VJETINE JAVNOG ZAGOVARANJA U LOKALNOJ ZAJEDNICIPREDAVA: DEJAN JOVELJI

1. ta je javno zastupanje

Javno zastupanje okuplja zajedno grupe i pojedince/ke koji ele da podstaknu, osmisle, izvre i promene politike i ponaanja institucija u kojima se donose odluke vane za njihovu zajednicu i bitisanje.

1.2. Definicije javnog zastupanja

"Javno zastupanje je akt ili proces podrke odreenoj temi ili reenju problema. Kampanja javnog zastupanja je skup usmerenih aktivnosti u podrci nekoj temi ili reenju problema. Mi zastupamo odabrane teme jer elimo da:

Gradimo podrku za tu temu ili reenju problema; Utiemo na druge da je podravaju; ili Pokuavamo da utiemo ili menjamo zakone koji utiu na nju.

(International Planned Parenthood Federation, IPPF Advocacy Guide)

"Javno zastupanje se definie kao promocija neke ideje ili uticanje na politiku, finansijske tokove i druge politiki odreene aktivnosti" (Advocates for Youth, Advocacy 101)

Javno zastupanje je proces kojim predstavljamo svoje ideje i predloenim reenjima utiemo na donosioce odluka;

1.3. Javno zastupanje i bliski konceptiJavno zagovaranje se esto brka sa drugim konceptima uticaja na promene u okruenju koji sadre sline elemente. Ovi koncepti su: informisanje, obrazovanje i komunikacija (IOK), socijalni marketing, odnosi sa javnou i drugi. Vano je naglasiti da nijedan od ovih koncepata nije vie ili manje vredan, odnosno nije vie ili manje dobar. Osnovno je da razmiljamo o tome koji je od koncepata najbolji za postizanje promene koju elimo da ostvarimo.

1.4. Odnosi sa javnou (PR)Veina ljudi je upoznata sa pojmom odnosi sa javnou (Public Relations - PR) koji velike privatne kompanije koriste da bi poboljale svoj imid u javnosti i pospeile prodaju svojih proizvoda, odnosno usluga. Vi sami moete da identifikujete neku PR kampanju koja je iroko poznata od strane opte javnosti. Moete primeniti ista pitanja za PR kao i u sluaju IOK kampanje.

Koraci u javnom zastupanjuProces javnog zastupanja obino poinje uoavanjem i definisanjem teme (prevod engleske rei issue koja obuhvata pojmove: problem, sporno pitanje, sporna taka, predmet spora) u vezi sa kojom e biti promovisana promena politike. Tema treba da bude fokusirana, jasna i iroko prihvaena od strane grupe koja pokree proces javnog zastupanja. Potom je potrebno postaviti cilj i zadatke javnog zastupanja. Cilj je opta izjava o tome ta se srednjorono ili dugorono eli postii, vizija promene ili rezultata. Zadaci opisuju kratkorona, odreena, ostvarljiva i merljiva postignua vezana za temu, koja e doprineti ostvarenju cilja.

Sledei korak je prepoznati ciljanu publiku - kljune donosioce odluka koji imaju mo i autoritet da sprovedu eljenu promenu politike za utvrenu temu, kao i one koji mogu na njih uticati. Treba vam sva podrka koju moete dobiti. Imajte na umu druge NVO, ali i tvorce politika, donatore, javne linosti... Zatim treba razviti ubedljivu poruku, krojenu prema interesima politike publike. Poruka treba argumentovano da definie problem zbog kojeg je pokrenuto javno zastupanje, ponudi novo reenje i navede na akciju. Bez jasne poruke, vae javno zagovaranje nema nikakve anse da uspe.

Da bi poruka javnog zastupanja doprla do ciljane publike, potrebni su odgovarajui kanali komunikacije. To ukljuuje: konferencije za medije, paket sa kratkim vanim informacijama, javnu debatu, konferenciju za kreatore politike, panel diskusije, intervjue, flajere i druge kanale komunikacije. Sledei korak je proirivanje baze podrke izgradnjom saveznitva sa drugim lanovima civilnog drutva: grupe, pojedinci ili organizacije koji imaju isto miljenje i voljni su da podre temu. Javno zagovaranje je grupni poduhvat, i zbog toga ulazimo u mree i koalicije.

Kada je definisano zato, ta, kako i sa kim se pokree proces javnog zastupanja, treba planirati i sa im? Prikupljanje sredstava podrazumeva mobilisanje svih raspoloivih resursa (znanje, vetine, novac, oprema, prostor, materijali, volonteri...) neophodnih za ostvarenje zadatka.

Konano, primenu strategije javnog zastupanja treba detaljno razraditi izradom akcionog plana (ko, ta, kada, gde ...). On e nam pomoi da jasno vidimo ta je pred nama, ali i da znamo na ta e uticati nepredvieni dogaaji i kako se moemo sa tim nositi. Ponavljamo da samo sprovoenje akcionog plana mora biti fleksibilno i u odnosu na vremenski okvir i na postavljeni zadatak.

Prikupljanje podataka i analiza informacija je neophodan osnov za svaki navedeni korak u procesu javnog zastupanja, od izbora vane teme, traenja reenja, pronalaenja istomiljenika, istraivanja pozicija politike publike, prikupljanja sredstava, planiranja primene, praenja rezultata i procene uspeha. Iako smo ga ovde naveli na devetom mestu, u stvarnosti to nije samo jedan korak, ve kontinuirani proces bez kojeg je nemogue sprovesti bilo kakvu kampanju javnog zastupanja. Nadgledanje i ocena uspenosti (monitoring & evaluation) se, takoe, odvijaju tokom itavog procesa javnog zastupanja. Pre preduzimanja kampanje javnog zastupanja, vano je odluiti ko e i kako pratiti plan primene, oceniti uspenost ili meriti rezultate. Treba realno proceniti koliki stepen promene se moe oekivati u politici, programima ili finansiranju, kao rezultat svih napora? Preciznije reeno, ta e biti drugaije nakon zavretka kampanje javnog zastupanja? Kako ete znati da se situacija promenila?

Cilj javnog zastupanja

Cilj javnog zastupanja je dugoroni rezultat koji elite postii, to je vaa vizija promene politike, programa ili raspodele sredstava.

Paralelno sa ovim procesom, potrebno je raditi i odozdo. U optinama i gradovima, dugoroni cilj podrazumeva uticanje na lokalnu samoupravu da stvara ambijent pogodan za razvoj nevladinih organizacije, obezbeivanjem uslova za njihov rad u lokalu. Kako e preciznije glasiti dugoroan cilj javnog zastupanja u vaem gradu odnosno optini, zavisie od mnogo faktora koji su vezani kako za vau lokalnu samoupravu tako i za same NVO koje u vaoj sredini postoje i deluju.

Zadatak javnog zastupanja

Zadatak javnog zastupanja je odreena, kratkorona (najvie jedna do dve godine), akcijski orjentisana meta, koja doprinosi postizanju cilja. Nain na koji ste postavili va zadatak, moe uneti pojanjenje ili konfuziju u ostatak procesa planiranja i treba mu posvetiti dosta panje. Da bi zadak bio PAMETNO postavljen (engleska re SMART znai pametan) on treba da bude:Zadatak javnog zastupanja S (specific) odreen M (measurable) merljiv A (achievable) dostian R (realistic) realan T (time-bound) vremenski ogranien

Ciljana publika

Za uspeno javno zastupanje neophodno je prepoznati i prouiti sve pojedince i grupe koji bi mogli podrati temu, kao i one koji bi se mogli suprotstaviti i zato mi razgovaramo o ciljanoj publici. Ciljana publika je odreena svakim zadatkom i moe biti: PRIMARNA ciljana publika - osobe ili institucije koje imaju ovlaenja donoenja odluka i SEKUNDARNA ciljana publika osobe i institucije koje imaju uticaj na donosioce odluka.

Analiza ciljane publike

Uspeno javno zastupanje zavisi od vetine ubeivanja i/ili vrenja pritiska na kreatore politike da preduzmu akciju. To podrazumeva sistematsku analizu i procenu ciljane publike kao osnov za planiranje i kreiranje strategije komunikacije. Tek na osnovu prikupljenih podataka mogue je formirati poruku po meri publike i izabrati primeren kanal za njeno prenoenje. Vi odluujete o strategiji svoje komunikacije.

Poruka javnog zastupanjaKarakteristike poruke Kljuni princip komunikacijske strategije javnog zastupanja je formiranje poruke prema interesima ciljane publike. Poruka treba da ih ubedi da prue podrku pokrenutoj temi. Da bi poruka uspeno doprla do onih kojima je namenjena i postigla eljene efekte treba da ima odreene karakteristike: Kratka, precizna, jasna Jednostavna i laka za pamenje Definisana primerenim jezikom Sadraj prilagoen nainu prenoenja Ton i jezik obraanja su u skladu sa porukom (ozbiljan, smean, duhovit...)

Mediji kao saveznici

Vetina komunikacije sa medijima predstavljae klju vaeg uspeha. To je put kojim poruku aljete ka primarnoj, ali i ka sekundarnoj ciljanoj publici, buduim koalicionim partnerima, kako organizacijama, tako i pojedincima i pojedinkama. Mediji e stii i na mesta do kojih vi ne moete.

Saveti za uspeno lobiranje:

Odaberite osobu koju krase osobine dobrog pregovaraa Pre susreta se sastanite sa lanovima koalicije i izlistajte dodatne informacije. Iskoristite pirliku da se dogovorite o kljunim stavovima koje e izneti osoba koja ide na sastanak. Dogovorite se o mogunosti da neko iz vae koalicije ue u odbor ili komisiju koja e imati svoju ulogu u procesu odluivanja, ali dobro odmerite situaciju da ne biste postali pokrie i da va predstavnik ne dobije samo simbolinu ulogu Pokuajte da uete u cipele onoga sa kim ete razgovarati, zamislite kako problem izgleda iz njegove ili njene perspektive, zato bi vas podrali, a koji su razlozi da vas odbiju. Pokuajte da ceo razgovor odglumite tako to e neko igrati ulogu vaeg budueg sagovornika.

Vi ste blie cilju ako je neko iz vae sekundarne ciljane publike ve razgovarao sa osobom koja e biti va sagovornik. Time postaje jasno da niste usamljeni i da imate istomiljenike. Povedite osobu koja je lino pogoena problemom koji reavate, pria dobija ljudski lik. Sastanak ponite sa onim oko ega nema nikakvog spora izmeu vas i vaeg sagovornika, zatim navedite razloge zbog kojih ste hteli ovaj sastanak, i pri tome budite pozitivni i prijatni. Nastojte da znate vie od vaeg sagovornika, pokaite da poznajete materiju. Ako vidite da je va sagovornik znalac, nemojte se obeshrabriti ve ga pohvalite.

Pokaite entuzijazam, moda e se bar deo preneti na sagovrnika/cu. Tokom sastanka usmeravajte diskusiju prema vaem izabranom cilju u meri u kojoj je to mogue. Trudite se da ne dajete lane i zbunjujue informacije jer vas to moe kotati u budunosti. Oekujte neslaganje i sukobe, i prethodno pripremite reakcije na to. Pokuajte da vas ne izbace iz takta neumesnim argumentima i irelevantnim informacijama. Istraite alternative sugeriui hipotetske situacije i u svetlu ovih pokuajte nai reenje. Morate znati do koje take moete ii u pravljenju kompromisa. Potvrdite jo jednom odluke do kojih se doe i dogovorite se o tome ta treba da se desi nakon toga.

HVALA NA PANJI!