добављачи, буду у стању да задовоље насталу потражњу, како на домаћем тако и у земљама које следе њихов пример. Узимајући глобализацију тржишта у обзир, ово захтева успостављање адекватних кластера које је тешко пребацити у друге земље које имају ниже трошкове производње. Ови кластери морају бити у стању да одговоре на све високо технолошке захтеве, да буду отворени за иновације и да имају и хоризонтално и вертикално интегрисане производне структуре.

У студији коју je објавиo Quaschning (2005) се наводи да се следећи фактори морају узети у обзир када се врши процена потенцијала земље да постане лидер на тржишту за специфичну технологију:

Способност за вођством на тржишту. Није могуће да свако добро или технологија успоставе водећу позицију на тржишту. Постоји предуслов да се конкуренција не заснива само на разлици у цени, већ и на основу квалитета. То важи и када су у питању производи/технологије који захтевају знање. Генерално технологија која се користи за обновљиве изворе енергије се сматра изнад просека, чак и високом технологијом.

25

Други важни фактори су интензиван однос између корисника и произвођача и висок ниво имплицитног знања. Ови фактори нису лако доступни, тешко се преносе на друге земље и имају корист од формирања локалних кластера. Друге две важне карактеристике су висока динамика иновација и висок потенцијал за учење. Све у свему, ова два предуслова су испуњена када су у питању технологија за обновљиве изворе енергије.

Конкурентост индустријског кластера. Емпиријски резултати показују јаке доказе да међународна конкурентност сектора и технологија је увелико под утицајем конкурентности повезаних сектора. Технологије за обновљиве изворе енергије су веома повезане са електроником и машинском индсутријом. Дакле, може се рећи да земље са јаким производним кластерима у ове две области имају посебно добру полазну тачку да буду први покретачи у области технологија за обновљиве изворе енергије.

Наравно постоје различити фактори на тржишту који утичу на шансе земље да заузме водећу тржишну позицију. У принципу, тражња која је оријентисана ка иновацијама и која подржава нова технолошка решења доприноси земљи при развоју водеће тржишне позиције. Други фактор је структура тржишта која омогућава конкуренцију. Тренутно у свету, политички циљеви Европске уније подстичу развој обновљивих извора енергије, али о томе ће више речи бити у наредном делу студије. Такође и друга велика тржишта, као што су то САД, Кина, Индија и Бразил не заостају у овој области.

Поред технолошких и тржишних услова, водећа позиција на тржишту мора бити подржана регулативом која подстиче иновације. Ово је посебно важно за одрживост иновација у инфраструктурним областима као што су енергетика, вода или саобраћај. У овим областима, поред општег регулаторног режима подстицаја иновација, на пример кроз фондове ризичног капитала, мора да постоји додатни подстицај за иновације на нивоу сектора (енергетика, екологија). Овде долазимо до подстицајних мера за произвођаче електричне енергије из обновљивих извора енергије тзв. „feed-in“ тарифе, које могу позитивно утицати и на иновациони систем, поготово уколико подстичу различита технолошка решења. Систем повлашћених тарифа представља најефикаснији начин за брзо постизање одрживих циљева у погледу енергије из обновљивих извора. Овај систем је најбројнији у примени, што опет не значи да је економски најефикаснији у приступу, али је препознат од стране инвеститора као знак сигурности јер је транспарентан, лак за администрацију и флексибилан. Такође постало је опште прихваћено да учинак трговине ма међународном нивоу зависи од технолошких могућности. Наиме, могућност земље да буде покретач звииси и од њених технолошких способности.

Ако је земља у прошлости остварила боље резултате у погледу међународне трговине у поређењу са другима, она онда има кључне предности на којима може градити успех у будућности. Дакле, трговински индикатори, као што је на пример удео у светској трговини, се користе да би се упоредиле технолошке способности земаља. Осим тога, држава има додатну предност у развоју будућих технологија уколико има релативно добру базу знања.

26

Као пример борбе за тржиште сведоци смо „соларног трговинског рата“. Реч је о увозу технологије за соларну енергију при чему Европа жели да се супротстави увозу јефтиних фотонапонских панела из Кине и оптужује је да на европско тржиште иде са дампинг ценама и производима лошијег квалитета. Кина је највећи произвођач соларних панела и у Европу извози скоро половину своје производње.

Према подацима Светске банке, тај износ је у 2011. години износио 21 милијарда евра. Европска комисија је у септембру 2012. године, а на захтев европских произвођача соларних панела отоврила анти дампинг истрагу због тврдњи поменутог удружења да се кинески производи на европском тржишту пласирају по нижим ценама од производних. Европска предузећа траже да се царинама заштите на исти начин на које су то урадиле Сједињене Америчке Државе. Овај пример између осталог говори о важности овог сектора обновљиве енергије у тренутној светској привреди.

"Зелени раст" консолидовао је обновљиве изворе енергије као одговор на економску кризу и пад конкурентности у земљама ЕУ. Обновљиви извори енергије појављују се тако као покретач активности високе додатне вредности у стварања квалификованих радних места. Обновљиви извори енергије, а посебно енергија ветра и фотонапонски системи, сматрају се значајним покретачем активности и запослења. У Белој књизи о обновљивим изворима енергије из 1997. године, Европска комисија је предвидела да ће обновљиви извори енергије моћи створити 500-900.000 радних места до 2020. године. Пре десетак година, Немачка је на сличан начин створила више од 300.000 радних места у сектору обновљивих извора енергије.

3.5. Студија случаја - Aризона

Америчка савезна држава Аризона једна је од ретких савезних држава у САД-у која великим корацима иде према оптималније искоришћавању обновљивих извора енергије, а све у виду борбе са глобалним загревањем и климатским променама. Према студији „Renewing Arizona’s Economy“ из априла 2005 године, коју је урадио Аризона PIRG Образовни фонд, приказано је какав утицај имају обновљиви извори енергије на економију Аризоне. На почетку треба напоменути да је Аризона добро позиционарана да јача своју економију кроз ОИЕ, наиме то је држава која има велики број стручних радника, као и развијену високу технологију. Будући да је Аризона одлично смештена за искоришћавање енергије сунца, соларна енергија је високо на листи обновљивих извора енергије који се могу користити за производњу електричне енергије. Коришћење соларне енергије је у константном порасту у тој савезној држави и због тога је Аризона једна од ретких добрих примера коришћења сектора обновљивих извора енергије за задовољавање растућих енергетских потреба. Соларна енергија се доста користи на удаљеним локацијама до којих је тешко довести неки други облик енергије, али у задње време се све више користи и у урбаним подручјима. Аризона се још увек доминантно ослања на угаљ и нафту за задовољавање примарних потреба за енергијом, али се наравно труди да смањи ту енергетску зависност. Следи табеларни приказ економских података, који се везују за ОИЕ у Аризони:

27

Табела 2. Нето утицај ОИЕ

Mере Нето утицај од 2005-2020

Број нових радних места 6.100 људи

Плаћени доходак 570 милиона долара

Раст БДП 1.600 милиона долара

Сачувана вода 23 милиона галона

Смањење емисије смога из NOx за 67.000 t

Смањење емисије смога из SO2 за 59.000 t

Смањен ефекат стаклене баште

(емисија угњен диоксида) за

48 милиона t

Извор: Renewing Arizona’s Economy, Arizona PIRG Education Fund, April 2005

Табела 3. Нето утицај ОИЕ на запосленост

Mере Нето утицај од 2005-2020

Годишње повећање броја радних места 380

Укупан број радних места пројектован до 2020 6.100 људи

Годишњи просечан нето пораст плата 66 милиона долара

Нето садашња вредност повећања плата до 2020 570 милиона долара

Извор: Renewing Arizona’s Economy, Arizona PIRG Education Fund, April 2005

Подаци овог истраживања јасно указују на велики позитиван утицај који ОИЕ имају на економију Аризоне, као и на њене грађане. Такође и на очување природе кроз очување великих количина воде и смањење загађења ваздуха из енергетских фабрика. Нова радна места би се отворила у области производње, изградње, пословања и одржавања, али и у финансијском сектору. Чисте енергије стварају више радних места него други сектори јер подстичу ефикасније индустрије. Такође улагање у ову врсту енергије има посредан утицај на привреду јер смањује тражњу за природним гасом, и на тај начин смањује притисак на цену овог ограниченог ресурса.

4. Обновљиви извори енергије у Европској унији Промовисање обновљивих извора енергије данас се појављује на првом месту приоритета Европске уније (ЕУ). Развој обновљивих извора енергије представља одговор на два глобална изазова. Ради се пре свега о изузетно значајном елементу борбе против климатских промена и смањења емисије гасова стаклене баште, а све у складу са преузетим међународним обавезама Кјота Протокола. Развој обновљивих извора енергије уклапа се у перспективу тренда смањења расположиве енергија из фосилних извора на којој се темељио раст светске економије, а посебно европске привреде 20. века.

Идеја смањења наше зависности о необновљивим изворима енергије подразумева дубоку промену постојећег енергетског модела, с једне стране смањењем глобалне

28

потрошње енергије, а с друге стране, повећањем удела обновљивих извора енергије у енергетској потрошњи.

Овај део студије представља осврт на обновљиве изворе енергије у Европској унији и укључиће коришћење обновљиве енергије у ЕУ, као и анализу политика ЕУ у овом сектору. Европска унија је одавно уочила потенцијал и неопходност улагања у обновљиве изворе енергрије. Свака чланица ЕУ покушава да на најадекватнији начин искористи природне потенцијале и смањи своју зависност од увоза енергената. Медитеранске државе предњаче у коришћењу соларне енергије, док се планинске земље истичу по коришћењу биомасе и хидроенергије. Европска комисија, кроз Директиве везане за обновљиве изворе енергије и смањење емисије штетних гасова и земље чланице Европске уније, највећи су погон развоју обновљивих извора енергије. У свим земљама ЕУ успостављене су шеме финансијских подстицаја, а најчешћи је систем утврђених цена којима се произвођачима електричне енегије из обновљивих извора гарантује откупна цена електричне енергије кроз одређени временски период, како би њихова инвестиција била исплатива, односно производња електричне енергије из обновљивих извора конкурентна оној из фосилних горива. Финансијска средства потребна за откуп електричне енергије произведене из обновљивих извора по подстицајној цени прикупљају се од свих купаца електричне енергије. Овакви се системи подстицања успешно примењују у земљама с највећим бројем инсталираних постројења за коришћење обновљивих извора енергије, као што су нпр. Немачка и Шпанија.

Јавне политике европских земаља сусреле су се са двоструком "револуцијом" током последње деценије. Политике о заштити животне средине, које су дуго времена сматране спореднима, постале су императив одрживог развоја и средство борбе против климатских промена. Обновљиви извори енергије постепено су добили на важности усвајањем изузетно амбициозних циљева од стране Европске уније и држава чланица, а који ће допринети расту тих извора енергије.

4.1. Политика обновљиве енергије Европске уније

Пре више од деценије европске институције су се опремиле читавим низом регулаторних и нормативних аката, све у циљу значајног пораста обновљивих извора енергије у коначној европској енергетској рачуници. Политика обновљивих извора енергије је новијег датума и усвојена је оквирно 1997. године. Од тада су Европска комисија и коначно све институције Европске уније начиниле важне кораке у правцу позиционирања Европе са ефикасним ресурсима као примарног циља Европске уније. Главни елементи ове стратегије састоје се из промовисања производње обновљиве енергије и ефикасног коришћења енергије. На покретању европских прописа се интензивно радило у периоду од 1997. до 2007. године, прогресивно се успостављао европски законодавни оквир који је омогућио развој обновљивих извора енергије. Енергетско тржиште у Европи тренутно пролази кроз поступак реформе с либерализацијом тржишта електричне енергије и гаса, што за резултат има пораст конкурентности, проширивање и јачање домаће и прекограничне мреже електричне

29

енергије, мрежа природног гаса и нафте, као и функционалним раздвајањем производње и снабдевања енергијом са једне стране и управљања мрежама набавке с друге стране.

4.1.1. Бела књига Европске уније – Енергија

Први корак европског законодавства у корист обновљивих извора енергије било је саопштење Европске комисије из 1997. године које је изнето у студији од Wallaert (2011) и гласи: „Енергија за будућност - Бела књига којом се успоставља европска стратегија и план деловања“. Овај документ је био почетна тачка европске мобилизације где су по први пут дефинисани циљеви од 12% мининалног удела обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи до 2010. године. Након тога Директива1

Након 2000.-их, Европска унија је прешла на нову етапу усвајањем циљева 20-20-20, којима се дефинишу пуно амбициознији циљеви на пољу производње обновљивих извора енергије и јавних политика које се требају покренути како би се наведени циљеви и остварили. Циљеви енергетске политике ЕУ су поткрепљени тржишним инструментима (као што су порези, субвенције и Шема Европске уније о трговини емисијама), развојем енергетских технологија (посебно технологије за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије) а подржала их је Заједница финансијских инструмената.

из 2001. године се односи на "промовисање електричне енергије произведене из обновљивих извора енергије" и потврђује циљ који је дефинисан у оквиру Беле књиге из 1997. године, позивајући државе чланице да прецизно дефинишу стопу коришћења електричне енергије из обновљивих извора енергије која би била компатибилна са циљем Заједнице од 12% до 2010. године, а који је дефинисан у Белој књизи. Овом Директивом Европској комисији се поверава задатак одређивања у којој су мери државе чланице постигле напредак у остваривању својих индикативних европских циљева, и у којој су мери национални индикативни циљеви компатибилни са глобалним индикативним циљем од 12% домаће потрошње бруто енергије у 2010. години. Директива из 2001. године исто тако намеће свим државама чланицама да изграде законодавни оквир који би дефинисао развој обновљивих извора енергије.

Енергетска политика Европске уније има три кључна елемента: конкурентност, безбедност снабдевања енергијом и одрживост, који су сви међусобно повезани. Европска унија спроводи амбициозну енергетску политику - која покрива комплетан асортиман енергетских извора. Као што је већ помеунто од 1997. године Европска унија је имала успешну политику обновљивих извора енергије која је омогућила значајан напредак

1 Directive 2001/77/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market

на путу ка остваривању циљева ЕУ везаним за смањење емисије гасова стаклене баште, обезбеђивање сигурности снабдевања енергијом и побољшање конкурентности ЕУ. Децембра 2008. године Европска унија је усвојила низ мера у циљу смањења доприноса ЕУ глобалном загревању и како би обезбедила веће снабдевање „чистом“ енергијом.

30

Европска унија је 2009 усвојила Директиву везану за обновљиве изворе енергије Директива 2009/28/EC, која је део енергетско климатског пакета. Ова Директива је укључила циљ од 20% обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи Европске уније до 2020. године. Удео од 20% би требао да буде постигнут на нивоу целе Европске уније, а свака земља му доприноси у складу са својим могућностима. Циљеви „20-20-20“ подразумевају 20% мање емисије гасова стаклене баште у односу на ниво из 1990. године; 20% удела обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи; 20% мања потрошња енергије (у односу на ону која се до 2020. оодине очекује у случају неспровођења посебних мера).

Такође Европска унија планира да кроз Платформу европских технологија за електране које ће имати нулту емисију фосилних горива, постави мрежу демонстрационих постројења који ће задржавати и складиштити угљеник, до 2015. године како би тестирали да ли је то изводљиво и како би онда до 2020. године оваква постројења могла да се комерцијализују. Ова платформа је основана 2005. године у циљу борбе против климатских промена. Уколико све буде текло по плану, оваква постројења би смањила емисију угљен диоксида у Европској унији за 400 милиона тона до 2030. године.

Сва производња и потрошња енергије има утицај на животну средину. Европска унија се обавезала да интегрише питања заштите животне средине у све релевантне области, укључујући и енергетику. Крајем 2011. године Европска комисија је усвојила „Водич за енергетику до 2050“. Овим документом Европска унија се обавезала да до 2050. године смањи емисије гасова стаклене баште за 80-95% у односу на ниво из 1990. године, у контексту потребних смањења од стране развијених земаља као групе. У овом документу Комисија истражује изазове постављене циљем ЕУ да смањи емисију угљен диоксида

Такође ће бити неопходно да се предузму мере за смањење утицаја емисије штетних гасова из електрана и термоелектрана на животну средину, ове мере се захтевају према прописима ЕУ регулативе. Спровођење мера заштите животне средине које се тренутно предлажу у термоелектранама ће, у неким случајевима, довести до смањења енергетске ефкасности и тиме посредно довести до повећања емисија гасова стаклене баште. Овако предвиђене мере ће довести до смањења енергетске ефкасности у производњи енергије будући да постројења за одсумпоравање имају, сопствену потрошњу енергије, а процес денитрифкације захтева промену параметара електране.

, док у исто време има за циљ да осигура безбедност снабдевања енергијом и конкуреност. „Водич за енергетику до 2050“ представља основ за развој дугорочног европског оквира за енергетику, заједно са свим заинтересованим странама. Овај усвојени план за период након 2020. године се састоји из два елемента: преданост шефова држава да се смањи емисија гасова стаклене баште за 80-95% до 2050. године, и директиву Система Европске уније о трговини емисијама, која ће наставити да смањује емисије у одговарајућим секторима за 1.74% сваке године након 2020. године. Узимајући у обзир потешкоћу да се у року до 2050. године елиминишу емисије штетних гасова у секторима као што су саобраћај и пољопривреда, постизање циљева шефова држава је извесно само уколико енергетски сектор буде емитовао нула одсто угљеника и пре 2050. године.

31

Будући да су ове мере у колизији са мерама смањења емисија гасова стаклене баште у добијању неопходних финансијских средстава оне на тај начин посредно утичу на умањење потенцијала за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

4.1.2. Енергетска политика Европске уније и изазови који предстоје

Приступ ЕУ мора бити постављен дугорочно, односно након 2020. године. Многе инвестиције које су потребне у енергетском сектору су дуговечне, па је из тог разлога неопходно да енергетска политика буде што јасније дефинисана сада за период након 2020. године. Генерално, јасно размишљање о будућности може да подстакне проширење могућности које ће настати преласком на енергетски систем са ниском емисијом угљеника. Различите анализе и истраживања показују да је прелазак на енергетски систем са ниском емисијом угљеника изводљив и са техничког и са економског аспекта. Зависност Европске уније од увоза фосилних горива и даље ће наставити да буде висока за нафту и угаљ и повећаће се за гас. Што се тиче гаса, зависност од увоза је већ висока и наставиће даље да расте, да би достигла 73-79% од потрошње до 2020. године и 81-89% до 2030. године, углавном због недостатка домаћих ресурса. Усвојена уредба о сигурности снабдевања енергијом захтева улагање у инфраструктуру како би се повећала отпорност гасног система у случају поремећаја у снабдевању. Циљ Јужног коридора је да се тржишта гаса ЕУ директно повежу са највећим резервама гаса у свету (Каспијски басен). Кључни потенцијални индивидуални добављачи су Азербејџан, Туркменистан и Ирак, ипак, уколико политички услови буду дозвољавали, залихе и из других земаља у региону, могу да представљају додатни значајан извор снабдевања за ЕУ. Стратешки циљ коридора је да се успостави пут снабдевања ЕУ гасом који би задовољио 10-20% потражње ЕУ за гасом до 2020. године.

Више информација у вези енергетске стратегије до 2020. године се налази у националним акционим плановима за обновљиве изворе енергије држава чланица. Највећи пораст капацитета за производњу електричне енергије из енергије ветра ће бити у Немачкој, Великој Британији, Шпанији, Француској, Италији и Холандији, док ће производња електричне енергије из соларних извора бити концентрисана више у Немачкој и Шпанији, а нешто мање у Италији и Француској. Поред обновљивих извора енергије, фосилна горива ће и даље имати значајну улогу у енергетском сектору. Обезбеђивање компатибилности са климатским променама захтева смањење употребе фосилних горива у електричној енергији и стога индустријски сектори могу да захтевају примену задржавања и складиштења угљеника на нивоу читаве Европе.

Уз финансијску подршку Европске комисије и велике напоре предузећа које учествују у овом пројекту, овај пројекат се већ развија. Потражња за нафтом ће имати 2 различита сценарија. Пад потражње за нафтом у државама чланицама ЕУ-15 и константан раст потражње код нових чланица. Међутим највећи изазови за енергетску инфраструктуру су, поред додатне потребе за тржишном интеграцијом и сигурности снабдевања енергијом, су у растућој тражњи и повећању удела поризводње енергије из обновљивих извора.

32

Енергетски план до 2020. године између осталог има за циљ смањење потрошње енергије. Европска унија промовише већу енергетску ефикасност у саобраћају и грађевинарству, два сектора где се потрошња највише може смањити. Власници кућа и станодавци добијају подстицаје за реновирање и за друге мере уштеде енергије. Када локалне и националне владе купују добра, разматрају да ли је производ/услуга енергетски ефикасан. Боље означавање енергије би подстакло произвођаче да развијају ефикасније производе. Потрошачи су у прилици да пореде цене и да мењају добављаче, који морају да им пруже јасне детаље везане за њихове рачуне.

Поред наведеног, опште је познато да у овом веку климатске промене могу достићи катастрофалне размере уколико се емисије гасова са ефектом стаклене баште брзо и одлучно не смање. У Европској унији, као и у Србији, енергетски сектор у великом делу доприноси емисијама гасова стаклене баште. Из тог разлога, смањење емисија из енергетског сектора је веома важно и у ЕУ и у Србији. Поред тога, добробит људи, конкурентност привреде и целокупно функционисање друштва зависе од сигурности снабдевања, стабилности и одрживости енергетског система и расположивости енергије и енергената. Секторске политике у вези енергије и климе су међусобно веома повезане. Ублажавање климатских промена је један од главних приоритета за ЕУ. Европа веома напорно ради како би значајно смањила емисије гасова стаклене баште, а у исто време подстиче и друге нације и регионе да учине то исто. У исто време, ЕУ развија стратегију за прилагођавање утицајима климатских промена који се више не могу спречити. Ублажавање климатских промена је скупо, али уколико се ништа не предузима, укупни трошкови на дуже стазе могу бити и већи. Осим тога, инвестирање у зелене технологије које ће смањити емисије довешће до отварања нових радних места и јачања привреде. Наиме, ЕУ су потребни сигурнији енергетски извори, односно као што је већ поменуто, мања зависност од увоза нафте и гаса. Очекује се да ће Европска Унија одвојити велики део свог буџета за период до 2020. године за активности повезане са климом и зеленим развојем са циљем да се измени структура енергетских система у Европи и да се поставе основе за економију са малим интензитетом угљеника у 2050 години.

4.2. Енергетска ефикасност у ЕУ

Основна идеја концепта енергетске ефикасности је коришћење мање енергије за исту јединицу друштвеног бруто производа, уз одрживост квалитета производа. Смањење коришћења енергије и елиминисање загађења животне средине које је последица енергетских трансформација спадају у главне циљеве енергетске политике и већине других политика ЕУ. ЕУ помаже спровођење мера енергетске ефикасности на начин да се обезбеди конкурентност, сигурност снабдевања и преузима обавезе предвиђене Кјото Протоколом. Одређени потенцијал за смањење потрошње је несумњиво присутан, посебно у енергетски интензивним секторима као што су стамбени и радни објекти, производња, конверзија енергије и транспорт. Европска унија је донела неколико значајних политичких докумената: Енергетска ефикасност - остварење циља дo 20%, Акциони план за енергетску ефикасност, Зелена књига о енергетској ефикасности.

33

У том циљу су спроведене активности ка стварању стандарда минимума енергетске ефкасности и правила о обележавању ефикасности производа, услуга и инфраструктуре.

Унапређење енергетске ефикасности представља један од предуслова индустријског развоја јер директно утиче на конкурентност привреде. ЕУ је у циљу унапређења енергетске ефикасности поред наведних докумената усвојила и низ директива које се тичу широких области у којима се може наћи значајан потенцијал за уштеду енергије: енергетска ефикасност у индустријском сектору, енергетска ефикасност код крајње потрошње и енергетске услуге, енергетске перформансе зграда итд. Ово су напори ЕУ да постави адекватан правни оквир и механизме како би се уклонила ограничења и унапредила енергетска ефикасност. У овом погледу доста је урађено, један од примера је обележавање степена енергетске ефикасности апарата у домаћинству, тако да уколико кућни апарати нису прописно обележени, не могу да буду пласирани на тржиште Европске уније.

Филиповић и Миљковић (2011) наводе да без директива ЕУ не би било никаквих резултата у погледу енергетксе ефикасности у земљама ЕУ. Посебно Директива о енергетским карактеристикама зграда2

Кључни изазови за оне који утврђују политике јесте како да помире различите нивое ефикасности које се примењују у индустријама и како да развију европско тржиште компанија за услуге у домену енергетске ефикасности, које би могло да повећа уштеде у енергији у јавном сектору и индустрији, посебно у великим зградама.

се сматра за прекретницу у овој области и као катализатор за нови законски оквир за енергетску ефикасност у зградама.

4.3. Коришћење/употреба обновљиве енергије у ЕУ

Своје потребе за енергентима Европска унија подмирује из сопствених извора и из увоза. Европска унија као индустријки високо развијен регион са високом стандардом становништва, троши огромне количине енергената. У 2013. години ЕУ броји 27 земаља чланица које имају различиту структуру производње, потрошње и увоза енергената. Ипак се може за ЕУ као целину одредити тенденција која је присутна када је реч о тржишту енергената и степену њене зависности у потрошњи и увозу појединих енергената. Европска унија одавно је схватила сав потенцијал и неопходност улагања у обновљиве изворе енергије.

Мало ко је могао да замисли да ће се сектор обновљивих извора енергије развијати овом брзином у протеклих неколико година. Све прогнозе су превазиђене. У протекле две деценије, обновљиве енергије су се развиле од алтернативног изворе енергије до једног од значајних сила покретача одрживе екононимије 21. века. Обновљиви извори енергије постају све битнији аспект Европског енергетског система. У студији коју су објавили Зервос et al (2010) наводи се да је крајем 2009. године сектор обновљивих извора енергије обезбедио више од 10% европске енергетске потрошње.

2 Directive 2002/91/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December 2002 on the energy performance of buildings

34

Такође наводи се да је постигнуто смањење 7% емисије гасова стаклене баште у односу на ниво из 1999. године што је једна четвртина од задатог циља, а то је 20% мање емисије гасова стаклене баште у односу на ниво из 1990. године.

У студији UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia се наводи да:

Зервос et al (2010) напомињу да је закључно са 2009. годином сектор обновљивих извора енергије обезбедио преко 550.000 квалитетних радних места, и имао годишњи обрт који превазилази 70 милијарди евра. Сектор обновљивих извора енергије не само да даје значајан допринос одрживом систему снабдевања енергијом и побољшању сигурности снабдевања енергијом, али исто тако подстиче производњу опреме, извоз технологија и ствара додату вредност. Штавише, сектор обновљивих извора енергија као што је већ поменуто ствара нова радна места и доноси нове тржишне могућности. Европски савет за обновљиву енергију (European Renewable Energy Council) сматра да до 2020. године сектор обновљивих извора енергије може понудити запослење за више од 2 милиона грађана Европе и постати водеће тржиште са обртом од неколико милијарди евра. Зервос et al (2010) наводе да уколико Европска унија настави са годишњим растом обрта од 0,65% у наредној деценији, да ће већ 2020. године достићи удео од 18.35% обновљиве енергије у укупној потрошњи енергије.

„Око 400.000 радних места у сектору обновљиве енергије (директних и индиректних), приближно 2.1 милиона у ефкасном саобраћају, и више од 900.000 у производима и услугама енергетске ефкасности, већ данас чине око 3.4 милиона зелених послова у Европи. Енергетски сектор у ЕУ упошљава око 2 милиона људи. Посредни послови који нису укључени у горе наведене послове, могу да доведу до броја од око 5 милиона запослених. У будућности, смањење запослености у конвенционалним енергетским индустријама наставиће да иде руку под руку са повећањем запослености у новим технологијама. Очекује се да се милион послова појави у европској индустрији обновљиве енергије до 2020. године (тренутна бројка је 300.000).“

5. Обновљиви извори енергије у Србији Овај део студије има за циљ да прикаже како енергетски сектор у Србији игра кључну улогу у српској привреди, као и да се прикаже на који начин обновљиви извори енергије утичу на економски раст Србије.

Како би енергетски сектор био у стању да настави са пружањем својих основних услуга становништву и предузећима у Србији док се међународна тржишта и регулаторни режими рапидно мењају, биће неопходне реформе. У предстојећем периоду пред енергетским сектором стоји неколико изазова. Пре свега приоритет је повећање сигурног и поузданог снабдевања енергијом и енергентима, затим повећано коришћење обновљивих извора енергије, у складу са тим је и повећање енергетске ефкасности са аспекта производње и потрошње енергије, диверсифкација извора снабдевања и наравно смањење интензитета угљеника и смањење других утицаја на животну средину.

35

Ове реформе треба да буду пропраћене значајним технолошким иновацијама, повећањем конкурентности енергетског сектора, као и подстицањем социјалног дијалога и учешће социјалних партнера како би се помогла транзиција и ефкасно управљање овом променом.

Србија је енергетски интензивна земља - енергија се не користи ефкасно. Поред тога, електрична и топлотна енергија се производе у углавном старим постројењима која претежно користе лигнит као гориво које се одликује релативно високим нивоом емисија гасова са ефектом стаклене баште. Српски енергетски сектор је био тешко погођен заостатком у одржавању и инвестицијама 90 тих година, и претрпео је значајну штету у рату 1999. године. Укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште мерене по јединици бруто домаћег производа (интензитет емитовања гасова са ефектом стаклене баште српске привреде) су веома високе.

5.1. Развој сектора обновљиве енергије у Србији

5.1.1. Изазови за енергетски сектор Србије

Српски енергетски сектор је суочен са великим бројем изазова који се морају решити да би се осигурало будуће поуздано, ефкасно и одрживо пружање енергетских услуга становништву и привреди Србије. Енергетски сектор Србије карактерише недостатак конкурентног тржишта и ниски ниво ефкасности. Посебна пажња треба да се посвети отварању тржишта електричне енергије, реформама у сектору гаса као и остваривању циљева за побољшање енергетске ефкасности и промовисање обновљиве енергије у производњи електричне енергије, саобраћају, грејању и хлађењу. Усвајањем новог Закона о енергетици, Србија се нашла у доброј позицији да предузме неопходне реформе и да подстакне развој свог енергетског сектора, у складу са захтевима регулатива Европске уније. Усвајање одговарајућих применљивих закона, уз њихово адекватно спровођење, биће од суштинског значаја. Садашња предузећа која се баве производњом и прометом енергената су и даље у великом делу у државном власништву, а одлуке у вези инвестирања су ограничене буџетским дефцитом, скупим трошковима капитала, атрактивношћу за приватне инвеститоре, итд. Такође Србија ће морати да ојача своје административне капацитете како би се осигурало ефкасно спровођење и јачање њених законских обавеза у енергетском сектору, укључујући и заштиту животне средине. Независност регулаторних тела захтеваће посебну пажњу. Србија треба да утврди нову енергетску стратегију у складу са политиком и циљевима ЕУ у области енергије и климе, и да испуни обавезе из Уговора о Енергетској заједници. Повећано организовано учешће јавности у доношењу политика у енергетском сектору може да омогући повећање квалитета докумената и да унапреди процес спровођења мера политика.

5.2. Енергетска ефикасност у Србији

Принцип енергетске ефикасности подразумева рационалну употребу енергије, односно елиминацију или минимизирање губитака енергије, како у сектору потрошње, тако и у сектору производње енергије. Повећање енергетске ефикасности у производњи се постиже повећањем ефикасности конверзије примарних фосилних горива, смањењем

36

губитака топлоте у топланама и дистрибутивној мрежи. Енергетска ефикасност се исто тако може повећати и у секторима потрошње енергије путем спровођења мера за повећање енергетске ефикасности као што је увођење ефикасније технологије и уређаја, возила са малом потрошњом, боља изолација у зградама итд. Повећање енергетске ефикасности у значајној мери утиче на унапређење пословања, односно на повећање конкурентности привредних субјеката и на домаћем и на глобалном тржишту роба и услуга. Поред економске користи, повећање енергетске ефикасности значајно доприноси и заштити животне средине кроз смањење емисија гасова стаклене баште, односно испуњавању циљева Кјото Протокола. Србија има велики потенцијал када је реч о повећању ефкасности у производњи енергије, а такође потребно је повећање енергетске ефкасности у индустрији, саобраћају и другим секторима. Посебна одлика потражње за електричном енергијом у Србији је велики удео домаћинстава.

У складу са регулативом Европске уније државе чланице треба да смање своје емисије гасова стаклене баште у оним секторима који нису покривени Шемом ЕУ за трговину емисијама како би се испуниле обавезе Заједнице о смањењу емисија гасова стаклене баште до 2020. године. Национални циљ зависи од бруто домаћег производа по становнику. ЕУ је такође усвојила оквир за повећање енергетске ефкасности и коришћење енергетских услуга. Између осталог, ово укључује индикативне уштеде енергије за државе чланице, обавезе националних јавних служби што се тиче уштеда енергије и енергетски ефкасних јавних набавки, обезбеђивање енергетске ефкасности и мере за подстицање енергетске ефкасности и енергетских услуга.

Први Национални акциони план за енергетску ефкасности Републике Србије за период од 2010. до 2012. године поставља индикативне циљеве смањења потрошње енергије. Једна од кључних препрека за енергетску ефкасности у Србији је тренутно низак ниво цене енергије. Потенцијал краткорочног смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (2020) у производњи електричне енергије, углавном се односи на рехабилитацију постојећих електрана уз повећање ефкасности, гашење постојећих неефкасних термоелектрана и замена новоизграђеним са већом ефикасношћу. Такође увођење комбиноване производње топлоте и енергије на основу природног гаса и биомасе и повећање удела употребе обновљивих извора енергије, укључујући биомасу, мале хидроелектране, ветар и соларну енергију. Потенцијал ових опција на кратак рок зависи, између осталог, од расположивих фнансија, планова за гашење тј престанак коришћења постојећих капацитета, било каквих будућих регулаторних захтева, и будућег увођења цене емитовања угљеника.

Све будуће инвестиционе одлуке у енергетском сектору морају бити донете и на основу сазнања о политикама које се баве климатским променама.

У Србији производња је у потпуности заснована на фосилним горивима. Потенцијал за повећање енергетске ефкасности као и за побољшање финансијске одрживости свих система за даљинско грејање је веома висок. примена комбиноване производње топлоте и електричне енергије представља велики потенцијал за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште у системима даљинског грејања. Поред тога, побољшање дистрибутивних мрежа ће смањити губитке енергије и воде.

37

Најзад, постоји велика могућност за коришћење обновљивих извора енергије и нарочито отпадне топлоте у системима даљинског грејања. У студији коју су објавили Филиповић и Миљковић (2011) наводи се да енергетска ефикасност диектно утиче на конкурентност привреде. Стога је унапређење енергетске ефикасности, како у области производње, тако и у сфери потрошње енергије, важан циљ коме се континуирано тежи. Економски одржив развој почива на концепту да се за исти обим и квалитет производње користи што мање енергије.

У погледу енергетске ефикасности, Србија се налази ниско на лествици у поређењу са другим земљама ЕУ. Разлог овоме је пре свега економска неспособност већег дела популације и других потрошача енергије, затим недовољна мотивисаност за улагање (ниске цене и неодговарајући паритети горива и енергије). Такође у Србији иако постоје, још увек су неповољни услови кредитирања за пројекте у области енергетске ефикасности. Неинформисаност већег дела популације о значају енергетске ефикасности и начинима да се енергија уштеди доприноси овако лошој позицији.

5.3. Политике у вези климатских промена у Србији - Стратегије и циљеви

Прва национална комуникација Републике Србије (2010) је први национални извештај који се тиче питања климатских промена. Израда националних комуникација представља једну од најважнијих обавеза држава чланица према Оквирној конвенцији УН о промени климе. То су национална стратешка документа, која се израђују ради информисања о статусу спровођења Конвенције, али и напорима и предвиђена акцијама сваке државе да допринесе борби против климатских промена. Овај документ обухвата период до 2015. године и не садржи тачно одређене циљеве.

Приступање ЕУ и усвајање правних норми ЕУ у наредном периоду, које се тичу енергије и климе, биће главни покретачи за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште у енергетском сектору Србије. Све будуће међународне прилике и обавезе имају знатно мањи утицај, услед одлагања у међународним преговорима. Одлуке донете у енергетском сектору у блиској будућности у току дужег временског периода могу да доведу до потенцијално високих трошкова што се тиче угљеника. Из тог разлога важно је да се створи стратешки оквир енергетске политике у Србији који ће на одговарајући начин узети у обзир питања климатских промена и заштите животне средине. Сматра се да политике у области климатских промена могу бити успешне једино уколико су осмишљене водећи рачуна о економској и социјалној реалности и циљевима.

Веома мало важећих законских и стратешких докумената у области енергетике се односи на климатске промене. Најбитније је усвајање свеобухватне стратегије у вези климатских промена и акционог плана. Такође потребно је створити и правни оквир за разматрање циљева климатских промена у секторским политикама. Међутим, административни и извршни капацитети у вези климатских промена су недовољно развијени у Србији. Постоји одређена база знања, али је она ограничена и неорганизована. Планирање развоја са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште је у најранијим фазама развоја како у региону, тако и у Србији.

38

Потребно је да се расположиви ресурси у министарствима и извршним телима повећају. Недостатак капацитета у одговорним јавним институцијама представља велики ризик за српска предузећа које ће се налазити у Шеми ЕУ за трговину емисијама.

Исто тако се очекује да ће климатске промене путем структурних промена које ће донети, имати значајан утицај на запосленост и економске активности. Очекује се да дође до прерасподеле ресурса из оних сектора који буду финансирали политике повезане са климатским променама ка секторима који имају користи од интервенције. Већина привредних сектора настоји да стекне користи од запослености, енергетских уштеда и других политика за смањење емисија гасова стаклене баште, узимајући у обзир да ће се запошљавање односити пре свега на послове који су повезани са чистијим, ефкаснијим производима и процесима у секторима који су у вези са изворима обновљиве енергије, енергетском ефкасношћу и изградњом. Ово је веома значајан податак узимајући у обзир да према наводима из студије UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia у Србији је запослено око 45% становништва радног узраста (од 15. до 64. године старости), што је чини државом са једном од најнижих стопа запослености у Европи. Такође треба узети у обзир да остали сектори са мање ефкасним процесима производње могу да доживе губитке послова у кратком року, што је повезано са неопходним пословним прилагођавањима. Може се очекивати да уштеде у рачунима за електричну и топлотну енергију повећавају расположиви доходак и доводе до потражње за локално произведеном робом и услугама, чиме се побољшавају прилике за запошљавање у различитим секторима.

5.4. Тржиште енергената у Србији

Како бисмо стекли реалну слику о приликама за развој сектора обновљивих извора енергије у Србији, неопходно је да се пре свега осврнемо да тржиште енергената у Србији. За разлику од Европске уније која је одавно напустила концепт доминантног ослањања на угаљ као примарни енергент, у Србији је угаљ још увек основни примарни енергент. Рапаић (2009) наводи да је у 2007. години производња угља износила 89% од укупне производње енергената у Србији. Такође Рапаић (2009) наводи следеће:

„У укупној структури потрошње примарне енергије у Србији у 2006. години, угаљ учествује са 53%, нафта са 27%, природни гас са 13%, док остали примарни енергенти у које убрајамо биогорива и обновљиве изворе учествују са 7%. Примећујемо да је угаљ у овој структури далеко испред осталих примарних енергената.“

С обзиром да се Србија ослања на угаљ у производњи електричне енергије, то је разлог веће потрошње угља у односу на остале енергенте. Када је реч о производњи електричне енергије може се рећи да Србија своје потребе може подмирити из своје производње, што се види из чињенице да је Србија нето извозник електричне енергије. Такође Србија може остварити пораст извоза електричне енергије, већим улагањем у сектор електропривреде.

39

Српску енергетику, с почетка овог века карактеришу мале резерве нафте и гаса, неискоришћени хидропотенцијал и ниска енергетска ефикасност. Пројекти изградње нових објеката за искоришћење хидроенергетског потенцијала су скупи, док потребе за нафтом и гасом Србија надомешћује увозом ових енергената. На основу података које наводи Рапаић (2009) спољнотрговински биланс робне размене Србије у 2008. години, је био негативан и износио 12 милијарди долара, и из овога се намеће закључак да више од 1/3 дефицита укупног спољнотрговинског биланса настаје због високе енергетске зависности Србије. Један од основних проблема у енергетском сектору Србије је ниска енергетска ефикасност. Чињеница је да домаћинства у Србији троше знатно више енергије од европског просека и да свест грађана по овом питању није довољно развијена. Индустријска постројења грађeна после II светског рата не задовољавају данашње стандарде о енергетској ефикасности.

Иако је цена електричне енергије као и природног гаса намењеног домаћинству знатно нижа него на тржишту Европске уније, трошкови грејања просечног домаћинства у Србији превазилазе трећину укупних животних трошкова. У поређењу са Европском унијом овај удео је три пута мањи у просечном домаћинству. Повећањем енергетске ефикасности индустијског сектора и сектора домаћинства у Србији је неопходно и то би довело до повећања домаћег производа.

Висока зависност од увоза енергената одређује услове развоја и тржишну позицију српске енергетике. Србија још увек има мали нето увоз електричне енергије. Други важан енергент са становишта потрошње у Србији је сирова нафта. С обзиром да Србија не располаже довољним резервама нафте принуђена је да своје потребе подмирује из увоза. Према речима Рапаића (2009) производња нафте и нафтних деривата у Србији, била је све до 2008. године у државним рукама. Такође он наводи да је продајом 51% удела руском партнеру Гаспрому извршена приватизација Нафтне индустрије Србије, са циљем да се повећа производња и прерада нафте, односно нафтних деривата и да Србија постане извозник на европско тржиште. Рапаић (2009) наводи да:

„Вредност произведене нафте у Србији 2007. године износила је 40 милиона долара, што је недовољно да би се подмириле потребе српског енергетског тржишта. Зато не треба да нас збуњује податак да 80% потреба за нафтом Србија подмирује из увоза. Вредност увоза нафте и нафтних деривата у периоду од 2004. године повећава се тако да 2008. године увоз овог енергента достиже износ од 2.9 милијарди долара, што представља око 12% вредности укупног робног увоза у Србију. Србија увози 95% сирове нафте из Русије, остатак увезене нафте у 2007. години долазио је у Србију из Казахстана. Ова нафта се допрема танкерима преко јадранских лука, као и постојећим нафтоводом из правца Хрватске, што представља заобилазни и скуп пут.“

Изградња Паневропског нафтовода који би се кретао од постојећих нафтних терминала у Црноморској луци Констанца у Румунији, прелазио кроз Србију и настављао се на постојећи нафтовод од Новог Сада кроз Хрватску, све до спајања са Трансалпским нафтоводом у Трсту, учиниће да Србија постане једна од земаља кроз коју ће тећи руска нафта ка Европској унији. Србија мора везати своје интересе за изградњу овог нафтовода, јер би он донео бројне предности српској енергетици и привреди.

40

Једна од предности је да транспорт нафте овим путем доводи до значајног снижења трошкова транспорта, а такође проток нафте овим путем обезбедио би Србији константан годишњи девизни приход. Исто тако повећање понуде нафте на домаћем тржишту вероватно би утицало на пад цене овог енергента и претпоставља се да ће значајна средства бити уложена за изградњу овог нафтовода, од којих би добар део био потрошен на ангажовање локалних грађевинских предузећа и домаће радне снаге. Међутим како би дошло до реализације овог пројекта, неопходно је да Србија сарађује са Румунијом, Хрватском, Словенијом и Италијом, као земљама кроз које овај нафтни пут треба да прође.

Производња и дистрибуција гаса у Србији под контролом је јавног предузећа Србијагас. Ово предузеће врши функције производње, истраживања, транспорта и дистрибуције природног гаса на територији Србије. С обзиром да је Русија искључиви снабдевач Србије гасом, треба имати у виду да сваки поремећај у допреми гаса из Русије у великој мери погађа потрошаче овог енергента и утиче на енергетску безбедност Србије. Транспорт овог енергента се врши гасоводима преко територије већег броја земаља и увек постоји ризик да нека од њих прекине проток гаса ради постизања одређених политичких или економских циљева. Оваква ситуација се догодила 2009. године, када је не само Србија, већ и Европска унија, осетила последице прекида у снабдевању гаса изазваног управо овим мотивима. Рапаић (2009) наводи да од укупног извоза руског гаса у Европску унију 70% се испоручује преко Украјине, а остатак кроз Белорусију. Тако се почетком 2009. године догодила гасна криза која је погодила земље Европске уније и остале европске земље.

Русија планира изградњу новог гасовода под називом "Јужни ток" који би ишао од Новоросијска до Аустрије. Овај гасовод ишао би и преко Србије. Изградњом овог гасовода, би се обезбедила безбедност у снабдевању српског тржишта гасом, континуирани годишњи приход по основу наплате транспортних такси, стратешко партнерство са Европском унијом у снабдевању гасом, као и изградња складишта природног гаса и приходи по основу складиштења. Европа покушава да смањи зависност од руског природног гаса и оријентише се на нове добављаче. У том смислу Европска унија заједно са Сједињеним Америчким Државама заговара изградњу друге трасе гасовода под називом "Набуко" којим би се гас из Турске транспортовао, преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Аустрије, ка остатку Европе. Изградњом овог гасовода Европска унија би у значајној мери смањила зависност од руског гаса и преоријентисала се на гас из Кавказа, Ирана и централне Азије. Ово би Русији донело губитке кроз смањење извоза природног гаса на европско тржиште. Што се тиче Србије у њеном интересу није изградња гасовода "Набуко" јер он заобилази њену територију. Овим би Србија и даље допремала гас гасоводом из Мађарске и остала на маргини европског гасног система. Најновије информације указују на то да је група инвеститора која је требала да финансира пројекат Набуко одустала од изградње због високих трошкова.

У структури потрошње примарних енергената у Србији доминира угаљ. Разлог овако великог учешћа угља је његова употреба као основне сировине за производњу електричне енергије.

41

С друге стране сектор електропривреде у Србији је једини нето извозник енергената. Преостала два важна енерегента, сирову нафту и природни гас, Србија увози претежно из Русије. Овако велика увозна зависност и оријентација на руског партнера наметнула је питање енергетске безбедности Србије.

5.5. Правни оквири за коришћење обновљивих извора енергије у Србији

У процесу приближавања Европској унији, Србија ће обликовати своју политику и правне прописе у вези обновљивих извора енергије у складу са правним нормама Европске уније. Овај процес захтева процену утицаја различитих правних и стратешких мера. Треба узети у обзир следећа документа:

• Закон о енергетици • Закон о ратификацији Споразума о енергетској заједници • Одлука о прихватању Стратегије за развој енергетског сектора до 2015. године • Стратегија одрживог развоја Републике Србије • Акциони план за биомасу • Први акциони план о енергетској ефикасности у Републици Србији

Да би обновљиви извори енергије постали одскочна даска за постизање двоструког циља у погледу повећања сигурности снабдевања и смањења емисије гасова стаклене баште, потребно је променити начин на који се промовишу обновљиви извори енергије.

Неопходно је појачање и проширење постојећих законских оквира и повећање удела обновљивих извора енергије у енергетском миксу.

Законом о енергетици се успостављају законски оквири за спровођење енергетске политике, начин организовања и функционисања тржишта енергије, услови за уредно и квалитетно снабдевање купаца енергијом и услови за остваривање безбедне, поуздане и ефикасне производње енергије, управљање системима преноса, транспорта и дистрибуције енергије и начин обезбеђивања несметаног функционисања и развоја ових система, услови и начин обављања енергетских делатности, услови за остваривање енергетске ефикасности и заштите животне средине у обављању енергетских делатности. Новим Законом о енергетици из 2011. године уређују се пре свега циљеви енергетске политике и начин њеног остваривања. Такође овим Законом се дефинишу услови за поуздану, сигурну и квалитетну испоруку енергије и енергената, услови за изградњу нових енергетских објеката, услови за сигурно снабдевање купаца, услови и начин обављања енергетских делатности, начин организовања и функционисања тржишта електричне енергије и природног гаса. Поред тога овај Закон уређује права и обавезе учесника на тржишту, заштита купаца енергије и енергената, начин, услови и подстицаји за производњу енергије из обновљивих извора и комбиноване производње електричне и топлотне енергије, права и дужности државних органа, начин финансирања и друга питања која су од значаја за рад Агенције за енергетику Републике Србије у извршавању овог закона, као и надзор над спровођењем овог закона. Према Закону о енергетици из 2011. године, повлашћени произвођачи топлотне енергије су произвођачи који у процесу производње топлотне енергије користе обновљиве изворе енергије и при томе испуњавају услове у погледу

42

енергетске ефикасности. Надлежни орган јединице локалне самоуправе, града, односно града Београда прописује услове за стицање статуса повлашћеног произвођача топлотне енергије, критеријуме за стицање испуњености тих услова и утврђује начин и поступак стицања тог статуса.

Бела књига Електропривреде Србије о животној средини из 2011. године објашњава да се Законом о енергетици ставља посебан акценат на две ствари: прва је раздвајање надлежности за усвајање нових прописа и стратегије развоја енергетике, а друга реорганизација јавних енергетских предузећа и укидање монопола у оквиру сектора енергетике, где год је то могуће. Законом се препознаје значај обновљивих извора енергије и успостављају детаљни законски оквири за усвајање различитих подзаконских аката као подстицај за њихову ефикасну примену. На овај начин се стварају могућности за утврђивање приоритета у оквиру сектора енергетике, који су дефинисани различитим подзаконским актима, уредбама и одлукама, а посебно Стратегијом развоја енергетике републике Србије до 2015. године, која је усвојена 2005. године („Службени гласник РС“ бр. 44/05). Документ Стратегија дугорочног развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, сачињен је са намером да препоручи Влади / Скупштини Републике Србије да сагласно Закону о енергетици усвоји основне циљеве нове енергетске политике, утврди приоритетне правце развоја у енергетским секторима и одобри програм доношења одговарајућих инструмената, којим се омогућује реализација кључних приоритета у раду, пословању и развоју целине енергетског система (у секторима производње и потрошње енергије) Србије. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године („Службени гласник РС”, број 44/05) препознаје приоритет рационалне употребе квалитетних енергената и повећања енергетске ефикасности у производњи, дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника енергетских услуга а као посебaн приоритет препознаје приоритет коришћења нових обновљивих извора енергије и нових енергетски ефикаснијих и еколошко прихватљивих енергетских технологија и уређаја/опреме за коришћење енергије.

Као што је поменуто, Стратегија је посебно посвећена области обновљивих извора енергије. Поменута Бела књига Електропривреде Србије анализира и Стратегију развоја енергетике републике Србије до 2015. године и истиче да се овом стратегијом регулише Програм селективног коришћења нових обновљивих извора енергије, који представља оквир за спровођење свих активности усмерених ка ефикасном коришћењу обновљивих извора енергије. Као што је већ установљено обновљиви извори енергије имају значајан потенцијал међутим они још нису у потпуности искоришћени. Такође у Белој књизи се наводи да је енергетски потенцијал обновљивих извора енергије у Србији значајан и износи више од 3 М т.ен. годишње (са потенцијалом малих хидроелектрана од око 0,4 М т.ен).

На основу циља за усклађивање праксе и законодавства Републике Србије у овој области са прописима Европске уније, овим програмом се уводе посебни прописи и стандарди за организовано пружање подршке широком спектру активности које се односе на коришћење обновљивих извора енергије.

43

Поред Програма за рационално коришћење енергије и енергетску ефикасност, потребно је развити посебне програме за пружање финансијске подршке увођењу мера којима се омогућава интензивније коришћење нових обновљивих извора енергије у Републици Србији.

Један од најзначајнијих тренутака за развој сектора обновљивих извора енергије у Србији било је усвајање мере подстицаја Владе Републике Србије за повлашћене произвођаче електричне енергије 2011. године. Уредбом о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије („Службени гласник РС“ бр. 99/2009) ближе се прописују мере подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и за откуп те енергије тзв. feed-in тарифа, балансирање и очитавање, дефинишу енергетски објекти који производе електричну енергију из обновљивих извора, уређује садржина уговора о откупу електричне енергије по мерама подстицаја, као и накнада трошкова купцу тако произведене енергије.

Стицање статуса овлашћеног произвоћача електричне енергије регулише се Уредбом о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова („Службени гласник РС“ бр. 72/2009). Статус повлашћеног произвођача могу да стекну произвођачи који у процесу производње електричне енергије користе обновљиве изворе енергије, који производе електричну енергију у електранама, које се у смислу закона којим се уређује област енергетике сматрају малим електранама, истовремено производе електричну и топлотну енергију, под условом да испуњавају критеријуме у погледу енергетске ефикасности. Повлашћен статус се прибавља за сваку електрану појединачно и то након прикључења и прибављања употребне дозволе. За електране на ветар и соларне електрана може се прибавити привремени статус повлашћеног произвођача након добијања грађевинске дозволе. Повлашћени произвођачи су дужни да воде евиденцију о потрошњи свих врста примарног горива и њиховим топлотним моћима. Инспекцијске службе врше контролу доказа поднетих уз захтев за стицање статуса, тачности евиденције утрошка горива и да ли је начин рада електране у складу са условима из решења о статусу. Захтев за стицање статуса повлашћеног произвођача подноси се министру надлежном за послове енергетике, у складу са законом којим се уређује област енергетике.

Обновљиви извори енергије играју све значајнију улогу на енергетском тржишту и њихова улога биће све значајнија у наредном периоду. Влада Републике Србије је крајем 2009. године донела Уредбу о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије (,,Службени гласник Републике Србије”, број 99/09). Овом уредбом прописано је да се примењује од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2012. године. Примена ове уредбе у пракси у периоду од 2009. до 2012. године показала је да је неопходно неке делове изменити.

44

Овом уредбом се рационално и до економски оправданог нивоа подстичу повлашћени произвођачи јер електричну енергију производе у електранама чија се изградња без подстицајних мера не би исплатила.

Члан 13. Уредбе о мерама подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије дефинише подстицајне откупне цене:

Редни број

Врста електране повлашћеног произвођача Инсталисана снага

Р (МW)

Подстицајна откупна цена

(c€/kWh) 1. Хидроелектрана

1.1 до 0,2 12,40 1.2 0,2 - 0,5 13,727-6,633* P 1.3 0,5 - 1 10,41 1.4 1 - 10 10,747-0,337* P 1.5 10 - 30 7,38 1.6 На постојећој инфраструктури до 30 5,9 2. Електране на биомасу

2.1 до 1 13,26 2.2 1 - 10 13,82 - 0,56*P 2.3 преко 10 8,22 3. Електране на биогас

3.1 до 0,2 15,66 3.2 0,2 – 1 16,498 – 4,188*Р 3.3 преко 1 12,31 3.4 на биогас животињског порекла 12,31

4. Електране на депонијски гас и гас из постројења за

третман комуналних отпадних вода 6,91

5. Електране на ветар 9,20 6. Соларне електране

6.1 На објекту до 0,03 20,66 6.2 На објекту 0,03 – 0,5 20,941 – 9,383*Р 6.3 На земљи 16,25 7. Геотермалне електране

7.1 до 1 9,67

7.2 1 – 5 10,358-0,688*Р

7.3 преко 5 6,92 8. Електране на отпад 8,57 9. Електране са комбинованом производњом на угаљ до 10 8,04

10. Електране са комбинованом производњом на

природни гас до 10 8,89

Подстицајне откупне цене изражене су у евроцентима по киловатсату (c€/kWh). Редовна годишња корекција подстицајних откупних цена због инфлације у евро зони врши се у фебруару сваке године, почевши од 2014. године. Усвајање регулативе које подстиче производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије је први корак ка развоју сектора обновљиве енергије у Србији.

45

У Србији је у току успостављање тржишта електричне енергије и низом законских промена се монополски положај произвођача електричне енергије укида и они се препуштају тржишту.

Учешће предузећа – инвеститора заинтересованог за улагање у пројекат изградње постројења за производњу електричне енергије, које ће испунити услове за стицање статуса повлашћеног прозивођача може се постићи кроз заједничко улагање. Заједничко улагање подразумева пре свега склапање уговора о пословној сарадњи изградње постројења за производњу електричне енергије из обновљивих извора. Кроз овај уговор заинтересоване стране, предузеће – инвестиор, орган локалне самоуправе и други потенцијални партнери на пројекту утврђују међусобна права и обавезе у вези са развојем и изградњом постројења. Развој једног оваквог пројекта и изградња објекта, постројења у пракси трају дужи временски период. Разлог овоме је што овај процес обухвата низ различитих корака, попут припреме и израде студија, припрема пројектне документације, затим спровођење активности на изградњи објекта. Ове активности такође подразумевају додатну документацију, израду планско-урбанистичке документације, израду студије процене утицаја на животну средину, усвајање одговарајућих одлука и прибављање свих неопходних дозвола и одобрења, као и лиценце. Кроз овакав уговор дефинише се правни облик заједничког улагања.

Предузећа која се оснивају са циљем реализације пројеката изградње постројења за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије су најчешће у форми друштва са ограниченом одговорношћу. Ова предузећа регистрована су за обављање енергетских делатности. То предузеће је власник пројектне документације за изградњу производног постројења, свих неопходних дозвола и лиценци, као и страна која ће закључити уговор о продаји енергије произведене из обновљивих извора енергије са овлашћеним купцем.

Бела књига Електропривреде Србије о животној средини из 2011. године објашњава да је локална самоуправа та која, на основу овлашћења прописаних законом, одређује локацију за изградњу постројења за производњу електричне енергије, усваја планске прописе на основу којих се дефинише изградња ове врсте постројења и усваја одлуку којом додељује право коришћења предметне локације основаном предузећу које испуњава квалификационе услове за улагање, издаје грађевинску дозволу по хитном поступку по достављању захтева, обавља технички пријем и издаје употребну дозволу за постројење након изградње. Такође општина је та која је, након изградње постројења, у обавези је да обезбеди сву неопходну инфраструктуру за несметану изградњу и рад предметног постројења. Самим тим улагање локалне самоуправе може и најчешће јесте у неновчаном облику, у облику знања и подршке на терену. Предузеће - инвеститор се обавезује да ће обезбедити финансијска средства која одговарају његовом уделу у укупним трошковима реализације пројекта. Ови трошкови су најчешће доста високи, али то наравно зависи и од извора на ком ће постројење радити. Ови трошкови обухватају куповину земљишта, трошкове прибављања дозвола и лиценци, трошкове изградње објекта, трошкове куповине опреме и средстава неопходних за почетак рада постројења. У Белој књизи Електропривреде Србије о животној средини из 2011. године се истиче да опрема мора да испуњава све нормативе

46

и стандарде неопходне за добијање лиценце, у складу са прописима наведеним у претходном тексту. Такође поред овога, инвеститори сносе све трошкове прибављања лиценце за обављање делатности производње електричне енергије, а такође обављају одабир особља које ће управљати опремом и постројењима, ради испуњавања неопходних услова за добијање лиценце. Закон о енергетици дефинише да када се испуне услови и сви предуслови за стицање статуса повлашћеног произвођача, ново предузеће може да закључи уговор са купцем, на период од 12 година, у складу са законским прописима. Потребно је нагласити да се уговором о оснивању, поред уобичајених одредби, предвиђа и одговарајући механизам за решавање спорова у оквиру предузећа. Уговором о оснивању прописује се начин за поделу добити остварене у пословању предузећа, као и случајеви у којима се добит расподељује на други начин.

Такође могуће је да се и поред уговора о оснивању, закључи уговор са члановима друштва, на основу којег се дефинишу међусобне обавезе оснивача које нису утврђене уговором о оснивању. Имајући у виду да је у току спровођења пројекта потребно обезбедити координацију и брзину у доношењу одлука и пружању стручне подршке, погодно је формирање стручног тима који ће чинити представници оснивача, за пружање правне, административне и техничке подршке оснивачима и новооснованом предузећу у поступку регистрације, прибављања различитих дозвола и одобрења и обављању осталих стручних послова. Модел заједничког предузећа односно заједничког улагања је према многим критеријумима, најједноставнији и најефикаснији. Касније како се посао развија и шири, друштво са ограниченом одговорношћу може се преобразити у акционарско друштво, отвореног или затвореног типа. Наравно постоје и други правни облици за остваривање сарадње, као што је на пример оснивање зависног друштва од само једног учесника у пројекту, са којим остали учесници могу да закључе уговор о заједничком улагању за изградњу и финансирање рада постројења за производњу електричне енергије и начину поделе добити остварене на основу производње електричне енергије у овом постројењу итд.

Мере за стварање повољнијег регулаторног оквира за ОИЕ у 2013. које треба предузети су пре свега измене Закона о енергетици – сегмент ревизије енергетских дозвола, затим доношење Уредбе којом се утврђује обавезни удео биогорива у сектору саобраћаја и мере за његово достизање, подстицајне мере за производњу биогорива као и критеријуми за одрживу производњу биогоривa. Још једна значајна мера је давање смерница локалним самоуправама за подстицање производње топлотне енергије коришћењем ОИЕ, као и доношење Правилника о гаранцији порекла, којом се доказује крајњем купцу да је одређена количина енергије произведена из ОИЕ.

Анализа правних оквира за производњу обновљиве енергије у Србији, која укључује анализу подстицајних мера Владе Републике Србије и поступка за стицање статуса повлашћеног произвођача има за циљ постизање економских, еколошких и енергетских користи. Поред наведног, циљ је и да се укаже на могућност даљих улагања у изградњу постројења за производњу електричне енергије из обновљивих извора, на основу релативно једноставног правног облика, као и да пробуди интересовање домаћих и иностраних инвеститора за реализацију ове врсте пројеката. Могуће је

47

закључити да у Србији постоје многи потенцијални ресурси, који још нису у довољној мери утврђени, посебно у мање развијеним подручјима Србије, међутим исто тако стиче се утисак да не постоји довољан број информација за стране инвеститоре о могућностима улагања.

Захтев за повећаним коришћењем обновљивих извора енергије у складу је са праксом Европске уније, усмереном ка смањењу емисије штетних материја и стимулисању одрживог развоја. Бела књига Електропривреде Србије о животној средини из 2011. године наводи да поред очигледних енергетских ефеката (смањење увоза горива и негативног утицаја на животну средину), спровођење овог програма подразумева постојање домаћег инвестиционог капитала, подстицај развоја малих и средњих предузећа, подстицање домаће производње и развоја опреме која користи обновљиве изворе енергије.

Додатан подстицај за страна улагања у пројекте обновљивих извора енергије представља све веће интересовање страних партнера за куповину такозваних зелених сертификата. Купопродаја зелених сертификата која је заснована на производњи електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије, чиме се отвара могућност за слободно располагање „квотама“ емисије и обезбеђивање додатних финансијских средстава за страна улагања у развој енергетског сектора у Србији. Такође у Белој књизи Електропривреде Србије о животној средини из 2011. године се наводи да је потребно преко посебних видова информисања страним инвеститорима и органима локалне самоуправе на чијој се територији налазе потенцијали за развој у области енергетике омогућити лакши приступ развојним програмима и подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије. Разлози за развој овог сектора су многобројни. Пре свега, коришћењем обновљивих извора енергије смањује се увозна зависности чиме се доприноси одрживом развоју енергетике Србије; побољшава се квалитет електричне енергије; повећава се укупна енергетска ефикасност; повећава се локална запосленост; привлаче се страни инвеститори и смањењује се производња гасова који стварају ефекат стаклене баште и опште унапређење животне средине.

5.5.1. Усаглашеност политике развоја обновљиве енергије Србије са политиком ЕУ

Крајем 2012. године Европска комисија је припремила Извештај о напретку Србије за 2012. годину који прати саопштење Комисије упућено Европском парламенту и Савету - Стратегија проширења и кључни изазови за 2012–2013. годину. Један део овог документа посвећен је и процени напретка Србије у облсти енергетике у поређењу са Европском унијом. У оквиру овог документа, истиче се да је мали напредак постигнут у погледу сигурности снабдевања. Наводи се и да је на унутрашњем енергетском тржишту Србија мало напредовала. Наиме, Закон о енергетици из 2011. године је у великој мери у складу са захтевима Енергетске заједнице, али усвајање подзаконских аката полако напредује, с обзиром да још увек није постигнуто раздвајање функција дистрибуције и снабдевања у производњи, дистрибуцији и снабдевању електричном енергијом јавног предузећа Електропривреда Србија (ЕПС). Такође истиче се да је тржиште електричне енергије отворено за све потрошаче који нису домаћинства,

48

енергетски регулатор је одобрио нове методологије за утврђивање трошкова прикључења на струју и пренос гаса и дистрибутивне системе, као и правила расподеле прекограничних капацитета струје у 2012. години. Међутим, ниједан квалификован купац није променио добављача. ЕПС као и до сада има монопол, а због истрајавања регулисаних цена које су постављене на ниво испод тржишне. Такође у оквиру овог документа се наводи да је за ефикасно спровођење новог закона потребно повећање броја запослених у Агенцији за енергетику Републике Србије (AEРС), као и даљу изградњу капацитета. Усвајање Закона о тржишту електричне енергије је и даље у току. Државно предузеће Србијагас није реформисано, остаје потпуно интегрисано предузеће и једини испоручилац гаса на велико, на тржишту Србије.

У Извештају о напретку Србије за 2012. годину, у области енергетике истиче се да Србија није успела да испуни своје обавезе из Уговора о енергетској заједници, а такође Србија од тада се није ни бавила питањем из овог мишљења. Овај документ се ближе осврће и на напредак у области обновљивих извора енергије, где је такође постигнут мали напредак. Што се регуталтиве тиче истакнуто је да је Закон о енергетици делом у складу са Директивом о обновљивим изворима енергије - ревидиране feed-in тарифе, које су биле доспеле до краја 2011, још нису усвојене. Као и до сада, административне процедуре за издавање грађевинских дозвола, лиценци и мрежних веза су и даље највећа препрека за коришћење обновљивих извора. Неопходно је предузети додатне напоре ка јачању административних капацитета и стварању регулаторног окружења које подстиче повећану употребу обновљивих извора енергије у свим секторима. Свеукупно се може закључити из поменутог извештаја да је мали напредак забележен у области енергетике, припреме у овој области су умерено напредовале.

5.6. Главни учесници сектора обновљиве енергије у Србији

Коришћење енергије је неопходно у савременом начину живота и то је разлог зашто је потребно укључити широки круг људи када говоримо и одлучујемо о енергији.

Само ако ангажујемо широки круг учесника можемо смислено расправљати о прихватљивости обновљивих извора енергије, погодностима за будуће енергетске политике или мерама за њихово подстицање.

Главни актери сектора обновљивих извора енергије у Србији су пре свега надлежна министарства задужена за обезбеђење повољне правне регулативе на нивоу државе. Затим локална заједница/управа која је задужена за локални развој, енергетску независност и стварање локалних радних места. Важно је разумети да локалне заједнице и управе, које су један од најважнијих актера за веће коришћење обновљивих извора енергије, често не располажу капацитетима за иницирање и спровођење политика у том подручју. Стручњаци за обновљиве изворе енергије, су један од актера у овој области и задужени су за развој нових технологија и помоћ при транзицији ка одрживом енергетском систему. Предузећа која се баве развојем нових производа и услуга у овој области, развојем пројеката из ОИЕ, а самим тим доприносе и стварању нових радних места. Грађани су свакако важни учесници овог сектора, и њих је првенствено неопходно образовати о обновљивим изворима енергије, њиховом значају

49

и начину коришћења. Медији су један од начина да се грађани образују, али је претходно неопходно и да медији уоче важност ових извора енергије и посвете се повећању свести о њиховом значају. Свакако један од важних актера су и невладине организаиције и удружења за промоцију обновљивих извора енергије. Њихова улога је смањење утицаја на животну средину и учествовање у процесима одлучивања. У наставку следи преглед неких од кључних актера у области обновљивих извора енергије у Србији.

Законом о министарствима је 2012. године образовано Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине. Овим Законом предвиђено је да Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине обавља послове државне управе који се односе на: енергетику, енергетски биланс Републике Србије, нафтну и гасну привреду, стратегију и политику енергетске безбедности, израду годишњих и средњорочних програма енергетске безбедности и обезбеђивања материјалних и других услова за реализацију тих програма. Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине је по свом програму дужно да обезбеђује безбедан цевоводни транспорт гасовитих и течних угљоводоника, нуклеарна енергетска постројења чија је намена производња електричне, односно топлотне енергије, производњу, коришћење и одлагање радиоактивних материјала у тим објектима, предузимање мера ради обезбеђивања услова за функционисање јавних предузећа у областима за које је Министарство образовано, надзор у областима из делокруга Министарства итд. Пре него што је формирано Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине, за енергетски сектор Србије било је задужено Министарство за инфраструктуру и енергетику, а пре Министарство животне средине, рударства и просторног планирања.

Агенција за енергетику је основана 2005. године Законом о енергетици као регулаторно тело са надлежностима у секторима електричне енергије, природног гаса, нафте и нафтних деривата и топлотне енергије која се производи у електранама- топланама. Њен задатак је да, кроз обављање послова који су јој додељени Законом, допринесе стварању стабилног законодавног оквира за развој ефикасног и одрживог енергетског сектора који ће бити сигуран ослонац економском развоју земље. Агенција за енергетику је надлежна само за издавање и одузимање лиценце за обављање делатности производње електричне енергије и комбиновану производњу електричне и топлотне енергије из обновљивих извора енергије.

Агенција за заштиту животне средине, као орган управе у саставу Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине обавља послове државне управе који се односе на развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине, спровођење државног надзора квалитета ваздуха и вода, управљање Националном лабораторијом, прикупљање и обједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању животне средине и спровођењу политике заштите животне средине, развој поступака за обраду података о животној средини и њихову процену. Такође Агенција за заштиту животне средине је задужена за вођење података о најбољим доступним техникама и праксама и њиховој примени у области заштите животне средине, сарадњу са Европском агенцијом за заштиту

50

животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом за информације и посматрање (ЕИОНЕТ), као и друге послове одређене законом.

Фонд за заштиту животне средине Републике Србије основан је Законом о заштити животне средине из 2004. године. Он је водећа државна институција у области инвестиција у животну средину, основан ради обезбеђивања финансијских средстава за подстицање и унапређивање животне средине, као и њихово наменско и системско улагање у пројекте заштите животне средине у складу са усвојеним националним и међународним стратегијама. Фонд за заштиту животне средине, обавља послове управљања пројектима и финансијског посредовања у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређења животне средине, као и у области енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, а у склaду са националним програмом заштите животне средине и другим стратешким плановима и програмима, као и закљученим међународним уговорима. Постојање Фонда за заштиту животне средине ствара основу за регуларно финансирање примене дела националних стратегија из корпуса зелене економије. Оснивањем Фонда за заштиту животне средине одређене активности почињу да се финансирају на организованији начин, поред редовног буџетског издвајања за рад надлежних институција. Приходи Фонда се остварују по више основа: накнаде за промет дивље флоре и фауне, део накнаде за загађивање животне средине, накнаде за посебне токове отпада, накнаде за стављање амбалаже у промет, накнаде за коришћење рибарског подручја и део накнада за загађивање животне средине на подручјима од посебног државног интереса у области заштите животне средине. Средства Фонда се додељују физичким и правним лицима на територији Републике Србије преко јавних конкурса, а финансирање се врши путем кредита, подстицајних средстава, дотација, бесповратних средстава и помоћи.

Оснивање Фонда за енергетску ефикасност предвиђено је радном верзијом Закона о рационалној употреби енергије. Овај Фонд би требало би да буде главни финансијски механизам и институција преко које се обезбеђују финансијска средства за подстицање рационалне употребе енергије и повећање енергетске ефикасности у Србији.

Јавно предузеће "Електропривреда Србије" основала је Влада Републике Србије 2005. године. Основни задатак предузећа је потпуно задовољавање потреба привреде и становништва за електричном енергијом. Међу приоритетима ЈП ЕПС је модернизација постојећих малих ХЕ, градња нових малих ХЕ, развој ветроелектрана и соларних панела за које се анализирају могуће локације.

Разматрају се и пројекти изградње постројења за сагоревање комуналног отпада и већ су потписани меморандуми о разумевању за развој оваквих пројеката са градовима Ужице и Крагујевац. ЕПС је опредељен да, у одговарајућој мери, ангажује своје ресурсе на искоришћењу хидропотенцијала малих водотокова и има интерес да гради мале хидроелектране на локацијама које су већ у поседу ЕПС-а, или у њиховој непосредној близини. Нарочито је важно нагласити да се ЈП ЕПС не бави пројектовањем, консалтингом или пружањем било каквих услуга у овој области. Сва испитивања и анализе потенцијала обновљивих извора енергије спроводе се искључиво за сопствене потребе и не могу се комерцијализовати.

51

Српско удружење за енергију ветра - SEWEA основано је у октобру 2010. године. Чланице SEWEA су предузећа, озбиљна у својој намери и спремна да инвестирају у обновљиве изворе енергије и изграде прве ветропаркове у Србији, у складу са стандардима Европске Уније. Мисија српског удружења за енергију ветра је да сарађује са доносиоцима одлука на републичком и локалном нивоу и са свим осталим заинтересованим странама како би се створила законска регулатива која подржава изградњу ветропаркова у Србији. SEWEA има потенцијал да организује регионални центар за производњу компонената за ветрогенераторе у Србији, који би могли да донесу додатне приходе српској привреди, али и отварање нових радних места. Према подацима са интернет странице SEWEA, планирана инвестиција у 1000 МВ ветропаркова би значила смањње емисије угљен диоксида за 2,7 милиона тона, више од 10% од 24,9 милиона тона које испусте садашње термоелектране на угаљ које имају снагу 4000 МВ.

У сектору обновљивих извора енергије, поред горе наведених актера, постоје многе невладине организације које се баве промоцијом обновљивих извора енергије, затим предузећа која раде на развоју пројеката обновљивих извора енергије у Србији. Не треба занемарити ни подршку одређених комерцијаних банака овом сектору, које пружају одређене кредитне линије за развој пројеката у области обновљивих извора енергије.

5.7. Потенцијал обновљиве енергије у Србији

Стратешким документима развоја енергетике Републике Србије предвиђено је веће и ефкасније коришћење обновљивих извора енергије. У студији UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia се наводи да:

„Енергетски потенцијал обновљивих извора у Републици Србији изузетно је значајан: скоро трећина укупне количине електричне енергије производи се у хидроелектранама, а укупна снага 12 великих хидроелектрана са 50 агрегата износи 2835 МW. Технички употребљив потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи преко 4,3 милиона тона еквивалентне нафте годишње (тен). У оквиру овог износа, 63% представља удео биомасе, 14% удео енергије из малих хидроелектрана, 5% удео енергије ветра, 14% удео соларне енергије и 4% представља удео геотермалне енергије.

Укупан потенцијал за производњу енергије из биомасе у Републици Србији процењује се на 2,7 милиона тен. Потенцијал биомасе садржан је у дрвном отпаду и шумским остацима (око милион тен) и остацима из сточарства, воћарства, виноградарства и примарне прераде воћа (око 1,7 милиона тен). Потенцијал за производњу енергије из биомасе пореклом из сточарства, погодне за производњу биогаса, процењује се на 42.000 тен. (с.32)“

52

Извор: UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia

Из горе наведних података, може се закључити да Србија има потенцијал за развој сектора обновљивих извора енергије, постоји значајан потенцијал у овој области. Такође из поменутих примера у току студије, може се закључити да обновљиви извори енергије имају на дуги рок значајан позитиван утицај на економски раст. Ово се огледа кроз на пример повећање броја запослених. Међутим како би Србија искористила постојећи потенцијал, неопходно је прво адекватна правно-регулативна потпора, а затим примена законске регулативе. Такође неопходно је да у првој фази држава буде главни подстрекач и да створи позитивну климу и услове за инвестирање у ову област. Истовремено је неопходно да се грађани обуче о обновљивим изворима енергије.

5.8. Анализа сектора обновљиве енергије у Србији

На основу члана 12. став 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др закони, 72/09 - др закон и 43/11 - УС) и члана 45. став 1. Закона о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада је донела Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара. У оквиру Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара наводе се кључни проблеми и препреке за развој коришћења обновљивих извора енергије у Србији: „

1) непостојање јасно дефинисане обавезе оператера преносног односно дистрибутивног система да приоритетно прикључују произвођаче који користе ОИЕ на мрежу и да обновљивој енергији дају првенство у диспечирању;

2) недостатак знатног броја стандарда опреме и поступака за експлоатацију ОИЕ;

3) недовољан број прописа за пројектовање, израду, контролу и монтажу / уградњу уређаја који користе ОИЕ;

4) недовољан број акредитованих лабораторија атестнираних за постројења која користе ОИЕ;

5) неекономске цене електричне енергије и диспаритет цена енергената.“

63%14%

5% 14%

4%

Потенцијал обновљивих извора енергије у Србији

Биомаса МХЕВетар СунцеГеотермална

53

Такође поред горе наведених проблема и препрека, постоје и додатни проблеми који онемогућавају да се обновљиви извори енергије користе у већој мери, као што су на пример скупи банкарски кредити за пројекте коришћења ОИЕ, компликоване и дуготрајне процедуре издавања дозвола и сагласности за пројекте изградње постојења на ОИЕ, недовољно подстицајан порески и систем субвенција за коришћење ОИЕ. Такође један од проблема је и недостатак свести у јавности о значају коришћења ОИЕ.

Након што су утврђени проблеми и препреке за развој коришћења обновљивих извора енергије у Србији, у оквиру Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара, дефинисани су и стратешки циљеви за одрживо коришћење обновљивих извора енергије. Први и основни циљ је свакако повећање употребе обновљивих извора енергије. У складу са тим неоходно је и смањити увоз фосилних горива, као и губитке у електромрежи обнављањем инфраструктуре и изградњом нових капацитета за прихватање обновљивих извора енергије.

Такође неопходно је повећање енергетске ефикасности како у производњи тако и у потрошњи. Један од стратешких циљева је и увођење нове технологије у производњи енергије, као нпр. синтетичка горива заснована на целулози, технологије засноване на водонику, горивним ћелијама, итд. На крају не мање значајан циљ је развој локалне индустрије и отварање нових радних места.

Како би се поменуте препреке превазишле и реализовали дефинисани стратешки циљеви неопходно је пре свега успостављање ефикасног законодавног оквира за одрживо коришћење обновљивих извора енергије, затим отклањање поменутих административних препрека. Такође неопходно је успостављање делотворног институционалног и организационог оквира за одрживо коришћење обновљивих извора енергије. Ово пре свега подразумева јачање административних капацитета у циљу одрживог коришћења обновљивих извора енергије. Исто тако потребно је увести додатне подстицаје за оне који примењују мере енергетске ефикасности и за оне који производе и користе обновљиве изворе енергије. Као један од проблема наведено је да су кредити неповољни и скупи, па је у складу са тим потребно обезбедити повољније зајмове и ниже камате за комерцијалне кредите за развој пројеката из обновљивих извора енергије. Да би се остварили дефинисани циљеви потребно је обезбедити услове за коришћење међународних финансијских механизама (највише заснованих на Кјото Протоколу и настављању одрживог привредног развоја). Подизање нивоа свести и образовања у погледу повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије је нешто на чему мора да се ради активно, а такође потребно је да држава обезбеди и подршку релевантним истраживачким и развојним активностима. Образовни ниво и информисаност становништва су од пресудне важности за оживљавање зелене економије у Србији.

У складу са тим неопходно је дефинисати и применити целовиту стратегију развоја образовања која би у фокусу имала повећање квалитета, праведности, ефикасности и конкурентности образовног система, као и стратешки донети оквир за образовање за одрживи развој. Образовање за одрживи развој само надграђује образовање у области заштите животне средине и представља образовање за будуће генерације.

54

5.9. Практични пример - Strawberry energy

Интервју са Милошем Милисављевићем, директором предузећа Strawberry energy обављен је 3. јуна, 2013. године у Београду. У наставку, следе информације и закључци везани за развој иновација у области обновљивих извора енерије како у Србији, тако и у свету.

Сунце представља обновљиви извор енергије. У погледу модуларности, дисперзије, робусности и ниског трошка, фотонапонски системи често се чине најприхватљивијим извором обновљиве енергије. Тржиште соларних топлотних система је данас зрело и бележи константну стопу годишњег раста. Током последње деценије, расположиве технологије су постигле ниво техничке зрелости, постајући све делотворније и поузданије.

Као што је већ поменуто за сваку привреду иновације су покретач развоја, а Србија, као мала земља и недовољно развијена у области обновљивих извора енергије, нема довољно напретка и иницијтиве. Из тог разлога, бих као један од светлих примера када је у питању развој сектора обновљиве енергије кроз иновацију навела предузеће Strawberry energy. Strawberry energy је младо српско предузеће која је успело да развије нешто потпуно ново, у питању је први на свету јавни соларни пуњач за мобилне уређаје. У разговору са директором предузећа Strawberry energy Милошем Милисављевићем, који сам водила за потребе ове студије (интервју одржан 3. јуна, 2013. године у Београду), сазнајемо да ова иновација није толико значајна у технолошком смислу у области обновљивих извора енергије, колико има сјајан ефекат на пољу образовања и увођења обновљивих извора енергије у свакодневни живот људи. Први корак у прихватању нових технологија јесте учење; треба створити климу међу људима да се нешто ново прихвати. Идеја је настала, тако што се тим младих људи, који је касније и створио Strawberry energy, питао на који начин могу да приближе обновљиве изворе енергије људима, како би се они иницијално заинтересовали за то, а након тога и почели да користе ове изворе енергије у свакодневном животу. Конкретно идеја је била, да људи могу када шетају градом, да допуне своје мобилне телефоне, користећи енергију сунца, као једног од представника чистих извора енергије. Милош Милисављевић наводи да: „Србија има јако добар потенцијал у соларној енергији, на пример имамо много мањи потенцијал него Шпанија, али већи од Немачке, а Немачка је светски лидер у коришћењу соларне енергије.“ Поред развијања навике коришћења ових извора енергије, најбољи начин да се људи образују на ту тему, јесте да у свакодневном животу имају неку практичну корист. Образовање јавности се може вршити на неколико различитих нивоа. Први, конвенционални начин је кроз литературу, објављивањем књига и радова на ту тему. Следећи начин јесте организација семинара, радионица и томе слично.

Најбољи начин да се заинтересује већи број људи је да они кроз материјално и практично осете корист од нових технологија. На основу свега овога настала је идеја о јавном соларном пуњачу за мобилне уређаје. Као први корак одлучили су се да користе

55

сунце као обновљиви извор енергије, али с обзиром да су панели скупи и један панел нема велику снагу, онда су се досетили да би могли да напајају мобилне телефоне и друге уређаје, с обзиром да су они мали потрошачи. Са друге стране, у време када се развијао први концепт „соларног дрвета“, 2008. године људи су све више користили мобилне уређаје, а чињеница је да тренд коришћења мобилних апарата све више расте. Када су у питању паметни телефони, покретни рачунари, позната је њихова мана да им се батерије јако брзо испразне. Увидевши овај проблем дошли су до идеје да искористе соларну енергију и да на јавним местима, која су свима доступна, поставе соларно дрво. Они су били први на свету који су дошли на ову идеју и након две године и различитих анализа, економских предвиђања, развоја концепта, направили су прво соларно дрво. Милош Милисављевић истиче следеће: „Прво дрво је постављено 2010. године у Обреновцу, након тога Београд, Нови Сад, Кининда, Врање, Ваљево, затим друго и треће соларно дрво у Београду, Бор, након тога два соларна дрвета у Бијељини.

Следећи ће се поставити на општини Врачар у Београду и прво дрво у Бечу у Аустрији до краја године. Тренутно радимо на ширењу мреже. Наравно циљ нам је да пратимо какав утицај мрежа Strawberry дрвећа има на подизање свести грађана, тако да статистика показује да смо до сада имали 300.000 корисника, што значи да је до сада око тај број људи у неком моменту у претходне две године дошао до дрвета и напунио неки свој уређај. Највећи значај свега тога јесте да је за велику већину људи од тих 300.000 то био први контакт са чистим извором енергије. Ово даље покреће размишљање људи да би можда могли да ставе колектор на своју викендицу или привредни објекат и да онда део тако произведене енергије продају држави и у неком периоду отплате ту своју инвестицију.“ Такође главни акценат Strawberry тима је да образују децу, младе генерације да би се од малих ногу саживели са обновљивим изворима енергије и његовим коришћењем у свакодневном животу.

Strawberry energy је до сада развио четири модела јавних соларних пуњача: Strawberry Дрво, Strawberry mini и два изложбена модела. За овај изум, Strawberry energy је освојио прво место у категорији смањења јавне потрошње на манифестацији "Недеља одрживе енергије 2011" у Бриселу. Ово је пример једног тима младих људи у Србији, који је направио нешто иновативно на глобалном нивоу, а са циљем да се полако временом утиче на развој свести грађана када су у питању обновљиви извори енергије. Постављање соларног дрвећа по Србији нема значајног економског утицаја на привреду Србије, али подиже свест грађана и то је један од првих значајних корака ка прихватању ових извора енергије у свакодневном животу, што ће надајмо се, довести до веће примене истих у Србији.

Политика истраживања, развоја и иновативности представља политику која има за циљ успостављање и обезбеђивање оквирних услова за отварање нових предузећа или побољшавање способности постојећих предузећа, неопходних за учешће у тржишној конкуренцији.

У Србији је крајем 2011. године започет трогодишњи Пројекат подршке иновацијама у Србији у вредности од 8.4 милиона евра, са циљем стварања иновативног предузетништва. Пројекат ,,The Strawberry Tree mini'', предузећа Strawberry energy je

56

финансираo Фонд за иновациону делатност кроз Програм раног развоја. Кроз овај пројекат развијен је нови тип соларног пуњача који је мањи, ефикаснији и са бољим системом управљања енергијом, а самим тим и привлачнији ширем тржишту.

5.10. SWOT Анализа сектора обновљиве енергије

У овом делу студије ће бити представљен резултат SWOT анализа једног од представника сектора обновљиве енергије – биомаса.

Предности:

• производња биомасе доприноси сигурном снабдевању енергијом

• коришћење биомасе може смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште

• ствара нова радна места • производња сировине са енергетском

наменом ствара нова радна места посебно у руралним подручјима

• производња биогорива ствара додатни дистрибутивни канал за пољопривредне производе те повећање прихода за пољопривреднике

• смањење емисије гасова стаклене баште

• мањи ризик од пожара због несакупљених шумских остатака

и утицаја пољопривреде на животну средину због захтева за мањим количинама воде, ђубрива и пестицида који се користе за усеве

Мане:

• периодичност расположивости биомасе • потреба за земљом и могућа конкуренција

са усевима за храну • искуства са новим енергетским усевима су

слаба, или у сваком случају некомерцијална

• праксе управљања енерегетским усевима разликују се за традиционалне усеве и потребне су неке промене за пољопривредне и шумске остатке, па стога захтевају коришћење машина и логистике

• складиштење захтева више простора у односу на конкурентска горива

• руковање и одржавање постројења биомасе захтева специјализоване раднике

• биомасу карактерише нижи енергетски садржај по количини у односу на фосилна горива

• тржишне цене не одражавају трошкове заштите животне средине и штету те маскирају значајне предности нових и чистијих енергетских опција

Прилике:

• биомаса има могућност заменити висок проценат фосилних горива

• биомаса може смањити зависност и увоз нафте

• увођење повољног законодавног оквира за коришћење обновљивих извора енергије

• утицаји на запослење у руралним крајевима и развој тих подручја

• повећана енергетска сигурност • проналазак нове и делотворније

технологије и унапређење постојеће технологије

Опасности:

• (локална) расположивост биомасе • ниска плодност одређеног подручја • производња биомасе је ограничена због

расположивости земље за производњу сировина

• депопулација сеоских подручја • политичка разноликост и сукоби с

локалним властима • ограничен приступ информацијама,

нарочито с обзиром на расположиве технологије

Извор: Wallaert, V. (2011) Регије Средоземља и развој обновљивих извора енергије. Institut de la Méditerranée

SWОТ анализа је метода у стратешком планирању која се користи за процену снага, слабости, прилика и претњи које су присутне у пројекту, пословном подухвату или сектору. Укључује одређивање циља пословног подухвата или пројекта и идентификовање унутрашњих и спољњих фактора који делују повољно и неповољно за постизање тог циља.

57

Из наведног се може закључити да енергија из биомасе има значајан потенцијал и да су предности овог извора енергије неоспорне. Чињеница је да тржиште енергије биомасе расте, али су потребни додатни подстицаји како би произвођачи били конкурентни произвођачима из Европе. За развој снажног и добро усмереног тржишта, истраживање тржишта и информације су од пресудне важности.

5.11. Обновљиви извори енергије као фактор економског развоја Србије

Ради доприноса усклађивању социо-економског развоја са политикама Европске уније у области ефикасног коришћења природних ресурса и развоја праћеног ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште, као и будући да је земља са низом специфчности, за Србију представља велики изазов да реализује принципе зелене економије као средства за достизање одрживог развоја. Србији је потребна подршка, укључујући наравно и финансијску подршку у напорима да развије своју привреду и друштво у целини на овим начелима.

Ни на глобалном нивоу још увек нема јединствене, општеприхваћене дефиниције израза зелена економија. Појам зелене економије представља средство које државама може помоћи на путу достизања одрживог развоја. Економски раст је често био спровођен на рачун животне средине и социјалних аспеката и није обезбедио добробит свима. Из тог разлога потребно је осигурати да економски раст обезбеди добробит и друштву и животној средини. Одрживи развој представља концепт који повезује друштво, економију и животну средину. Имајући ово у виду, јасно је да зелена економија представља нешто знатно конкретније од одрживог развоја.

Један од директних начина за промовисање зелене економије је преко јавних инвестиција и фискалних мера. Јавна потрошња везана за истраживање и развој, може да буде веома ефикасно средство за подстицање иновација које су нужне за прелаз ка зеленој економији. Такође посебно важне су и јавне инвестиције у зелену економију. Поред тога, неопходно је и да се регулишу негативне екстерналије, тако што ће цене одражавати стварне трошкове робе и услуга, укључујући и трошкове заштите животне средине, који су често занемарени на тржишту. Поред тога неопходне су и политичке мере, као што су реформе штетних субвенција, на пример многе субвенције које су присутне у рибарству, затим коришћење пореских инструмената, као што су порез на загађење и пореске олакшице за увођење ефкасних технологија. У студији UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia се наводи да економски инструменти, као што су порези, систем повраћаја депозита и трговина емисијама, представљају најефкаснија доступна средства за директно интегрисање управљања еколошким проблемима у функционисању тржишне економије. Ови механизми не могу да гарантују испуњење специфчних циљева, али могу подстаћи предузећа, индустрију и потрошаче да у већој мери чине одрживе изборе. Овакви алати могу обезбедити пословним секторима већу фексибилност при избору средстава за смањење утицаја на животну средину у односу на приступе засноване на наредбама и контроли.

58

Поред наведеног, такође је неопходно и успостављање правног оквира који ће олакшати спровођење зелених економских активности и правно уређење штетних облика производње и потрошње.

Привреда препознаје потребу за новим заједничким напорима да се интегришу еколошке екстерналије. У студији UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia се наводи да би зелена економија постала оперативна, да индикатори, анализе, рачуноводствене мере и праћење и извештавање морају бити ефикасни. Проширење капацитета владе и других заинтересованих страна, као и промовисање активности које повећавају подршку јавности за промене, могу такође бити обезбеђени у процесу транзиције ка зеленој економији. Успешна реализација преласка на зелену економију зависи од економских капацитета у министарству надлежном за животну средину и другим повезаним министарствима, као и начина коришћења тих инструмената.

Још један од аспеката који је у свету већ дуго устаљен, јесте концепт микрофинансирања. Неопходно је да се већи нагласак стави на развој овог концепта и да се обезбеди оквир за даљи развој различитих видова социјалне економије, како би се проширило запошљавање неактивног становништва. Такође потребно је преиспитати фискалну политику у циљу стимулисања отварања нових радних места. У склопу предлога нове фискалне политике, потребно је и радикално смањење опорезивања рада. У студији UNDP / UNEP (2012), Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia се истиче да би се реформом пореза на доходак, с друге стране, обезбедила већа вертикална правичност, што значи да релативно више пореза требају да плате они који више имају.

Очекује се да ће климатске промене имати значајан утицај на запосленост и економске активности путем структурних промена које ће донети. Очекује се да дође до прерасподеле ресурса из оних сектора који буду фнансирали политике повезане са климатским променама ка секторима који имају користи од интервенције. Већина привредних сектора настоји да стекне користи од запослености, енергетских уштеда и других политика за смањење емисија гасова стаклене баште. Будући да ће се запошљавање односити пре свега на послове који су повезани са чистијим, ефкаснијим производима и процесима у секторима који су у вези са изворима обновљиве енергије, енергетском ефкасношћу и изградњом, остали сектори са мање ефкасним процесима производње могу да доживе губитке послова у кратком року, што је повезано са неопходним пословним прилагођавањима. Таква дешавања могу бити пропраћена програмима поновне обуке и социјалним мерама како би се осигурао минимум тешкоћа по раднике током овог процеса. Поред тога, очекује се да уштеде у рачунима за електричну и топлотну енергију повећавају расположиви доходак и доводе до потражње за локално произведеном робом и услугама, чиме се побољшавају прилике за запошљавање у различитим секторима.

59

Закључак Савремени свет је већ увелико суочен са заједничком одговорношћу и нужношћу да свој развој усклади с потребама људи и природе и са свешћу да се Земља мора сачувати како за садашњу генерацију тако и за будуће генерације људи. Обавеза данашње генерације је, да остави потомству бар онолико шанси за развој, колико их она има, проистиче из фундаменталног принципа моралне правде, а то је да сви људи имају подједнака права на најшире основне слободе које не угрожавају слободу других. Садашња генерација има право на природне изворе и здраву животну средину, али не сме угрозити исто такво право наредним генерацијама. Последњих година обновљиви извори енергије имају све већу улогу у производњи енергије. Повећано коришћење обновљивих извора енергије допринoси смањењу негативних утицаја на животну средину, повећању поузданости снабдевања енергијом, омогућава успостављање одрживог развоја енергетике и побољшање стандарда живота, посебно у руралним регионима. Развој производних и дистрибутивних капацитета енергије из обновљивих извора захтева снажну политичку вољу и велику финансијску потпору како би се осигурала конкурентност еколошких и одрживих извора на тржишту енергије као и цене привлачне потрошачима. Ова се иницијатива мора спровести ефикасним уређењем унутрашњег тржишта, успостављањем привлачних и поузданих програма финансирања те супсидијарности иницијатива у погледу производње и дистрибуције како би се постигле конкурентне цене и усвојиле одговарајуће пореске политике.

Енергетска револуција захтева пре свега културолошку и организациону промену наших друштава. Револуција обновљивих извора енергије исто тако захтева снажну ињекцију јавних средстава на неком потпуно новом нивоу у историји технологије и производње енергије. На нивоу техничке и комерцијалне зрелости које су до данас постигле, велика постројења обновљивих извора енергије и даље зависе од буџетских средстава како би успела да конкуришу конвенционалним изворима енергије.

Приватни инвеститори и бројни посредници који постављају енергетска постројења представљају незаобилазне учеснике енергетских политика, међутим, они нису самодовољни. Механизми тржишта нису сами по себи у могућности подстаћи преко потребну енергетску револуцију.

Друштвене промене се могу подстаћи доношењем нових или изменама и допунама постојећих стратегија, закона и других прописа који одређују деловање на неком подручју. Заговарање одређених политика је важно јер се њиме ствара окружење за одређен смер деловања, међутим промене у пракси не остварује политика него конкретне активности. У случају обновљивих извора енергије, политика задаје више или мање амбициозне циљеве везане за удео обновљивих извора енергије у утрошеној енергији, услове за искоришћавање потенцијала обновљивих извора енергије, механизме подстицања итд. Из тог разлога је важно учествовати у обликовању политике обновљивих извора енергије, а не само у спровођењу практичних корака. Различите организације друштва стога требају активно заговарати политике обновљивих извора енергије те тако помоћи код стварања уједначених услова за конкурентност обновљивих извора енергије фосилним и нуклеарним горивима, али исто тако деловати и на практичном нивоу кроз промоцију и образовање о

60

обновљивим изворима енергије. Заговарање и промоција обновљивих извора енергије посебно су важни на локалном нивоу. Све што је обновљиво није нужно и одрживо, па је то и разлог зашто организације цивилног друштва морају помоћи у остваривању равнотеже између употребе обновљивих извора енергије и заштите животне средине. Одрживо коришћење обновљивих извора енергије је врло важно за дугорочно очување природних извора. Премда критеријуми одрживости могу бити утврђени на националном нивоу, потребно их је детаљно образложити и на локалној нивоу. Удружења за заштиту животне средине морају на том подручју имати кључну улогу.

Чини се како развој обновљивих извора енергије данас постаје предмет изузетно чврстог политичког консензуса у Европи. Ипак, њихово оперативно покретање у пракси одликује сложеност у економском, еколошком и политичком смислу. Предност обновљивих извора је пре свега њихова одрживост, затим свеприсутност (могу се наћи свуда на свету, за разлику од фосилних горива и материјала), и што је кључно, не загађују околину. Треба имати на уму да у прозводњи енергије помоћу ветро турбина и фотонапонских панела није потребна вода, за разлику од парних постројења која користе фосилна горива и нуклеарну енергију. Са друге стране, недостаци обновљивих извора су њихова варијабилност, што за резултат има виши иницијални трошак. За различите видове обновљивих извора енергије, јављају се различити недостаци и проблеми. На пример, мирис биомасе, повећано страдање слепих мишева и птица због ветро турбина итд. Где год велики објекат обновљиве енергије треба да се изгради, јављају се проблеми код локалног становништва, почевши од коришћења земљишта за изградњу објекта. Међутим ово је проблем код изградње свих енергетских објеката, било да су обновљиви или не, увек се јавља проблем – „неће моћи у мом дворишту“.

Српски енергетски сектор карактерише недостатак конкурентног тржишта и ниски ниво ефкасности. Посебна пажња треба да се посвети отварању тржишта електричне енергије, реформама у сектору гаса као и остваривању циљева за побољшање енергетске ефкасности и промовисање обновљиве енергије у производњи електричне енергије, саобраћају, грејању и хлађењу.

Усвајањем новог Закона о енергетици, Србија се нашла у доброј позицији да предузме неопходне реформе и да подстакне развој свог енергетског сектора, у складу са захтевима прописа ЕУ. Усвајање одговарајућих применљивих закона, уз адекватно спровођење закона, биће од суштинског значаја. Садашња предузећа за производњу и дистрибуцију енергената су и даље углавном у државном власништву (изузетак Гаспром), а одлуке у вези инвестирања су ограничене буџетским дефицитом, скупим трошковима капитала, атрактивношћу за приватне инвеститоре, итд. Србија ће морати да ојача своје административне капацитете како би се осигурало ефкасно спровођење и јачање законских обавеза у енергетском сектору, укључујући и заштиту животне средине. Стварна независност регулаторних тела, као што је на пример Агенција за енергетику захтеваће посебну пажњу. Србија треба да формулише нову енергетску стратегију у складу са политиком и циљевима ЕУ у области енергије и климе, и да испуни обавезе из Уговора о Енергетској заједници.

61

Истраживање је имало главну хипотезу да обновљиви извори енергије имају потенцијал да представљају битан фактор економског развоја Србије.

Полазећи од главне хипотезе кроз ову студију су постављене и две подхипотезе. Прва је да су за Србију дугорочно финансијски гледано исплативије инвестиције у обновљиве изворе енергије од увоза енергената, нафте и гаса. Друга подхипотеза је да процес приближавања Србије ЕУ доводи до усклађивања са политикама ЕУ из области енергетике и енергетске ефикасности, и применом таквих политика до значајног побољшања енергетске ефикасности Србије. Главна хипотеза као и подхипотезе су потврђене пре свега применом дескриптивне методе, где је представљена теоријска основа студије, а након тога и кроз анализу сектора обновљивих извора енергије у Србији, њених главних учесника, компарацијом регулаторног оквира овог сектора у Србији са Европском унијом итд. Чињеница је да коришћење ОИЕ у свету бележи значајан пораст у свим секторима и да глобална улагања у ОИЕ постављају нове рекорде. Са ширењем политике шири се и географија обновљивих извора.

На крају се може закључити да Србија располаже значајним енергетским потенцијалом али је изузев хидро-потенцијала и огревног дрвета он недовољно искоришћен. Као што је раније наведено, ради се о енергетском потенцијалу обновљивих извора који је изузетно значајан, с обзиром да се скоро трећина укупне количине електричне енергије производи у хидроелектранама, а технички употребљив потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи преко 4,3 милиона тона еквивалентне нафте годишње. У оквиру овог износа, 63% представља удео биомасе, 14% удео енергије из малих хидроелектрана, 5% удео енергије ветра, 14% удео соларне енергије и 4% представља удео геотермалне енергије. Укупан потенцијал за производњу енергије из биомасе у Србији процењује се на 2,7 милиона тен. За исправно и контролисано коришћење овог енергетског потенцијала нужне су детаљније техно-економске анализе, као и савладавање административних и техничких препрека. Држава би требало активно да ради на остварењу једног од стратешких циљева, а то је повећање употребе обновљивих извора енергије, смањење увоза фосилних горива и губитака у електромрежи обнављањем инфраструктуре и изградњом нових капацитета за прихватање обновљивих извора енергије. У складу са тим је и повећање енергетске ефикасности како у производњи тако и у потрошњи и развој локалне индустрије и отварање нових радних места.

Главне препреке за развој сектора обновљивих извора енергије у Србији су непостојање јасно дефинисане обавезе оператера да приоритетно прикључују произвођаче који користе ОИЕ на мрежу и да обновљивој енергији дају првенство у диспечирању; недостатак знатног броја стандарда опреме и поступака за експлоатацију ОИЕ; недовољан број прописа за пројектовање, израду, контролу и монтажу / уградњу уређаја који користе ОИЕ; недовољан број акредитованих лабораторија атестнираних за постројења која користе ОИЕ; неекономске цене електричне енергије и диспаритет цена енергената. Поред наведених препрека, треба поменути и додатне проблеме као што су скупи банкарски кредити за пројекте коришћења ОИЕ, компликоване и дуготрајне процедуре издавања дозвола и сагласности за пројекте изградње постојења на ОИЕ, недовољно подстицајан порески и систем субвенција за коришћење ОИЕ и

62

недостатак свести у јавности о значају коришћења ОИЕ. У овом тренутку, када се сектор обновљивих извора енергије тек развија, неопходни су подстицаји, који ће бити усаглашени са државном политиком.

Како би се поменуте препреке превазишле и реализовали циљеви неопходно је пре свега успостављање ефикасног законодавног оквира за одрживо коришћење ОИЕ, затим отклањање поменутих административних препрека. Такође неопходно је успостављање делотворног институционалног и организационог оквира за одрживо коришћење ОИЕ, што подразумева јачање административних капацитета у циљу одрживог коришћења ОИЕ. Потребно је увести додатне подстицаје за оне који примењују мере енергетске ефикасности и за оне који производе и користе ОИЕ.

Као један од проблема наведено је да су кредити неповољни и скупи, па је у складу са тим потребно обезбедити повољније зајмове и ниже камате за комерцијалне кредите за развој пројеката из OIE. Да би се остварили дефинисани циљеви потребно је обезбедити услове за коришћење међународних финансијских механизама. Потребно је много више пажње и напора посветити подизању нивоа свести и образовања грађана у погледу повећања енергетске ефикасности и коришћења ОИЕ. Такође потребно је да држава обезбеди и подршку релевантним истраживачким и развојним активностима. У складу са наведеним неопходно је дефинисати и применити целовиту стратегију развоја образовања која би у фокусу имала повећање квалитета, праведности, ефикасности и конкурентности образовног система, као и стратешки донети оквир за образовање за одрживи развој. Образовање за одрживи развој само надграђује образовање у области заштите животне средине и представља образовање за будуће генерације.

Образовање, чврста визија и опредељеност би могли да буду основа за јачање обновљивих извора енергије у Србији. Ако се присетимо да је почетком прошлог века електрична струја била само једна „новотарија“ која је код многих изазивала само сумњу и отпор, срећом по свет, било је и оних који су у томе видели будућност, нашли су се финансијери који су разумели вредност „иновације“ и све њене могућности. Уколико се вежемо само за овај период светске енергетске историје разумећемо данашње настојање да се окренемо новим, јефтинијим и чистијим видовима енергије.

Дилема која се поставља пред владе земаља, како богатих, а још више сиромашних је да ли финансирати из ограничених буџета обновљиве изворе енергије или нешто што је тренутно потребније. Данашња економска криза која је захватила свет пре неколико година и којој се баш не наслућује крај сигурно није олакшавајућа околност када треба определити новац за рецимо обновљиве изворе енергије, а не за субвенцију пољопривреде. Одговор на ово питање би могао бити негде у домену подстицаја гранама пољопривреде које користе обновљиве изворе енергије. На пример ако би мотивисали пољопривреднике у Србији да остатке који у класичној пољопривредној производњи остају у пољима, искористе и предају постројењима за производњу биомасе као што се то већ увелико ради у развијеним земљама западне Европе, корист би била обострана. Уобичајна пракса у Србији је да се после сетве оранице пале што само има штетне последице на животну средину.

63

Крајеви земље који поседују потенцијал за експлоатацију геотермалних извора енергије би такође могли да уз подстицаје користе ту врсту енергије у производњи поврћа, грејањем стакленика и тако добију најмање две или три бербе годишње.

Уколико би се у пољопривредној политици окренули не баш омиљеној изреци „штап и шаргарепа“ могло би да се дође до добрих резултата. Овде проналазимо одговор на питање одрживости производа обновљивих извора енергије. Поред овога, као резултат добијамо и допринос енергетској ефикасности јер не користимо фосилна горива. Економисти и финансијски стручњаци заједно могу да дођу до тачне рачунице у датом тренутку, која би то била оправдана висина субвенција за овакве врсте обновљивих извора енергије у пољопривреди.

Када је у питању производња комерцијалне електричне енергије и предвиђених feed-in тарифа, Србија би требала да се уклопи у политике које имају земље у окружењу. Уколико желимо, а желимо да привучемо стране инвестиције, само ограничавање на feed-in тарифе није довољно. Одређене пореске олакшице инвеститорима у чисту енергију могу да буду језичак на ваги који ће неког инвеститора определити да уложи не тако мала средства за изградњу посторјења за производњу енергије из обновљивих извора. Основ за подстицај у обновљиве изворе енергије или пореске олакшице у овој области би требало да буде висина финансијских улагања, коришћење најсавременије технологије, време њене амортизације, број нових радних места, едукација запослених итд. За узврат ако поставимо овако чврсте и високе захтеве, обавеза државе је да обезбеди сигурност и трајност законске регулативе, предвидивост на дужи временски период, на период од најмање десет година.

У данашњем политичком тренутку када је енергетска независност у доброј мери питање и сваке друге слободе и независности једне земље, брига за обезбеђење енергије из обновљивих извора би требало да буде још значајније од само пуког финансијског ефекта на привреду. Пратећи догађаје у енергетском сектору у Европи, види се настојање да се „сва јаја не стављају у једну корпу“ већ да се обезбеди сигуран прилив енергената и из других извора. То би требало да буде идеја водиља сваке владе, па и у Србији, јер реформе на плану енергетике могу да повећају животни стандард становништва за 16% у наредних 50 година.

У Србији се тек чине први кораци ка правој либерализацији тржишта електричне енергије, а постепено отварање тржишта струје почело је 1. јануара 2013. године. Србија је приступањем Енергетској заједници југоисточне Европе прихватила да либерализује тржиште енергетике и повеже се са земљама региона у домену струје и гаса. Део обавеза проистиче и из званичног дела обавеза Србије на путу ка ЕУ - Споразума о стабилизацији и придруживању и услова за напредак. Енергетика је једно од преговарачких поглавља, тако да Европска комисија сваке године прати остварени напредак у приближавању европским стандардима. Србију тек чека либерализација тржишта у пуном смислу те речи, будући да је и оно што је учињено углавном мртво слово на папиру - потребни су измена цена и примена закона да би се успоставило функционално тржиште струје. Иако је од раније постојала законска могућност да велики део тржишта бира продавца енергије, струју у Србији су ипак сви куповали од Електропривреде Србије. Разлог за то је цена која је и даље нижа од тржишне.

64

Та ситуација би требало полако да почне да се мења, с обзиром да је надлежност за утврђивање цена пренета на Агенцију за енергетику, која би то требало да ради у великој мери према економским критеријумима.

За успостављање функционалног тржишта струјом потребно је превазићи и одређене техничке проблеме, чиме би се улагања учинила лакшим. Цена струје и прописи су, према оцени стручњака, препрека и за инвестиције у енергетски сектор. Један од пироритета свакако мора да буде модернизација енергетског система Србије. Цена електричне енергије у Србији не омогућава и профит који обезбеђује дугорочну одрживост система и сигурност снабдевања.

Проблеми Србије су осим социјалне политике цена, велики губици на дистрибутивној мрежи и прегломазан бирократски апарат Електропривреде Србије, рационализација свега наведеног и свођење на прихватљив ниво би омогућила да се дође до реалне цене електричне енергије. Још један проблем су и ниска примања становништва, због чега је потребно пронаћи баланс између одрживости енергетског система и заштите становништва.

65

Библиографија Assmann, D. et al (2006) A Global Review of Technologies, Policies and Markets. Прво издање. Лондон, Earthscan.

Arizona PIRG Education Fund (2005) Renewing Arizona’s Economy.

Бркић, М. и Фурман, Т. (2004) Обновљиви извори енергије у пољопривреди. Трактори и погонске машине, 9 (3), с. 12-18.

Goldemberg, J. (2004) The Case for Renewable Energies. Прво издање. Бон, Secretariat of the International Conference for Renewable Energies.

Ђукановић, С. (2011) Обновљива енергетика као развојна прилика за мала и средња предузећа у Србији. Економски видици, 16 (1), с.125-137.

Европска комисија (2012) Извештај о напретку Србије за 2012. годину. Брисел, SEC.

Европска комисија (1997) White Paper for a Community Strategy and Action Plan. COM(97)599 final (26/11/1997).

Zervos et al (2010) RE-thinking 2050. Брисел, European Renewable Energy Council Renewable Energy House.

Интервју обављен са Милошем Милисављевићем, директором предузећа Strawberry energy. 3. јун, 2013. године, Београд.

Јездимировић, Ј. и Митровић, С. (2010) Коришћење биомасе као алтернативног извора енергије. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик, 16 (1-2), с. 275-283.

Јовановић, Л. и Радовић, В. (2011) Производња биогорива у свету. Трактори и погонске машине, 16 (3), с. 15-23.

ЈП „Електропривреда Србије“ (2011) Бела књига Електропривреде Србије о животној средини. Београд, ЈП „Електропривреда Србије“.

Марковић, С. (2011) Директиве ЕУ о промовисању обновљивих извора енергије. Квалитет, 21 (5-6), с. 76-78.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине (2011) Закон о енергетици. Београд, Народна скупштина Републике Србије.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине (2012) Нацрт Закона о рационалној употреби енергије.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине (2012) Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара. Београд, Влада Републике Србије.

Министарство рударства и енергетике (2005) Стратегија развоја енергетике републике Србије до 2015. Године. Београд, Влада Републике Србије.

Министарство рударства и енергетике (2009) Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије. Београд, Народна скупштина Републике Србије.

Министарство рударства и енергетике (2009) Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енергије. Београд, Влада Републике Србије.

Министарство рударства и енергетике (2009) Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова. Београд, Влада Републике Србије.

Министарство рударства и енергетике (2010) Први Национални акциони план за енергетску ефкасности Републике Србије за период од 2010. до 2012. године. Београд, Влада Републике Србије.

66

Митић, Д. et al (2009) Биомаса у термоенергетици. прво издање. Ниш, Факултет заштите на раду Универзитета у Нишу.

Nelson, V. (2011) Introduction to renewable Energy. Друго издање. САД, CRC Press Taylor & Francis Group.

Николић, Р. et al (2011) Коришћење обновљивих извора енергије у Србији. Трактори и погонске машине, 16 (3), с. 7-14.

Прокопијевић, М. (2009) Евопска унија увод. Друго допуњено издање. Београд, Службени гласник.

Рапаић, С. (2009) Тржиште енергената у европској унији и интереси Србије. Београд, Институт за међународну политику и привреду.

Seifried, D. и Witzel, W. (2010) Renewable Energy – The Facts. Прво издање. Лондон, Earthscan.

Стеванов, М. et al (2010) Обновљиви извори енергије и одржива градња - концептуални елементи и законски оквир у Србији и Хрватској. Топола, (185-186), с. 69-86.

Филиповић, С. и Миљковић, М. (2011) Политика унапређења енергетске ефикасности у индустријском сектору. Индустрија, 39 (4), с. 225-240.

Ченејац, А. et al (2011) Побољшање енергетске ефикасности грађевинских објеката употребом земље као обновљивог извора. Грађевински материјали и конструкције, 54 (1), с. 28-40.

Шљивац, Д. и Шимић, З. (2009) Обновљиви извори енергије, Најважније врсте, потенцијал и технологија. Загреб, Факултет електротехнике и рачунарства.

Quaschning, V. (2005) Understanding Renewable Energy. Четврто издање. Лондон, Earthscan.

UNDP / UNEP (2012) Study on Achievements and Perspectives towards a Green Economy and Sustainable Growth in Serbia.

Wallaert, V. (2011) Регије Средоземља и развој обновљивих извора енергије. Institut de la Méditerranée

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

502.171:620.9]:33(497.11)(0.034.2) 502.131.1:620.9(0.034.2) САНДИЋ, Наталија, 1987- Обновљиви извори енергије као фактор економског развоја Србије [Електронски извор] / Наталија Сандић. - Београд : #ФЕФА - #Факултет за економију, финансије и администрацију, 2013 Насл. са насловне стране документа. - Документ је у pdf формату, запакован (.zip). - Опис извора дана 20.08.2013. ISBN 978-86-86281-19-7 a) Енергетски извори - Економски аспект - Србија b) Енергетика - Одрживи развој COBISS.SR-ID 200421388

67