*Ovde unesite naziv Vase kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

UTVRIVANJE POSLOVNOG REZULTATA BANKE

Profesor-mentor: *ime mentora

Uenik: *Vase ime, razred

Maj 2009.

SADRAJ 1 2 Uvod .............................................................................................................................. 3 Poslovni rezultat banke .................................................................................................. 42.1 2.2 2.3 2.42.4.1 2.4.2 2.4.3

Bilans ................................................................................................................................ 6 Raun dobiti i gubitaka ...................................................................................................... 7 Prihodi .............................................................................................................................. 7 Rashodi ............................................................................................................................. 9Poslovni rashodi .................................................................................................................................. 10 Finansijski rashodi ............................................................................................................................... 11 Izvanredni rashodi ............................................................................................................................... 11

2.52.5.1 2.5.2 2.5.3

Temeljni elementi rezultata ............................................................................................. 12Bruto dobitak....................................................................................................................................... 12 Poslovni dobitak .................................................................................................................................. 12 Neto dobitak ........................................................................................................................................ 13

2.6 2.72.7.1 2.7.2 2.7.3 2.7.4

Pokazatelji uspenosti poslovanja .................................................................................... 13 Periodini godinji obraun .............................................................................................. 14Izvetajni bilansi .................................................................................................................................. 16 Bilans stanja ........................................................................................................................................ 17 Bilans uspeha ....................................................................................................................................... 19 Izvetaj o tokovima gotovine ............................................................................................................... 19

3 4

Zakljuak ...................................................................................................................... 22 Literatura ..................................................................................................................... 23

2

1 UvodRazliiti izvetaji ,bilanse i prikazi rezultata su sinteza ukupnog posla u akciji istraivanja to je ujedno i slika problema, ali i mogunosti njegovog reavanja. Poslovni rezultati nas informiu o revelantnim problemima, ali nam jasno definie cilj aktivnosti, dakle reenje. Poslovni rezultati su ujedno i kontrola uspenosti koja nam pokazuje odstupanje u realizaciji i omoguava nain kako da to popravimo. Poslovni rezultat banke se iskazuje razlikom ukupnih prihoda i ukupnih rashoda obraunatih za odreeno kalendarsko razdoblje. U veini zemalja utvrena je obaveza banke da sastavi obraun za proteklu poslovnu godinu. Ti godinji obrauni slue banci i dravi jer se njima utvruje obaveza banke prema dravi na temelju poslovnog rezultata.

3

2 Poslovni rezultat bankePoslovni rezultat banke razlika je izmeu vrednosti ukupnog prihoda i vrednosti ukupnog rashoda. On se utvruje raunom dobiti ili gubitka koji se sastavlja na kraju obraunskog razdoblja (u pravilu na kraju kalendarske godine). Kao sinonim za pozitivan poslovni rezultat koristi se pojam dobitak, a kao sinonim za negativan poslovni rezultat koristi se pojam gubitak. U situacijama kada je poslovni prihod manji od poslovnog rashoda - banke ostvaruje gubitak. U poslovanju banke najpre dolazi do poremeaja i zastoja u poslovanju (nelikvidnost) zatim do gubitaka, a ukoliko takvo stanje potraje due dolazi do prestanka rada banke, odnosno do njene likvidacije. Poslovni uspeh banke meri se podacima iz finansijskih izvetaja banke i cele industrije. Poslovni uspeh ima brojne izraze, odnosno pokazatelje rezultata poslovanja. Procena uspeha poslovanja banke zasniva se na analizama dobijenih podataka, rejtingu (sa skoringom) i poredjenju sa optim i parcijalnim ciljevima poslovanja. Preduslov je utvrdjivanje ciljeva i sistematizacija kriterijuma uspenosti. Poslovni uspeh znai opti uspeh u poslovanju (proizvedeni kvalitetni proizvodi, zadovoljene potrebe potroaa, zadovoljavajui stepen iskoritenosti kapaciteta ) i moe se iskazati u prirodnim pokazateljima dok se poslovni rezultat uvek iskazuje samo u vrednosnim pokazateljima. Zato se i ponekad moe dogoditi da banka ostvari vrlo dobar poslovni uspeh, ali da na kraju obraunskog razdoblja poslovni rezultat bude negativan (gubitak). Rasporeivanje poslovnog rezultata zavrna je odluka kojom se zakljuuje poslovna godina za koju je sastavljen obraun ukupnog prihoda i utvren poslovni rezultat. Ako je poslovni rezultat negativan, tada se nema to rasporeivati, ve poslovodstvo mora iznai naine za pokrie gubitaka i daljnje poslovanje banke.

4

Meutim ako je banka ostvarila dobit (dobit pre oporezivanja) prema zakonskim propisima najpre se izdvajaju porez na dobit i propisani doprinosi iz dobiti. Ostatak je tzv. ista dobit Svi bankari imaju temeljnu svrhu svojih aktivnosti, racionalno gospodariti resursima banke s konanim ciljem ostvarenja profita odnosno dobiti. Sve banke bez obzira na veliinu imaju propisanu obavezu da najmanje jedanput godinje naprave obraun poslovanja. Obraun poslovanja sastoji se od vie analitikih izvetaja, odnosno isprava koje su propisane posebnim zakonima i ostalim propisima. Ciljevi poslovanja banke Osnovni (opti) cilj poslovanja banke, kao i svakog drutva kapitala, je profit, iskazan pokazateljima profitabilnosti. Profitabilno poslovanje omoguava realizaciju parcijalnih ciljeva akcionara, deponenata, debitora, investitora, ostalih klijenata, menadera i zaposlenih. Specifinost bankarskog poslovanja uslovljava profitabilnost obezbedjivanjem likvidnosti i sigurnosti. Kriterijum poslovnog uspeha banke Sistematizacija kriterijuma uspenosti: 1) vlasniki ispinjavanje ciljeva akcionara, 2) trini rezultat u odnosu na konkurente, 3) regulatorniuskladjenost poslovanja banke 4) korporativni ostvarivanje interesa menadera i zaposlenih. Vlasniki kriterijumi uspenosti su primarni, mada njihovi ciljevi nisu ostvarljivi bez ispunjavanj ostalih kriterijuma. Profitabilnost Profitabilnost je osnovni pokazatelj poslovnog uspeha banke i uslov maksimiranja bogatstva akcionara.

5

Maksimiranje bogatstva akcionara zavisi od dividendne stope (odredjene profitabilnou i dividendnom politikom) i trine cene akcija banke, odnosno kapitalnog dobitka ili gubitka (poredjeno sa nabavnom cenom). Maksimiranje vrednosti akcija je kljuni cilj. Temeljni raunovodstveni izvetaji doneeni zakonom: * Bilans * Raun dobiti i gubitaka * Izvetaj o novanim tokovima * Beleke uz finansijske izvetaje

2.1 Bilans Bilans najvaniji raunovodstveni izvetaj u kojoj je prikazana imovina (imovinska prava i sredstva za proizvodnju), kapital (vlastita prava i udele u skupnim sredstvima banke), potraivanja i obaveza. Sastavlja se obino na kraju nekog poslovnog razdoblja, a daje presek stanja na odreeni dan. Sastavni dijelovi su aktiva i pasiva, a one se sastoje od: Aktiva - stvari, prava, novca, te potraivanja za usluge. Pasiva dugovanja, tj. obveza i kapitala

Prikaz sredstava u aktivi: * od sredstava manje prema sredstvima vee likvidnosti (graevinski objekti, zalihe, novac i sl.) * od sredstava vee prema sredstvima manje likvidnosti (unovenosti)6

2.2 Raun dobiti i gubitaka Jo se naziva i bilans uspeha,a prikazuje sve prihode i rashode te njihovu razliku u obliku dobiti i gubitaka. Pozitivna razlika prihoda i rashoda tekom jedne poslovne godine predstavlja bruto dobit, a nakon odbitka poreza dobiva se neto dobit. Negativna razlika predstavlja gubitak. Osim bilansa svaka vea banka mora sastaviti izvetaj u novanim tokovima i beleke uz financijske izvetaje (dopunsku razradu pojedinih stavaka). Izvetaj o novanim tokovima pokazuje sve prilive i odlive novca tokom poslovne godine. 2.3 Prihodi Prihodi su vrednosti koje banka ostvaruje tokom odreenog razdoblja svojim poslovanjem, odnosno izraz vrednosti uinaka (proizvoda i uinaka) prodanih na tritu (domaem, stranom i unutar banke). Ukupni je prihod bruto financijski (novani) rezultat poslovanja banke i obuhvata sva bruto poveanja vrednosti ukupne imovine. U prihode se uraunavaju i sva novana primanja uz odgovarajue isprave (obino raun, faktura). Prihod se utvruje u trenutku kada su usluge izvrene. Za poslovno razdoblje jednak je ukupnom novanom prilivu i iznosu potraivanja od kupaca. Ukupni prihod treba razlikovati od vrednosti ukupnog proizvoda (tzv. brutoproizvoda) kao vrednosti ukupno ostvarene proizvodnje. Vrednost prodanih proizvoda ulazi u ukupni prihod samo nakon oduzimanja svih popusta (bonifikacija, kasaskonta, rabata) odobrenih kupcima. Osim toga ulaze i smanjene ili otpisane obveze banke.7

Oblici prihoda ovise o vrsti , veliini i sloenosti gospodarskog subjekta a u naelu su to: * poslovni prihodi, * prihodi od financiranja, * izvanredni prihodi. Poslovni prihodi obuhvataju: * prihode od prodaje proizvoda i usluga (na domaem i stranim tritima), * prihode od prodaje materijala, otpadaka i sitnog inventara, * prihode od prodaje trgovake robe, * prihode od zakupnina (davanja drugima na koritenje stalna sredstva ili pak proizvode), * prihode od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija, * ostale poslovne prihode. Prihodi od financiranja su: * prihodi od kamata (redovitih, ali i zateznih), * prihodi od dividendi, * prihodi od revalorizacije uloga u bankama i od revalorizacije potraivanja, * prihodi od ostalih interesa i slini prihodi s povezanim i s nepovezanim bankama, * prihodi od burzovnih transakcija i ostalih prihoda od financiranja. Izvanredni prihodi su neplanirani i neoekivani prihodi, to su prihodi koji se odnose na protekle godine, a i koji nastaju, ali ne obavljanjem delatnosti banke. Izvanredni prihodi nastali tokom poslovne godine su: * prihodi od dotacija, pomoi i primljenih nagrada, * prihodi od primljenih odobrenja, popusta, * prihodi od prodaje stalne imovine i vikovi stalne imovine, * vikovi novca i vrijednosnih papira, * neplaena otpisana potraivanja, * naknade teta, naplaeni penali, * otpis obveza prema dobavljaima i otpis obveza po primljenim avansima ili zajmovima8

Poslovni se prihodi izraunavaju kao umnoak prodanih uinaka ostvarene prodajne cene: Pi = Qi x Ci Takav prihod se oekuje da bude dominantan jer je to dokaz da se dodatna vrednost ostvaruje prodajom usluga a ne financijskim transakcijama. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga priznaju se ako su zadovoljeni sledei uslovi: * kad je mogue utvrditi prihode * ako postoji verovatnost naplate * kada se mogu pouzdano utvrditi trokovi * ako je mogue pouzdano izmeriti stepen dovrenosti 2.4 Rashodi Rashodi su sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog razdoblja, putem odliva ili smanjenja sredstava. Mogue je i poveanje rashoda to je posledica smanjenje kapitala. Nastaju prije svega redovnom aktivnou poduzea, ali i drugim neplaniranim aktivnostima i vanjskim uticajima. Rashodi su sva bruto smanjenja u vrednosti imovina banke neovisno o njihovoj nameni. Nastaju ulaganjima u proizvodnju dobara i usluga koje slue za sticanje prihoda. Posledica je smanjenje sredstava i/ili poveanje obveza banke. Rashod nastaje u razdoblju u kojem utie na stvaranje prihoda,a ne kad je plaen. Plaanje trokova unapred zahteva raspored iznosa na tekue ili budue razdoblje. Rashodi koji se plaaju jednom godinje (primer: osiguranje) moraju se vremenski rasporediti.9

Kod polugodinjih obrauna u rashode se uraunava jedna polovina troka koji je plaen za celu godinu. To vredi i za troenje stalnih sredstava iji je vek korienja teko utvrditi, te se mora proceniti visina rashoda. Za neke rashode je teko utvrditi razdoblje(trokovi oglaavanja, izobrazba osoblja),zato se izraunavanje neto dobitka ne moe smatrati tanim ve samo kao realna procena. Glavni oblici rashoda: * poslovni rashodi * finansijski rashodi * izvanredni rashodi U rashode se ne mogu ukljuiti podaci koji imaju karakter investicija, a ni dugoronih finansijskih ulaganja.

2.4.1 Poslovni rashodi

Poslovni rashodi su posledica obavljanja glavne delatnosti banke(uslov za ostvarivanje prihoda), a ine ih: * materijalni trokovi, * trokovi usluga za izradu proizvod, ali i razne usluge (trokovi prevoza, potanski trokovi, zemljarina), * trokovi amortizacije, * ukalkulirana rezervisanja trokova i rizika, * ukalkulirane bruto-plate koje pripadaju zaposlenima s naslova njihova rada i radnog doprinosa, kao i naknade bruto-plata za sluajeve kad zaposleni po propisima ima pravo na njih, * iznosi vrednosnog usklaivanja dugotrajne finansijske i kratkotrajne imovine, * ostali trokovi (autorski honorari, dnevnice za slubena putovanja, bankarske usluge, trokovi10

* osiguranja, trokovi za zatitu ovekove okoline)2.4.2 Finansijski rashodi

Nastaju u poslovanju banke finansijskim sredstvima. Preteno ih ine kamate za koritene zajmove i kamate na sredstva drugih koritena u poslovnim odnosima, ali i revalorizacija novanih deonica, ugovoreno smanjenje vrednosti dugoronih ulaganja, te ostali rashodi finansiranja. Zajedno s poslovnim rashodima ine deo ukupnih trokova poslovanja (redovnih rashoda) banke.2.4.3 Izvanredni rashodi

Izvanredni rashodi su oni trokovi koji nisu prouzrokovani tekuim poslovanjem, odnosno trokovi koji se odnose na protekle godine; to su izgubljene vrednosti koje se ne odnose na stvaranje proizvoda i usluga kao poslovnih uinaka. Neplanirani su,neoekivani i drugi sluajni trokovi,a nastaju neovisno o poslovanju banke. Obuhvataju: otpis nenaplativih potraivanja, neotpisanu vrednost i druge trokove otuene i rashodovane stalne imovine, kazne,penale, tete,otpise nenaplativnih potraivanja, izvanredno smanjenje vrednosti stalne imovine, smanjenje vrednosti i otpis zastarelih zaliha i sl. Oni izravno terete financijski rezultat. Menaderi na kraju svakog poslovnog razdoblja nastoje dobiti informacije koji su trokovi imali najvee promene i zato. Tokom godine i knjigovodstvu banke evidentiraju se i prate trokovi,bez izvanrednih,a na kraju kada se utvruje financijski rezultat,trokovi se dodaju izvanrednim rashodima. Razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda daje financijski rezultat (dobitak ili gubitak).

11

2.5 Temeljni elementi rezultata Postizanje pozitivnog poslovnog rezultata temeljni je cilj poslovanja svakog gospodarskog subjekta. Posljedice se mogu odraziti na ukupnu ekonomsku vrednost banke. Evidentiranje i izraunavanje prihoda i rashoda mora biti temeljen na realnim poslovnim promenama i izraen na zakonski nain. Pozitivan rezultat podrazumijeva vee prihode od rashoda. Pozitivna razlika naziva se odbitak, tj. dobit, u suprotnom je gubitak.

Iz zakona razlikujemo slijedee oblike dobitka:

* bruto dobitak * poslovni dobitak * neto dobitak2.5.1 Bruto dobitak

Bruto dobitak - razlika prihoda i nepotpunih trokova Iznos nepotpunih trokova ovisi o metodi obraunavanja. Banke koriste obraun po trokovima usluga tako da se bruto dobit dobije razlikom ukupnih prihoda i trokova uinjenih usluga. U taj obraun nisu uraunati trokovi izvan proizvodnje (trokovi razdoblja).2.5.2 Poslovni dobitak

Poslovni dobitak je razlika bruto dobitka i trokova razdoblja(trokovi uprave i prodaje).

12

Naziva se jo i dobitak pre poreza jer je dobitak koji rauna porez na dobit.2.5.3 Neto dobitak

Neto dobitak je razlika poslovnog dobitka i izraunatog porezana dobitak. Naziva se jo i dobitak posle poreza. Neto dobitak je poveanje iste imovine banke, odnosno poveanje ukupnih sredstava.

Poslovni rezultat se takoer moe utvrditi posebno za redovne poslovne aktivnosti. Primer tome je da neka banka ostvari dobit iz poslovnih aktivnosti,a gubitak iz financijskih aktivnosti. Razlika izmeu dobitka i bilanse je da se dobitak utvruje u raunu dobitka i gubitka tokom npr. jedne godine na temelju knjigovodstvenih podataka, dok bilansa sadri podatke o finansijskom poloaju banke na odreeni dan.

Ostvareni neto dobitak rasporeuje se na tri dijela: * deo za banku * deo za vlasnika / vlasnike * deo za menadere i zaposlenike

2.6 Pokazatelji uspenosti poslovanja Temeljni pokazatelji za utvrivanje uspenosti su proizvodnost rada, ekonominost poslovanja i rentabilnost ulaganja. Proizvodnost ima smisla jedino pri usporeivanju banki na temelju istih podataka.

13

Ekonominost odnos prihoda prema rashodu,iskazuje se u brojevima ili procentualno. Rentabilnost iskazuje se u procentualno u smislu utvrivanja dobiti u odnosu na uloena sredstva. 2.7 Periodini godinji obraun Periodino finansijsko izvetavanje zahtevaju esto dravni organi, komisije za hartije od vrednosti, berze i raunovodstveni organi.Periodini finansijski izvetaji mogu biti potpuni kao i godinji tj. da sadre Bilans stanja, Bilans uspeha, Izvetaj o promenama na kapitalu, Izvetaj o tokovima gotovine, raunovodstvene politike i napomene. Periodini finansijski izvetaji po ovom standardu moraju da imaju najmanje sledee komponente: saeti Bilans stanja, saeti Bilans uspeha, saeti Izvetaj svih promena na sopstvenom kapitalu bez novih uplata ili isplata po osnovu ostvarene neto dobiti za dati period, saeti izvetaj o tokovima gotovine i izabrane napomene sa objanjenjima. Finansijski poloaj banke obrazuju njegova aktiva i pasiva. On se izraava kroz finansijsku strukturu, likvidnost i solventnost. Informacije o finansijskoj strukturi su od interesa pri donoenju odluka o daljem zaduenju banke, o raspodeli dobitka i za procenu sigurnosti uloenog kapitala. Informacije za procenu finansijskog poloaja su sadrane u bilansu stanja. Informacije o promeni finansijskog poloaja obezbeuju se izradom izvetaja o tokovima kapitala, odnosno promenama neto obrtnog fonda. Informacije o prinosnom poloaju nalaze se u bilansu uspeha, ali se znaajni pokazatelji uspenosti utvruju kombinovanjem informacija sadranih u bilansu uspeha i bilansu stanja.1 Ovi bilansi vezuju se za kraj poslovne godine i zato predstavljaju godinji obraun. U naoj zemlji banke koja vode poslovne knjige sastavljaju i polugodinji obraun. Struktura bilansa stanja i uspeha nije u potpunosti prilagoena potrebama analize i kontrole finansijskog poloaja preduzea.

1

K. ari Jovanovi, Konceptualni okvir meunarodnih raunovodstvenih standarda, Primena MRS u naoj poslovnoj praksi, Beograd 2000, str. 18.

14

Da bi informacije date u finansijskim izvetajima bile od koristi korisnicima moraju da poseduju etiri osnovne kvalitativne karakteristike, a to su: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost. Po zavretku poslovne godine banke su u obavezi da posle knjienja svih poslovnih promena zakljuuju poslovne knjige, kako bi se utvrdilo konano stanje koje slui za sastavljanje finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju banke. Da bi se ispunio ovaj cilj, finansijski izvetaji moraju obezbediti informacije o sledeim aspektima rezultata preduzea: 1) sredstva, 2) obaveze, 3) kapital, 4) prihodi i rashodi ( ukljuujui gubitke i dobitke) i 5) gotovinski tokovi.

Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. Korisnici finansijskih izvetaja jedino na ovaj nain mogu dobiti potpune informacije o banci, jer svaki od izvetaja sa svog aspekta daje sliku o pojedinim transakcijama, dok set ovih izvetaja daje jedinstvenu sliku o poslovanju banke.

Obezbeivanje navedenih informacija koje su korisne za iroki krug korisnika (investitori, kreditori, zaposleni, akcionari, drava i dr.) radi donoenja ekonomskih odluka je u sutini i cilj finansijskog izvetavanja. Prema tome, finansijski izvetaji mogu biti namenjeni internim i eksternim korisnicima. Interni korisnik finansijskih izvetaja je sama banka koja je sainila finansijske izvetaje. U okiru banke to su, pre svega, organi rukovoenja i upravljanja. Finansijske izvetaje koji su namenjeni eksternim korisnicima treba oblikovani kako u pogledu forme, tako i sadrine na nain da zadovolje potrebe ovih korisnika. Da bi se definisili osnovni ciljevi finansijskih izvetaja, neophodno je prethodno odrediti ko su eksterni korisnici i koje njihove informacione potrebe treba da budu zadovoljene. U eksterne korisnike ubrajaju se: postojei i

15

potencijalni vlasnici banke (investitori), postojei i potencijalni poverioci, zaposleni, kupci, drava i javnost.2 Investitori su zainteresovani za informacije koje e im pomoi da odlue o tome da li e poveati, zadrati ili povui kapital investiran u datu banku, to znai da su najvie zainteresovani za profitabilnost. Kreditori su, pre svega, zainteresovani da dobiju informacije o solventnosti banke, odnosno o sposobnosti banke kojem su dali kredite da svoje obaveze izmiruje o roku. Zaposleni ele da iz finansijskih izvetaja dobiju informacije o tome koliko su sigurna njihova radna mesta, o mogunosti poveanja zarada i sl. Drava, odnosno poreski organi na osnovu informacija vre procenu o ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Kao to se moe videti, informacione potrebe razliitih grupa korisnika su vrlo razliite, pa se ovi zahtevi esto mogu nai u protivstavu. Meutim, i pored razliitih interesa postoji jedan obim informacija koji zadovaljava zajednike informacione potrebe korisnika. To su informacije o prinosnom, imovinskom, i finansijskom poloaju banke, kao i o promenama u tim poloajima.

2.7.1 Izvetajni bilansi

U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat banke tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati banke iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila.

Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. I sama re bilans ukazuje na ravnoteu, a potie od latinskih rei bilanx libra (vaga sa dva tasa) to ukazuje da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat, odnosno da se to to2

K. ari-Jovanovi, cit. delo, str. 18-19.

16

se meri posmatra sa dva aspekta i dovodi u ravnoteu tako to se formira jednakost meu njima. Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja.3 Bilans banke je u vrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zakljuak knjigovodstvenih rauna. Polazei od veze sa knjigovodstvenim raunima - razlikuju se dva rauna: 1) raun izravnanja (bilans stanja) i 2) raun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Polazei od pravnih normi koje ine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izvetajni) i 2) poreski bilans. U izvetajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izvetajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godinji bilansi, ve i kao bilansi u kraim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uoptavanja informacija koje mere imovinsko stanje na odreeni dan i uspeh poslovanja u odreenom periodu neke banke.

2.7.2 Bilans stanja

Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva). Dakle, bilans stanja se sastavlja u vidu dvostranog pregleda u kome se aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva

3

J. Rodi, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990. str. 49.

17

predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae banka, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava banke. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani), zalihe, kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni viak prihoda - dobitak), dugorona rezervisanja i obaveze (dugorone i kratkorone). U formalnom smislu, svaki bilans karakteriu dva bitna svojstva: 1) on uvek ima dve strane, to ga oznaava kao dvostrani pregled, i 2) obe strane su raunski identine veliine, to oznaava ravnoteu dveju strana.

Bilans stanja je u ravnotei. Ukoliko nije zadovoljena ova formalna karakteristika, bilans praktino i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za banke ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. S obzirom na ralanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vriti samo statike finansijske analize. Ukoliko bi smo dinamiki posmatrali kategorije bilansa stanja u voenju

18

finansijske politike preduzea, neophodno je primeniti sistem analize vie uzastopnih bilansa stanja.42.7.3 Bilans uspeha

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski raun, obraun tanog periodinog rezultata zahteva tano vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, to podrazumeva da obraunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obraunski) period za koji se uspeh obraunava. To znai da prihodima treba nasuprot da stoje trokovi koji su ih izazvali, to je saglasno principu uzronosti (korelacije). Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzea kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka ) u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak vei od bruto-gubitka, iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je vei bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.

2.7.4 Izvetaj o tokovima gotovine

Iako su bilans uspeha i bilans stanja od sutinskog znaaja za procenu uspenosti banke, pojedine informacije koje ti izvetaji ne pruaju, prezentiraju se u izvetaju o tokovima gotovine. Ovaj izvetaj pokazuje, pre svega, koliko je novca generisano (ostvareno) iz redovnih poslovnih aktivnosti u toku godine, kao i koliko4

D. Stojanovi, Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33.

19

je novca upotrebljeno ili obezbeeno iz aktivnosti investiranja ili finansiranja. Izvetaj o tokovima gotovine sastavlja se na propisanom obrascu.5 Pod tokovima gotovine smatraju se naplate i isplate gotovog novca i tzv. gotovinskih ekvivalenata, preko blagajne, iro rauna i deviznih rauna, ukljuujui kompenzacije, asignacije i cesije sprovedene preko tih rauna. Prenosi izmeu pojedinih rauna gotovine i gotovinskih ekvivalenata u istoj banci ne smatraju se tokovima gotovine. Izvetaj tokova gotovine prikazuje tokove gotovine iz: a) poslovnih aktivnosti; b) aktivnosti plasiranja i investiranja i v) same aktivnosti finansiranja. Iznos priliva i odliva gotovine moe se utvrditi na dva naina: 1) na osnovu evidencije o prilivima i odlivima u blagajni, iro raunu, tekuim i deviznim raunima, ili 2) sa odgovarajuih pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i grupa rauna i rauna u knjigovodstvu banke. U praksi se uglavnom koristi drugi nain utvrivanja priliva i odliva gotovine. Izvetaj o tokovima gotovine je znaajan finansijski izvetaj, iz razloga to dobitak utvren u bilansu uspeha ne daje uvek pravu sliku o uspenosti poslovanja jedne banke. Naime, mogu se primenjivati razliite raunovodstvene politike npr. u obraunu amortizacije (primena razliitih metoda obrauna), u priznavanju prihoda i sl., koje utiu na finansijski rezultat. Rezultat poslovanja banke je iskazan i pripremljen na obraunskoj osnovi raunovodstva i esto nije pouzdan indikator sposobnosti zaraivanja banke, odnosno sposobnosti banke da stvara gotovinu. Takoe, i inflacija ima znaajan uticaj na rezultat. Zbog toga izvetaj o tokovima gotovine prua informacije o svim znaajnim finansijskim transakcijama i tokovima gotovine u toku perioda.6 Sposobnost banke da stvara gotovinu je, u stvari, najvaniji pokazatelj njene uspenosti. Za postizanje glavnog cilja menadmenta likvidnosti neophodno je generisati jak gotovinski tok. Ako gotovinski tok premai iznos koji je potreban za redovne poslovne aktivnosti i njihovo irenje, banka nee morati da pozajmljuje novac radi proirenja poslovanja. Viak gotovinskog toka moi e da se koristiti za

5 6

Slubeni list SRJ, br. 64/98, 6/99,44/99 i 74/99. S. Kuli, MRS 7 - Izvetaj o tokovima gotovine, - Primena meunarodnih raunovodstvenih standarda, knjiga II, Beograd, 2002, str. 66.

20

smanjenje duga ili poboljaanje njenog finansijskog poloaja, smanjivanjem koeficijenta zaduenosti izraenog odnosom obaveza i imovine.7 Informacije koje prua izvetaj o tokovima gotovine od koristi su kako internim (menadment) tako i eksternim korisnicima od kojih su najvaniji investitori i kreditori. Uprava koristi ovaj izvetaj da bi procenila likvidnost banke, utvrdila politiku odreivanja dividendi (isplata i iznos) i izvrila analizu i procenu uspenosti poslovanja, kao i rezultata glavnih poslovnih odluka, ukljuujui i ulaganja u finansijske aktivnosti. To znai da uprava moe da koristi ovaj izvetaj prilikom donoenja vanih odluka o tome da li je potrebno uzeti kratkoronu pozajmicu da bi se platile tekue obaveze, da li da se povea ili smanji iznos dividendi, kao i pri izradi planova buduih investicionih i finansijskih potreba. Osnovna namena izvetaja o tokovima gotovine je da brojnim eksternim korisnicima (investitorima, kreditorima, poslovnim partnerima, konkuretima, dravi i njenim organima, finansijskim analitiarima i dr.), omogui da ocene solventnost i profitabilnost banke, kako bi bili sigurni u ispravnost svojih investicionih odluka. Na osnovu informacija o tokovima gotovine i na bazi predvianja budueg stvaranja gotovine kreditori mogu biti sigurni da banka moe plaati svoje obaveze u roku dospelosti, a investitori mogu da budu sigurni u ostvarivanje profita i povraaj svog uloenog kapitala putem isplate dividendi. Isto tako, investitori i kreditori mogu koristiti ovaj izvetaj da bi objasnili razlike izmeu neto dobitka u bilansu uspeha i neto tokova gotovine nastalih iz poslovnih aktivnosti. Prema tome, izvetaj o tokovima gotovine investitorima, i kreditorima kao analitiko sredstvo da: slui menaderima,

1) utvrde iznos gotovine koji je obezbeen iz poslovanja tokom perioda i da se taj iznos uporedi sa ostvarenim prihodom tokom perioda; 2) procene sposobnost banke da ispunjava svoje obaveze kako dospevaju, kao i sposobnost isplate dividendi; 3) utvrde iznos ulaganja u nova sredstva (nekretnine, postrojenja, opremu, i ostala stalna sredstva) tokom perioda;

7

Grey - Needls, Finansijsko raunovodstvo (opti pristup). Banja Luka, 2001, str. 439.

21

4) utvrde vrstu i obim finansiranja potrebnog za ulaganje u dugorona sredstva ili nastavak poslovanja, i 5) procene sposobnost banke da ostvaruje pozitivan tok gotovine u buduim periodima.

Informacije o tokovima gotovine banke pomau korisnicima finansijskih izvjetaja u ocenjivanju mogunosti banke da ostvaruje gotovinu i ekvivalente gotovine i potrebe banke da ih iskoristi. Ovaj izvetaj prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom obraunskog perioda, to znai da ovaj izvetaj prikazuje iznos poveanja, odnosno smanjenja gotovine (razlike gotovine i ekvivalenata gotovine izmeu krajnjeg i poetnog perioda, odnosno dva uporedna bilansa stanja) i prikazuje kako je dolo do tog poveanja ili smanjenja, kao i kako je pravno lice upravljalo tom gotovinom u okviru poslovanja, ulaganja i finansiranja. Pored primarnog cilja, ovaj izvetaj ima za cilj i da, kao sastavni deo seta finansijskih izvetaja, prua informacije koje korisnicima omoguavaju da procene promene neto imovine banke, njegovu finansijsku strukturu (ukljuujui likvidnost i solventnost), kao i njegovu sposobnost da utie na iznose i vremensko odreenje tokova gotovine u svrhu prilagoavanja promenljivim okolnostima i prilikama.

3 ZakljuakPoslovni rezultat nekoe banke iskazuje se razlikom ukupnih prihoda i rashoda obraunatih za odreeno kalendarsko razdoblje.22

Na temelju neprekidnog praenja svih poslovnih promjena svaka banka sastavlja obraune poslovanja za proteklo razdoblje, ali i za razdoblje unutar jedne godine. Na temelju ostvarenog poslovnog rezultata, organ upravljanja banke moe doneti odluku kojom menja bilans stanja na kraju poslovne godine, to uveliko pomae u nastavku poslovanja svake banke.

4 Literatura Grey - Needls, Finansijsko raunovodstvo (opti pristup). Banja Luka, 2001, str. 439.23

S. Kuli, MRS 7 - Izvetaj o tokovima gotovine, - Primena meunarodnih raunovodstvenih standarda, knjiga II, Beograd, 2002, str. 66. D. Stojanovi, Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33. J. Rodi, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990. str. 49. K. ari-Jovanovi, cit. delo, str. 18-19.

24