vesna kr~mar: odgonetawe glume (predgovor) 9 - · pdf fileprva u nizu kwiga moja gluma, ......

Vesna Kr~mar: Odgonetawe glume (Predgovor) . . . . . . . . . . . . . . 9

O svojim ulogama, glumi u pozori{tu, na filmu, televiziji...

Prva pozori{na se}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Nisam slu~ajno postala glumica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Subotom uve~e (1957) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Laà i paralaà (1958/9) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Zemqaci (1963) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

îme se postiè uspeh (1964) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Devojka sa tri oca (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Olbijeva Hani (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Gorki deo reke (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Pozori{te u Kalkuti (1966) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Name{tena soba (1966) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Ni~ega se vi{e ne stidim (1966) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Kad budem mrtav i beo (1967) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Volim rade}i da se igram (1967) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Ne}u igrawe na {arm (1968) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Volim da po~nem od nule (1969) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Qubav i poneka psovka (1969) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Ovo je vreme blefa (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Moji likovi èna sa dna (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Ceo ìvot za godinu dana (1971) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Pre svega: èna iz doma}e sredine (1972) . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Raweni orao (1972) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Najteì gluma~ki zadatak (1973) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Sadràj

5

Film @uta (1973) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Kad bi svi glumci sveta – nestali... (1974) . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Uì~ka republika (1974) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Poznajete li Pavla Ple{a (1975) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Krivica je uvek u – meni (1976) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Gospava (1976) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Gospo|a ministarka (1977) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Tebi, moja Dolores (1980) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Savamala (1982) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Markiz de Sad (1984) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Ve} vi|eno (Deja vu) (1987) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Oktoberfest (1987) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

@ivot u Grobqanskoj ulici (1989) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Iz ìvota ki{nih glista (1989) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Cvrkutawe na ki{i (1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Doma}i dramski autori (1993) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Pun mesec nad Beogradom (1993) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Glumac je skita~ (1994) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Uspomene lake ène (1994) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Permanentno nezadovoqstvo (1994) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Seobe (1994) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Krvava teta (1995) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Moj uzor je bila Olivera Markovi} (1995) . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Beograd je moj zavi~aj (1996) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Svaka nova uloga, novi po~etak (1996) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Veliko nebesko pozori{te (1998) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Moja mama (1998) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

U slu`bi doma}eg pisca (1998) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Dobri qudi lepo stare (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Bergmanova sonata (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Budu}nost pozori{ta (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Rizik me inspiri{e (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

U ulozi pedagoga... (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Povodom nagrade „Zlatni medaqons likom Qubi{e Jovanovi}a“ (1999) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

O glumi (2000) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

6 RU@ICA SOKI]

Lepotica Linejna (2000) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Balkanska plastika (2001) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Moj gluma~ki maraton jo{ traje... (2002) . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Moji filmovi (2004) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Gospo|a ministarka (2006) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Beseda o glumcu (2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

O pozori{nim kriti~arima i kritici (2007) . . . . . . . . . . . . . . 113

Nagrada „@anka Stoki}“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Bila je ìva u inat bolu (2009) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Strast za letewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Strast za letewem (2011) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Povodom odlaska Olivere Markovi} (2011) . . . . . . . . . . . . . . . 122

Ve~ito pitawe: [ta je gluma? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Zoran T. Jovanovi}: Na marginama pet kwiga o Ruìci Soki} ilihronika prijateqstva (Umesto pogovora) . . . . . . . . . . . . . . . 125

Dokumentacija

Bibliografija radova Ruìce Soki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Kwige o Ruìci Soki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Literatura o Ruìci Soki}(Selektivni izbor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Registar imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Registar predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Moja gluma 7

Ru`ica Soki} (1934–2013)

Na tragu kazane re~i glumice Ruìce Soki} u prvoj tematskoj kwizi,

nastaloj odabirom odre|enih intervjua iz prebogate riznice, pred-

govor moè da bude naslovqen – Odgonetawe glume. Gluma~ki rad,

plodno gluma~ko trajawe Ruìce Soki}, ispuwava stalni dijalog sa

sobom, s likom, s piscem, s publikom i zato je prirodno da dijalog

postane kompozicioni obrazac kwige tako da se su~eqavaju gluma~ka

promi{qawa i stru~na re~ kritike.

Te{ko je u na{em glumi{tu prona}i umetnika koji je tako do-sledno, vispreno, sa stra{}u obja{wavao svoje uloge, tragaju}i zapsiholo{kim, istorijskim, sociolo{kim, kulturolo{kim koreni-ma, uklapaju}i ih u psihofizi~ki habitus glumice. Po istraìva-~kom daru, nervu, upornosti, glumica Ruìca Soki} dobija odlikenau~nika istraìva~a. Posle dugih (pre)ispitivawa, u transfor-maciji bi}a, ali i u tajnovitom alhemijskom sadejstvu we i lika,otkrivala je Ruìca, postepeno, nove svetove, stvaraju}i ìvopisnugaleriju pozori{no ovaplo}enih likova. Dominirali su likovi è-na s periferije, sa ìvotnog dna.

Svaka wena nova uloga podrazumevala je dijalog sa sagovornicima

iz raznih medija. Sti~e se utisak da su je predstavnici „sedme sile“naprosto oboàvali. U izgovorenom obliku, kao u odre|enoj vrstiopredme}enog zvuka, ona je pronalazila putokaze u kreirawu brojnihìvota na sceni. Sada smo svesni da se taj dijalo{ki oblik ne zavr-{ava, jer traje i danas, u nama. U bogatoj dokumentarnoj zaostav{tinivelike glumice pratimo re~ito i mudro kazivawe, koje se ~ini kaoprirodan nastavak wene kwige, romansirane autobiografije Strast

za letewem. Nije stigla da u korice nove kwige stavi svoj rukopis.

Mi, kao dosledni istraìva~i, slede}i wenu permanentnu zapi-tanost, intelektualno promi{qawe o svakoj novoj ulozi na filmu i

Predgovor

Odgonetawe glume

u pozori{tu, stigosmo do prve kwige Moja gluma wenog autorskog

rukopisa. Ova }e se kwiga, verujemo, ~itati na razli~ite na~ine,

unakrsno, po pojedinim ulogama, hronolo{ki... Kada se ~ita u konti-

nuitetu, bivamo zadivqeni celovito{}u novonastale pri~e. Iako

sklapana od fragmenata, izjava nastalih povodom novih gluma~kih

ostvarewa, sliva se u jedinstvenu, prijem~ivu pri~u koja ima svoj

osnovni tok, u kome prepoznajemo wenu poetiku glume, wen ìvotni

napor da se dopre do gluma~kog trona, da se stigne do krajwe odred-

nice, koju moèmo imenovati i kao definicija glume, jer to pod-

razumeva potpuno ponirawe i obja{wewe tajne glume. Put do krajwe

odrednice je dug i neizvesno je da li gluma~ko bi}e moè dosegnuti

krajwu kotu, jer ona stalno izmi~e... Nemogu}e je, verovatno, staviti

u racionalne, logi~ne okvire sve podsvesne, emocionalne i razu|ene

oblike strasti i tako definisati glumu.

Prva u nizu kwiga Moja gluma, nastalih na osnovu izgovorene re~i

povodom pojedinih gluma~kih dilema, govori o izuzetno inspira-

tivnoj glumici, ~iji }e gluma~ki postulati biti zna~ajan podsticaj,

ili putokaz, mladima koji ulaze u ~arobni svet pozori{ne ali i

filmske umetnosti.

Ruìca je bila glumica doma}eg pisca. Specijalizovala se za li-

kove „sa dna“, s kojima se sudbina poigrava. Samo wihovo postojawe

neminovno vodi u razmi{qawe i pitawe: ko su oni? Govorila je da su

te osobe „antiheroji, netaknute osobe, koje su sa~uvale svoj inte-

gritet. One su htele da ostanu ’slamke koje se na vetru ne povijaju’.

To je svet koji, mo`da, ìvi pravim ìvotom. Za mene, kao glumicu,

najva`nije je da te likove ne tuma~im bukvalno, to jest da ih ne

reprodukujem. Ja ih uvek transformi{em“. Ta wena potreba za tran-

sformacijom je bila dominantna, jer je èlela da igra razne uloge, pa

i mu{karce.

Bila je zainteresovana za antiheroje kakva je bila @uta. Sma-

trala je da su oni metafore qudskih osobina i wihovih vrednosti, a

ne, kao {to neki tuma~e, naturalisti~ki likovi. Na primeru @ute

pokazala je da ne postoji razlika izme|u raznih medija, jer we u

su{tini i nema. Razlika je samo u adaptaciji. Sama ~iwenica da je

@uta ra|ena za televiziju, film i ìvi u pozori{tu, to dokazuje.

Luca u Grobqanskoj ulici pripada korpusu wenih tipi~nih uloga.

Taj polusvet je o~igledna karakteristika na{e vezanosti za Balkan.

Na{i dramski pisci su najboqi u opisu najnièg socijalnog nivoa,

jer on pruà bogatstvo i mogu}nost ludirawa i raznih nadgradwi.

10 RU@ICA SOKI]

@elela je da igra „ène iz doma}e sredine, tekstove afirmisanih,

anonimnih, ali doma}ih stvaralaca. U odnosu na wih, èqa za tuma-

~ewem [ekspirovih ili ~ak êhovqevih junaka, ~inila joj se bez-

vrednom.“ Stoga je verovala da je „misija svakog glumca“ sadràna i u

„otkrivawu doma}ih pisaca“.

Posebno je bila vezana za pisca Aleksandra Popovi}a. Moè se

~uti da je bila odabrana glumica, jer je imala svog pisca. Isticala je

da su Acini komadi – sloboda. Upore|ivala je to sa yezom u muzici.

„Zaraèna time, i kad nisam igrala Acine komade, imala sam po-

trebu da kitim, da traìm slojevitost i tamo gde je nema.“ To joj je,

kasnije, stvaralo probleme u realisti~kim komadima.

Zaokret je napravila opet na tekstu doma}eg pisca, Qubomira

Simovi}a u komadu ûdo u [arganu, jer i tamo je Gospava, ènski lik

sa dna. Nije èlela da ponovi @utu, prosto se toga pla{ila i odlu-

~ila je da krene, po glumicu, opasnim putem: ne dopasti se. Bila je to

mala uloga, ali presudna za wu kao glumicu, jer je htela da deluje kao

neko ko se izvukao iz kala, iz kante za |ubre, da deluje potpuno

propalo i deliri~no.

Najve}u gluma~ku muku i najsloèniju ulogu je imala u Rawenom

orlu Mir-Jam. Tragala je kao vredan istori~ar za doga|ajima toga

vremena u kojima je kwièvnica ìvela, raspitivala se kod svih koji

su znali ne{to o Milici Jakovqevi} i tako je put odveo do Nevenke

Urbanove o kojoj je Mir-Jam svojevremeno mnogo pisala.

Drama Miodraga Ili}a o @anki Stoki}, koju je igrala do samog

kraja, bazirana je na autenti~nom materijalu, na faktografiji. Ko-

{marna no} u kojoj @anka okon~ava ìvot i u kojoj se se}a kako je

abolirana, kako je Bojan Stupica do{ao da joj to kaè i pozove je u

ansambl, tada novog, Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Skon~ala

je u toj no}i, u toj dilemi da li }e mo}i ponovo da stane pred publiku,

pred onima, kako kaè, koji: „...su mi se smejali dok sam plakala“.

Ruìca je pronalazila izvesnu sli~nost sa @ankom, jer su svi glumci

@anke na izvestan na~in. Ima me|u glumcima onih koji su u toj

potpunoj posve}enosti glumi zanemarili porodicu, privatan ìvot,

decu. U toj potpunoj predanosti glumi, posve}enosti pozivu, ose}ala

je srodnost sa @ankom i o tome razli~itim povodima i govorila.

Svaka nova uloga za wu je bila borba za ìvot i smrt. Verovala je da

je dra` glumca u tome {to stvaraju radost. Volela je da se, rade}i, igra

i uìva. Inspiracija ili do|e ili je nema. Za wu je to bila „umetnost:

luda igra ma{te, emocije...“ Igru je smatrala obavezuju}om.

Moja gluma 11

„Komedija je teà jer, ma koliko da ste radili, nikada ne znate

{ta ste uradili dok ne do|e publika. Tek tu dolazi do nemilosrdnog

proveravawa.“ Uvek je i{la od lika ka sebi. Uìvala je u vajawu

karaktera. @elela je uvek da napravi ne{to novo, novu li~nost, pa

makar ta li~nost bila zbog toga i ~udna. Ali bitno je da se razlikuje

od onog {to je bilo ju~e.

Verovala je da je glumac po svojoj prirodi skita~, da mora da mewa

i mesto i publiku i jedino na taj na~in biva uvek nov. Pozori{te je

umetnost koja je najblià ìvotu, wegovo ogledalo, a glumac je spe-

cifi~no sre}no i nesre}no bi}e, govorila je. Zato se vra}ala Lui-

|iju Pirandelu i wegovom delu Na}i se u kome je veliki dramski

pisac napisao da je nemogu}e opredeliti se izme|u ìvota i pozori-

{ta, {to zna~i: ko se opredelio za pozori{te, zapostavio je ìvot.

Oboàvala je predstavu Iz ìvota ki{nih glista, jer je ona za

wu praznik, prosve}ewe. Zato {to se taj veli~anstveni komad bavi,

poput [ekspirovih komada, istraìvawem qudskog duha, onoga {to

je su{tina qudskog bi}a.

Nije bila zagovornik „~istih“ ànrova. Uvek se trudila da tragi-

~no ubaci u komi~no. Bilo joj je to po intuiciji, da bi do{lo do

razvedravawa, da ne bi bila pateti~na. Zato je razumqivo da je sle-

dila nepogre{ivo rediteqa Dejana Mija~a u televizijskoj verziji

Gospo|e ministarke, koju su tuma~ili uozbiqeno, dramski, bez gega.

Rediteq je smatrao da je gubitak vlasti najve}i stres u qudskom

ìvotu.

Bila je glumica permanentnog nezadovoqstva. Nezadovoqna je bi-

la onim {to igra, ali bila je nezadovoqna i zbog onoga {to ne}e

igrati. Kada igra malo, htela je vi{e. Kada je igrala mnogo, i to joj je

smetalo. Mnoge uloge su joj bile uskra}ene, otete... To {to je igrala,

smatrala je iskqu~ivo svojom zaslugom, jer se izborila za trajawe.

Wena deviza je bila da glumom moè da se bavi samo onaj ko moè da

se `rtvuje, ko pasionirano voli, jer gluma je odre|ena vrsta strasti.

Najve}u svoju vrednost u glumi prepoznavala je u trajawu. Povodom

Nagrade „Qubi{a Jovanovi}“ rekla je: „Bilo je dobrih i lo{ih ulo-

ga, ali va`no je samo vreme, za maraton koji tr~im, a jo{ nisam stigla

do ciqa. Ipak, dosta sam pretr~ala. Priznawe je u domenu duhovnih

vrednosti i zato je najzna~ajnije do sada. Ne zadovoqava moju ta{tinu

nego mi daje neki impuls, inspiraciju... da poku{am da dotr~im do

nekog ciqa i da jo{ ne{to uradim. U stvari, taj ciq svakoga umetni-

ka nikada ne moè da se dosegne i tako se zavr{avaju na{i ìvoti.“

12 RU@ICA SOKI]

Mi ponavqamo otvoreno pitawe, koje je Ruìca Soki} izgovorila

povodom zna~ajne gluma~ke nagrade: „Stiè li glumac, ikada, do ci-qa?“

U toj zapitanosti uslovno se pribliàvamo kraju kwige. Kaèm

uslovno, jer pri~a nema kraja. Kraj uvodnog teksta – „Odgonetawaglume“ – sadràn je u poku{aju formulisawa i obja{wewa same glume– definicije glume. Sve definicije su razli~ite. Aleksandar Popo-

vi} je govorio da je gluma san. „Mo`da ima neke veze sa snovi|ewem,ali nije sasvim to. Poetska identifikacija je najprihvatqivija tezada je to {to se meni dogodilo mogu}e da se de{ava samo u detaqima.To potpuno poistove}ivawe. Ali nije ni to! Sevne samo blic, nisisvestan {ta se dogodilo, ili ti se pri~inilo. Ja volim to sevawemuwe posle koje se ~uje grom.“

U nedoumici i upitanosti o tajnama glume, ostavqamo prvu kwigu

pri~e Ruìce Soki} i zaustavqamo se na wenoj tvrdwi: „Umetnost je~arolija... Borba energije dobra i zla...“

Prepu{tamo ~itaocima ovu zanimqivu gluma~ku pri~u na{e ve-like umetnice, koja je sazdana od razli~itih izjava, promi{qawapovodom novih uloga u dugom vremenskom rasponu, ali svi ti rukavciwene ìvotne pri~e slivaju se u osnovni tok – poetiku glume RuìceSoki}.

Vesna Kr~mar

Moja gluma 13

Prva uloga Ru`ice Soki} u predstavi Qubav gospodina Perlimplina;

Akademsko pozori{te, rediteq Vuk Vu~o, 1956.

Prva pozori{na se}awa

Moja druga majka, moja tetka, mamina bliznakiwa, bila je najboqa

prijateqica Blaènke Katalini}, na{e velike umetnice. âk su

stanovale zajedno u Hartvigovoj broj 4 na ~etvrtom spratu. Tetka

Vida me je ~esto odvodila kod Enke koja me je odvela u pozori{te gde

su spremali Robinzona Krusa. Ja sam bila predvi|ena da s grupom

svojih vr{waka igram u toj predstavi. Me|u devoj~icama bila je i

Milana Ulmanski, Renatina sestra, koja je igrala vilu u toj pred-

stavi. Tada je mogla da ima oko ~etrnaest godina.Robinzona je igrao Aca Ogwanovi}, a wegovu majku Blaènka.

Se}am se da su se qubili iza scene u mraku, a ja sam pitala mamu kakoto da se majka i sin qube kao mu` i èna. Se}am se Petka koga jeigrao glumac, mislim da se zvao Pani}; mislim da je i on stradao kadsu do{li komunisti. Taj miris koji se {iri scenom, u{ao je tada umene i u moju du{u i srce, zauvek. Upila sam ga u sebe i predosetilada }u zauvek traìti to mesto. Se}am se jednog ro|endana u ku}iUlmanskih, jedne boànstvene torte. Tada nije bilo kola~a, ni ~o-kolade, a ta torta za mene je bila ~udo koje mi se neo~ekivano desilo.Kri{om sam pojela skoro pola te torte. Oti{li smo posle ro|en-danskog slavqa u pozori{te da odigramo predstavu. Negde na polo-vini spektakla meni je pozlilo i, na moju nesre}u, pred publikom nasceni, grcaju}i, povratila sam ~arobnu poslasticu. Vi{e me nisuzvali da budem jedna od devoj~ica u predstavi.

Nisam slu~ajno postala glumica

Ja se nisam slu~ajno opredelila za gluma~ki poziv, nisam neo~eki-

vano postala glumica. To nije bilo opredeqewe trenutka, èqa da se

iza|e iz anonimnosti. To je bila i ostala moja unutra{wa potreba,

O svojim ulogama, glumi u pozori{tu,

na filmu, televiziji...

Rade Markovi} i Ru`ica Soki} u predstavi Uspomena na dva ponedeqka, 1958.

saznawe i uverewe da mogu da se izrazim, da mogu biti neko drugi;

neko s drugom sudbinom, drugim idejama u glavi i drugim stavom

prema ìvotu...S velikim ulogama je lako napraviti karijeru. To su {anse koje

glumac mora da iskoristi. Nesre}a je kad svoje umetni~ko ime mora{da stvara{ s malim, nezapaènim rolama. Mo`da ba{ zato {to je mojput bio i dug i naporan, cenim svoj skromni renome koji sam iskqu-~ivo trudom zaradila. Mislim da to ne moè pretenciozno da zvu~i,ali ja sam se sama izborila za to skromno mesto me|u poklonicimaTalije, bez pomo}i velikih uloga koje olak{avaju put. I ba{ zato menerviraju bleferi. Naro~ito bleferi u na{oj umetnosti. Iritirame svaki postupak kojim se èli bez truda, talenta i odricawa do}ido uspeha. Glumac mora da voli i po{tuje svoje mu~ewe, jer tek muonda ono {to stvori postaje dragocenost i svojina.

Subotom uve~e (1957)

Radmila Radovanovi}, kasnije Andri}, bila je moja {kolska druga-

rica. Od prvoga razreda gimnazije bile smo u istom odeqewu i po-

~iwale zajedno kod Borivoja Stojkovi}a, koji je vodio dramsku sek-

ciju u Tre}oj ènskoj gimnaziji i [estoj mu{koj kod Liona, preko

puta Zvezdara teatra. Igrali smo Zonu Zamfirovu; Bora Stojkovi}

je reìrao. Radmila je kao lepotica dobila da igra Zonu, ja sam bila

Doka jer sam uvek bila bucmasta, Miodrag Ili} je igrao Maneta,

\or|e Trifunovi}, brat pokojnog Laze Trifunovi}a, igrao je Ayiju,

a Manula}a pokojni Zoran Benderi}. Imali smo veliki uspeh sa

Zonom Zamfirovom tako da sam se proslavila kao Doka.

Radmila je u sedmom gimnazije bila zapaèna od filmayija, i kadje Poga~i} snimao ovaj omnibus film, Radmila je odmah sa na{eklase bila uzeta da igra jednu od glavnih uloga. Ali da bi nas ute{io,rediteq Poga~i} je uzeo celu na{u klasu da statira; mo`da je nekoimao poneku re~enicu da kaè, a ja sam, kao navija~ u pri~i Doktor,

bila nagra|ena jednom re~enicom: „To, to u wokalicu“. Srdo~ je ig-rao glavnu ulogu. To je bila vrlo prijatna epizoda. Zaista je ceo tajomnibus bio jako uspe{an i mnogo je gledalaca privukao u bioskope.

Tokom snimawa druìli smo se s Poga~i}em, budu}i da su snimawadugo trajala. Kada se on s nama studentima sprijateqio, meni je re-

kao: „Zna{, ti nisi uop{te tip za glumicu, ti si tako skromna (janisam nikad bila fotogeni~na, pa je on s te strane to gledao), ti bibila idealna u~iteqica, profesorica, tvoj mentalitet ne odgovara

Moja gluma 17

Ruìca Soki} i Jovan Gec u TV drami Laà i paralaà, 1959.

glumici.“ To sam zapamtila, jer je jo{ dodao: „Odli~no bi skuvalagra{ak.“

I zaista, moj ìvot ispred filmske kamere nije bio ba{ posutruàma i toga sam svesna. Jer u vreme moje mladosti, ènske ulogetakore}i nisu ni postojale na filmu, nego su ène morale da buduneka vrsta dekora, ukrasa, nisu dobijale nikakav vaàn gluma~kizadatak.

Laà i paralaà (1958/1959)

Za sebe mogu re}i da sam pionir televizijskih drama. @ao mi je {toTV-drama nema taj tretman koji je imala dok smo je izvodili uìvopred TV kamerama. Za mene je to bilo posebno zadovoqstvo. Mislimda je Sterijina Laà i paralaà, u adaptaciji i reìji Vlade Pe-tri}a, bila jedna od prvih drama na beogradskoj televiziji.

Tada je ameri~ka kompanija RCA dala svoje kamere i poslala Ame-rikanca Bila Bernsa, kao svog predstavnika. Mogao je da komunicirai to vrlo dobro jer je ve} negde bio na nekim ruskim prostorima.Ameri~ke diplomate su obavezno morale da znaju jezik zemqe u kojuidu, a on je bio zaduèn za isto~ni blok. Bio je izuzetna li~nost. Tadsam prvi put shvatila neke stvari u ìvotu. Na primer, on je ~ovekkoji je veoma mnogo komunicirao, i ostalo mi je u pameti kada je

rekao: „U ìvotu je najva`niji kontakt, uspeh od toga zavisi.“

Se}am se velikih prijema koje je on pravio i na~in na koji jeuspostavio veze s na{im qudima, od najvi{ih do onih najniìh. On je

kao predstavnik RCA kompanije, koja je donela kamere i celu tu teh-nologiju, obu~avao na{e qude, a Vlada Petri}, koji je bio moj asi-stent na klasi, budu}i da je znao engleski i bio kvalifikovan zaprvog ~oveka koji je bio neki most izme|u wega i ostalih. Tako smo sei mi druìli sa Bilom Bernsom i on je postao na{ veliki prijateq.Posle smo se druìli i u Wujorku s wim, kad smo gostovali. To subili boànstveni dani.

Drama se snimala uìvo na Sajmu. Bilo je leto, nepodno{qivavru}ina. Svi kamermani su bili bez majica, a mi smo nosili stilskekostime, umetke, perike. Sre}a {to mi je Jelica bila i ispitna ulogapa sam je perfektno savladala. Dala mi je li~ni pe~at. To je bilo~udesno ose}awe, jo{ fantasti~nije od premijere u pozori{tu. Mi-slim da prenos uìvo ipak donosi ve}i kvalitet. Televizija se tupribliìla pozori{nom doga|aju, a upravo je neposrednost pomoglapozornici da preìvi izazove novih medija.

Moja gluma 19

„Ako je po~etak, zahvaquju}i u prvom redu Ruìci Soki} (Frigajet), koja je sa puno duha i

razumevawa na{la individualne izraàjne osobenosti u farsi~nom stilu interpre-

tacije, jo{ i imao boje i zvukove prave farse, te stilske osobenosti postepeno su

bledele... Ruìca Soki} je u ulozi Frigajet pokazala pravu prirodu svoga talenta.“(Eli Finci, Politika, 30. decembar 1961)

„Ruìca Soki}, u ulozi ~esto pijane gospe Frigajet, elasti~na i veoma so~na, pruìla

nam je nove dokaze svog komedijskog dara.“(Vuk Vu~o, Ve~erwe novosti, 29. decembar 1961)

Bora Todorovi}, Ruìca Soki} i Ta{ko Na~i}

u predstavi Kad je èna nema, 1961.

Vlada Petri} je reìrao Sterijinu Laù i paralaù za televiziju.To je bila sigurno druga ili tre}a drama, u vreme kada se na neki na~informulisao profil televizije koja je bila novi medij, pre svega kul-turni. Tada su se snimale brojne drame i serije. Prvo se po~elo sadramama. U to vreme nije bilo tejpa te se prenosilo uìvo. Mislim daje to bilo mnogo boqe nego posle kada se snimalo, jer neke tehni~kegre{ke zbog kojih su vra}ali tejp pokvarile su prvobitni doìvqaj.

U Sterijinoj komediji su igrali Jovan Gec, mog oca, {to je kurio-zitet, Jovi{a Vojnovi}, Pepi Lakovi}, Dara âleni}... Bilo je za-ista fantasti~no. Vlada Petri} me je uzeo u podelu zato {to samigrala istu ulogu u mojoj diplomskoj predstavi.

Boà Mileti} je bio glavni kamerman. Bila je uàsna vru}ina, ividim Boù bez ko{uqe, samo u kratkim pantalonama, maltene spre-man za plaù; tada nije bilo rashladnih ure|aja.

âr tog neposrednog, neponovqivog momenta, isto je kao sad ìvaemisija, koja ima svoj posebni kvalitet. To je skoro kao pozori{napredstava. Imalo je tu nijansu uzbu|ewa i emocija. Od tada, od togprvog nastupa, ja sam se vezala za televiziju. Tada sam vi{e i lep{euloge odigrala nego u pozori{tu. U Ateqeu 212 najboqe predstave suuvek bile iz pera doma}ih autora.

Osim gluma~kog rada u Ateqeu 212, televizija je mnogo doprinelastvarawu mog umetni~kog lika, zahvaquju}i, na po~etku, ulozi u dra-mi Name{tena soba Aleksandra Popovi}a, u reìji Aleksandra\or|evi}a, snimqenoj 1966. godine. Bio je to izuzetan umetni~kidomet, a drama Devojka sa tri oca Brane Crn~evi}a, u reìji Sla-voquba Stefanovi}a Ravasija, snimqena prethodne 1965. to je nadobar na~in nagovestila.

– To su bile sudbinske stvari koje su me opredelile za doma}udramu i doma}eg pisca, pa je otuda i moja vezanost za Ateqe 212, kojije negovao doma}u dramu, ali i strane pisce koji su bili u ììsvetske scene. Ja sam, takore}i, ceo ìvot u svetu pozori{ne umet-nosti provela kao glumica – interpretator doma}eg autora.

Zemqaci (1963)

Mo`da bi ovaj film mogao da bude moj debi, iako je to bila mawauloga a i neprimerena mojim godinama. Morala sam da igram starijuod sebe, imala sam periku, igrala sam seqanku. Ali je zanimqivoiskustvo koje sam imala snimaju}i taj film. Divni Zdravko Randi} jeupoznao mene i celu na{u klasu rade}i nadsinhronizacije, koje subile u trendu. Smatralo se da je dobro da se nadsinhronizuju i strani

Moja gluma 21

Zoran Radmilovi} i Ru`ica Soki} u predstavi Sprovod, 1964.

filmovi, {to se pokazalo vrlo nespretnim i nije pro{lo kod nas.

U svetu je to, ina~e, uobi~ajeno. U Turskoj, na primer, gledate ameri~ki

film na turskom. Ja sam se sprijateqila sa Zdravkom i uzajamna

simpatija kroz ceo ìvot je ostala. Kad je kasnije snimao filmove,

ako se na{la uloga za mene, on mi je dao i uvek me je podràvao.

Zaista je izuzetan ~ovek i umetnik.

Se}am se, kada sam dobila tu ulogu, oti{li smo u Vojvodinu, blizuBa~ke Topole, na plantaù, na kojoj se radwa doga|ala i gde se sni-malo. Tu smo zatekli dosta crnaca, koji su ìveli na tom poqopri-vrednom dobru. Oni su studirali poqoprivredni fakultet kod nas.Igrala je boànstvena ekipa glumaca: od èna Beba Lon~ar, pojavilase prvi put na{a draga Eva Ras, kao sasvim mlada devojka. Ona jedo{la, ~ini mi se, iz Subotice. Vrlo je lo{e govorila srpski ali jeodmah bila zapaèna. Dugo se snimalo, mesecima, i uvek smo se lepodruìli. Tu je igrao Boris Dvornik, Bata @ivojinovi} i NikolaPopovi}, jedan od egzekutora glumaca posle oslobo|ewa. On je igraoi u nema~kim filmovima, ~ini mi se da je u Berlinu zavr{io glu-ma~ku {kolu. Smatrali su da je veliki glumac.

Stvarno smo se izvanredno druìli, divno smo se provodili.U jednoj velikoj sobi spavale su sve ène, u drugoj mu{karci. Pona-{ali smo se kao studenti. Uve~e se lumpovalo, ostajalo se skoro dozore. Tako jedne no}i Boris Dvornik, boem od samog po~etka, Dalma-tinac sa svojim mentalitetom se sjajno uklopio u Vojvodinu, gde jezavr{io gluma~ku {kolu u Novom Sadu, i u svom dertu, ba{ kada mu jedo{la èna u posetu, {akom je razbio ~a{u i tako nesre}no presekaonerv malog prsta da mu je ostao skvr~en.

Imala sam, se}am se, jedan dramski momenat u filmu, jednu scenuda odglumim, da tr~im za vozom i pla~em. Da li mi je oti{ao mu` ilitako ne{to, tek bilo je vrlo dramati~no. I tu sam imala {ansu da seistaknem i kao dramska glumica.

Pomenuti rad na nadsinhronizacijama – a bili smo jo{ studenti –mnogo nam je zna~io u moralnom, ali i u materijalnom smislu, jer smodobijali i honorare. Taj posao nije ba{ sasvim jednostavan, trebaimati odli~ne reflekse i tekst brzo nau~iti. Zanimqivo je da sam uto vreme nadsinhronizovala Sneànu, suprugu @ike Pavlovi}a, kojaje igrala glavne uloge u wegovim prvim filmovima. Ona je bilaglumica-amater, i mene su izabrali da govorim umesto we. To sedopalo @iki, tu me je zapazio i zato mi je verovatno i dao da igramulogu u filmu Kad budem mrtav i beo, jer me poznavao i pretpo-stavio je da }u mo}i to da odigram.

Moja gluma 23

Ru`ica Soki} u TV drami Devojka sa tri oca, 1965.

îme se postiè uspeh (1964)

Treba biti veoma, veoma uporan. U stvari, po mom mi{qewu, pre-sudne su tri stvari: ogromna qubav prema poslu, mnogo rada i, kao{to sam rekla, upornost.

Devojka sa tri oca (1965)

Neposrednost i osobena boja, radoznalost i hrabrost da se u uloguubaci sve {to moè da joj posluì, originalna asocijativnost kojau~ini da se svet iz podzemqa, predgra|a u wenom tuma~ewu uzdigne doherojstva, netraèna toplina ili traèna i na|ena cini~nost – to suodlike koje su Ruìcu Soki} u~inile zna~ajnom i veoma voqenom itraènom figurom savremene glume u pionirskom periodu razvojatelevizije kao prevashodno kulturnog medija.

I danas sam odu{evqena tom devojkom sa tri oca. Osvojila me jewena prostosrda~nost jo{ dok sam ~itala tekst. @elela sam da joj se

„uvu~em pod koù“. Oboàvam te obi~ne tzv. male qude s velikimsrcem. Wihov stav i prilaz ìvotu je i moj. Moj revolt protiv tehni-ke, dehumanizacije, deromantizacije. Jeste, to je sentimentalno, alizar je negativno? Ja sam zaqubqena u naivne po{tewa~ine, u pravequde bez poroka ovog vremena, divim se wihovoj ~istoti. Zato samovu ulogu nau~ila za sedam dana, jer me je ponela iz du{e.

Zvu~a}e kao izmi{qen podatak za neku melodramati~nu biogra-fiju, ali bilo je ba{ tako – u vreme kada sam pripremala tu ulogu,umro mi je otac i na toj ulozi sam radila pod okolnostima koje su meupravo gonile da dam najvi{e {to mogu.

Mnogi gledaoci su mi pisali povodom te moje uloge da ni{ta nebrinem: ako kao ku}na pomo}nica budem izgubila posao, oni }e mezaposliti!

Devojka sa tri oca je bio Bo`ji dar za mene, to je tako divnonapisano. Sudbina mi je bila naklowena da se desi ~udo i ja dobijemtu {ansu. To je pri~a jedne ku}ne pomo}nice koja svojoj gazdaricigovori da je ona }erka od tri oca. Jedan je bio kowanik, pa je pao skowa i poginuo, drugi je bio mornar pa je brod potonuo a on se udavio,a tre}i je bio pilot i poginuo je pri padu aviona. Kaè da bi ipaknajvi{e volela da joj je otac samo taj pilot, a ina~e je zaqubqena u –bravara. To je bio duhovit i divno napisan tekst. Brana Crn~evi} jemogao da bude veliki dramski pisac. Naàlost, okrenuo se politicii nije se posvetio pisawu, a zaista je pokazivao izuzetan talenat. Onje autor i drame Wen prvi ~aj a napisao je jo{ nekoliko komada.

Moja gluma 25

Mira Trailovi} i glumci predstave

Ko se boji Viryinije Vulf, 1964.

„Tu razularenu stihiju misaonih i ose}ajnih perverzija, {to u talasima nailazi i

plavi, Ruìca Soki} prima s bespomo}nom naivno{}u... Svaki od wih dao je po jedan

osoben lik, pun, bogat nijansama i stepenasto razu|en u me|usobnim odnosima i

doticajima, pa ipak, u svoj raznovrsnosti ose}awa i raspoloèwa, s organski spro-

vedenim jedinstvom personalne osobenosti.“(E. Finci: Vi{e i mawe od ìvota, 4, 1964, 221–222)

„Ruìca Soki} kao Hani, praznoglava, mala neurasteni~na lutkica, uspela je da

svoju igru saobrazi sa nekoliko simetri~nih linija koje su delovale kao ve{ta

tvorevina jednog ìvog organizma, sa puno sme{nih i zanimqivih dre~avih boja koje

doìvqavaju svoju kulminaciju u wenom vrisku datom sa merom za komi~no i pra-

ìvotno.“(Petar Volk: Pozori{ne iluzije, 1993, 49.

vesna kr~mar: odgonetawe glume (predgovor) 9 - · pdf fileprva u nizu kwiga moja gluma, ......

Documents