REPUBLIKA SRBIJA PRIVREMENE NARODNA SKUPŠTINA STENOGRAFSKE BELEŠKEDeveta sednica Drugog redovnog zasedanja (neredigovane i neautorizovane)Narodne skupštine Republike Srbije(Četvrdi dan rada)01 Broj 06-2/537-15 17. decembar 2015. godineB e o g r a d

(Sednica je počela u 10.15 časova. Sednicom predsedava Igor Bečić, potpredsednik Narodne skupštine.)

** *

PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsedavajući.Iskoristio bih ovu priliku da postavim nekoliko pitanja u nadi da ću dobiti

odgovor, mada ta nada svakog dana sve više kopni i kopni, s obzirom da na brojna pitanja postavljena ove godine ni ja ni moje kolege nismo dobili odgovore.

Moje prvo pitanje je pitanje za ministra inostranih poslova. Pre skoro mesec i po dana dvoje građana Republike Srbije zaposlenih u ambasadi Srbije u Libiji su oteti. Do dana današnjeg mi ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Pitam ministra – šta država preduzima kako bi Slađana Stanković i Jovica Stepić se vratili svojim porodicama? Mislim da ovo pitanje je vrlo ozbiljno i ono što mene najviše zabrinjava je jedna velika tišina koja dolazi od strane i ministra i cele Vlade u ovih mesec i po dana.

U brojnim drugim slučajevima koji su se dešavali u tom delu sveta druge zemlje su vrlo aktivno reagovale i javnost je bila do detalja upoznata sa naporima vlada da se njihovi građani oslobode od otmičara i vrate kući. Na žalost, kod nas je potpuno druga

slika, o tome se ćuti. Ne znam šta je želja ili namera ministra i Vlade, neću da spekulišem o tome, samo postavljam kao poslanik pitanje sa željom da dobijemo obaveštenje od ministra koje mere Vlada preduzima kako bi se Slađana Stanković i Jovica Stepić vratili svojim porodicama.

Drugo pitanje je – kakva je namera Vlade, to pitanje sam postavio pre više od godinu dana i ponovio ga nekoliko puta, odgovor nikada nisam dobio – šta je namera Vlade da se održi proizvodnja automobila u Fabriat „Fijat automobili Srbija“ u Kragujevcu? Model koji se tamo proizvodi se proizvodi više od četiri godine sada. Najave za proizvodnju drugog modela nema iako je obaveza da se do 2018. godine makar dva modela proizvode. Ove godine je, što je i logično s obzirom na činjenicu da se isti model proizvodi već četiri godine, smanjena proizvodnja, mislim da će ona biti jedva 100.000 automobila.

Zbog toga je poslednjih meseci, barem svake druge nedelje fabrika nije radila, sindikati su takođe pitali Vladu šta će da uradi i da li će konačno njeni predstavnici, odnosno predstavnici države Srbije u upravnom odboru, a Srbija tamo na osnovu toga što ima 33% vlasništva u toj fabrici, ima predsednika i jednog člana upravnog odbora. Predsednik upravnog odbora je promenjen i to je jedina reakcija Vlade. Da li je novi predsednik upravnog odbora došao tamo sa bilo kakvim planom, bilo kakvom idejom na koji način da se Srbija izbori da se ispuni ono što je dogovoreno kada je ta investicija u Srbiju došla?

Ni jednom nisam dobio odgovor na ovo pitanje, od Vlade, ali iskoristiću ovu priliku da ga danas ponovim uz veru da će se možda nešto i promeniti. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović.JOVANA JOVANOVIĆ: Poštovani potpredsedniče, moje pitanje je upućeno

predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je obećavao a nije podneo ostavku na mesto koordinatora svih službi bezbednosti, odnosno on istovremeno obavlja funkciju i sekretara i člana Saveta za nacionalnu bezbednost.

S obzirom da smo pre neki dan u emisiji na RTS mogli da čujemo da na sto predsednik Republike Tomislava Nikolića ne stižu izveštaji službi bezbednosti i da ih on ne otvara iako je to njegova obaveza, s obzirom da je predsednik Republike vrhovni komandant oružanih snaga, ali i predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost te bi stoga trebao da ima sve informacije na stolu, trebalo bi da čita te informacije, da poznaje šta se dešava i da saglasno tome obavlja sve te svoje funkcije, a predsednik se nalazi i na spisku državnih funkcionera koji bi morali da dobijaju sve informacije i bezbednosne procene službi bezbednosti u našoj zemlji.

U toj emisiji je rekao da ne zna šta da radi, da ne želi da ide i da moli, da traži izveštaje, moje pitanje je upućeno premijeru, opet, kažem i kao sekretaru i kao članu za Nacionalnu bezbednost i koordinatoru svih službi bezbednosti, da li on zna ko odbija da dostavi izveštaje predsedniku Republike i ukoliko zna da nam dostavi informaciju o tome ko sabotira dostavljanje ovih izveštaja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.Dame i gospodo narodni poslanici, 3. novembra sam postavio poslaničko pitanje

Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu u kome sam postavio pitanje – da li je prekršen statut gradske opštine Vračar na taj način što gradska opština Vračar kao državni organ organizuje stranačke tribine na svojoj opštini i to sa dnevno-političkim temama koje služe isključivo za promociju jedne stranke. Pogađajte koje. U pitanju je DS i neosnovana kritika na račun nekih ministara, Vlade Republike Srbije itd.

Ministarstvo za državnu upravu nije odgovorilo pre nekoliko dana da, citiram – saglasno citiranim odredbama vršenje nadzora nad zakonitošću rada i akata organa i jedinice lokalne samouprave, dakle, opštine, grada i grada Beograda u delokrugu je Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, međutim s obzirom na to da se gradska opština Vračar obrazuje statutom grada Beograda, dakle u tom slučaju se uređuju i međusobni odnosi grada i gradske opštine. S obzirom da ona nije jedinica lokalne samouprave, pa me je na taj način da kažem uputilo da ovo isto pitanje postavim Skupštini grada Beograda, odnosno nadležnom sekretarijatu, odnosno nadležnom organu grada Beograda.

Prema tome ponavljam poslaničko pitanje, ali ga upućujem Skupštini grada Beograda, dakle – da li je prekršen Statut gradske opštine Vračar koja u poslednje vreme organizuje niz dnevno-političkih tribina, ali isključivo u stranačke svrhe? Dakle, isključivo radi promocije DS i oni to i ne kriju.

U prilog onome o čemu govorim je i pozivnica predsednika opštinskog odbora DS na Vračaru koji poziva članove, građane na tribinu, koju ponavljam, organizuje gradska opština kao opština svih građana i snose troškove organizacije svi građani Vračara, pa kaže – ponosan, jer na Vračaru slobodno razgovaramo bez cenzure i o DS.

Dakle, to je dokaz broj jedan. Da se ta praksa nastavlja pokazuje poziv isto predsednika opštinskog odbora DS na društvenim mrežama, kada poziva na novu tribinu, koja je bila u novembru mesecu 27. - lavirint nekulture. Pa kaže – razgovor o nekulturi - odnos Demokratske stranke i Srpske napredne stranke prema ovoj temi. Tu su valjda hteli na neki način da nas dovedu u vezu sa nekulturom, nekakvim lavirintom nekulture gde se spominju starlete, kvazi književnost, „Farma“, tabloidizacija, itd, kao da mi imamo neke veze sa tim, kao da smo mi odgovorni za stanje u kulturi, kao da upravo one stvari nisu proizvod upravo njihove vlasti. Pa, starlete, „Farma“, tabloidizacija, estradizacija, sve ostalo, to je upravo proizvod njihove štetočinske vlasti. I sada nama pokušavaju da prikažu kao teret.

Na stranu, što nastavljaju da zloupotrebljavaju resurse gradske opštine Vračar ceo aparat, pa organizuju svaki dan neke stranačke tribine, sastanke u sali gradske opštine. Dakle, imamo još jedan dokaz u tom smislu - predstavljanje programa Vlade u senci. Pogađajte gde? U sali SO Vračar, dakle.

I da ne nabrajam sada sve ostale afere koje smo ovde iznosili i aferu oko imenovanja ogromnog broja pomoćnika predsednika Gradske opštine Vračar i informaciju o krivičnim i prekršajnim prijavama protiv sada već bivšeg predsednika opštine Branimira Kuzmanovića od strane DRI i inicijativu za utvrđivanje istine oko navodnih navoda, odnosno oko navodnih priča o kupovini odbornika i slično. I ja znam

da je manir DS da zloupotrebljava resurse gradske opštine, u ovom slučaju Opštine Vračar da to doživljava kao privatno vlasništvo, ali ponoviću, gradska opština je opština svih građana, a ne DS. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Mogućnost da postavi pitanje ima narodni poslanik Riza Halimi. RIZA HALIMI: Hvala. Gospodine predsedavajući, pre više od dva meseca postavio sam dva pitanja

ministru prosvete o problematici nostrifikacije kosovskih visoko školskih diploma i o problemu udžbenika na albanskom jeziku koji već tri meseca stoje zapečaćeni na carinskom terminalu u Preševu.

Kako do sada nemamo odgovor na ova pitanja primoran sam da ponovim pitanje o priznavanju kosovskih diploma koje u više navrata postavljam od kada je Ustavni sud Srbije krajem aprila 2014. godine osporio Vladinu uredbu zasnovanu na Briselskom sporazumu o međusobnom priznavanju visoko školskih diploma izdatih na univerzitetima Srbije i Kosova. Nezvanično imam saznanja da na poslednjim razgovorima u Briselu na ovu temu nije nađeno obostrano prihvatljivo rešenje o statusu Univerziteta u Mitrovici zbog čega i ovo celovito pitanje nije rešeno.

U ovoj situaciji sigurno je da diplomirani kadrovi na ovom Univerzitetu, mislim na Mitrovačkom, imaju problema prilikom zapošljavanja u centralnim organima Kosova, ali takođe je sigurno da nemaju nikakvog problema prilikom zapošljavanja u organima i ustanovama opštinskog nivoa u Srbiji. U opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa diplomirani kadrovi u ovim kosovskim univerzitetima bez nostrifikacije nemaju nikakve mogućnosti da rade, da se zaposle.

Upravo nerešavanje ovog životno važnog, zapravo egzistencijalnog problema tera mlade Albance masovno da napuštaju ovo područje, na šta je ukazala i zvanična procena stanovnika u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz koje se vidi da ne računajući prirodni priraštaj u Srbiji u periodu 2002.-2011. godina, broj Albanaca se smanjio za najmanje 10 hiljada. Zbog toga ponovo postavljam pitanje – da li postoji politička spremnost i koji je konkretan plan Ministarstva prosvete da reši ovaj životno važan problem?

Oko drugog pitanja izneo bih ponovo da još uvek nedostaje najmanje polovina udžbenika i priručnika na albanskom jeziku za osnovne škole, a za srednje nije obezbeđen nijedan udžbenik. U poslednjih godinu dana došlo je do ozbiljnog zastoja u aktivnostima za obezbeđivanje ovih udžbenika. U ovom kontekstu je u Briselu takođe na tim poslednjim razgovorima, mislim da je to bilo negde krajem septembra, govorilo se, razgovaralo se i o mogućnosti donacije izvesnog broja udžbenika izdatih u Prištini za škole na albanskom jeziku u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Ovih dana imamo prilike da čujemo da je to nemoguće kada su u pitanju udžbenici istorije i ja sam i na prethodnom pitanju pre dva meseca dao do znanja da smo imali veoma pozitivnu praksu u periodu 2003. -2007. godina, da su tadašnji ministri za svaku školsku godinu donosili odluke, rešenja da se koriste udžbenici izdati u Prištini za tu školsku godinu, s tim što naravno i tada su bili sporni udžbenici iz istorije i oko toga nije bilo rešenja, ali nije bilo problema za matematiku, fiziku, hemiju i sve druge predmete.

U tom kontekstu ja ponovo postavljam pitanje – dokle se stiglo, da li se zapravo oko tih udžbenika vodila određena procedura da se nađe jedno adekvatno pozitivno rešenje koje bi bilo veoma važno u ovoj nezavidnoj situaciji koju trenutno imamo? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem gospodine Halimi. Pošto više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih

grupa se ne javlja za reč, nastavljamo sa radom. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici –

Borislav Kovačević i Dijana Vukomanović.Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda

– Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam

pozvao da današnjoj sednici prisustvuju Nikola Selaković, ministar pravde, Zoran Balinovac i Nela Kuburović, pomoćnici ministra pravde, zajedno sa ostalim članovima kabineta.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i Nataša Vučković.

Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite. VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.

Dakle, predloženim amandmanom izvršeno je, odnosno predloženo je samo dodatno preciziranje šta su to komunalne usluge i srodne delatnosti, pa smo predložili da član 3. stav 3. glasi – o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog pretraživanja nastalog iz komunalnih usluga (naknade za vodu, kanalizaciju, grejanje, iznošenje komunalnog otpada, dimničarske usluge, javna parkirališta, pogrebne usluge i sl.), kao i njima sličnih usluga (naknade za isporučenu električnu energiju, PTT usluge i sl.) odlučuje javni izvršitelj.

Dakle, suštinski amandman se odnosi samo na dodatno preciziranje onih usluga na koje se član 3. predloženog zakona odnosi. Žao mi je što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, mislim da bi doprineo samo lakšem snalaženju i nedvosmislenom tumačenju ovog člana. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Da li neko želi reč? (Da.)Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Izvolite, gospodine Petriću. MILAN PETRIĆ: Mi imamo dodatak da se ubaci novi stav, gde bi trebalo pisati -

U predlogu za izvršenje mora se naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili javni izvršitelj.

Naime, ovo obrazloženje direktno je vezano sa članom 4, gde predlažemo brisanje tog člana. Zakonodavac ovim predlogom zakona uvodi javne izvršitelje, koji su se do sada zvali privatnim izvršiteljima, u nadležnost da izvršavaju gotovo sve izvršne predmete. Izvršenje na osnovu izvršnih isprava, odnosno presude iz parničkih predmeta i izvršenje na osnovu verodostojni računa, poput računa faktura pravnih lica, čine najveći broj predmeta izvršenja, što donosi ogromnu finansijsku pogodnost javnim izvršiteljima. Sudu su ostavljena samo izvršenja iz oblasti zajedničke prodaje stvari, izvršenje o nečinjenju, trpljenju i ostalo, što čini trivijalan broj predmeta u izvršnim postupcima.

Na osnovu postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju ostavljena je mogućnost izvršnom poveriocu kao podnosiocu predloga za izvršenje da bira i naznači sam ko će sprovoditi izvršenje, da li će sud ili izvršioci. Smatram da takvu mogućnost treba ostaviti i u ovom predlogu zakona.

Takođe, što se tiče toga što su naknade za sudske izvršitelje, kao i licima zaposlenim u sudovima daleko manja u odnosu na naknade koje naplaćuju javni izvršitelji, ovako rešenje koje predlažemo pogoduje izvršiteljima, izvršnim poverenicima slabijeg imovinskog stanja. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Petriću. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Da li želite reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Zahvaljujem.Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Zahvaljujem.Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite, gospodine Petriću. MILAN PETRIĆ: Naime, u članu 12. smatramo da predlagač gotovo bez ikakve

potrebe koristi množinu u ovom slučaju. Pri tome, treba istaći da u drugom stavu ovog člana koristi jedninu. Dakle, predlagač nema konstantni pristup čak ni okviru ovog člana, što mislimo da treba da se izmeni. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Petriću.Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Zahvaljujem.Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Zahvaljujem.Na član 16. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković. Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite, gospođo Martinović. VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.

Predloženim amandmanom na član 16. Zakona mi smo predložili da osim sudija i javni izvršitelji budu odgovorni za donošenje odluka u zakonom propisanim rokovima i da svako suprotno ponašanje od te odredbe predstavlja disciplinski prekršaj.

Dakle, smatramo da bitnoj efikasnosti Zakona o izvršnom postupku upravo doprinosi i insistiranje na disciplinskoj odgovornosti, ne samo sudija, već i javnih izvršitelja koji u postupku izvršenja i obezbeđenja učestvuju, tako da smo iz tog razloga i predložili ovakav amandman.

Međutim, vidim da je Vlada drugačijeg stanovišta i da je ovaj amandman odbila, što mislim da neće dovesti do pojačane odgovornosti i javnih izvršitelja u postupku izvršenja. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Martinović. Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite, gospodine Selakoviću. NIKOLA SELAKOVIĆ: Suštinski razlog vaš za amandiranje ovog člana je sasvim

u redu, a ja ću vas samo podsetiti da pogledate član 527. stav 1. tačka 2) ovog zakona, koji definiše teže disciplinske povrede od strane javnog izvršitelja. Tom tačkom ovog člana predviđeno je da je teža disciplinska povreda kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje. Dakle, ova vrsta odgovornosti izvršitelja za nepostupanje po rokovima propisanim zakonom je već predviđena, samo drugim članom zakona. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre. Na član 17. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković. Da li neko želi reč? (Da.)Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite, gospođo Martinović. VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem. Dakle, naša intervencija ovim amandmanom na član 17. prosto je jezičkog

karaktera. Ja ću pročitati iz Predloga kako glasi član 17. Član 17. – Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru

ili žalbi u rokovima koji su određeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Stav 2. kaže – Predsednik suda posebno je dužan da pazi na to. To je jedna, najblaže rečeno, neuobičajena formulacija za jedan zakonski tekst

ovog tipa. Predložili smo samo da se kod prvog stava umesto tačke doda zarez i da se kaže da je predsednik suda posebno dužan da vodi računa o poštovanju rokova i primeni Zakona o pravu na suđenje u razumnom roku. Ali, vidim da ni to nije prihvaćeno. Kažem, iako nije ovo amandman koji pokazuje suštinsko razlikovanje, već samo jezičku formulaciju, zaista mislim da je neprimereno da stav glas da je predsednik suda posebno dužan da pazi na to. Za jedan ovakav zakonski tekst krajnje neprimerena formulacija.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Martinović.

Na član 19. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i Nataša Vučković.

Zahvaljujem. Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Imate reč, gospodine Petriću. Izvolite. MILAN PETRIĆ: Ako se u stavu 2. člana Predloga zakona predviđa da se

postupak nastavlja, onda ta procena podrazumeva da je prethodno postupak bio prekinut, a to zakonodavac ovim nije predvideo. Prekidom postupka ostavlja se mogućnost za slučaj ako se postupak namirenja po Zakonu o hipoteci ne sprovede, da može izvršni poverilac da nastavi sudski postupak izvršenja. Pravno i procesno, smatramo da je pravilnije predvideti prekid postupka u situaciji kada prednost sprovođenja ima postupak po Zakonu o hipoteci. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Petriću. Na član 21. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković. Da li neko želi reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić. Imate reč, gospodine Petriću. Izvolite. MILAN PETRIĆ: Član 23. po našem mišljenju bi trebao da se menja i da glasi –

Odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja su rešenje i zaključak. Naslov ovog člana su odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenje, a ne ko donosi predmetne odluke. Stoga je potpuno nepotrebno navođenje suda, odnosno javnog izvršitelja u ovom stavu. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Petriću. Na član 23. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković. Da li neko želi reč? (Da.)Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite, gospođo Martinović. VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem. Predloženim amandmanom na član 23. predložili smo da i rešenje o izvršenju, na

osnovu izvršne ili verodostojne isprave, bude obrazloženo. Naime, izvršni postupak pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje i o tom predlogu se može odlučiti tako što će se predlog odbaciti, odbiti ili uvojiti i odrediti predloženo izvršenje.

Kao što izvršni poverilac ima pravo na obrazloženu odluku u situaciji kada je njegov predlog za izvršenje odbačen ili odbijen, smatramo da isto pravo treba obezbediti i za izvršnog dužnika i odluku kojem se predlog za izvršenje usvaja, a dalji postupak nastavlja takođe treba obrazložiti.

Osim toga, izrada obrazloženja odluke, odnosno rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ne zahteva zaista neki naročiti intelektualni napor niti izaziva posebne troškove, tako da iz tog razloga smatram da je nepravično i nedosledno oslobađanje od obaveze da se izradi obrazloženje odluke. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Martinović. Na član 25. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Neđo Jovanović i

Zvonimir Stević. Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću. NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući.Uvaženi ministre sa saradnicima, samo mogu da u ime poslaničke grupe SPS

izrazim zadovoljstvo što je, bez obzira na odbijanje amandmana, kako je ovde to definisano, isti amandman poslužio kao jedna vrsta uporišta procesnopravnog uporišta da od strane Odbora za pravosuđe i državnu upravu ustrojimo jedan novi amandman kojim se upravo na ovaj član interveniše na pravi način i na taj način postavljamo simetriju između Zakona o parničnom postupku i odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na koji način procesnopravni institut povraćaja u pređašnje stanje podrazumeva zaštitu interesa i stranke, a samim tim postiže se efikasnost postupka, onako kako je to predlagač imao za cilj.

Stoga, zaista, ono što je bio cilj mog amandmana i kolege Stevića, a samim tim i poslaničke grupe SPS je sada postignut kroz amandman odbora i zbog toga u ime poslaničke grupe SPS podržavamo i ovaj amandman i zaista smatramo da je to jedno dobro sistemsko rešenje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Na član 28. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu

samoupravu. Reč ima ministar Selaković. Izvolite, gospodine Selakoviću. NIKOLA SELAKOVIĆ: Prihvata se amandman Odbora za pravosuđe, državnu

upravu i lokalnu samoupravu. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman

Odbora.Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 31. amandman je podnela narodi poslanik Dubravka Filipovski.Izvolite, reč ima mr Zlata Đerić. ZLATA ĐERIĆ: Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i

gospodo narodni poslanici, moja koleginica je odsutna i imam obavezu ispred poslaničkog kluba NS da obrazložim ovaj amandman za koji smo smatrali da je trebao biti usvojen jer je amandman podnet na član 31. stav 1. tačka 9), u obrazloženju uz njega detaljno su navedeni razlozi zašto smatramo da je potrebno da bude prihvaćen. Bilo bi dobro da se obrati pažnja na predlog zakona i uporedi se sa rešenjem predloženim u

amandmanu. Iskreno rečeno, ne vidim nikakvu logiku u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana. Kaže se – Vlada na prihvata amandman zbog toga što je stanje na računima finansijskih instrumenata stroga tajna.

Pročitaću vam kako ta odredba glasi u izvornom tekstu predloga zakona. Dakle, državni organi imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da u sudu javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledeće podatke o izvršnom dužniku, pa, između ostalog, i brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje na njima, to naglašavam, i stanje na njima.

Dozvolićete da primetim da je u Predlogu zakona već propisano da su pravna lica, preduzetnici, da ne nabrajam dalje, dužni da na zahtev suda, odnosno javnog izvršitelja, dostave podatke o broju računa finansijskih instrumenata i stanju na njima. Pa, kako sada odjednom u obrazloženju stoji da je u pitanju stroga tajna? Složićete se sa mnom da nije baš najlogičnije.

Amandmanom smo, u suštini, dodali samo jedan detalj, a to je dostavljanje podataka o eventualnim plenidbama na računu finansijskih instrumenata, što je s jedne strane u potpunosti po analogiji sa vašim predlogom, kada su u pitanju novčani računi u banci, a sa druge strane, kako je već navedeno u obrazloženju uz amandman, uređuje se uobičajena situacija u praksi, da se i akcije i druge hartije od vrednosti daju u zalogu i da su predmet izvršenja u postupku namirenja poverilaca.

Smatram da je trebalo i poslanička grupa NS smatra da je trebalo usvojiti ovaj amandman.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Đerić. Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Stanojević. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem. Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite. BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženi ministre, koleginice i kolege, član 31. govori o dužnosti davanja

podataka. Mi smo predložili da se u članu 31. stav 5. briše. Naime, stav 5. člana 31. normira da su državni organi, imaoci javnih ovlašćenja,

druga pravna lica i preduzetnici dužni da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine, te da pod istim uslovima dužnost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu, kao punomoćniku izvršnog poverioca. Dobijane podatke izvršen poverilac i advokat izvršnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvršnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama samo za pobijanje pravnih radnji izvršnog dužnika u svrhe sprovođenja izvršenja.

Ovo rešenje Predloga zakona otvara prostor za zloupotrebu prava, zloupotrebu podataka do kojih izvršni poverilac dođe, što je neprihvatljivo sa stanovišta ustavih i zakonskih normi o zaštiti podataka o ličnost. Smatramo da bi primena ove odredbe u praksi stvorila pravnog haosa, te amandmanom predlažemo njeno brisanje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite, gospodine Antiću. ZORAN ANTIĆ: Dame i gospodom, malo je nelogičan ovaj predlog, počevši od

toga da izvršni poverilac i njegov advokat ipak moraju da imaju uvid u materijalno stanje dužnika, ako već daje neki predlog za namirenje. Ukoliko bismo usvojili ovaj predlog koji se odnosi na dostupnost podataka, koju obavezu imaju državni organi koji imaju javno ovlašćenje, pravna lica i preduzetnici, stvarno bismo došli u situaciju da poverilac nema uvid u to kako i na koji način može da se namiri i da jednostavno ne može ni da da predlog za namirenje.

Mislim da je i sledeći član, član 32, koji sledi ipak stavio izvesno ograničenje kada je u pitanju dostupnost podataka i advokatu i izvršnom poveriocu jer ih je ograničio samo do onog iznosa za koji, znači, dostupnost tih podataka u onom iznosu sa kojim može da se namiri izvršni poverilac, pa smatram da neće biti zloupotrebe. Ukoliko ih i bude, a moguće je u svim oblastima, postoje i načini da se to sankcioniše i da onaj ko zloupotrebi te podatke snosi sankcije. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović. Izvolite, gospođice Jovanović. JOVANA JOVANOVIĆ: Hvala, predsedavajući. Uvaženi ministre, ovaj amandman smo predložili jer smatramo da odredbe člana

34. st. 3, 4. i 5. Predloga zakona su kontradiktorne odredbe sa članovima 196. i 199. stav 1, koje predviđaju da se troškovi postupka prijavljuju do donošenja zaključka o namirenju i namiruju zaključkom o namirenju.

Ostaje nejasno da li će se o troškovima odlučivati rešenjem ili zaključkom. Kako je zaključak o namirenju izvršna radnja koja se može osporiti zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, smatramo da nema potrebe u ovoj situaciji o troškovima postupka odlučivati rešenjem. Dakle, kada se izvrši postupak, izvršni postupak okonča zaključkom, usled namirenja izvršnog poverioca, troškove postupka treba utvrđivati zaključkom o namirenju, a ne posebnim rešenjem.

Samo u situaciji kada se izvršni postupak okončava obustavom, postoji potreba da se o troškovima postupka odluči naknadno posebnim rešenjem na koje se može izjaviti prigovor. U slučaju okončanja postupka zaključenjem, potraživanje izvršnog poverioca mora biti u celosti namireno, pa i na ime troškova izvršnog postupka, te isti moraju biti utvrđeni prilikom izvršne radnje namirenja. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.Izvolite, gospodine Pavićeviću.VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: dame i gospodo narodni poslanici, poštovani

potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Selakoviću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, želim da obavestim narodne poslanike, da budući da ministar ima tu informaciju, analizirao je sadržinu svih naših amandmana, da smo mi narodni poslanici Nove stranke na ove predloge zakona koji su uvršćeni u dnevni red, ove Devete sednice Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, poštovana gospodo, podneli 10 amandmana poštovana gospodo, narodni poslanici, od kojih je prihvaćeno pet amandmana.

Pet amandmana Nove stranke je prihvaćeno, to je za mene razlog za jedno zadovoljstvo, budući da, poštovana gospodo, svaki dodatak, svaku izmenu koja doprinosi kvalitetu sadržine jednog predloga zakona, ja smatram povodom i razlogom za radost, zadovoljstvo jednog narodnog poslanika, koji neprestano ovde posvećuje posvećenost svom zakonodavnom radu.

Poštovana gospodo, ja verujem da i gospodin Bečić, i ostala gospoda narodni poslanici znaju, ali da ministar Selaković to ne zna i važno je za našu amandmansku raspravu da smo za ovih godinu i osam meseci, gospodine Selakoviću, mi narodni poslanici Nove stranke ukupno podneli 1783 amandmana, od ovih 1783 podneta amandmana, ministre Selakoviću, prihvaćeno je ukupno 155 amandmana.

Kada se, poštovana gospodo, gospodine Selakoviću, to prenese u procente onda je procenat prihvaćenih amandmana, nas poslanika Nove stranke, za ovih godinu i osam meseci 8,7. Dakle, 8,7 procenata prihvaćenih amandmana.

Ja ću, gospodine Bečiću, da vas zamolim da uključite ovaj elektronski uređaj za matematičke operacije da mi meri i onih pet amandmanskih minuta, da uvedem sve narodne poslanike i naravno naše gošće i goste u raspravu u pojedinostima i o sadržini amandmana koje smo podneli mi, narodni poslanici Nove stranke. Meri li, gospodine Bečiću, uređaj onih pet minuta.

PREDSEDAVAJUĆI: Samo vi nastavite, gospodine Paviću, i zamolio bih vas, dopustio sam da izrazite oduševljenje, a sada bih vas molio o amandmanu.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Ovo je sve o amandmanu, gospodine Bečiću, evo i gospodin Selaković potvrđuje.

Pazite, poštovana gospodo, po izvesnim analogijama koje mi pravimo, gospodine Selakoviću, 8,7 procenata prihvaćenih amandmana Nove stranke, može po izvesnim analogijama da znači da jedno skupštinsko istraživanje ovde potvrđuje da Nova stranka danas ima podršku 8,7 procenata u biračkom telu. To je, poštovana gospodo, rezultat koji smo ostvarili čime? Upornim, marljivim, posvećenim radom u Narodnoj skupštini, koju svi mi ovde, ja mislim, nazivamo centralnom političkom institucijom i to je posebni razlog, ja mislim, za zadovoljstvo.

Poštovana gospodo, mi smo predložili i da se napravi jedna izmena u članu 35. u stavu 1. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj amandman nije jedan od onih

pet prihvaćenih amandmana, ali ja ću ponuditi dodatnu argumentaciju i uvaženim saradnicama i saradnicima i naravno ministru Selakoviću, da je ja mislim dobro, da se prihvati i ovaj amandman.

Evo, poštovana gospodo, čega se tiče ovaj amandman. Mi smo predložili sledeće, kaže – stav 1. člana 35. kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže u domaćem ili stranom novcu u depozit javnog izvršitelja. Ministar Selaković je predložio da formulacija bude sledeća – kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže u domaćem ili stranom novcu, u depozit javnog izvršitelja.

Poštovana gospodo, moj osnovni argument na koji se pozivam, sada, povodom ovog amandmana, jeste neophodnost strašnog preciznog formulisanja onoga što ide u zakon. Preciznost, poštovana gospodo, kao i neusmerenost ka čestim promenama zakona, oko čega smo se gospodine Selakoviću pre dva dana ovde saglasili, tiče se uvažavanja, poštovanja i primene najvažnijeg načela na kojem počiva naš Ustav, u članu 3. Ustava to piše, a to je načelo vladavine prava.

Mi smatramo, poštovani gospodine Selakoviću, da ova zapeta nakon reči – novcu, jeste višak. U ovakvoj formulaciji ovakvog stava člana 35. Predloga zakona i nama se čini da bi najpreciznije, najjasnije ova sadržina bila onome ko je čita, ukoliko se ta zapeta izbriše, nema razloga, ja mislim gospodine Selakoviću, da ta zapeta stoji.

Ona može izvesnim pravnicima da posluži kao povod da nekada tumači sadržinu ove formulacije na različite načine, a nama je ideja da nemamo formulacija na osnovu kojih to može da se tumači na različite načine.

Pazite, mi smo ministre Selakoviću, zadovoljni i time što je prihvaćeno ovih pet amandmana, ali smatramo da je važno da danas u diskusiji u pojedinostima razmotrimo i ove neprihvaćene, čak i u nekim detaljima, pojedinostima koje nekada, poštovana gospodo, mogu da menjaju sadržinu onoga što je stav člana jednog predloga zakona.

Mi ćemo, naravno, ministre Selakoviću, insistirati na dodatnom razmatranju i preostala četiri neprihvaćena amandmana. Postoje tri za koja je nama očigledno da je neophodno da budu prihvaćena, a oko ovog amandmana saglasan sam da može da postoji diskusija.

Evo, ja vas molim da mi argumentujete ukoliko i dalje smatrate da danas na sednici ne možete da prihvatite i ovaj amandmana, a ukoliko je naša dodatna argumentacija, koju sam ja sada saopštila bila uverljiva, da se kaže ovde narodnim poslanicima SNS, pre nego što se jave, ministre Selakoviću, da kažu da su protiv amandmana, da su za amandman, a vidim podršku i kod njih, gospodine Selakoviću, pa vas molim samo da se ta podrška ovde evidentira da uđe u stenogram, da i gospodin Bečić, to može da zapiše. Hvala vam, poštovana gospodo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću, na ovako nadahnutom govoru.

Izvolite.Reč ima ministar Selaković.NIKOLA SELAKOVIĆ: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni

poslanici, evo sa velikim zadovoljstvom i uvažavajući, kao što reče profesor Atlagić, akademsku čestitost, prof dr. Vladimira Pavićevića, ja prihvatam ovaj amandman. Ali, ne

iz razloga koji je stavljen u obrazloženju. Naime ovde se potkrala jedna greška, a ko radi taj i greši, zakon od 551. člana i ako možete kolega Pavićeviću, i da pogledate stav 1. člana 35. ima jednu tehničku grešku, jer po izvornom tekstu Predloga koji ste dobili, taj stav glasi:“Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže se“.

Dakle, da je verovatno da je ovde došlo do propusta, u domaćem ili stranom novcu depozit javnog izvršitelja.

Što se tiče vašeg samo amandmana, prvo, meni imponuje kada raspravljamo o ovakvim manjkavostima zakona, koji su tehničke prirode, što znači da je suštinski predlog Zakona dobar, o čemu su govorile i kolege poslanici, u toku načelne rasprave.

Ja sam možda mišljenja da je trebalo da stoji, „kada je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže, u domaćem ili stranom novcu, u depozit javnog izvršitelja“, jer je apozicija jemstvu, način njegovog plaćanja, a depozit jeste mesto gde se ono vrši.

Ali, u svakom slučaju, vaš amandman je bolji od izvornog teksta predloga i hvala vam što doprinosite kvalitetu Predloga zakona, i uveren sam da ćemo, evo sada sa 6 prihvaćenih amandmana, imati i vaš dragoceni glas za ovaj predlog zakona, prilikom dana za glasanje.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine ministre.Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. DRAGAN NIKOLIĆ: Kao ovlašćeni predstavnik SNS na današnjem zasedanju,

želeo sam još pre nego što je ministar, a javio sam se pre ministra, da dam podršku i da se ovaj amandman prihvati.

Nismo mi kao vladajuća stranka ili vladajuće stranke, ni na koji način gadljivi prema bilo čemu što dolazi iz opozicionih redova, ukoliko je to racionalno i ukoliko doprinosi poboljšanju zakona.

Međutim, danas ćemo imati raspravu o nekih 280 amandmana, i verujte da je većina njih kozmetičke prirode i drago mi je da je većina amandmana ove poslaničke grupe koji je danas prihvaćen od strane ministra, upravo ovakav - zarez ili zapeta, tačka, interpunkcija i to je ono što oni imaju da …

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Nikoliću, morate da govorite o amandmanu.DRAGAN NIKOLIĆ: Sve ostalo je, zapeta.Radi se upravo o amandmanu o zapeti.PREDSEDAVAJUĆO: Vi govorite o prihvaćenim i ne prihvaćenim

amandmanima, jer je poslanička grupa prihvatila neke amandmane. Morate da govorite o ovom amandmanu.

DRAGAN NIKOLIĆ: Dobro, hvala, ali ja sam samo povezao sa tim da su i ostali amandmani slični ovom amandmanu, odnosno potpuno benigni i ne utiču na suštinu i promenu zakona, što znači da je zakon u globalu veoma dobro koncipiran i hoću da pohvalim Ministarstvo pravde da je to uradilo na valjani način. Hvala vam predsedavajući.

PREDSEDAVAJUĆI: Još jedna informacija gospodine Nikoliću, bez obzira kada je vreme vašeg javljanja, ministar ima prednost i ministar se prvi javio u sistem.

Na član 36. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Zaštitnik građana i narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna …

(Dragan Nikolić: Izvinjavam se, da pojasnim. Mogu li da dobijem reč vezano za ovo?)

PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Naravno da ministar uvek ima prednost, ja o nisam rekao

da je trebalo meni da date reč. Nego sam rekao da sam se javio pre nego što se ministar javio, sa željom da insistiram na prihvatanju ovog amandmana, što znači da mi kao poslanička grupa ovde delujemo autohtono i posebno i imamo želju da izvršna vlast sluša i ono što narodni poslanici kažu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Vi ste možda u ovom trenutku u pravu gospodine Nikoliću, ali samo predsedavajući može da vidi redosled javljanja. Zahvaljujem.

Na član 36. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Zaštitnik građana i narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović. Izvolite.JOVANA JOVANOVIĆ: Hvala vam.Odredbom člana 36. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju, uređeno je

dostavljanje pismena izvršnom dužniku. Stavom 1. ovog člana, propisano je da se izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik, pismena dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru APR ili drugom javnom registru, a fizičkom licu na adresu prebivališta ili adresu boravišta koje je upisano kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.

Međutim, ova navedena odredba je nepotpuna, jer ona ne predviđa rešenje za problem na koji je veliki broj građana u svojim pritužbama ukazao Zaštitniku građana. Navedeni nedostatak se ogleda u činjenici da adrese izvršnih dužnika koje dostavljaju izvršni poverioci, ne moraju biti i u velikom broju slučajeva i nisu identične adresama koje su upisane u evidencije nadležnih organa.

Kada je u pitanju naplata potraživanja po osnovu pruženih komunalnih i srodnih usluga, u praksi se vrlo često dešava da adrese izvršnih dužnika koje dostavljaju javna preduzeća nisu usaglašene sa adresama u evidencijama, nekada čak i između različitih organizacionih jedinica u sastavu istog javnog preduzeća, npr. sektora organizacionih jedinica, sektor pružanja usluga i sektor za naplatu potraživanja. Takođe se dešava da i pored toga što korisnici komunalnih usluga, potencijalni izvršni dužnici blagovremeno prijave relevantne promene vezane za korišćenje usluga, odnosno promenu adrese, promenu vlasništva, pružaoci usluga te promene iz određenih razloga ne evidentiraju i to za posledicu ima pokretanje postupka izvršenja prema licima koji nisu izvršni dužnici. Zbog toga se ovom predloženom izmenom utvrđuje ovlašćenje sudova, odnosno javnog izvršitelja da po službenoj dužnosti od nadležnog organa pribavi adresu izvršnog dužnika ako se prilikom dostave utvrdi da adresi izvršnog dužnika koji je dostavio izvršni poverilac ne odgovara adresi iz evidencije nadležnog organa.

Način na koji su formulisane odredbe, stav 2. i 3. člana 36. ne otklanja nedostatke na koji je najveći broj građana i ukazivao u svojim pritužbama zaštitniku građana, koje su se pretežno odnosile na postupanje izvršitelja prilikom dostave izvršnim dužnicima.

Naime, stavom 2. ovog člana je propisano da se pismeno, ako dostavljanje ne uspe, narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršene ili verodostojne isprave. A kada je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja. Ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda.

Sa druge strane, stav 3. propisuje da dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugo mesto na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno narednog dana biti istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno.

U najvećem broju pritužbi građana, ukazuje se da za postupak izvršenja, pa samim tim i za dugovanje saznaju tek kada njihov poslodavac ili PIO fond počne da sprovodi izvršenje na zaradi ili penziji. Time su građani faktički onemogućeni u ostvarivanju prava na pravno sredstvo koje je garantovano članom 36. Ustava Republike Srbije, jer u trenutku kada oni saznaju da je protiv njih pokrenut postupak izvršenja, rok za podnošenje prigovora koje je propisano važećim zakonom je odavno protekao.

Zbog toga se ovom predloženom izmenom koja predviđa obavezu da se u slučaju neuspelog dostavljanja izvršnom dužniku ostavi obaveštenje i omogući preuzimanje rešenja u sudu, odnosno kod javnog izvršitelja pre isticanja na oglasnoj tabli, postiže najveći mogući stepen pravne sigurnosti, izvesnosti koji treba da stvori pretpostavku za efikasno i delotvorno ostvarivanje prava na pravni lek izvršnog dužnika sa jedne strane i efikasnosti izvršnog postupka i zaštite prava i interesa izvršnog poverioca i javnog izvršitelja sa druge strane. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospođice Jovanović.Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i

Nataša Vučković.Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.Molim samo ukoliko prekoračim dva minuta da mi se od poslaničke grupe odbije

vreme.Dakle, ono u čemu se sasvim sigurno slažemo ministar pravde i ja jeste da

dosadašnji način dostavljanja u izvršnom a i u mnogim drugim postupcima nije bio ni dovoljno delotvoran i bitno je i predstavljao je bitnu kočnicu za efikasnost samog postupka.

Ono što je suština kod dostavljanja, jeste pronaći pravu meru da se s jedne strane omogući efikasnost u samom postupku, a da se sa druge strane strankama u samom postupku omogući da na jedan zakonit način štite svoja prava i ostvaruju svoje interese.

Vlada je predložila jedan način dostavljanja, koji mi se čini, predstavlja jednu vrstu krajnosti u odnosu na dosadašnju praksu. Naime, predloženo je da se nakon već prvog pokušaja dostavljanja koji se pokazao neuspešnim, odmah vrši isticanje na oglasnoj tabli suda, s tim što se dužniku ostavlja obaveštenje da je pismeno istaknuto na oglasnoj tabli.

Ja smatram da je to zaista jedna, razumem potrebu da postupak, pa i deo postupka koji se odnosi na dostavljanje, bude brz i efikasan, ali sa druge strane, mislim da je ipak primerenije možda bilo da se nakon prvog pokušaja dostavljanja u roku od osam dana pokuša još jednom sa dostavom, da se prilikom neuspele druge dostave licu kojem je dostava pokušana, ostavi i obaveštenje o tome da u narednih osam dana može kod izvršitelja ili u određenom sudu preuzeti za sebe pismeno i tek nakon toga istaći na oglasnoj tabli.

Time se potpuno štite interesi stranaka u postupku, garantuje zakonitost u postupanju i isključuje mogućnost neosnovanih prigovora koji se tiču neznanja, odnosno nemanja dovoljno informacija o tome da je postupak u toku, da su neke konkretne radnje u samom postupku preduzete, itd.

Dakle, mislim da, slažemo se da je dostavljanje jako važno jer utiče na tok postupka, utiče na kvalitet postupka, ali zaista mislim da je predloženo rešenje u Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju previše restriktivno i da će izazvati zaista ozbiljne probleme u praksi. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospođo Martinović.Samo da vas obavestim, ja neću dokle god imate vremena poslaničke grupe, ja vas

neću prekidati, tako da vodite računa o vašem vremenu. Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala.Drago mi je što imamo isto mišljenje kada je u pitanju problem dostave sudske

pošte. Tu imamo problem kada su u pitanju različite vrste postupaka i taj problem potiče na prvom mestu iz neujednačenosti procesnog zakonodavstva. Dakle, imamo jedan način dostave u krivičnom i jedan u parničnom, odnosno ne jedan, više u parničnom, u izvršnom.

Jednostavno, vreme nas je negde pregazilo. Godinama, naročito pre 2012. godine došlo je do velike promene u procesnom zakonodavstvu u Srbiji, a te promene nisu bile praćene novim regulisanjem pitanja dostave pošte zajedno sa JP „PTT saobraćaja Srbije“.

Ovde se razlikuje vaš i naš predlog u tome što vi ostavljate duže vreme. Moje mišljenje je, a naročito imajući u vidu da je izvršni postupak nešto, o čemu smo konstatovali u raspravi u načelu, što nosi mnogo viši stepen izvesnosti nego bilo koji drugi sudski postupak, da je ovaj način dobar. Ono za šta se trudim da nađemo rešenje za ubuduće, a tu vas podsećam na onu vašu umesnu opasku, da tražimo rešenja prikladna 21. veku, to je da uz oglasnu tablu suda omogućimo i način da svaki građanin ukucavanjem svog jedinstvenog matičnog broja na određeni portal može da dobije informaciju da li je na nekoj oglasnoj tabli nekog suda u Srbiji istaknuta neka vrsta poziva tom građaninu i koji poziv je u pitanju.

U ovom trenutku imamo situaciju u kojoj server koji funkcioniše, odnosno serveri koji funkcionišu u našem sistemu sudstva nisu dovoljno jaki da to podrže, ali to nije razlog da na tome ne radimo u toku naredne godine i da zaista dođemo i do tog rešenja. Mislim da je to onda nešto što je sasvim dobro i primereno. Svaki drugi način isticanja na internetu pravio bi nam problem sa zaštitom podataka o ličnosti. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine ministre, podržavam vašu odluku da ne

prihvatite ovaj amandman, ali u isto vreme hoću da kažem cenjenoj koleginici da ima dosta logike u tome što ste u ovom amandmanu naveli.

Međutim, izvršni postupak i postupak obezbeđenja su finale svih postupaka koji do tada vođeni. Stranka, odnosno dužnik je upoznata sa svim elementima postupka koji se vodio protiv nje i nije uputno da izvršni postupak pretvaramo u parnični, gde opet može da se odugovlači. Ako se to pribije na oglasnu tablu, dobijete obaveštenje o tome. U roku od osam dana dužni ste da podignete poštu i od tog momenta kada podignete poštu ili to pismeno počinje da se računa rok i imate pravo na prigovor, imate pravo na žalbu. Prema tome, ne želimo da se od izvršnog postupka napravi novi parnični postupak. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Izvolite, gospodine Veselinoviću.JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici,

Pokret za preokret na više zakona je podneo veći broj amandmana i ministar, odnosno Vlada nije prihvatila ni jedan amandman. Pretpostavljam da je to zbog toga što se radi o suštinskim amandmanima koji treba da zaštite građane Srbije, a ne izvršitelje u ovom konkretnom slučaju.

U ovom konkretnom slučaju predložio sam u ime Pokreta za preokret da se ostavi mogućnost, odnosno da se tri puta pokuša dostava i da onome kome je ta dostava pokušana, se ostavi obaveštenje da će u roku od osam dana obaveštenje biti istaknuto na oglasnoj tabli, odnosno da će biti na oglasnoj tabli istaknuto to pismeno.

Smatramo da nije dovoljno da se ostavi obaveštenje u kome se kaže da će narednog dana biti pismeno istaknuto na oglasnoj tabli. Možemo da zamislimo situaciju u kome je to obaveštenje ministra ostavljeno, lice je bilo na putu osam dana, to obaveštenje je ostavljeno na oglasnoj tabli, prošao je taj rok, vratio se sa puta, izvršenje se realizuje. I to će biti, verujte mi, vrlo često slučaj, ili ljudi neće na vreme pogledati poštu, biće bolesni, biće na putu i samo će ih iznenaditi sprovođenje izvršenja.

Trebali ste, i to je bio predlog Pokreta za preokret, da ostavite obaveštenje da će u roku od osam dana biti postavljeno obaveštenje, a ne već narednog…

PREDSEDAVAJUĆI: Da li koristite i vaše vreme?JANKO VESELINOVIĆ: Ne, ne trošim.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa bespotrebnim amandmanima od strane određenih nevladinih organizacija, ali sam zadovoljan činjenicom da ako ništa drugo, kada je reč o amandmanima na ovaj Predlog zakona, dakle Zakona o izvršenju i obezbeđenju, reč je o suštinskim amandmanima, za razliku od, i tu se slažem sa prethodnim govornikom, da su suštinski amandmani, za razliku od sledećeg zakona, dakle Zakona o javnom beležništvu, gde nas čeka gomila, da kažem, amandmana sa tekstom „briše se“.

Kada je reč o samom amandmanu, rekao sam već, u pitanju je bespotreban amandman i pri tom, ne želim da budem maliciozan, ne želim u pežorativnom smislu da se izrazim, ali on to zaista jeste. To možemo da vidimo iz obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade Republike Srbije koje nam je dostavila. Da ne bih sada čitao i obrazloženje, odnosno mišljenje Vlade i sam amandman, s obzirom da je dugačak, u pitanju je izmena člana 36. Dakle, posle stava 2. predviđen je novi stav koji menja postupak obaveštavanja i dostavljanja itd.

Ali, moram da se osvrnem na jedan deo obrazloženja zbog kog se ne prihvata ovaj amandman. U jednom trenutku kaže – pored toga, u članu 37, dakle, u sledećem članu u odnosu na član 36, je već predviđeno da sud preko čije oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena, vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada su skinuti sa nje i o tome izdaje već službenu potvrdu javnom izvršitelju.

S obzirom da je predlagač amandmana nešto slično već, samo dosta komplikovanije, predvideo, to govori u prilog činjenici da je u pitanju potpuno nepotreban amandman, mada ne želim da osporim možda dobru nameru. Ali, iz samog usmenog obrazlaganja ovog amandmana od strane prethodnog govornika, moram da kažem da mi je zasmetalo u jednom trenutku kada kaže da je pokušaj da se zaštite građani Srbije. Nemoj samo vi da štitite građane Srbije, molim vas, samo nemojte vi da brinete o građanima Srbije. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem.Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, samo zarad

građana i pravilnog informisanja istakao bih nekoliko činjenica koje se ne mogu dovoditi u sumnju.

Pre svega, od urednosti dostave stranci zavisi bilo koja dalja procesna radnja. Ukoliko nema uredne dostave stranci, onda blokiramo sud, onda je apsolutno nastupila opstrukcija u daljem postupanju, bez obzira o kom postupku se radi, da li se radi o parničnom postupku ili o postupku koji se sprovodi shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a znamo da se u odnosu na ovaj zakon primenjuju shodno odredbe ZPP-a.

Ja smatram da svako dalje usložnjavanje ili komplikovanje u odnosu na postojeća procesna rešenja doprinosi samo još većoj opstrukciji rada suda. Ako ćemo mi samim zakonom, sistemskim rešenjima da vezujemo sudu ruke, onda nema svrhe podnositi bilo kakav amandman.

S druge strane, čini mi se da je kucanje na otvorena vrata, ako imamo već aktuelnu situaciju u sudovima, da sami sudovi vode evidencije isticanja na oglasnim tablama, da je svaki sudija pre nego što da nalog za isticanje na oglasnoj tabli dužan da u spisu predmeta evidentira da će bilo dostava, bilo akt, bilo šta drugo biti istaknuto na oglasnu tablu, tako da je apsolutno nepotrebno u tom pravcu doprinositi već rešenom u procesno-pravnom smislu pitanje koje se vezuje za ovakav način dostave.

Osim toga, ZPP jeste procesuirao ono što se vezuje za dostavu, ali mislim da je sad ovaj zakon još restriktivnije sistematizovao nešto što se vezuje za dostavljanje stranci, baš zbog toga da stranka ne bi koristila zakon kao zloupotrebu procesnih ovlašćenja. Lično smatram da se na ovaj način suzbijaju pojave zloupotrebe procesnih ovlašćenja i zbog toga, isključivo zbog ovih stručnih razloga, smatram da amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.Izvolite, gospođice Batić.OLGICA BATIĆ: Hvala.Za razliku od mog kolege Neđe Jovanovića, ja ću isključivo iz stručnih razloga

podržati ovakav amandman kolege Veselinovića, zato što je jedno zakonsko regulisanje rešenja, a drugo je praksa koju oni svakodnevno, ko odlazi u sud može da vidi sve i svašta, posebno po pitanju dostavljanja, pokušaja dostavljanja, načina dostavljanja, načina na koji se vrši dostavljanje na oglasnoj tabli suda, načina na koji izgleda oglasna tabla suda, načina na koje se odluke, koje su okačene na oglasnu tablu suda, kače jedna preko druge, ispadaju, gaze se, itd.

Moram samo da ukažem na jednu stvar, budući da mislim da kada je rasprava o amandmanima, nema potrebe da se bilo ko vređa. Ako se kaže da amandman podnose nevladine organizacije, antonim bi bio da amandman podnosi Vladine organizacije. Mi smo ovde parlamentarci, a ne nikakve organizacije.

Drugo, amandman ne može da bude bespotreban, amandman može da bude prihvatljiv ili neprihvatljiv. Mislim da je to izričito i tako nešto i stoji u Poslovniku o radu Narodne skupštine u delu kojim se reguliše aktivnost narodnih poslanika, odnosno institut amandmana.

Dakle, u danu za glasanje podržaću ovaj amandman, jer mislim da ima smisla, tim pre što oni, koji imaju i koji rade u pravosuđu, na bilo koji način ulaze u sud i mogu da vide kako se to dostavljanje vrši, da li to sud zaista radi onako kako treba da radi, na šta liče oglasne table gde se pismena stavljaju. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, replika na izlaganje gospođice Batić.Izvolite, gospodine Jovanoviću.NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući.Naravno, ja neću otvarati polemiku sa mojom uvaženom koleginicom, koju

izuzetno cenim kao advokata i pravnika. Samo moram da istaknem da je očigledno da nas dvoje imamo potpuno različite pristupe u našoj praksi i da imamo različita iskustva u

odnosu na sudove i postupanje sudova, kako sudovi inače deluju kada su u pitanju ova procesna rešenja.

Iskren da budem, nisam zatekao baš takav, hajde da upotrebim termin „nemar“, kada su u pitanju oglasne table sudova, ali ono što ni ja ni koleginica Batić nećemo moći da dovodimo u sumnju jeste činjenica da advokati uvek imaju mogućnost da ostvare uvid u spisak predmeta, da su uvek spisi predmeta dostupni kako bi se utvrdilo koje se procesne radnje dalje preduzimaju ili ne preduzimaju i, shodno tome, blagovremeno informisati o svemu onome što može preduprediti, kako prava, odnosno zloupotrebu procesnih ovlašćenja, tako i poštovanje prava stranke u postupku.

Naravno, da se mogu složiti da postoje i situacije, odnosno da se dešava da sudovi rade sasvim suprotno od onoga što mi ovde ističemo i onakve stavove kakve zastupamo i da ima situacija kada zaista te oglasne table nisu dovoljno uređene i nisu transparentne u onom smislu kako to građani treba da dožive i da imaju i kako stranke u postupku treba da budu zadovoljene.

U svakom slučaju, regulativa koja je predviđena je preširoka i na neki način, po mom dubokom uverenju, komplikovana, ali ja se više neću javljati po ovom amandmanu.

Stav Socijalističke partije Srbije u ovom pravcu jeste da iz razloga koje sam istakao, amandman nije prihvatljiv, pravno nije prihvatljiv, a nikada ne bih rekao da je besmislen, da je na bilo koji način negativan, onako kako bi nekoga povredilo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.(Dragan Nikolić: Šef poslaničke grupe.)Evo može gospodin Nikolić, posle mene, ja ću jako kratko.PREDSEDAVAJUĆI: Gospodin Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke

grupe. Izvolite, gospodine Nikoliću.DRAGAN NIKOLIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući.Za poslaničku grupu SNS nije prihvatljiv ovaj amandman. Razlozi su navedeni u

onome što sam rekao, kada sam obrazlagao ne prihvatanje, odnosno predlog da se ne prihvati amandman, koleginici koja je to dala. Ovo je još šire objašnjenje, još pokušaj da se dužnik stavi u mnogo povoljniji položaj.

Obaveštenje koje dužnik dobija na radnom mestu ili u sedištu sadrži sve elemente, a najvažnije su da se tamo označava sud kod koga se postupak vodi i broj predmeta pod kojim se taj postupak vodi.

Dakle, svaka stranka, pa i ona neuka, može na tom pozivu da vidi elemente koji su mu najvažniji, otići će tog dana ili u sledećih osam dana u osnovni sud, informisaće se o predmetu, pogledaće upisnik po imenu i prezimenu, pod brojem i naći će dokumenat. Uzeće dokumenat ukoliko je zainteresovan kao stranka, a morao bi biti, jer štiti svoja prava i upotrebiti pravni lek koji mu je ovim zakonom predviđen.

Neprimereno je da u ovoj Skupštini na najgori mogući način govorimo o pravosuđu koje pokušavamo već pune četiri godine da postavimo na noge, da posle odluke Ustavnog suda, kada je skoro 900 sudija i tužilaca vraćeno na posao, koji su počeli da smanjuju broj predmeta do čijeg je zagušenja došlo upravo zbog toga što su te

sudije bile van posla, a primale su platu za sve vreme odsustvovanja… Ako postoje neke greške u nekim sudovima, ako postoje neke sudije koje ne rade posao kako valja, ako postoji nešto što je nepoštovanje zakona, pa tu je Ministarstvo. Ono što ja znam, već postoji više slučajeva gde je predloženo razrešenje određenih sudija, postoji jedan slučaj gde je predloženo razrešenje predsednice suda. To samo pokazuje svu ozbiljnu i sirioznost ovog Ministarstva na čelu sa gospodinom Nikolom Selakovićem. Mi pokušavamo da nešto popravimo, a neko pokušava da nas šutira u cevanice i da nam ne da da to radimo, ali verujte mnogi su to pokušali, pa nisu uspeli. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.Jako kratko, zbog istine i zbog građana Srbije. Do malopre nisam bio maliciozan,

do malopre nisam imao nikakvu zlu nameru kada sam ovaj amandman okarakterisao kao nepotrebnim, a o tome govori i činjenica da predlagač amandmana nije našao za shodno ni da replicira, niti da se ni na koji način uvredi, ali neki dežurni advokati su osetili potrebu da ga brane, iako nema nikakve potrebe za tim. Kada je reč o spominjanju nevladinog sektora, da rekao sam - nevladin sektor, odnosno nevladina organizacija.

S obzirom da ja nisam pravnik, moram da postavim pitanje, uvaženi pravnici, kakva je razlika između udruženja građana i nevladine organizacije? To me zaista zanima, kažem, nisam pravnik. Koja je suštinska razlika, s obzirom da je predlagač amandmana Pokret za preokret, odnosno udruženje građana, odnosno nevladina organizacija? Molim vas samo, ako neko može, da mi odgovori na to pitanje.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, po amandmanu.OLGICA BATIĆ: Hvala.Imam pravo i po replikama i na ono što je rekao gospodin Neđo Jovanović i na

ono što je rekao prethodni kolega, ali dobro.Trudiću se da u okviru…PREDSEDAVAJUĆI: Gospođice Batić, ja se izvinjavam, ali gospodin Neđo

Jovanović je rekao - uvažena koleginice Batić. Znači, ne smatram da je to išta uvredljivo da bi vama omogućio repliku.

OLGICA BATIĆ: Onda morate da izmenite Poslovnik, pa kada vam neko udeli kompliment, vi nemate pravo na repliku, da se to tako precizno definiše.

PREDSEDAVAJUĆI: Po Poslovniku tako i piše.OLGICA BATIĆ: Molim vas da mi vratite vreme, pa da nastavim.PREDSEDAVAJUĆI: Gospodin Marković nije vas pomenuo imenom i

prezimenom, tako da…OLGICA BATIĆ: Jeste me pomenuo, ali dobro…PREDSEDAVAJUĆI: Dežurni advokati, ako ste se vi prepoznali u tome…OLGICA BATIĆ: Vi to niste čuli, ali eto ja jesam čula.Što se tiče mog uvaženog kolege Jovanovića, nećete mu dati repliku, pošto sam

rekla da je uvažen i izuzetno cenim njegov rad kao advokata, moram da primetim i samo

kratko da kažem da gospodin Neđo i ja uglavnom postupamo pred različitim sudovima, pa nam je stvar viđenja svega onoga što se dostave tiče, izuzetno različita.

Što se tiče kolege koji mi je postavio pitanje, kada na ovom dnevnom redu budu nevladine organizacije i udruženja, vrlo rado ću mu odgovoriti na sva pitanja koja me bude pitao. Ovde smo svi narodni poslanici i nema potrebe da se skreće, tim pre što je Poslovnikom o radu Narodne skupštine predviđeno da amandman podnose poslanici. Zamislite u jednini. Znači, narodni poslanik imenom i prezimenom. Ovde imamo i samostalnih narodnih poslanika i ostalo.

Ne podnosi amandman poslanička grupa, nego imenom i prezimenom narodni poslanici kao što vidite koji se potpišu na takav jedan amandman, a to opravdanje nisam bio maliciozan, to jednostavno ne postoji, jel se videlo iz načina postupanja i načina reagovanja. Znate, ako vi kažete ovde neki podnose iz nevladinih organizacija onda bi znači antonim da podnosi iz vladinih organizacija, pa čemu onda takva rasprava i obesmišljavanje Izvinite, rasprava u pojedinostima je uvek stručna rasprava.

I za sam kraj, ne treba niko od advokata ovde da zastupa gospodina Veselinovića, on je doktor pranih nauka, ima svoj stav, a to što ću ja podržati njegov amandman to je moj profesionalni stav i niko ne može ništa da mi kaže povodom toga, sve dok slobodno mislim, a mislim sve dok svoje misli slobodno izgovaram, a moju slobodu govora niko nikad ne može da mi cenzuriše. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođice Batić.Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: U ime Pokreta za preokret podneo sam amandman opet

koji ide u ovom pravcu o kome sam malopre govorio i koji je dobro objasnila u onom delu, stručnom delu iz prakse koleginica Batić.

Dakle, gospodine ministre Selakoviću, ja sam video kako izgledaju oglasne table sudova u Srbiji. One izgledaju – nikako. Dakle, jedno preko drugog rešenja su zakačena. Ovako. Ne vidi se na koga se odnose, ni šta na njima piše.

Dakle, ako vi mislite da je to transparentnost, ako vi mislite da će na taj način neka stranka kojoj nije uručeno rešenje videti ili njegov komšija reći – e, vidite komšija tamo u sudu stoji vaše rešenje, idite pogledajte o čemu se radi.

Dakle, radi se o čistoj fikciji. Kao što je i uručenje napravljeno tako da može da bude realizovano pod navodnicima da nema uručenja, nego da se radi o fiktivnom uručenju, tako je i ovo oglašavanje samo fiktivno, i građani će ministre zbog toga imati ozbiljnu štetu. Počeće izvršenje iako oni nemaju pojma da je izvršenje postalo pravosnažno i zbog toga smo predložili čak i dimenziju table, jer sadašnje table su takve da na njih ne može realno stati više od desetak rešenja.

Zamislite kada stignu sva rešenja od JKP, kada su u pitanju izvršenja JKP pa se pomešaju sa ostalim izvršenjima. Pa, ko će tu papazjaniju moći ministre da…

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme.Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predložila je da se ne privati ovaj amandman. Ima više razloga.

Oglasna tabla u osnovnom sudu služi za oglašavanje predmeta krivičnih, parničnih, vanparničnih, izvršnih, ne možemo da pogodujemo izvršnim dužnicima i da pravimo posebne table samo za izvršne dužnike.

Sa druge strane neće biti istaknuta sva rešenja komunalnih preduzeća na toj oglasnoj tabli. Biće istaknuta samo rešenja kod onih koji izbegavaju prijem poziva, odnosno prijem rešenja kod onih koji ne budu pronađeni na adresi koja je prijavljena za prebivalište ili boravište ili sedište dužnika.

Samo, dakle, onaj koji izbegava, onaj ko nije primio i onaj ko je dobio obaveštenje na svojoj adresi da postoji to rešenje, da može da ga podigne u sudu, da tamo stoji broj predmeta, stoji sud kome treba da se obrati, samo takvi dužnici, a to su oni koji će pokušati da zloupotrebe i ovaj zakon koji će pokušati na sve moguće načine da makar za još jedan dan odlože izvršenje, naći će se na toj tabli.

Da li će komšija da prođe, pa da čita, komšiju to ne interesuje, to treba da interesuje dužnika i ovim šaljemo poruku - dužnici gledajte da to platite u paricionom roku, nemojte da čekate da vam javni izvršitelj dođe na kuću. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović. Izvolite.JOVANA JOVANOVIĆ: Hvala.Ovim članom 38. želeli smo da promenimo stav 1. u članu 38 ovim amandmanom

koji bi glasio: „da sud izriče novčanu kaznu stranci, učesnik u postupku ili drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud javnog izvršitelja stranke i druge učesnike u postupku, ometa ili sprečava izvršenje, pa i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj“. Smatramo da je neophodno u članu 38. izostavljena mogućnost da sud izrekne novčanu kaznu svakom licu koje ometa ili sprečava izvršenje koje je neophodna kao veza sa članom 31. kao sankcija za neispunjenje dužnosti dostavljanja podataka. Pa, bih vas molila da zbog toga razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.ZORAN ANTIĆ: Dame i gospodo, očigledno je dobra namera predlagača

amandmana, međutim, u pitanju je jedan previd. Činjenica je da član 38. se odnosi na ličnosti kojima se izriču novčane kazne. U njemu se kaže – sud izriče novčane kazne stranci, učesniku u postupku i drugom licu.

Delovanje i postupci za koje se izriču novčane kazne, koje se predlažu ovim amandmanom su faktički sankcionisane u Glavi VIII izvršenje novčanih kazni gde se između ostalog pominje i ometanje, sprečavanje suda, javnog izvršitelja, ometanja rada organizacija za prinudnu naplatu.

Prema tome, svi postupci u tom članu 131, do koga ćemo doći nešto kasnije faktički su nabrojani, poprilično je opsežan taj član 131. i obuhvata i ono što je

amandmanom i predloženo, tako da nije neophodno da ovaj amandman bude prihvaćen bez obzira na dobre namere predlagača. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski i

Velimir Stanojević. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski i

Velimir Stanojević.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite. OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.Naime, predložila sam da se u ovom navedenom članom 52. stav 2. i to tačke 4. i

5. menjaju tako da glasi – izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama, sa pisanim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi; i stav 5. koji bi se promenio u ovom slučaju i glasio – obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis sa pisanim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi.

Što se posebno tiče ove takse za javni medijski servi, o tome ću nešto kasnije, budući da ima kolega koje su predlagali jako smislene amandmane, ali ne može se prihvatiti da verodostojnu ispravu, podobnu za izvršenje zapravo predstavljaju samo izvodi iz poslovnih knjiga, komunalnih ili preduzeća koja obavljaju one usluge slične komunalnim, ukoliko izvršni poverilac naravno, nije uz predlog za izvršenje dostavio i dokaz da je izvršnog dužnika obavestio o toj njegovoj obavezi, jer u pravnom prometu uopšte nije teško, čak šta više, vrlo su česte situacije da dužnici ne prime račun, bilo iz jednih bilo iz drugih razloga.

U svakom slučaju razloga je mnogo, otuda bi predstavljalo i jedno potpuno nepravično rešenje da se dužniku nameće obaveza da dužnik snosi troškove postupka koji zapravo nisu ni malo mali, ako mu prethodno nije ostavljena mogućnost da u paricionom roku dobrovoljno izmiri svoju obavezu.

Naravno, smatram da je ovakvo rešenje prihvatljivije od onoga što je predviđeno konkretnim tačkama 4. i 5. stava 2. ovog člana 52. Ono što moram na ovom mestu da primetim, jeste da nisu prihvatani neki amandmani koje je trebalo prihvatati, a da su prihvatani amandmani koje nije trebalo prihvatiti. Konkretno, jedan moj amandman za koji sam sama uvidela grešku i u potpunoj se suprotnosti sa zakonom je prihvaćen, ali o tome u kasnijem toku rasprave.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.Da li neko želi reč?Izvolite gospodine Petriću.

MILAN PETRIĆ: Mi smatramo da u članu 52. stav 2. tačka 5) treba da se briše. Ona glasi - obračuni, ili izvodi iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za Javni medijski servis.

Zakonodavac je ovim predvideo da taksa za pretplatu Javnog servisa da je verodostojne isprave i da se na osnovu njih može pokretati izvršni postupak. Taksa za Javni servis u iznosu koji je sada opredeljen smatramo da je previsok za naše građane u skladu sa situacijom, teškom ekonomskom situacijom u kojoj se sada naši građani nalaze i stav naše partije je da se onemogući prinudna naplata. Znači, samo prinudna naplata za Javni servis. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite gospođice Batić.OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem. Naravno u Danu za glasanje podržaću ovaj amandman svog uvaženog kolege

Petrića, jer naime, što se tiče svega što je vezano za Medijski javni servis u zemlji Srbiji na prvom mestu mora da se primeti da je sporna sama pravna priroda takse i da li je to održivo i da li je to pravno dozvoljeno, moguće i ono što je najbitnije da li je tako, a ne nešto uopšte ustavno.

Namet koji se ovim dodatno stvara građanima jeste onaj namet za koje je i ova Vlada i prethodna Vlada i ona pre nje navodila da će to isto ukinuti, jer to, naravno šteti građanima itd, a zapravo ukinuta je pretplata, pa je onda uvedena taksa. Dakle, sporna je pravna priroda te takse i sa ustavnog stanovišta posmatrano vrlo diskutabilno je da li je tako nešto održivo.

Ovde može vrlo logično, po ovom amandmanu, da se postavi pitanje - a izvinite ko puni budžet, deo budžeta tog istog Javnog servisa? Građani Srbije i sada, da li oni finansiraju RTS? Jeste, ti isti građani Srbije finansiraju RTS, i ako da ne širim temu, ličnog sam stava da ono što ne može da se samofinansira, jednostavno ne treba ni da postoji, bio javni servis, ne bio javni servis.

Dakle, da će što se tiče takse, moram da ispravim kolegu Petrića, nigde nije određeno, mi nemamo pojma u ovom momentu kolika će biti taksa, da li će biti 50 dinara, 100 dinara, 300 dinara, 500 dinara, možda i više ako se tako RTS omogući shodno onome što su dobili na raspolaganju iz budžeta.

I ono što je sporno, postoji dobra deo javnosti koji se protivi ovakvoj taksi, a ja se iskreno nadam da taksa za Medijski javni servis će biti ukinuta, neće postojati, jer ne treba da postoji, to je besmislen namet građanima, a ovakvim jednim zakonom mislim da se čak ovakvom jednom odredbom uopšte prejudicira, a ne zna se da li je tako nešto uopšte pravno održivo. Tako da ću amandman u svakom slučaju podržati.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite gospodine Bradiću.BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedavajući, želim samo da

podržim amandman uvažene kolege i apsolutno da podržim diskusiju koleginice Olgice Batić. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zapaljujem.Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.

Da li neko želi reč? (Da.)Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite gospođo Đerić.ZLATA ĐERIĆ: Poštovane kolege narodni poslanici, evo ovo je gotovo identičan

amandman, kao amandman moga kolege. Znači, amandman se odnosi na član 52. stav 2. tačka 5) - briše se, tačke od 6 do 12, posle tačke od 5 do 11.

Ono sve što su kolege pre mene rekle, ja imam potrebu da dopunim. Dakle, samo na jedan način, taksa za Javni medijski servis je neodrživa da se naplaćuje na ovakva način i isto tako će biti nemoguće sprovesti bilo kakvu prinudnu naplatu, jer sve što jesu komunalne usluge, što građani plaćaju, gde mogu biti opterećeni nekim dugovanjima, odnosno da budu predmet izvršnog postupka, jeste nešto što su oni jasno ugovorili. To su jasni obligacioni odnosi.

Vi ste sklopili ugovor sa EPS-om o isporuci električne energije i tu se jasno zna šta se dešava kada ne izvršavate svoje obaveze, a jedna strana izvršava svoje obaveze. Dakle, sve ostale komunalne usluge su jasno determinizovane, ali taksa za Javni medijski servis je nešto što je apsolutno loše uređeno i način na koji smo mi građane opteretili, prvo nije pravedno, visina je nedopustiva velika, a ono što građani u ovom trenutku ne mogu da kontrolišu i isprate u ovom postupku, ne mogu ni izvršitelji.

Prvo, ako neko ima brojilo to ne znači da ima i televizor i da gleda Javni medijski servis. Nekada je u ovoj zemlji drugačije naplaćivana pretplata. Građani su imali jasno ugovoren odnos sa Radio-televizijom Jugoslavije, Srbije i plaćali su mesečno ugovoren odnos i korišćenje ovih usluga.

Zbog toga sam predložila da se ova tačka izmesti, briše i da se ova oblast apsolutni, ako za njom ima potrebe, drugačije reši, drugačije uredi. Mi sada znamo da imamo mnogo kablovskih operatera, da građani sa njima sklapaju jasan ugovoreni odnos, zadužuju se i isplaćuju ili bivaju predmet nekih utuženja, ali to su jasno ugovoreni odnosi i vrlo dokazivi na sudu.

Ovo je nešto što mi nećemo moći u ovom zakonu da ispratimo. Biće problem, biće predmet mnogih nedoumica, a bojim se, pošto je amandman odbijen, da će se sudovi opteretiti, to ne može da se na sudu dobije jer naplatiti građaninu zato što ima brojili ili ima neku drugu imovinu taksu za Javni medijski servis je isto kao kada biste svakome ko ima cipele naplatili taksu za upotrebu puteva, koja se naplaćuje prilikom registracije vozila.

Dakle, to je nešto što predlažem da prihvatite ili amandman mog prethodnog kolege ili moj amandman, identični su, apsolutno. Ostavite ovu oblast za neki drugi zakon da se reši i uopšte da se pitanje takse Javnog medijskog servisa prema građanima i naplate ovih usluga na neki pravedan, obostrano zadovoljavajući način reši. Hvala vam lepo.

PREDSEDAVAJUĆI(Konstantin Arsenović): Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

OLGICA BATIĆ: Hvala. Podržaću amandman gospodina Petrića i isto tako podržaću i amandman gospođe

Zlate Đerić.

Mislim da nema potrebe da dodatno obrazlažem, jer je sama već dovoljno objasnila ovu suštinu. Dakle, moj stav jeste da potpuno izbrišete ovu taksu kao verodostojnu ispravu jer nisam sigurna da će se ona održati i nemojte onda ništa prejudicirati Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i naravno gospođa Đerić vrlo lepo je rekla što se tiče mogućnosti naplate, odnosno nemogućnosti naplate po pitanju ove takse, jer ukoliko u ovom momentu pogledamo, mi zapravo uopšte više i ne znamo šta će biti sa tom taksom. Jedino nam ostaje da gledamo međusobno prepucavanja Ministarstva kulture i Upravnog odbora RTS. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, dr

Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, mr Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvu smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.MILAN PETRIĆ: Prilikom sprovođenja izvršenja izvršitelji moraju da vode

računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta samog izvršenja.

U praksi su česti primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti pre nego što se iznose njegova dugovanja.

U suštini mi smo tu naveli da bi taj član trebao da se menja i glasi, odnosno taj stav 3. člana 60. – u rešenju o izvršenju ne navode se sredstva i predmet izvršenja već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika u skladu sa odredbama člana 56. zakona.

Zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.Da li neko želi reč?(Ne.)Na naziv iznad člana i član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić, Ivan Karić.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.SLOBODAN HOMEN: Zahvaljujem.Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo iz ministarstva,

poštovane kolege, ja sam već kada smo razgovarali o zakonu u načelu pričao o onome što smatram da je najvažniji momenat ovog zakona i dužan sam danas, pre svega zbog

građana, da ponovim i da kažem zašto mislim da ovaj zakon neće zadovoljiti ono zbog čega ga predlažemo i zbog čega će ova Skupština usvojiti.

Naravno, gospodin ministar me vrlo dobro razume, mi smo se razumeli u raspravi u načelu, ali s obzirom da nijedan od amandmana koji se tiču ove oblasti nije usvojen, moram da ponovim ono što sam govorio u raspravi u načelu.

Inače, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, pored vremena za amandman.Znači, suština ovog zakona jeste da on traži od države da na efikasan način

sprovodi sudske odluke. Sud postoji da bi zaštitio građanska prava, ljudska prava, da bi zaštitio i napravio određen poredak u zemlji, da ne bi svako, naravno, ostvarivao pravdu na način kako smatra da je to prikladno. Kada sud zauzme stav, kada donese odluku i kada imamo izvršnu ispravu, sudsku izvršnu ispravu, znači, pričamo o postupcima gde je vođen prvostepeni postupak i drugostepeni postupak, gde su iscrpljeni vanredni pravni lekovi, pričamo o mogućnosti izjavljivanja ustavne žalbe i na kraju država je dužna da sprovede odluku jedne nezavisne grane vlasti, odnosno pravosuđa.

Ono što je suština, ako je neko već u sudskom postupku dokazao svoje pravo, trebalo bi i ova Skupština bi bila dužna da donese zakon koji bi omogućio da se što efikasnije to konačno ostvari u praksi. Ne želim da se ponavljam iz rasprave u načelu, ali činjenica je da će se vrlo teško danas, ne samo u Srbiji, nego i u nekim drugim zemljama, ispod tri ili četiri godine uspeti da iscrpe sva pravna sredstva i da se dođe do postupka izvršenja. Pričamo o kompletnom sudskom postupku. Nakon toliko godina mi se oslanjamo na ovaj zakon, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, od koga očekujemo da konačno ispuni ono što očekujemo od države, a to je da se namire određene obaveze koje su nastale u prošlosti. Znači, konkretno pričamo da ako je neko ostao dužan novac iz poslovanja ili na bilo koji drugi način i bilo koja druga prava, došlo je vreme naplate. Vi ste bili spremni kad ste ušli u postupak da čekate određen broj godina, ali želite ipak da to bude što efikasnije.

Zašto je ovaj zakon još važan? Da ne pričamo samo o građaninu, već i o privredi. Znamo da od privrede zavisi cela država, znamo da plate koje mi primamo danas plaća nekakva privreda kroz porez koji se ubira i na osnovu toga mi možemo da radimo i da plaćamo ovu struju ovde. Privredi i domaćim stranim investitorima od suštinske važnosti jeste, ako poslovanje ne bude išlo u pravcu u kome su oni zamislili, da imaju sud, instituciju koja će da zaštiti njihova prava. Suština ovde konkretno jeste da oni očekuju efikasniji sudski postupak.

Sada da se vratim na amandman, odnosno i narednih deset amandmana, pošto svi amandmani zvuče onako dosta, da tako kažem, neprilično. Oni su jednostavni, glase – briše se, što nije neki manir amandmana koje ja želim da podnosim i naša poslanička grupa. Zašto briše se? Zato što traže da se iz ovog zakona izbriše kompletno jedan institut koji se uvodi sada ovim zakonom, koji nije postojao u prethodnom zakonu, a za koji mi verujemo da će smanjiti efikasnost postupka, a to je žalba.

O čemu se radi? Znači, nakon toliko sprovođenja postupka, o kome sam već pričao, očekuje se da se donese rešenje na osnovu koga bi konačno došlo do izvršenja sudske presude, a ovaj zakon omogućuje faktički da se povede jedan mini parnični postupak ponovo protiv tog rešenja o izvršenju, odnosno dozvoljava se da izvršni dužnik

uloži žalbu. Ono što je najveći problem, nije samo problem što je to žalba, nego što je za nju nadležan sud u drugom stepenu. Mislim da smo svi svesni kako izgleda ta procedura, a pogotovo oni koji imaju dodira sa sudom, da ovako nešto može da pogoduje samo advokatima, jer sada vama zaista treba advokat i postupku izvršenja, jer postoji tolika mogućnost procesnih radnji da teško to može stranka sama da uradi, a da ne napravi neku grešku.

Drugim rečima, kada se uloži žalba ona ide na drugostepeni sud, a drugostepeni sud odlučuje. To traje određeno vreme. Znamo koliko je potrebno vremena da se uradi pismeni otpravak presude, da se ona pošalje, da se ekspeduje, da se vrati u prvostepeni sud. Mi tu pričamo u idealnim uslovima, da živimo u idealnoj zemlji o dodatnih šest meseci. Tih šest meseci nisu običnih šest meseci, a pretpostavljam da će to otići i do godinu dana. Ali, kažem nisu običnih šest meseci, jer ono što vi želite da uradite je da se što efikasnije naplatite. Jer, svedoci smo godinama da u ovoj državi postoji veliki broj nenaplativih potraživanja. Zašto? Određena pravna lica, a i fizička lica, ali pre svega preduzeća mogu svesno da odu u stečaj, jer onog trenutka kada imaju izvršnu sudsku presudu oni znaju da su izgubili spor, znaju da će potraživanje morati da namire i imaju određen vremenski period, u ovom slučaju čak i šest meseci, a možda i duže, da namerno oteraju firmu u stečaj, da prebace sredstva, da promene nosioca prava na nepokretnostima i da nikada faktički ne izvrše svoju obavezu. U tome jeste suština i potreba za efikasnošću postupka, jer na efikasan postupak veliki broj zloupotreba se sprečava. Naša privreda će biti efikasnija i kao tržište ćemo biti poželjniji za strane investitore. S druge strane, po svakim merilima i kriterijumima bićemo uspešnija zemlja ukoliko imamo izvršni postupak efikasan.

Ono što vi vrlo dobro znate, jeste da se često želja za poslovanjem u jednoj zemlji meri načinom, dužinom i efikasnošću u sudskom postupku, jer to je jedan od načina osnovnih zaštita prava potencijalnih investitora. U tom smislu članove od 74. do 85, ako se ne varam, mi smo predložili da se brišu. Ja ne očekujem da će ministar to da prihvati, jer jednostavno imamo drugi pogled na primenu ovog zakona, ali verujem da ćemo za dve ili tri godine, pošto će se zakon primenjivati tek od jula sledeće godine, biti svedoci da je izvršni postupak usporen i da ćemo morati opet da razmišljamo o promeni zakona, odnosno o usvajanju nekog zakona koji će biti u skladu sa standardima efikasnosti i potrebe što boljeg i bržeg postupka. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar.NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da ponavljam ono što sam govorio u

raspravi u načelu, ali čisto razjašnjenja radi, mi imamo problem sa izvršenjima i postupajući po ovom zakonu u kome žalba ne postoji. To vrlo dobro znate. Ovaj zakon i rad na njemu baziran je bio na jednoj vrlo dobroj proceni sistema izvršenja potraživanja, koju su radile kolege u okviru Projekta „Vladavina prava i izvršenje potraživanja“, a pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Ovo ovde što držim je samo jedan sažetak te obimne procene, koja je pet puta obimnija od ovoga što je ovde pred nama.

Ja ću samo zarad ovoga što je kolega Homen govorio da citiram odeljak šesti u okviru dela koji govori o realizaciji izvršenja, dakle opštim aspektima. Odeljak šesti se zove – pravni lekovi, žalba i prigovor. Plavom bojom ovde, kao što možete da vidite, označene su preporuke koje su kolege iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju iznele. Prva preporuka glasi – ponovno uvođenje žalbe. Ponovno uvođenje žalbe razložno je obrazloženo na tri stranice, a ja ću pročitati samo početak koji kaže – nužno je razmotriti ponovno uvođenje žalbe kao devolutivnog pravnog leka, o kojem odlučuje viši sud. Tu su razlozi: usaglašavanje sudske prakse na širem području, delotvornija zaštita izvršnih dužnika u slučaju kada izvršna isprava nije nastala u sudskom postupku, a izvršna isprava nije samo pravosnažna sudska presuda, eliminisanje trenutne situacije da sudije istog stepena unakrsno odlučuju o prigovorima na njihove odluke i eliminisanje mogućnosti da sudije koje se ne bave izvršnim stvarima ili imaju malo sudijskog iskustva odlučuju o žalbama.

(Predsedavajući: Vreme.)Samo u jednoj rečenici, dozvolite. Podsetio bih kolegu Homena na još jednu stvar.

Kada je kolega Homen bio državni sekretar i kada je tadašnje Ministarstvo pravde predložila sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u njemu se nalazila i žalba, a Vlada je skinula. Samo ću vas podsetiti na to. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Slobodan Homen. Izvolite.SLOBODAN HOMEN: Gospodine ministre, samo kratko, da ne bude

nesporazuma, naravno da ja ovde pričam o ukidanju žalbe samo kada se radi o izvršnoj ispravi na osnovu sudske presude. Znači, ne pričam o verodostojnoj ispravi, to nije sporno, jer tako nešto bi bilo potpuno neprihvatljivo, niti bi imalo ikakvu ozbiljnost u primeni. Ali, ponoviću još jednom, mi imamo sudske postupke koji traju u prvom i drugom stepenu, iscrpljeni su vanredni pravni lekovi, ustavna žalba i došli smo do izvršenja. Zaista smatram da prevashodni interes države, ministarstva, Narodne skupštine, privrede treba da bude što efikasnije sprovođenje takve odluke. Sve ostalo obesmišljava, ne samo izvršenje, nije bitno izvršenje, obesmišljava ceo pravosudni sistem, ako mi čekamo još dve do tri godine da dođe do izvršenja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa

saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, došli smo do suštine onoga gde se mi kao vladajuća stranka ne slažemo sa opozicijom. Došli smo do onog trenutka gde će biti sučeljavanje argumenata „za“ i „protiv“. Mi treba da branimo, a opozicija napada zakonsko rešenje.

Ne mislim da je teško braniti ovaj predlog zakona. Ne mislim da je teško braniti odluku da se u izvršni postupak uvede institut žalbe. Žalba je postojala i po Zakonu o izvršenju iz 1978. godine i ona je garant zakonitosti izvršnog postupka.

Podsetiću javnost da u žalbi po Predlogu ovog zakona odlučuju sudije Višeg suda i sudije Privrednog apelacionog suda, u veću sastavljenom od troje sudija. U zakonu koji sada važi, o tome odlučuju sudije Osnovnog suda ili sudije Privrednog suda, dakle kolege troje sudija koji svakoga jutra sede, piju kafu i dogovaraju se sa kolegom koji je doneo

odluku na koju je napisan prigovor. Neće biti da tu ima dvostepenosti, neće biti da to, po važećem zakonu, ima sigurnosti za dužnika. Zato mu pružamo ruku, dajemo mogućnost da napiše žalbu iz razloga koji su restriktivno navedeni.

Istakao bih dve stvari kod žalbe. Ona nema suspenzivno dejstvo, izvršenje, dakle, ne zastaje, izvršenje se nastavlja istim tempom kao da žalba nije napisana, to je ono što je najbitnije, da se ni na koji način ne može sprečiti izvođenje izvršnih radnji koje teku. Dakle, ako ste napisali izvršenje, tražite novčanu naplatu sa žiro-računa ili sa tekućeg računa dužnika, biće skinut novčani iznos sa svim pratećim troškovima, o žalbi će se odlučivati u rokovima koji su takođe vrlo kratki, koji su vrlo suženi, gde postoji obaveznost sudije koji primi žalbu da istog momenta, odnosno u narednih nekoliko dana spisak predmeta dostavi žalbenom veću Višeg, odnosno Privrednog apelacionog suda.

To su argumenti koji apsolutno nas uveravaju da ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon u celini, a ovaj amandman mora biti odbijen zato što nam predstavlja pokušaj da se krucijalno izmeni i deo zakonodavca da se uvede žalba, a ako ka tome idemo, imamo i preporuke svih agencija koje su o tome konsultovane, javna rasprava je načinjena. Nisam siguran da se ovde pogoduje advokatima, nisam siguran da ćemo mi imati neke veće prinadležnosti od toga. Uglavnom dužnici znaju da su dužni, znaju da su u postupcima koji su doveli do izvršenja oni izgubili na jedan zakoniti način, imaju pravosnažnu i izvršnu odluku. Ta pravosnažna izvršna odluka samo treba da se realizuje u jednom izvršnom postupku koji ima brzinu i efikasnost, ali dodavanjem žalbe mi hoćemo da ima i poštovanje zakonitosti. Hvala lepo.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.ZORAN ANTIĆ: Dame i gospodo, i ja bih se složio sa mojim kolegom

prethodnikom. Cilj zakona, cilj ovog instituta je faktički da se zaštite prava izvršnog dužnika, s jedne strane, ali da se postupak okonča što je moguće brže. Imaćemo prilike kroz neke naredne članove da vidimo da je ova žalba i institut žalbe dosta promišljen ugrađen u ovaj zakon i rokovi su dosta jasni. Neće biti tu mogućnosti za zloupotrebe, neće biti mogućnosti za beskonačno podnošenje žalbe, ima i tu ograničenja, a ograničenja su i u odnosu na izvršenje. Znači, sama žalba ne odlaže izvršenje.

Prema tome, ovo što smo imali do sada, postupak, po kratkom postupku, možda je i jedan civilizacijski nazadak, kada je u pitanju vladavina prava i čini mi se da je institut koji je predložen i te kako potreban i da nema potrebe plašiti građane da ovo znači neko odugovlačenje izvršnog postupka u nedogled. Kažem, ceo zakon je i ceo institut je jako dobro osmišljen i postoje jasni rokovi i jasna odgovornost za sve one koji u tome učestvuju. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Na naziv iznad člana i član 74. amandman je podneo narodni poslanik Goran

Bogdanović.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, dr

Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, mr

Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.SLOBODAN HOMEN: Nemam nameru mnogo da govorim o usvojenom

amandmanu. Želim samo da pozdravim rad kokusa Narodne skupštine jer zaista, pod jedan,

mislim da građani žele da vide, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, da možemo da se dogovorimo oko nekih amandmana i neophodnih promena koje su važne za ovu državu. Ovde konkretno su četiri amandmana podneta i zaista lično podržavam sva četiri i drago mi je da postoji takav način funkcionisanja Narodne skupštine. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Na naziv iznad člana i član 75. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Na naziv iznad člana i član 76. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli

narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 76. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Na naziv iznad člana i član 77. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli

narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na naziv iznad člana i član 78. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli

narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)

Na naziv iznad člana i član 79. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 79. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.OLGICA BATIĆ: Hvala puno.Ovaj amandman koji sam podnela na član 79, i to na njegov stav 2.

prihvaćen je od strane Vlade. Međutim, ono što je ovde činjenica jeste što sam sama razmišljala o tome da povučem ovaj amandman, i to formalno, zato što ovako prihvaćen amandman nije dobar, dakle, moje amandmansko rešenje koje je predviđeno – nije dobro.

Naime, prvo, ne razumem rok, naravno, od 25 dana, ne znam ko je to našao i ko je pokušao da bude inovativan. Drugo, ovaj član 2. počinje potencijalom – ako drugostepeni sud dostavi odluku na žalbu. Ne može drugostepeni sud da razmatra da li će on da dostavlja odgovor na žalbu. Kada odgovor primi, dužan je da dostavi. Dakle, nije to njegovo diskreciono pravo i diskreciono ovlašćenje da određuje da li će nešto da dostavlja ili neće da dostavlja, već uvek mora da dostavi, i to svaki put kada je odgovor na žalbu izjavljen, a onda po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka predviđenom za izjavljivanje odgovora na žalbu on odlučuje.

Dakle, ja sama ne bi sopstveni amandman prihvatila, jer sam nakon podnošenja uočila grešku, ali usled manjka vremena nisam stigla da takav isti povučem, prosto nije u skladu ni sa jednim zakonom, nije ni u skladu ni sa Ustavom, ali kažem, nisam stigla. Eto, Vlada je baš taj moj amandman, za koji ja lično smatram da je trebala da ga odbije, jer bi ga i sama odbila, usvojila. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite. NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.Ipak, ja koleginici Batić zahvaljujem na podnetom amandmanu. Mislim da joj se

potkrala jedna greška, što je tumačila ovu normu kao opšte pravilo. Opšte pravilo je definisano prvim stavom člana 79. Predloga zakona, koji kaže – drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja, ili odbija žalbu u roku od 15 dana od prijema žalbe itd.

Onda u stavu 2. sistemskim tumačenjem norme shvatate da stav 2. definiše samo situaciju kada je sud usvojio žalbu i onda propisuje rok za odlučivanje. Dakle, u stavu 1. se kaže – drugostepeni sud rešenjem usvaja, odnosno odbacuje, usvaja ili odbija žalbu.

Ne očekujete valjda da ukoliko je drugostepeni sud rešenjem odbacio žalbu šalje je na odgovor. Ovde se govori o situaciji kada je, znam da to ne očekujete, zato i mislim da ste dobar amandman podneli. Hvala na tom amandmanu imali smo sluha za to i zato smo ga prihvatili. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na naziv iznad člana i član 80. amandman sa ispravkom zajedno su podneli

narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Na član 80. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr. Aleksandra Jerkov.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Da li neko želi reč? (Ne.)Na naziv iznad člana i član 81. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli

narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na naziv iznad člana i član 82. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 82. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na naziv iznad člana i član 83. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 83. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na naziv iznad člana i član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović

Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 86. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 89. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 89. amandman je podneo prof. dr Janko Veselinović. Da li neko želi reč?(Ne.)Na član 92. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 97. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 99. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković, Jovan Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 99. amandman je podnelo narodni poslanik Neđo Jovanović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 102. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr. Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 102. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić,

dr. Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, mr. Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, dr. Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Da li neko želi reč?(Ne.)

Na član 105. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković, Jovan Jovanović.

Da li neko želi reč?(Ne.)Na član 105. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite. VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Poštovane dame i gospodo, amandman na član 105.

koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke jedan je sada od šest prihvaćenih amandmana od ukupno deset podnesenih na ove predloge zakona, poštovana gospodo i ministre Selakoviću, neophodno je da ovde kažem da je meni veliko zadovoljstvo kada naprednjačku većinu u Narodne skupštine snagom argumenata ubedimo da u danu za glasanje kada glasaju za predlog zakona u celosti, ministre Selakoviću, glasaju i za naše amandmane.

Posebno mi je važno da kažem da je ministar Selaković kada se tiče rasprave ovim predlozima zakona pokazao gospodine Arsenoviću izuzetnu doslednost jer ono što je delanje ministra Selakovića povodom naše rasprave u pojedinostima sledi njegove reči iz naše rasprave u načelu.

Ministar Selaković je više puta prekjuče ovde rekao da smo mi bili u pravu, visoko ceneći naš trud, poštujući na rad. Meni je rekao nekoliko puta potpuno ste u pravu da nisu dobre neke stvari koje se pojavljuju ovde i šta sam ja očekivao, da delanje povodom rasprave u pojedinostima sledi ovakve komentare koje smo čuli u danu kada smo raspravljali o ovim predlozima zakona u načelu.

Poštovana gospodo, upravo to se i desilo. Dakle, imamo jednu apsolutnu doslednost kada se tiče gospodine Arsenoviću, saopštenih reči i urađenog, poštovana gospodo. Došlo je do jednog sklada između reči i delo. Mislim da to vredi jedne ovakve besedu u Narodnoj skupštini danas povodom ove rasprave ovde. Samo hoću da ukažem gospodinu Selakoviću da postoje još dva amandmana koja nisu prihvaćena, a koja bi trebalo po mom sudu da budu prihvaćena, pa molim samo ministra Selakovića da možda i unapred kaže da li je spreman da prihvati te amandmane. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću,

hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman, jer ovolika teatralnost, a i sevap je, što kaže gospodin Babić, ovolika teatralnost, ovolika radost, ovolika euforija, ovolika sreća zaslužuje da bude amandman prihvaćen. Amandman se sastoji od jedne, od jednog zareza ili zapeta koji je toliko važan i toliko je usrećio gospodina predlagača amandmana da sam ja hteo, gledajući ga, koliko je veseo, euforičan da vam to predložim, ali vi ste to već pre

nego što smo mi hteli da vam preporučimo uradili. Dobro je da usrećujete opoziciju. Dobro je, jer ne srećni na izborima, bar da budu srećni u ovome. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. MIRKO KRLIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući. Pa, ja se takođe pridružujem čestitkama za veliki broj prihvaćenih amandmana ove

političke opcije i mislim da je to rezultat profesionalnog rada u Narodnoj skupštini i naravno zamrzavanja katedre na Fakultetu političkih nauka.

Međutim, moram nešto da primetim, veliki Nikola Makijaveli je rekao – dete se pre odriče oca, nego očevine.

Naš narodni poslanik, predlagač ovog amandman odrekao se katedre i studenata, zarad stalnog rada u Narodnoj skupštini, verovatno i za nešto bolje plate, ali se nije odrekao deviznih dnevnica, kada sa fakultetom, recimo, putuje u Nemačku…

PREDSEDAVAJUĆI: Nemojte, nemojte, molim vas. MIRKO KRLIĆ: Ja verujem da je ta po njegovom sopstvenom priznanju, verujem

da je to bila vrlo akademska uloga u međufakultetskoj saradnji, ali pitanje je, koliko je čestito ovde uzimati platu, a tamo dnevnicu dok narodni poslanici ovde na plus 35 pre dva meseca zasedaju.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam. Nemojte zalaziti u lična pitanja pojedinih narodnih poslanika. Mislim da nije

korektno, nije ni dozvoljeno. Ja vas molim da o tome vodimo računa i da uvažavamo bez obzira na različitost mišljenja, čak različitost mišljenja, mislim da je dobro. Nemojmo, molim vas, jednostavno vas molim kao i kolega i ovde u ulozi predsedavajućega.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika. Izvolite. VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene gošće i

gosti, kada sam prošlog leta putovao u Nemačku, ja sam tamo putovao da u ime fakulteta, poštovana gospodo, potpišem jedan akt kojim se obezbeđuje da ove godine osam studentkinja i studenata Fakulteta političkih nauka mogu u okviru programa mobilnosti jedan semestar da provedu na Univerzitetu u Konstansu.

Mislim da to zaslužuje jednu čestitku i aplauz, poštovana gospodo, a ne zamerke. Nikada, kada se tiče tog mog angažovanja, nisam dobio nikakvu dnevnicu, gospodine Krliću i mislim da je red da u našoj Narodnoj skupštini, koju nazivamo svetilište političkog života, govorimo istinu, nisam dobio dnevnicu za to angažovanje.

Druga stvar, poštovana gospodo ja sam odlučio da se stalno angažujem u slučaju ovog posla, ovde u Narodnoj skupštini i meni je gospodine Krliću, ovde plata niža nego što mi je bila na Fakultetu političkih nauka, zajedno sa svim primanjima na osnovu projekata.

Ovde radim za manju platu, poštovana gospodo. Treća stvar, ja sam smatrao da nije odgovorno da jedan čovek boravi formalno na

više mesta, a da ne može sve te poslove da obavlja i ja sam ovde nekoliko meseci pokušavao paralelno da radim i na fakultetu sa studentima, i ovde u Skupštini.

Gospodine Arsenoviću, zapazio sam da ne mogu odgovorno da radim na dva mesta i onda sam odlučio da se bavim ovim poslom ovde, najodgovornije moguće, za razliku od narodnih poslanika SNS, gospodine Krliću, među kojima ima nekoliko onih,

koji obavljaju nekoliko javnih funkcija, nekoliko javnih poslova, primaju više primanja, umesto da se odgovorno bave jednom stvari.

Gospodine Arsenoviću, gospodin Krlić da se izvini za ovo što je rekao sada. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Ne mogu vam dati repliku, jer ste je izazvali. Mislim da u tom smislu ne mogu.

Moram dati ovlašćenom predstavniku, Zoranu Babiću, a i vi ste tražili verovatno zbog spominjanja stranke. Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Nepotrebno je kada se u polemiku u Narodnoj skupštini uključuju lica koja nisu ovde. Nepotrebno je u polemiku Narodne skupštine uključiti studente sa Fakulteta političkih nauka i džabe neko pokušava da ovde izigrava saobraćajca, ovde pokazujući rukom.

Mislim da su reči mnogo bolje, i ako upućujem tu vrstu kritike, upućujem svima onima koji su upotrebili studente Fakulteta političkih nauka, ali i sve druge studente bilo kojeg fakulteta.

Ono što ne mogu i neću i govorim pristojnim tonom, što neću da dozvolim, to je bačena kamenica na SNS, koja je odlukom predsedništva, odlukom GO i najvažnije, odlukom predsednika SNS, gospodina Aleksandra Vučića, donela odluku o zabrani dupliranja funkcija, javnih funkcija na kojima se nalaze članovi SNS.

Bio sam jedan od prvih koji je podneo ostavku na mesto predsednika Nadzornog odbora, Saobraćajnog preduzeća, „Lasta“, kao i serija drugih narodnih poslanika i drugih funkcionera SNS koji su se odrekli drugih javnih funkcija.

Prema tome, intervenišem na neistinu koju je ovde izneo gospodin Pavićević i ukoliko, a izvinjenje ponekad olakša i nije teško uputiti izvinjenje, ja mogu na ovaj način da uputim izvinjenje studentima Fakulteta političkih nauka, zato što su uvedeni u raspravu, nepotrebno, ali zato i očekujem od gospodina Pavićevića, izvinjenje SNS na neistine koje je ovde izneo.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Molim vas, mislim da bi svaka dalja rasprava po ovoj temi koja je započeta, vodila samo u još veće zaoštravanje i ja to ne želim, neću da dozvolim. Molim vas, nema smisla sada prevoditi raspravu na lične, privatne i vanstranačke odnose.

Prema tome, molim vas, idemo po amandmanima. Prvo ima reč Olgica, prvo se ona javila, pa ću vama dati. OLGICA BATIĆ: Hvala. Ja sam ovlašćeni predlagač svoje ovlašćene grupe, a i dame imaju prednost. Naime, što se tiče ovog amandmana koji je usvojila Vlada Republike Srbije, neću

komentarisati da li je to tehnički amandman, da li se radi o zarezu ili tački, ali svaki amandman koji u tehničkom smislu doprinosi kvalitetnijem značenju odredbe bilo kog zakona, treba prihvatiti, a ponekad smo u situaciji, to posebno pravnici znaju, da čak i jedan zarez može da promeni značenje odredbe.

Osim toga, postoji nešto što se zove nomotehnika. Nomotehnika nema nikakve veze sa tim kada se neko javi po amandmanu, a onda komentariše nečiju profesiju. Da se ja ne bih nadovezivala ovde na bilo kakve rasprave, molim ubuduće, da ko nema šta

stručno da kaže o amandmanu i da komentariše amandman, ne treba ni da govori, slobodan je čak i da izađe iz ove sale.

Ima nas koji hoćemo vrlo stručno da diskutujemo o ovoj raspravi. Mislim da takvo komentarisanje bilo čije profesije ko radi, jel u stalnom radom

odnosu ili nije u stalom radnom odnosu, je krajnje ponižavajuće i srozava ugled ove Narodne skupštine, tim pre ako ćemo već tako da se deklarišemo, ko je u stalnom, a ko nije u stalnom radnom odnosu, pa prima punu poslaničku plati, a ko recimo nije u stalnom radnom odnosu, a radi više, ako ne i od onih koji jesu. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Po Poslovniku, gospodin Babić. ZORAN BABIĆ: Članovi 106. i 107, predsedavajući mislim da ste probali i

podržavam vas u tome da se ova sednica uvede u jedan normalan i stručan tok i u tome će SNS učestvovati.

Nikome od nas ovde, a svi smo odrasli i razumni ljudi sa određenim karijerama, nije potrebna učiteljica ili učitelj, da nas uči tome kada moramo da budemo u sali, a kada treba da izađemo iz sale.

Svaki narodni poslanik, ima pravo da preda amandman o svakom zakonu i to je ustavno pravo i pravo po Poslovniku Narodne skupštine, neće određivati niko u ovoj sali, ma koliko poštovao ja koleginicu, ali neće određivati ko sme, a ko ne sme da preda amandman.

Sa stručne strane, ako bi posmatrali, ipak ona rečenica koja mi je malopre zaparala uši, a koja je bila – prihvatili ste moj amandman, koji ni ja ne bih prihvatila, onda govori i o ličnom aspektu, ali i o stručnosti onoga ko takav amandman predloži i ko o takvom amandmanu ima takav odnos.

PREDSEDAVAJUĆI: Moram da prokomentarišem povredu Poslovnika, uopšte nisam se našao, niti mogao da prepoznam u tome u čemu sam ja povredio Poslovnik.

Reagovao sam na vreme, na sva odstupanja od normalnog rada ove Skupštine. Prema tome, mislim da nije povređen poslovnik, a vaše je pravo Babiću, da li ćemo se izjašnjavati?

(Zoran Babić: Ne.)Ne.(Vladimir Pavićević: Poslovnik.)(Olgica Batić: Replika.)Reč ima narodni poslanik Pavićević, po Poslovniku.VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre

Selakoviću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, povređeni su članovi i 1,103. i 108. Narodne skupštine kada vi, gospodine Arsenoviću, niste reagovali sada na neprimereni govor šefa poslaničke grupe SNS, koji se ticao prethodnog govora uvažene narodne poslanice, Olgice Batić.

Gospodin Babić je, mimo toga, gospodine Arsenoviću, pokazao da uprkos tome što šefuje najvećoj poslaničkoj grupi u našoj Narodnoj skupštini, nije izgleda do kraja upućen u procedure koje se tiču podnošenja amandmana na predloge zakona…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Pavićevu samo…

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Vaša je obaveza bila, gospodine Arsenoviću, da intervenišete tu.

PREDSEDAVAJUĆI: Ne, molim vas.VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Jer gospođa Batić ima pravo do početka rasprave …

(Isključen mikrofon)PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Pavićeviću…(Vladimir Pavićević: … i da promeni nešto. Ima amandman sa ispravkom,

poštovana gospodo. Ima pravo da kaže nešto…)Gospodine Pavićeviću, ja sam morao, mislim nisam vas isključio, nego morao sam

da ne dozvolim dalju vašu raspravu o povredi Poslovnika koja nije predmet povrede Poslovnika.

Ja ne vidim uopšte u čemu sam u tome povredio i na kraju krajeva, molim vas, svaki od narodnih poslanika ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali na dostojanstven način, da ne vređa nikoga.

Znači, da li je neko podneo amandman, da li on valjan ili nije itd. i sve dok se u tim granicama vodi rasprava, ja tu nemam ništa protiv. Onog momenta kada prelazi na lični problem onda je moj problem da to razrešim. Ja vas molim, nemojmo sada razvodnjavati situaciju, nego jednostavno da se mi vratimo našim obavezama ovde, zbog čega i jesmo ovde i u tom smislu nemojmo zloupotrebljavati Poslovnik i da repliciramo.

Da li vi želite Pavićeviću da se izjasnimo u danu? (Vladimir Pavićević: Da.)Želite.Da vidimo da li još neko po Poslovniku želi reč?Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.NINOSLAV GIRIĆ: Hvala.Reklamiram član 106. javio sam se po Poslovniku pre vašeg obrazloženja i

slagaću se sa vašim obrazloženjem i primedbom po Poslovniku koji je uputio šef naše poslaničke grupe, zamoliću vas predsedavajući da stvarno ostanemo u tokovima ove rasprave i da se raspravlja o amandmanima.

Neka koleginica od koja se javila po amandmanu, a govorila je o replici. Znači, molba da se vratimo na amandmane. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.To je isto i moja sugestija.Da li vi želite da se izjasnimo? (Ninoslav Girić: Ne.)Ne.(Olgica Batić: Replika.)Olgice nemate pravo. (Olgica Batić: Imam pravo.) Na čije izlaganje?(Olgica Batić: Gospodina Babića.)Ne.(Olgica Batić: Imam.)

Sačekajte Olgice, ja ću, molim vas, vi dobro znate, znam da znate da na povredu Poslovnika…

(Olgica Batić: Ne možete da znate kada gospodin Babić dovodi u pitanje moju stručnost.)

Molim vas, na povredu…(Olgica Batić: Ko je izazvao repliku?)Gospođo…OLGICA BATIĆ: Slobodno dve opomene.PREDSEDAVAJUĆI: Gospođo Batić, znate dobro da na povredu Poslovnika

nemate pravo na repliku. Ne mogu da vam dam pravo na repliku na povredu Poslovnika.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, po amandmanu. Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre pravde, dame i

gospodo narodni poslanici, izgleda da smo zaboravili o kom amandmanu se radi. Diskusija je otišla…

(Predsedavajući: Na član 105.)Ne, ja znam ali smo svi mi, zameram i sebi, zaboravili da se radi o amandmanu na

član 105. stav 1. koji je podneo uvaženi gospodine Pavićević i uvaženi gospodin Zoran Živković.

Taj amandman, podsetiću javnost, je prihvaćen od strane Vlade. Ja sam se veoma pozitivno, u ime poslaničke grupe SNS, izjasnio o tom prihvatanju amandmana. Rekao sam da je vrlo važan taj zarez ili zapeta i da mnogo čini na tome da ovaj zakon bude bolji. To pokazuje da ozbiljnijih primedbi ove poslaničke grupe, na ovaj zakon nema.

Ako su tačka, zarez i članovi interpunkcije nešto što je važno i što je bitno, onda znači da je zakon napravljen za ove dve godine, koliko se na njemu radilo, na najbolji mogući način u ovom trenutku za Republiku Srbiju.

Samo je neprimereno da kada se javite za amandman i kada hoćete da pričate o amandmanu ispalite neke strelice i očekujete da to bude bez posledica. Ja kažem zbog javnosti Srbije, a dozvolićete mi jednu rečenicu, niko iz poslaničke grupe SNS ne obavlja više funkcija. Svi smo mi podneli ostavke na sve druge funkcije. Ja sam bio odbornik u gradskoj Skupštini u Vranju, bio sam član Upravnog odbora apotekarske ustanove u Vranju…

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, nemojte sada replicirati.DRAGAN NIKOLIĆ: Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege

tako nešto uradile.Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik

SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…

PREDSEDAVAJUĆI: Ja vas molim, vratite se na amandman.DRAGAN NIKOLIĆ: Vraćam se na amandman.Zato ćemo usvojiti sve amandmane koji su ovakvi, koji ne menjaju suštinski zakon

zato što je dobar, ali idu u dobrom pravcu i znakovi interpunkcije naravno čine da zakon bude puno bolji i na tome sam zahvalan predstavnicima opozicionih stranaka. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Vidite šta znači samo jedna strelica kada ode u jednom momentu i sada o jednom amandmanu koji je usvojen od strane Vlade, mi ovde raspravljamo skoro 10 minuta, molim vas.

Zato vas molim, vodite računa kako se obraćate jedni drugima. Ja mislim, sve se može kazati ali na jedan dostojanstven način i ja vas u tom smislu stvarno molim da se tako i ponašamo.

Na kraju, svi ste vi ovde malte ne akademski građani, imate izuzetan rečnik i mislim da možete sve reći na jedan pristojan i dobar način i kritičan da bude i oštar u tom smislu.

Izvinite na ovaj komentar koji nisam možda, i ja tako kršim Poslovnik.Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Na naziv iznad člana i član 122. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Home, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.SLOBODAN HOMEN: Hvala poštovani predsedavajući.Gospodine ministre, dame i gospodo iz ministarstva, poštovane kolege, ne bih

želeo da budem dosadan u današnjem izlaganju, ali opet moram da govorim o nečemu što se tiče same efikasnosti ovog zakona, odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U prethodnim amandmanima koje smo podneli, tražili smo da zarad efikasnosti se briše institut žalbe u izvršnom postupku kada postoje, naravno, izvršne isprave potvrđene u sudskom postupku, a sada dolazimo do još jednog instituta koji može da ugrozi efikasnost postupka, a ovaj institut dolazi i posle žalbe.

Ja bih samo još jednom zbog javnosti ponovio kako izgleda zaista taj postupak i koliko je besmisleno postojanje ovog instituta. Znači, nakon prvostepene i drugostepene presude, vanrednih pravnih lekova, nakon dobijanja statusa izvršne isprave od stane sudske odluke, mi ulazimo u izvršni postupak.

Od suda očekujemo da donese rešenje o izvršenju. Na to sada ovaj zakon dozvoljava još jednu žalbu. Pričamo još šest meseci ili godinu dana i kada se sve to završi i kada izvršni postupak potvrdi faktički odluku parničnog postupka, da ona zaista može da se sprovede, da smo iscrpeli i ovu žalbu, konačno dolazimo do postupka izvršenja.

Nažalost, ovaj zakon tu predviđa još jednu glavu koja može biti kamen spoticanja, odnosno daljeg odugovlačenja ili umanjenje efikasnosti samog ovog izvršnog postupka, odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Gospodine ministre, o ovome sam pričao i u načelnoj raspravi, znate o čemu se radi. Ja sam spreman da, u stvari, generalno, moje mišljenje jeste da uopšte ova glava, odlaganje izvršenja ne treba da bude u zakonu, ali hajde da to pojednostavimo i da vidimo da li imate razumevanja da usvojite naša naredna tri amandmana. Prihvatam, neka ostane odlaganje izvršenja kao što predlažete, to je odlaganje na predlog izvršnog poverioca, u redu, jer neko ko je poverilac ima pravo da traži da se odloži ili da se ne

odloži izvršenje, pa čak i kada je sporazum stranaka o odlaganju. Opet izvršni poverilac je tu pitan, nemam ništa protiv, neka se odloži izvršenje, jer imamo saglasnost poverioca koji je toliko dugo čekao da se naplati.

Dolazimo do člana 122. to je odlaganje izvršenja na predlog izvršnog dužnika. Ovaj izvršni dužnik već pet godina nešto duguje, ili 10, pet godina najmanje od kad imamo sudsku odluku i došli smo do izvršenja i opet sad postoje jedni razlozi, doduše, vi ste rekli samo jednom može da traži odlaganje. Ja zaista smatram da ne treba niti jednom da traži odlaganje, jer zaista, posle toliko godina i posle toliko raznih sudskih instanci koje su potvrdile ovu odluku, da mi opet ulazimo u uvođenje jednog instituta koje će makar za 10 dana, pet dana, mesec dana, opet odložiti samo izvršenje. Zaista mislim da ne treba da bude u zakonu. Nema nikakve svrhe u realnom životu, osim da, kao što samo ime kaže, dalje odlaže izvršenje.

Ovde pričamo o članu 122. znači, amandmanu na član 122. Zatim usaglašavanje člana 124. i 126. sa brisanjem člana 122. Molim vas da razmislite. Složićete se da su ovo retke situacije, ali da zaista nema potrebe da se posle svih ovih postupaka i posle ožalbenog postupka, opet postoji mogućnost odlaganja izvršenja, jer, verujte mi, gospodine ministre, sledeće godine, kada zakon stupi na snagu, vi ćete biti ministar već četiri godine, vrednovaće se vaši rezultati, a pogotovo rezultati u efikasnosti samo sudskog, odnosno izvršnog postupka. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem, gospodine Homen.Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika

Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS se protivi

ovakvom amandmanu. Mislim da je on pokušaj da se razvodni ideja zakonodavca. To je pokušaj da se raspravlja o nečemu što je po meni suvišno i nepotrebno. Radi se o institutu odlaganja izvršenja. Taj institut je uveden i predstavlja tri subjekta koji mogu da predlože odlaganje izvršenja. To može da učini sam poverilac, može sporazumom između poverioca i dužnika i može sam dužnik. Prva dva subjekta ili subjekti zajedno, mogu da se sporazumeju i da se odloži izvršenje zbog nekih razloga.

Što se tiče odlaganja na zahtev dužnika, tu je toliko restriktivno navedeno da je nepotrebno da se bilo koji amandman na ovu temu daje ovoj Skupštini, zato što se taj zahtev može napisati samo jednom i nikada više. Za sve to vreme postupak traje, procesne radnje se izvode. Nigde u zakonu ne stoji da se povodom zahteva za odlaganje bilo koja procesna radnja u izvršenju sprečava da teče i kaže se, to naravno, hoću zbog javnosti, da izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i ako odlaganja opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu, overenom ispravom. Restriktivnije od ovoga ne može da bude. Dužnik ni na koji način ne može da zloupotrebi ovu normu, a pošto zakon i vredi u jednoj državi i vredi jednom narodu, onda

je potrebno da predvidimo i jednu situaciju koja će se možda desiti, a sud će na najresriktivniji način imati u vidu kada donosi odluku o tome da li će dužniku dozvoliti odlaganje rešenja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem.Želim samo da još jedared podvučem i podržim naš amandman. Obrazloženje koje

sam čuo od ovlašćenog ispred SNS mislim da je nelogično, jer se insistira na odbrani prava nekog ko je tužen, ko nije želeo da izvrši svoju obavezu zbog koje je tužen, da posle svih mogućih žalbenih rokova, suđenja i presuda i vremena koje je proteklo, dajete mu pravo kada nešto postaje izvršno za naplatu, da može ponovo da se žali. Malo je nelogično. Ja nisam pravnik, ali mislim da tako nešto uopšte ne treba da postoji u zakonu. Onaj koji je izgubio presudu i ko je dužan i ko je tužen, nema prava više da se žali, jer sve što je imao da kaže, rekao je kroz sudski postupak.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, ovlašćeni predstavnik SNS.DRAGAN NIKOLIĆ: Pa, morate da se dogovorite za šta ste. Imate amandmane sa

kojima ste protiv uvođenja žalbe zato što će žalba da zadrži izvršenje, zato što će da ga odloži, a sada dajete predlog da se briše amandman, odnosno da se ne usvoji odlaganje izvršenja na predlog dužnika. Pa, da li ste vi da se brže izvede ili ste za to da se sporije izvede?

U svemu tome brzina nije bitna, jer postupak izvršenja teče od početka do kraja i čak i žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Znači, žalba ne zadržava izvršenje rešenja o izvršenju. Sve procesne radnje teku, žalbeni postupak ide, predmet ide ka višem sudu, odnosno ka veću višeg suda, odnosno Apelacionog privrednog suda.

Ovo je predviđeno kao neki izuzetak, kao nešto što zaista može u životu da se desi dužniku. Ne bih da pominjem morbidne situacije koje bi se u tom trenutku desile, a možda i treba da bih vam pojasnio o čemu se ovde radi. Znači, ovo su izuzetne situacije, gde dužnik dokazuje sudu da će pretrpeti nenadoknadivu štetu, štetu koja će biti kasnije nemoguće da se nadoknadi, a manja je mnogo šteta koju će pretrpeti poverilac zbog toga što odloženo izvršenje.

Dakle, izvršenje će biti sprovedeno, ali će na jedno izvesno vreme, pod određenim uslovima, koji moraju da budu ispunjeni, koji su vrlo restriktivni, sud dozvoliti, a možda, ako oceni da to nisu dovoljni razlozi, neće dozvoliti da se odloži izvršenje za taj određeni period. Dakle, ako se odloži, biće određeno koliko dana. Neće to da bude prestanak izvršenja, neće to biti onemogućavanje poverioca, jer se mi zalažemo da poverioci naplate svoja potraživanja koja su stekli na osnovu izvršne isprave ili na osnovu verodostojne isprave. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.SLOBODAN HOMEN: Gospodine predsedavajući, samo želim da razjasnim dve,

tri stvari. Poštovani kolega kao kolega advokat vrlo dobro zna da oba ova instituta, naši predlozi idu ka ubrzavanju postupka, nikako ka usporavanju. Nemam nameru da se

nadmudrujem, nego želim da skrenem pažnju samo na još jedan momenat, u stvari, da budem precizan, dva problema.

Pod jedan, ako ostane, ovaj institut stvara dodatne troškove postupka. Tu ćete se kolega složiti. Naravno, često vi od dužnika ne možete da naplatite ni na koji način ta potraživanja, pa će opet poverilac da snosi obaveze prema javnom izvršitelju, snositi troškove postupka, bez obzira na vreme koje će izgubiti.

Drugi segment koji je, takođe, važan, a odnosi se na samu proceduru, odnosno na izvršenje, tiče se svrsishodnosti ovog instituta, odnosno generalno filozofije primene samog zakona. Ja se zaista ne slažem da se radi na štetu dužnika, da se po svaku cenu izvršava, bez obzira što je sudskom presudom utvrđeno da on duguje novac ili duguje određena prava, ali molim vas, više nije vreme socijalizma, nije 1978. godina. Moramo promeniti filozofiju razmišljanja. Mi moramo da zaštitimo ljude koji ulažu novac. Mi moramo da zaštitimo one koji plaćaju porez. Moramo da zaštitimo privredna lica, pravna lica, od toga, ljudi, svi mi živimo. To je suština, to je naša obaveza kao Skupštine. Naravno, obaveza suda je da to primenjuje na određen efikasan način, primeren onome što piše u zakonu.

Ja vas molim da dobro razmislite uopšte kakva treba da bude naša percepcija ovog zakona i kakvu zemlju želimo da napravimo. Bilo koje vraćanje u prošlost neće nam doneti ništa dobro, jer videli smo, probali smo, videli smo da to nije funkcionisalo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Vrlo kratko.Dakle, opet ću ponoviti svoje stavove koje sam izneo i u načelnoj raspravi, ali i

nešto što sam izneo u uvodnom delu, naravno, znatno kraće. Naime, postoje životne situacije u kojima je zaista neophodno da postoji zakonska

mogućnost odlaganja izvršenja. Ako ništa drugo, o tome nam govore nizovi, da ne kažem serije, novinskih članaka o tome da se izvršitelj pojavi da sprovede izvršenje, da imate izvršnog dužnika koji je u naročito teškom zdravstvenom stanju, koji nije imao, iz objektivnih razloga, sprečenosti, priliku da dobrovoljno izvrši svoju obavezu i ovo je na prvom mestu usmereno ka tome, ne ka izigravanju izvršenja obaveze.

Uveren sam da je i kolega Homen, kao što sam i ja, kao što je svaki od narodnih poslanika, na prvom mestu čovek. Ja imam to desničarsko shvatanje, kao i kolega Homen, da država treba da obezbedi sprovođenje pravosnažne izvršne sudske odluke. Ovo rešenje je bolje od rešenja koje smo imali do sada gde ne postoji mogućnost odlaganja. Šta onda imate? Onda imate odijum građanstva prema državi. Koliko god da svako od građana zna kao poverilac da kaže – država je dužna da mi omogući to i to, toliko je 90% građana spremno da se stavi na stranu dužnika kome nije data prilika da nešto učini u razumnom roku, a imajući u vidu njegovu objektivnu sprečenost. Mislim da se oko toga slažemo.

Da li je odlaganje opravdano ili ne? To će proceniti sud. Mislim da je mnogo bolje da mogućnost odlaganja postoji, da bude osujećena onda kada je cilj odlaganja da samo odlaže radi opstrukcije izvršnog postupka postupak izvršenja, ali da na početku i na kraju svega moramo da nađemo…

(Predsedavajući: Vreme.)… izvinjavam se, samo da dovršim, balans između zakona i onoga što je život.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.SLOBODAN HOMEN: Zahvaljujem, gospodine ministre.Složiću se sa vama, ali nije bitno da li mi razmišljamo levičarski ili desničarski.

Mi pričamo o onome što je najbolje za državu, ono što ste vi kao ministar dužni da obezbedite. Da li je to popularno u javnosti ili nije? Naravno da će svi građani stati na stranu izvršnog dužnika, ali nije bitno za Vladu, za parlament šta je popularno, bitno je šta je dobro za državu. Za nas je valjda važno da država funkcioniše.

Ono što sam još hteo da dodam, a tiče se razloga za odlaganje, ja se potpuno slažem sa vama da, ako je u pitanju teško zdravstveno stanje, treba da dođe do odlaganja, nemam ništa protiv, ali to treba napisati u zakonu. Ovako kada se opšte napiše i kada sud odlučuje, svako će podneti zahtev za odlaganje. Hoću da kažem da institut neće biti korišten za ono što ste vi sada rekli, nego može biti predmet zloupotreba. Svaki izvršni dužnik će pokušati da podnese zahtev za odlaganje, jer će na taj način kupiti makar 70 dana.

S druge strane, ne stoji vaš argument da on nije znao ili nije mogao da zna da je dužan. Gospodo, mi pričamo o nečemu posle sudskog postupka, posle četiri, tri, pet godina, nije bitno koliko. Znači, on je i te kako znao da jednog trenutka mora da plati, a kako razne faze postupka napreduju, zna da se to vreme sužava, da će tog trenutka morati da plati ili ne.

Želim samo još jednu stvar da vam kažem, a to je što je kolega pričao da žalba ne odlaže izvršenje. Molim vas, gospodine ministre, obratite pažnju na jednu stvar. To je problem u praksi koji vi dobro znate, a kada se žalba uloži, bilo koji pravni lek koji ne odlaže izvršenje, sud radi na sledeći način što sve spise, predmete pošalje na drugi stepen ili po prigovoru ili po žalbi. Molim vas, u zakonu postoji. Onaj kaže da se fotokopiraju spisi da bi izvršni postupak mogao da se nastavi. Molim vas, opet ne možete to kao ministar pravde ili bi možda mogli u vašoj nadležnosti, ali kao član Visokog saveta sudstva sigurno, da se povede računa, da se taj institut ne zloupotrebljava, da se zakon poštuje. Znači, ako ne odlaže, zaista ne odlaže, a ne da se formalno izbegava na način – izvinite, ali su spisi poslati u viši sud, pa sada ne možemo da postupamo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 124. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 124. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Zahvaljujem.Na član 124. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.Zahvaljujem.

Na član 126. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Zahvaljujem.Na član 126. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 127. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić,

Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, Dejan Radenković, Vladimir Marinković, Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 131. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 133. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i

Nataša Vučković.Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.Izvolite.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.Dakle, prateći dosadašnji tok rasprave, sada se ne obraćam toliko kolegama,

koliko javnosti, jer čini mi se da je uneta nepotrebna zabuna oko toga da li nakon višegodišnjeg trajanja nekog sudskog postupka se presuda, odnosno odluka doneta po završetku tog postupka, ima logike da se pobija ili ne.

Kada govorimo o pravnim lekovima koji se tiču postupka izvršenja, oni se tiču podobnosti te isprave da se na osnovu nje sprovodi izvršenje, ne osporava se sama izvršna isprava. Realno je moguće zamisliti u životu situaciju kada je u potraživanju u međuvremenu prestalo da postoji iz različitih razloga: zbog ispunjenja, zbog zastarelosti itd.

U tom smislu je potrebno obezbediti izvršnom dužniku mogućnost, ne da osporava samu presudu koja je doneta u parničnom postupku, na primer, nego da osporava mogućnost poverioca da se na osnovu takve presude namiruje.

Mislim da je ipak trebalo predvideti suspenzivno dejstvo pravnog leka. Razumem opredeljenje Vlade da primat stavi na efikasnost postupka, ali zaista mislim da u situaciji kada bi se insistiralo na poštovanju zakonom propisanih rokova koji su relativno kratki, sa jedne strane, i, sa druge strane, na odgovornosti onih koji te rokove treba da poštuju da se sam žalbeni postupak ne bi neminovno prolongirao, a da bi se doprinelo ipak

određenom stepenu pravne sigurnosti koji bi bio veći u odnosu na predloženo rešenje Vlade.

Zaista mislim da u nekim situacijama, a to nas iskustvo uči, jer kada želimo da postignemo efikasnost pošto-poto dobijamo ovaj, kako bih rekla, da ne upotrebim teške reči, trapavi Zakon o izvršenju koji je trenutno na snazi, gde se pošto-poto jurilo za efikasnošću na uštrb i pravne logike i mnogih načela pravne prakse koje su decenija unazad stvarane.

Dakle, mislim da u nekim situacijama, ukoliko žalba ne bi imala suspenzivno dejstvo, bi nastala šteta koja se ne bi mogla nadoknaditi, bez obzira na mogućnost protiv izvršenja, odnosno povraćaja onoga što je neosnovano naplaćeno. Neki rok od 30-ak dana, koliko bi žalbeni postupak dodatno prolongirao izvršni postupak, ne bi značio previše, a dobili bismo pravnu sigurnost, ne samo za izvršnog dužnika, kako se vrlo često danas u toku ove rasprave pogrešno insistira, nego pravnu sigurnost i jedne i druge stranke u izvršnom postupku, kao i trećih lica. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Na član 133. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 135. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i

Nataša Vučković.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 135. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanik prof. dr Janko

Veselinović.Reč ima narodni poslanik, prof. dr Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Podneo sam u ime Pokreta za preokret amandman na

član 141, u kome sam tražio da izvršitelji ne mogu realizovati izvršenje vikendom i državnim praznikom, osim ukoliko za to nemaju dozvolu predsednika suda.

Imajući u vidu gospodine Selakoviću, da ste prihvatali amandmane Ekonomskog kokusa i da su samo njihovi amandmani imali otvorena vrata kod vas, a ne i amandmani opozicionih stranaka, pokreta, ne očekujem da prihvatite ni ovaj amandman, ali ću vam reći šta oni za građane znači.

Znači da će izvršitelji, imajući u vidu da oni nad kojima izvršenje treba da bude izvršeno obično su kući subotom i nedeljom, okuplja se porodica, oni dolaziti na izvršenje, na realizaciju izvršenja subotom i nedeljom, državnim praznicima, Uskrsom, Božićom, itd.

Dakle, ostavili ste diskreciono pravo izvršiteljima da oni, kada procene da okolnosti to dozvoljavaju, da onaj nad kim izvršenje treba da bude izvršeno izbegava

obaveze, a ko će to proceniti? Izvršitelj, kome je cilj da postigne što više izvršenja i da naplati što veću proviziju.

Morali ste dati nekom referentnom da da dozvolu za ulazak ljudi u stan subotom, nedeljom i državnim praznikom. Zbog toga je ovaj član, ovaj stav zakona štetan za građane i zbog toga je loše što niste prihvatili amandman.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Zoran Babić.ZORAN BABIĆ: Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik član 107. Ne

znam šta uvaženi kolega Veselinović ima protiv kokusa, da li mu je krivo zbog efikasnosti kokusa, saradnje koju kokus ima i zato što kokus predstavlja jednu grupu narodnih poslanika koji su i iz vlasti i iz opozicije. Ne znam zašto mu smeta taj dijalog koji se vodi ovde u parlamentu.

Sa druge strane, ostaviću ovo „Božićom“, ne znam šta znači „Božićom“, ali ne želim da ostane nedorečeno, Četrnaest amandmana koliko je prihvaćeno od strane Vlade Republike Srbije, četiri su amandmana kokusa, ostalih deset amandmana su, čini mi se četiri uvaženih kolega gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, amandman gospođe Batić, amandmani poslanika DS. Tako da ne stoji jedna veoma zlonamerna tvrdnja da su prihvaćeni samo amandmani kokusa.

Tako da zbog istine, a mislim da svi moramo da se vodimo istinom ovde u Narodnoj skupštini, moram da kažem da tvrdnje gospodina Veselinovića su namerne, zlonamerne i neistinite, kada se radi o amandmanima koji su prihvaćeni od strane Vlade Republike Srbije. Molim vas da to evidentirate zarad istine i zarad građana Republike Srbije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Babiću.Ja sam već nekoliko puta pokušao gospodinu Veselinoviću da objasnim da

poslanici potpisuju amandmane i da su amandmani predali poslanici okupljeni oko Ekonomskog kokusa i da to ne može da bude isto, kao i kada se neko potpiše sa pokretom. Ali ne vredi gospodine Babiću.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.) Hvala.Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.JANKO VESELINOVIĆ: Povredili ste lan 27. i član 107. gospodine

predsedavajući.Dakle, ovde je danas više puta rečeno da je prihvaćen amandman kokusa. Kokus

ne postoji u Narodnoj skupštini, morali ste na to da reagujete. Kako ste vi kokus uveli u Narodnu skupštinu? Kako ste ga uveli? Po kom članu Poslovnika gospodine predsedavajući ste omogućili da danas ministar i poslanici govore da je to amandman kokusa i da je amandman kokusa prihvaćen? Ko je kokus? Da li u srpskom rečniku postoji ta reč kokus? Šta je kokus?

To je protiv interesa građana Srbije, da se razumemo. Ali, kako vi dozvoljavate da se na sednici Narodne skupštine govori o telu koje ne može da bude podnosioc amandmana?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću.Da ste me pažljivo slušali, vi biste razumeli ono što sam rekao. Amandmane

podnose narodni poslanici i potpisuju narodni poslanici. I ove amandmane je potpisala

grupa narodnih poslanika okupljena u Ekonomski kokus, kako oni to žele da kažu i žele da predstave. To je potpuno legitimno. Možda nije legitimno ako se neko potpiše kao narodni poslanik sa nekim pokretom koji nije bio na izborima i nije ušao u Narodnu skupštinu.

Toliko o tome gospodine Veselinoviću.Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Hvala.Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.ZORAN BABIĆ: Gospodine predsedavajući, član 108. Ne razumem buku u

Narodnoj skupštini, ne razumem nervozu gospodina Veselinovića, ali opet zarad istine, Ekonomski kokus je neformalna poslanička grupa koju čine narodni poslanici i iz vlasti i iz opozicije, baš kao što je i neformalna poslanička grupa Zelena poslanička grupa. U toj Zelenoj poslaničkoj grupi član je uvaženi kolega Veselinović.

Znate, kada postoji Zelena poslanička grupa koje takođe nema po Poslovniku Nrodne skupštine, u kojoj učestvuje gospodin Veselinović, tada je u redu. Tada to može. Tada ta grupa može da predloži i predlog zakona i to je u redu, podržavam, ali nemojte ponižavati neke druge poslanike kojima je zajednička vodilja ekonomija. Zelenoj poslaničkoj grupi je očuvanje životne sredine.

Postoje poslaničke grupe koje intenzivno rade na borbi protiv korupcije. Postoje poslaničke grupe, odnosno te neformalne poslaničke grupe koje se bave samo energetikom i to je dobro. Dobro je kada se razvija dijalog u Narodnoj skupštini, ali ako ste učesnik u jednoj a vređate drugu i omalovažavate drugu, onda je to omalovažavanje Narodne skupštine.

Molim vas gospodine Bečiću da intervenišete shodno Poslovniku.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodinu Babiću.Kao što kažem, već nekoliko puta sam pokušao da objasnim gospodinu

Veselinoviću da postoje poslanici i da poslanici podnose amandmane. Demokratsko pravo poslanika je da se okupljaju u neformalnim poslaničkim grupama, kao što su Ženska mreža, kao što su Zeleni, kao što je Ekonomski kokus. To je demokratsko pravo svih narodnih poslanika.

Možemo da razgovaramo o tome da li možemo da potpisujemo amandmane sa nekim pokretom…

(Janko Veselinović: Ko te pita to. Siđi dole pa pričaj.)Gospodine Veselinoviću, ja vas molim, po Poslovniku imam pravo i dužnost i

obavezu da dam objašnjenje na pitanje gospodina Babića i na javljanje po Poslovniku. Ako se vama taj odgovor ne sviđa možete da se javite po Poslovniku. Moja je dužnost i obaveza da dam objašnjenje gospodinu Babiću zašto nisam reagovao na vaše izlaganje.

Da li je uopšte u redu da se neko potpisuje sa Pokretom koji nije učestvovao na izborima?

Gospodine Babiću, da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika.JANKO VESELINOVIĆ: Povređen je član 107. od prethodnog govornika.PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, taj član je već citiran.

Morate se pozvati na neki drugi član. JANKO VESELINOVIĆ: Dakle, sada trenutno u diskusiji javljanje po Poslovniku

gospodina Babića povređen je član 107. Dakle, povredio je dostojanstvo Narodne skupštine i izrekao neistinu.

Zelena poslanička grupa nikada nije podnela nijedan amandman, niti predlog ni jednog zakona za razliku od Ekonomskog kokusa koji redovno podnosi predloge amandmana koji prolaze u ovoj Narodnoj skupštini. Dakle, uloga je sasvim druga i to narodni poslanici i građani Srbije treba da znaju. Nikada ni jedan amandman nismo podneli, niti smo podneli Predlog zakona. Zašto? Pa, zato što Ekonomski kokus ima posebnu ulogu u ovoj Skupštini.

PREDSEDAVAJUĆI: Žao mi je gospodine Veselinoviću što imate nešto protiv dama u našoj Narodnoj skupštini, pošto imamo takođe činjenicu da Ženska parlamentarna mreža i naše poslanice okupljene u Ženskoj parlamentarnoj mreži podnose amandmane.

Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)Hvala.Po Poslovniku gospodin Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Povredili ste član 27, ali i opet član 107. Rekli ste da ja imam nešto protiv dama. Ja ni jednom rečju dame u Narodnoj

skupštini nisam pomenuo, niti tu poslaničku grupu. Pomenuo sam samo Ekonomski kokus koji ima poseban tretman, i nemojte izgovarati ono što nisam rekao. Nemojte da govorite neistinu, da ne kažem pravu srpsku reč. Ovo građani Srbije gledaju.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, u pravu ste, ovo građani Srbije gledaju. Gledaju i kad vi vičete u Narodnoj skupštini.

Ja pokušavam da budem tolerantan i da vam dam informacije i da se ne čuje neistina u Narodnoj skupštini.

Kao što imaju pravo Ženska parlamentarna mreža i poslanice okupljene u Ženskoj parlamentarnoj mreži, kao što su podnosili amandmane, tako je podnosio i amandmane Ekonomski kokus, tako ima i pravo da podnosi amandmane bilo koja grupa poslanika koje se zajednički dogovore o nekoj temi, nastupu u nekoj oblasti.

Ja sam samo to rekao, dao sam potpunu informaciju radi građana Srbije, radi svih poslanika, a to što vas ljuti i što demantuje, tu ja ne mogu ništa da vam pomognem.

Da li želite da se Skupština izjasni. (Ne.)Hvala.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite, gospodine Selakoviću. Po Poslovniku.Izvinjavam se gospodine ministre. Gospodin Marković po Poslovniku.ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.Prekršeno je mnogo članova Poslovnika, ali ja ovom prilikom reklamiram član

105. koji kaže – da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč o predsednika Narodne skupštine.

Zbog vulgarnog dobacivanja koji je učinio prethodni govornik, kada je rekao – ko te je to pitao, tako vam se obratio, ja razumem vašu toleranciju i podržavam vašu toleranciju kada je reč o samostalnom poslaniku, ali ovo je prosto nedopustivo.

S druge strane, ne mogu da razumem napad na Ekonomski kokus, ali hajde da budemo precizni i da više završimo sa tom temom. Kokus, definicija glasi – udruženje članova kongresa koji se grupišu prema zajedničkim mišljenjima, stavovima i načelima. Dakle, udruženje poslanika.

Evo, ja predlažem jedan praktičan način da rešimo ovaj problem, pošto ovde postoje u ovoj sali eksperti za udruženja građana, neka oni daju savet gospodinu Veselinoviću kako se to udružuju poslanici. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Markoviću. Morate da razumete, gospodin Veselinović ima primedbe na rad predsedavajućeg,

ali ja ostavljam građanima Srbije da ocenjuju rad svakog poslanika u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se vratio na tekst amandmana.Prvo, zanimljivo je da je sam predlagač amandmana pre svega nekoliko godina

glasao za identičan tekst koji definiše vreme izvršenja, tada je to bio odličan zakon, tada je to bio reformski zakon…

(Janko Veselinović: Nisam.)PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas gospodine Veselinoviću nemojte da dobacujete.NIKOLA SELAKOVIĆ: Ako predlagač tada nije glasao, a ono zdušno je

podržavao politiku te vlade i tog predlagača i nije imao ništa protiv toga. Ali, mi uprkos tome što zadržavamo u dve trećine tekst tadašnjeg člana, to je u postojećem zakonu član 71, mi vraćamo institut odlaganja i ako se nekome izvršitelj zaista pojavio da sprovede izvršenje u nezgodnom trenutku to lice može da traži odlaganje izvršenja.

Malopre smo slušali rasprave koje su išle u smeru protiv toga. Mi smo ovde dali mogućnost da onome ko je savestan i čestit i pošten dužnik da odloži izvršenje, kada god da je zakazano njegovo sprovođenje.

Ovde pak zakon mora da razmišlja i o onom dužniku koji nije savestan, onom dužniku koji želi da izbegne ispunjenje obaveze, onom dužniku koji želi da ignoriše izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu čije se izvršenje zahteva. Mislim da sejanje neke panike u vidu toga da će izvršitelji ljudima upadati na porodična slavlja, na praznična slavlja da će gledati na svaki mogući način kako da im što se u narodu kaže -odere kožu s leđa, jesu nešto što ne ide u prilog nikom i ničemu.

Dajte nam statistiku koliko puta se to desilo primenom identičnih odredaba u toku ove dve i po godine, odnosno tri i po godine i onda možemo da pričamo o činjenicama. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.OLGICA BATIĆ: Hvala predsedavajuću.Ja sam se javila još po prethodnom amandmanu, ali nema veze.Naime, što se tiče ovog člana 141. njime se reguliše vreme sprovođenja izvršenja

pa isti glasi – da se izvršenje sprovodi svakog dana od 7,00 do 22,00 časova da se može sprovesti izvan tog vremena ukoliko izvršni dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili kada

to nalažu naročito opravdani razlozi i naravno da organizacija što se predviđa u svom trećem stavu ovaj isti član 141. za prinudnu naplatu sprovodi izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika svakog radnog dana od 9,00 do 16,00 časova i ovde smo sad upravo čuli da je ovakvo rešenje zapravo, gotovo u dve trećine preuzete iz još uvek važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ukoliko se pogleda Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine, on je daleko bolji od trenutno važećeg zakona i ovog zakona regulisao predmetnu materiju. Njime je zapravo u stavu 1. glasilo – da se izvršenje sprovodi radnim danom i to danju od sedam do 20 časova, daleko celishodnije, a u stavu 2. posebno je regulisao kada se on ne može sprovoditi u neradne dane ili noću, može ali samo ukoliko postoji opasnost usled odlaganja o čemu odlučuje sud zaključkom.

Zašto pominjem ovaj Zakon o izvršnom postupku koji je fakat prestao da važi? Zato što su brojna rešenja ovim Predlogom zakona ne znam da li slučajno ili ciljano upravo istovetna rešenjima iz Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine.

Kažem, daleko je bolje i možda budući da sam se javila po prethodnom amandmanu, ali ne znam kako niste videli da sam se javila za reč, mislim da bi primereno bilo da se usvoji amandman na član 141. koji su podnele kolege iz DS jer oni predviđaju izvršenje, različito izvršenje u pogledu vremena sprovođenja izvršenja, da to bude od sedam do 20 časova ili je bar trebalo da se zauzme jedan kompromisni stav između ovog amandmana o kome raspravljamo i prethodnog amandmana, pa da eventualno Odbor za pravosuđe podnese rešenja koje bi bilo bolje od predloženog.

Ponavljam, mogu se isto iskopirati rešenje iz Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine jer su mnoge odredbe ovog zakona ili pojedini stavovi članova ovog Predloga zakona upravo preuzimani, na identični način predviđeni kao Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine i to odgovorno tvrdim budući da sam pročitala i poredila apsolutno svaki član i apsolutno svaki stav između zakona koji je prestao da važi i između Predloga zakona o kome danas u pojedinostima raspravljamo. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospođice Batić. Ne bih reagovao da niste ponovili dva puta. Vi ste se javili onog trenutka kada sam

ja pročitao amandman gospodina Veselinovića i pola sekunde pre gospodina Veselinovića vi ste se javili, jer sam tačno pogledao i rekao da ima prednost podnosilac amandmana. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, po ovom amandmanu. Izvolite. DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predlaže

da se ovaj amandman ne usvoji i poručujem dužnicima da svoja dugovanja plate u paricionom roku. Dakle, u roku koji dođe posle pravosnažnosti odluke, na osnovu koje su oni obavezani da nešto plate, učine, trpe i ono što je napisano u toj presudi, ukoliko bude izvršeno u tom paricionom roku, onda do ovih situacija neće da dođe.

Davati toliku komotnost dužniku, a to je predviđeno ovim amandmanom uvaženog kolege, da se ne može izvršenje raditi za vikend i da se ne može raditi posle 22.00 do 07.00 sati izjutra. Pa, znate li vi u praksi šta se događa? Onaj dužnik koji hoće da beži, da ne plati, dužnik ne može da ga vidi. On dođe posle 22.00, legne, prespava, probudi se pre sedam i ode iz svoje kuće. Dođe izvršni radnik, ili sada javni izvršitelj, zatraži ga, a

ukućani kažu - nije on tu, otišao je na posao, ne možemo da ga nađemo. Vikend da mu ostavimo da bi on mogao da provede mirno svoje trenutke u krugu svoje porodice, da duguje u to vreme i nekome kome je možda prevarom ili na neki drugi način došao do novčanih sredstava, da uživa on u svojoj porodici, a da poverilac tamo plače i kuka subotom i nedeljom, mislim da nije primereno.

Treba dužniku zapretiti, da nije siguran ni na jednom mestu u Srbiji, ni u koje vreme, ako očigledno izbegava izvršnog radnika, odnosno sada javnog izvršitelja. To je suština ovog člana i taj član, po nama iz Srpske napredne stranke, mora da ostane deo zakona i mi ćemo za to glasati. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reči ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite. OLGICA BATIĆ: Hvala. Biću kratka, budući da sam se već po ovom amandmanu

javljala. Naime, propustila sam samo da kažem jednu bitnu stvar. Kada se navode

obrazloženja iz kojih se neki amandman ne prihvata, kao i iz kojih se amandman prihvata, mislim da bi bilo dobro da u takvim obrazloženjima ne postoji apsolutno nikakve greške, što danas nije slučaj. Tim pre ako se ovim članom 141. predviđa vreme sprovođenja od 07.00 do 22.00, a obrazloženja koje je dato iz razloga što se amandman ne prihvata vidite da nije samo ovde nedorečeno, ono je pogrešno i po pitanju prethodnog amandmana. Onda zapravo Vlada priznaje da se ne prihvata amandman, jer se u praksi događa da unutar raspona od 07.00 do 22.00 časa izvršni dužnik izbegava kontakt. Onda mi ništa nije jasno. Da li izbegava od 07.00 do 22.00 ili posle? Hajde onda da uvedemo 00-24 časa da se izvršenje može sprovoditi. Mislim da bi to bila posebna hitnost izvršenja i da bi tako bili najekspeditivniji. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Gospodine Nikoliću, izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Samo jednu rečenicu. Pa, upravo to i uvodimo, 00-24 sata svakoga dana, bez praznika, bez vikenda,

može se pojuriti dužnik koji beži, koji izbegava naplatu onoga što je dužan. To je ono što mi pozdravljamo i to je ono što mi hoćemo. Očigledno je da javni izvršitelj može da konstatuje da ga neko izbegava, ako više puta obiđe tu adresu, a njega nema, a mislim da se u svakom gradu već poznaju dežurni dužnici. Ovo nije dobro za njih i nije dobro da ih branite. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. OLGICA BATIĆ: Uvažavajući poštovanog kolegu, nisam siguran da sam dobro

čula - nije dobro da ih branite. Ne branim ja nikoga. Nisam ja ničiji branilac, posebno u praksi. Izvan ove prostorije da, ovde sigurano ne, ali svako valjda ima pravo na svoj stav, pa svako može svoj stav da iznese. Od 00 do 24 časa nije, eto, to je bio moj usmeni predlog, ali očigledno nije prihvaćen, pošto je Ministarstvo pravde reklo od 07.00 do 22.00.

Ja sam samo nagovestila da je u svim onim delovima ovog Predloga zakona, gde je radila metoda kopi-pejst u pogledu Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, sve

što je dobro moglo apsolutno na isti način urediti. Tim pre ako je kritikovan još uvek važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju gde apsolutno, kako smo čuli, gotovo ništa nije valjalo. Samo to, ne branim izvršioce. Saglasna sam sa onim što je intencija, ali priznaćete da je raspravljanje o tome da li neko smatra da li je dovoljno vreme sprovođenja da se ono vrši od 07.00 do 22.00 ili od 07.00 do 20.00, a ja sam sklonija upravo ovom drugom rešenju, mislim da je zaista bespotrebno, a svako naravno ima pravo na svoj stručni stav. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Na član 142. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov. Zahvaljujem. Na član 142. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite. JANKO VESELINOVIĆ: Nadovezaću se na ono što je rekla koleginica Batić.

Nije ovde niko tu da brani one bahate koji ne žele da ispune, izvrše svoje obaveze. Na primer, estradne zvezde, fudbalere i neka druga lica koja imaju para a ne žele da plate, ili političare, recimo, koji ne žele da plate struju itd, itd. Niko njih ne brani. S druge strane, više puta sam govorio kada je u pitanju naplata fiskalnih obaveza da ta lica treba privesti pravdi u smislu da treba od njih naplatiti dugovanja.

Upravo ovaj član 142. i amandman koji sam podneo u ime Pokreta za preokret, gospodine Selakoviću, tiče se najugroženijih. Tiče se dece, maloletne dece koja bi trebala da budu zaštićena od bilo kakvog uznemiravanja za vreme izvršenja. U ovom amandmanu se jasno kaže – Ukoliko se u stanu ili drugim prostorijama izvršnog dužnika nalaze samo maloletni članovi njegovog domaćinstva, javni izvršitelja je dužan da se uzdrži od svake vrste njihovog uznemiravanja i odložiće sprovođenje izvršnih radnji uz ostavljanje obaveštenja u poštanskom sandučetu ili na ulaznim vratima.

O ovome ste trebali voditi računa, a manje čitati i uzimati u obzir ono što je Ekonomski kokus napisao. Oni pišu ono što je u interesu sudskim izvršiteljima, odnosno privatnim izvršiteljima, a ne što je u interesu građana Srbije, gospodine Selakoviću. Mene čudi zaista da vi niste prihvatili nijedan amandman koji sam podneo. Ja bih rekao da to nije možda i vaša odluka, nego da je to možda neki viši interes SNS.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite. OLGICA BATIĆ: Hvala. U ovom slučaju, naravno, nisam saglasna u pogledu same sadržine amandmana sa

kolegom Veselinovićem, budući da mislim da je to moglo pravno dosta spretnije da se uradi, ali slažem se sa onim što je zapravo njegova intencija, a to je upravo zaštita onih izvršnih dužnika, a ne onih bahatih, ne onih tajkuna od kojih se država ne može naplatiti, ili kojima dozvoljava da ne namire svoja potraživanja od firmi, preduzeća itd, nego je ovo upravo zaštita u cilju onih izvršnih dužnika koji imaju ili najniža primanja i jako male penzije ili najniže zarade.

Zamislite, recimo, sada još ovaj paradoks, a u kontekstu je apsolutno ovog amandmana, uvoditi taksu na Medijski javni servis.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospođice Batić, moram samo da vas upozorim da ste potrošili sve vreme koje imate kao ovlašćeni predstavnik predstavnik poslaničke grupe.

OLGICA BATIĆ: Koristiću vreme poslaničke grupe. PREDSEDAVAJUĆI: Koristićete vreme. Hvala. Izvolite. OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem. Zamislite sada uvodite taksu kao verodostojnu ispravu, to postaje izvršno i dođe

izvršitelj vikendom penzioneru koji ima penziju od 12.000 dinara. Onaj ko duguje milion i 200.000 evra, recimo, na njega se zakon verovatno neće ni primenjivati, neće ga zateći, neće se naći, konstatovaće se u dogovoru sa izvršiteljem šta god da se izvršenje ne sprovede.

Dakle, trebaju u vidu da se imaju interesi ljudi sa najnižim primanjima, sa minimalnim platama i sa minimalnim penzijama. Nije korektno i nije u redu da penzioneru pre 22, koji ima penziju 12.000 dinara, dođe sudski izvršitelj sa verodostojnom ispravom gde nije platio, zamislite, taksu za Javni servis. Zamislite da ta taksa za Javni servis bude deset dinara, npr. Nema smisla. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite, gospodine Selakoviću.NIKOLA SELAKOVIĆ: Ukoliko se izvršitelj ponaša bahato, to je osnov za

njegovu disciplinsku odgovornost, sa jedne strane, i već smo kažnjavali izvršitelje zbog toga.

Povodom reči koje, naravno, volim i kada se čuju i kada se izreknu, samo ću reći jednu rečenicu – kamo sreće da smo se od naših penzionera naučili plaćanja obaveza koje napravimo. Ako je neko redovan platiša svega u Srbiji, onda su to srpski penzioneri. To možete videti po načinu kako izmiruju svoje obaveze, možete videti da je to kategorija stanovništva koja na prvom mestu uvek brine o državi, a tek onda brine o sebi lično. Ne znam slučajeve da je neko upao posle 22 sata penzioneru sa penzijom od 12.000 dinara da mu pleni stvari. Koleginica Batić nije to rekla, rekla je gore od toga.

Kao što moram da iskoristim priliku, jer malo pre nisam imao pravo na to, ja nisam ni jednom jedinom rečju od početka ove rasprave do ovog trenutka pomenuo reči „Ekonomski kokus“, a rečeno mi je da sam ja to rekao, niti među predlagačima amandmana igde vidim te reči ispisane. Ja vidim prvi put u našoj parlamentarnoj praksi da su podnosioci amandmana pripadnici različitih poslaničkih grupa, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, što je veliki napredak za srpski parlamentarizam, što je za svaku pohvalu. Ako se izvršitelj ponaša bahato, zbog toga će biti disciplinski gonjen, odgovaraće, pa će doći čak i u situaciju da bude razrešen. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanika Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ: Zahvaljujem.Naravno da predloženi amandman ne treba prihvatiti, upravo iz razloga što su

članom 493. i dalje tim članovima rešena ovlašćenja i dužnosti javnih izvršitelja i svakako da je jedna od osnovnih dužnosti javnih izvršitelja da se sa dužnom pažnjom odnose prema ličnosti izvršnog dužnika, kao i članovima njegovog domaćinstva. To je u predloženom zakonu regulisano u članu 142. stav 1.

Takođe, ono što moram da napomenem, ono što se apsolutno ne dovodi u sumnju i ono o čemu mora da se vodi računa, to jeste zaštita maloletnih lica, ali naravno, zaštita maloletnih lica ne reguliše se ovim zakonom nego nekim drugim zakonima, a Zakon o izvršenju i obezbeđenju je u saglasnosti i u saglasju sa svim drugim zakonima koji regulišu zaštitu maloletnih lica.

Sve su to razlozi zbog čega ovaj amandman nije prihvatljiv. Zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući.Koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.Naravno da kada se pominju neosetljive socijalne kategorije, već kada se pominju

kategorije stanovništva koje, kako reče ministar, zaista imaju jedan krajnje revnosan odnos prema obavezama koje ih opterećuju, interesantno je da se ovde uopšte ne pominje još nešto što je ne samo pravno, već i politički veoma bitno istaći.

Zbog čega se ne ukazuje na jedan problem koji već odavno postoji i sistemski se ne rešava, naročito u ono vreme kada je mogao sistemski da se reši, od 2000. godine pa na ovamo? To je problem kada imamo izvršne isprave koje uopšte ne bi smele da budu izvršne isprave u izvršnom postupku. Kada imamo presude koje se donose na osnovu priznanja kako bi se oprale pare, kada imamo presude koje se donose kroz formu sudskog poravnanja koje ima snagu izvršne sudske odluke, a opet se prikriva nešto što podrazumeva jedan apsolutno nedoličan način regulisanja dužničko-poverilačkog odnosa u kome se više prave mahinacije nego što se rešava dužničko-poverilački problem. Takve i presude i odluke ni u kom slučaju ne bi smele da budu izvršne isprave. Ali, na žalost, sistemsko rešenje nije takvo jer izvršni sudija nije taj koji će da se upušta u to da li je odluka doneta mahinacijama ili nije. To se utvrđuje na drugi način.

Međutim, ovde ni od jednog predlagača amandmana nisam video da se reaguje na jednu takvu pojavu koja postoji unazad više od dve decenije, a možda i znatno duže, a govorimo o tome kako bi se ponašali i kako treba da se ponašaju javni izvršitelji.

Mi u poslaničkoj grupi SPS smo i te kako svesni osetljivosti ovih pitanja i ovih problema. Apsolutno podržavamo koncept da se svaki javni izvršitelj koji se ponaša suprotno onome što je zakonom propisano u granicama njegovih ovlašćenja, što je suprotno kodeksu u ponašanju, što je suprotno bilo kakvom pravilu, oštro sankcioniše.

Moje kolege će možda i navesti neke primere takvih ponašanja javnih izvršitelja. Upravo zbog toga i donosimo zakon kako bi se na neki način predupredile te pojave i sankcionisali upravo oni koji generišu ove probleme. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite gospođice Batić.OLGICA BATIĆ: Naime, kada sam govorila svoje izlaganje i moje viđenje

predloženog rešenja u ovom amandmanu, ministar je, obraćajući se meni i na ono što sam iznela, govorio o Ekonomskom kokusu. Ja Ekonomski kokus nigde nisam spominjala, ali to se osvrnuo na izlaganje nekih ranijih narodnih poslanika.

Sa druge strane, nigde nisam rekla da su javni izvršitelji bahati. Uzmite stenografske beleške. Ja sada ne znam da li ministar nije hteo ili nije želeo da čuje šta sam ja rekla.

Drugo, postoji nešto što je vrlo sporno zaključeno od strane ministra. On meni ovde zapravo govori o tome da su, ne znam, penzioneri najrevnosniji i da od njih treba da učimo. Vidite, ja se slažem, samo što ja o tome uopšte nisam govorila, pa ne znam odakle vama zaključak da tako nešto iznosite.

Ono što moram da napomenem, ne treba ovde niko da brani penzionere od mene, ja ih branim pro bono van ove sale u sudnicama, u postupcima izvršenja, a gde se izvršenja nad penzionerima koji su izvršni dužnici, zamislite, sprovodi i na njihovim penzijama. Ako nekome nije jasno, broj predmeta mogu da dam u kojima postupam pro bono pred različitim sudovima, pa ćete onda videti o čemu se radi. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 148. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Ministre, oko Ekonomskog kokusa. Jedan od poslanika

vam je zahvaljivao na tome što su prihvaćeni amandmani Ekonomskog kokusa, pa možemo vaše konkludentne radnje pod to podvesti. Ali niste izgovorili tu reč, slažem se, na taj način, direktno, ali jeste dobili zahvalu zato što ste prihvatili amandmane Ekonomskog kokusa.

S druge strane, kada je u pitanju amandman na član 148, predlog moj u ime Pokreta za PREOKRET jeste da se briše stav dva u kome se određuje rok za davanje prigovora za nepravilnosti koje su bile u toku postupka izvršenja, propuštanje ovog roka koji na neki način jeste prekluzivni. Stranka gubi mogućnost da podnese prigovor i na neki način ograničava joj se mogućnost da do kraja ukaže na nepravilnosti koje su bile u toku izvršnog postupka.

Moj predlog je bio da se taj rok briše. Moguće je da bi taj rok trebalo da se produži ili da jednostavno ne postoji rok za stavljanje takvog prigovora.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Na član 149. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Zahvaljujem.Na član 151. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 152. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 155. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.

Na član 156. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 157. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na naziv člana 172. i član 172. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 192. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević. Izvolite, ministar Nikola Selaković. NIKOLA SELAKOVIĆ: Ja bih da prihvatim amandman i podižem ovaj procenat

koji gospodin Pavićević donosi nama a i pohvaljujemo njegov rad. Zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine ministre. Da li ste zadovoljni gospodine Pavićeviću? Zahvaljujem.Na član 200. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 204. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević. Zahvaljujem.Na član 207. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević.Zahvaljujem.Na član 209. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 210. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 213. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr

Vladimir Pavićević.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Zahvaljujem.Na član 215. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Zahvaljujem.Na član 237. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući. Ovaj me amandman povukao na nešto što bi trebalo istaći kada su u pitanju

odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a odnose se na nepokretnosti kao predmet i sredstva izvršenja.

Mi smo svedoci u sudskoj praksi jedne vrste najblaže rečeno – zloupotrebe. Zbog toga što je sistemski do sada rešavano nešto što se očigledno sada iskorenjuje odredbama ovog zakona, a to je da se nepokretnosti procenjuju na jedan vrlo neadekvatan način.

Mi znamo da je u postupku javne licitacije u odnosu na tržišnu vrednost nepokretnosti prva licitaciona cena 60% od procenjene vrednosti. Ukoliko se na tu licitaciju niko ne javi i niko ne kupi nepokretnost po toj ceni, onda je već na drugoj licitaciji ta cena znatno manja, ona je 30% od tržišne vrednosti, odnosno procenjene vrednosti. Na tih 30% čekaju mnogi, od tajkuna, do raznoraznih mešetara svih onih koji bi imovinu izvršnog dužnika kupili bukvalno „bud za šta“.

Na taj način nesumnjivo je da dolazi do oštećenja izvršnog dužnika koje najblaže rečeno nije pravično, a s druge strane oni koji kupuju, pa se čak uključuju i agencije u tom, kasnije te iste nepokretnosti koje kupuju po izuzetno malim cenama preprodaju po daleko većim cenama. Radi se, dakle, o jednoj manipulaciji koja ne sumnjivo podrazumeva, iziskuje razmišljanje sistemskih novih rešenja u smislu ili izricanja sankcije ili uvođenja pravnog lika u određenoj fazi izvršenja koji se vezuje za javnu prodaju. To može biti prigovor, kao što vidimo sada i žalba koju poslanička grupa SPS zdušno podržava.

U budućim izmenama i promenama, s obzirom da smo sada trasirali put ka izvršenju i obezbeđenju na jedan kvalitetan način, mi socijalisti očekujemo da će se i ova anomaliji otkloniti. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Jovanoviću. Na član 253. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.

Na član 254. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Zahvaljujem.Na član 258. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik prof. dr Janko

Veselinović. Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. JANKO VESELINOVIĆ: Predsedavajući, koristiću i svojih pet minuta koje imam

kao predlagač amandmana. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta se direktno

obraćam i građanima Srbije, ovo jeste ključni deo zakona o izvršenju i o obezbeđenju i ovo jeste ono što pogađa ili će pogoditi polovinu građana Srbije. Radi se o procentu kojim može biti obuhvaćena plata, penzija, invalidnina lica koje prima.

Vi ste ministre predložili da predmet izvršenja može da bude plata do njene dve trećine. Gospodine Selakoviću, od čega će taj čovek živeti ako mu ostane samo jedna trećina plate? Gospodine Selakoviću, ovo je mimo uporedne prakse u civilizovanim zemljama, ovakve odredbe imaju pojedine zemlje kao što su Makedonija i Bugarska, a zašto se ugledate na najgore. Od čega će gospodine Selakoviću živeti čovek sa jednom trećinom plate, penzije, invalidnine? Ne može da živi i to jeste socijalna tema, pravna tema, tema iz oblasti humanosti, ljudskosti, kako god hoćete. Ako hoćete da čovek vrati svoj dug, odnosno kroz izvršenje plati dug, prinudno, morate mu omogućiti da preživi u tom periodu.

Na ovaj način vi to njemu ne omogućavate. Teoretski postoji mogućnost da on preživi sa jednom trećinom plate, ali ja vas pitam kako? Kako neko može da preživi sa 10 hiljada dinara ako mu je plata 30 hiljada dinara? Ili sa 15 hiljada dinara ako mu je plata 45 hiljada dinara? Nije on, gospodine Selakoviću zbog hira prestao da plaća račun za grejanje, za vodu, za struju, najmanje je takvih ljudi. Dakle, među onima koji ne plaćaju ima bahatih, ali onima nad kojima će se nad platom izvršavati, nad kojima će izvršitelji staviti svoju šapu i onemogućiti isplatu plate, puno je među njima penzionera, ljudi sa malim zaradama itd.

U ime Pokreta za preokret predložio sam, i to je ispravka amandmana, da za lica koja primaju platu koja je ista ili manja od najniže neto plate može da se izvrši samo na delu jedne četvrtine, a to je gospodine Selakoviću u odnosu na platu od 21 hiljade, šest hiljada. Dakle, njemu ostane 15 hiljada da preživi.

Kako će preživeti, ne znamo? Ali, dakle, i to je za njega puno. Ako ste odgovorna, ako ste socijalno odgovorna Vlada, vi ćete prihvatiti ovaj amandman. Razgovarajte sa gospodinom Vučićem, kažite da će brojni građani doći u probleme, ako već niste razgovarali, da brojni građani neće moći da prežive zato što će im na njihove plate i penzije zasesti Infostan u Beogradu, Informatika u Novom Sadu ili, ne znam ko, u Nišu, u nekom drugom gradu.

Znate kakve su cene komunalija, a znate kakve su plate u Srbiji? Dakle, ne radi se o tajkunima. Oni primaju platu, zna se kako. Oni imaju svoje sive fondove. Ovi ljudi nemaju nikakve fondove više, gospodine Selakoviću.

Zbog čega ste odbili ovaj amandman, kada je on razuman, kad on omogućava da čovek preživi i da izvrši obavezu koju nije mogao da izvrši zato što nije imao.

Prihvatite amandman Preokreta. On je jedino moguć i zbog onih 100 hiljada članova porodica koji su dužni i imaju kredite u švajcarcima, koji imaju kredite u evrima, koji ne mogu od svoje plate da prežive, zato što opterećenje na njihovoj plati je preko 2/3.

Gospodine Selakoviću, ovo je veoma, veoma ozbiljna tema. Od vaše odluke, da li prihvatite ovaj amandman ili ne, zavisi sudbina i to da li će imati da jedu na stotine hiljada građana u Srbiji, na stotine hiljada građana u Srbiji nema mogućnost da plati komunalne usluge. Nema, gospodine Selakoviću.

Vi to znate. Vi to znate, gospodine Selakoviću i zbog toga prihvatite ovaj amandman, postupite humano, postupite kao čovek, a ne neko ko zastupa neke nesprovodive interese.

Dakle, prihvatite ovaj amandman da ljudi mogu da namire obavezu i da nastave da žive.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite. NIKOLA SELAKOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni

poslanici, prava briga je o građanima kada nivo nezaposlenosti sa 25% spustite na 18%, i kada ćete ga, politikom Vlade u narednim godinama smanjiti na nivo ispod 15%. Prava briga o građanima jeste kada se kriminalnom privatizacijom ne uništava srpska privreda, već se podiže privreda na noge i gradi.

A, licemerno je, kada kritikuje neko odredbu zakona koja je preuzeta iz zakona koji je donela parlamentarna većina kojoj je pripadao, ili koju je podržavao onaj koji to danas kritikuje.

Reč je o odredbi koja je prepisana iz važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sada je to član 148. Iako se već napada neko rešenje onda je, osim ako nekome nije cilj širenje panike, onda je korektno citirati ceo član pa reći da kada su u pitanju minimalne zarade da se tu ograničenje ne sprovodi na 2/3 nego na jednoj polovini, a to je rešenje koje je preuzeto iz Zakona iz 2004. godine o izvršnom postupku, a to je rešenje koje je preuzeto pre toga iz Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, a to rešenje je zadržano iz nekadašnjeg Zakona iz 1978. godine.

To se zove pravna izvesnost, to se zove pravna predvidivost i to se, u ostalom zove nešto što je sled pravne tradicije u našem izvršnom postupku koja je stara nekoliko decenija.

Nismo mi vlast koja sve gleda od trenutka dolaska na funkcije, posmatramo iz mnogo šireg ugla, a posmatrati iz mnogo šireg ugla, znači imati uspešnu vlast, kao što ova jeste.

Zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću. NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Da nije političke hipokrizije, da ne kažem demagogije, zakljanjanjem iza socijalnog statusa određenog kruga stanovništva, ja se sigurno ne bih javio povodom ovog amandmana.

Ali, već kada je tako, kada gospoda koja predlažu ovaj amandman nisu 2011. godine, ustrojila sistemsko rešenje na koje se sada pozivaju, a moglo je, kada to nije učinjeno, znatno pre u Zakonu o izvršnom postupku, i to nekih osam, ili devet godina pre toga, pa i 2000. godine, postavlja se pitanje – šta to znači sada pozivanje na socijalno osetljive kategorije, koje su i tada postojale.

U čemu se to promenilo nešto u društvu, imali smo i tada penzionere, ljude sa vrlo malim primanjima, kao što se, kaže da ih imamo i sada. Gde je ta metamorfoza?

S druge strane postoji nešto što se ovde izbegava namerno, ili nenamerno. Oni koji formiraju dugove od po nekoliko miliona dinara, a za to vreme volšebno u Službi za katastar nepokretnosti, nemaju ništa od imovine, ni kuću, ni poslovni prostor, ni bilo šta drugo, prijavljeni su, imaju zaradu.

Zar je moralno, da se na njihovoj zaradi konstituiše zabrana od samo 1/3? Pa ti, generišu sve probleme koji se vezuju za državu i državni aparat, ti generišu probleme da se nalaze u gubitku „Srbijagas“, da se nalazi u gubitku EPS, da se nalaze u gubitku svi oni koji naplaćuju ona potraživanja koja bi se mogla naplatiti. Zbog čega se na te kategorije, neko ne pozove kada predlaže ovakve amandmane?

U svakom slučaju, ono rešenje koje je preuzeto iz Zakona o izvršenju iz 2011. godine, treba da ostane, jer jedino na taj način postoji mogućnost dok se ne izvrši potpuna konsolidacija finansijskog stanja u državi, gde smo na jako dobrom putu, gde se potpuno ne revitalizuje privreda, ovo ostaje jedino sistemsko rešenje kojim se omogućava da se izvršni poverioci zaštite. Zahvaljujem se.

PREDSEDAVAJUĆI: Po Poslovniku, narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite, gospodine Veselinoviću.(Zoran Babić: I bez Poslovnika, može da povuče amandman.) JANKO VESELINOVIĆ: Ja vas molim predsedavajući, pre reklamiranja ovog

stava da kažete gospodinu Babiću da ne dobacuje dok ja pokušavam da reklamiram Poslovnik, član 107.

Dakle, rečeno je da je ovaj amandman proizvod hipokrizije, a gospodin Selaković je rekao, da je on proizvod licemerja, pozivajući se na 2011. godinu i postavljanje meni pitanja, zbog čega tada nisam predložio nešto…(isključen mikrofon.)

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, ja neću dopustiti da vi zloupotrebljavate Poslovnik. Javljanjem za Poslovnik replicirate gospodinu Ministru ili gospodinu Babiću.

Morate to da razumete, vi prvi imate primedbu na moje predsedavanje i onda morate poštuje onda vi, da bih ja mogao da poštujem vas.

Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da ovakav

jedan amandman ne treba prihvatiti.

Ovde se stvara jedna lažna slika da je država jedini poverila i da su oni koji imaju najmanja primanja jedini dužnici. Postoji privatan dug, postoji dug iz poslovanja, postoji dug obavljanja delatnosti.

Da li neko ima predstavu koliko tih nenaplativi dugovi zbog jedne loše zakonske regulative opterećuju privredu Srbije, koliko opterećuju njenu efikasnost, koliko je ljudi izgubilo posao zbog raznih mešetara u privredi, i zbog jedne jako loše zakonske regulative, kako ti dugovi da se naplate, a postoje.

Uvek možemo da nađemo primere kako je nekome nešto teško da izvrši neku svoju obavezu. Postavljam pitanje, tamo gde država nije poverilac – kako su nastali ti dugovi? Da li je bilo namere da se ti dugovi ikada vrate? Šta je sa novcem od tih dugova? Kako je potrošen?

Hoćete, podnosioce amandmana pitam, da odete u realni sektor da vam poslodavci izvade spiskove nenaplativih potraživanja zato što imaju lošu zakonsku regulativu, da vam pokažu koliko su morali zbog toga radnika da otpuste, zato što su bili prevareni?

Da se manemo više jedne demagogije, zakon je nešto što nikoga ne stavlja u povlašćen položaj nego uređuje jednu oblast, stavlja u ravnopravan odnos i poverioca i dužnika, poverilac da dođe do svojih sredstava, dužnik da mora da izvrši svoju obavezu koju je napravio sam, niko nikoga ovde nije terao da rade neke stvari.

Ako se poslanici stavljaju samo na jednu stranu onda ih pitam – da li je u pitanju čisto politički interese, jedna politička demagogija ili želja da se stvarno nešto pomogne? Ali ta njihova želja da nešto pomognu zasniva se na tome koja je grupacija veća i u to ime te grupacije da pričaju bez obzira da li nanose štetu ili ne, zato i mislim da ovakve amandmane treba odbijati.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 258. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da)Magistar Zlata Đerić, izvolite. ZLATA ĐERIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine

ministre, poštovani predsedavajući, bez ikakve političke i hipokrizije i bez demagogije, ja sam jedan od poslanika koji je u ovoj sali sedeo i 2011. godine kada je zakon donošen i bila sam tada poslanik opozicije. Imala sam isti stav koji sam danas iznela. Podržavam sve ono što je do sada iznešeno.

Dakle, imala sam isti stav koji zastupam i sada ovim amandmanom kojim sam predložila izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarada, odnosno naknadi plate i penzije može da se sprovede u visini do polovine zarade, naknade zarade plate, naknade plate i penzije, ne svrstavajući se na taj način ni na jednu ni na drugu stranu, jednostavno da se lakše i fleksibilnije premosti ovaj težak period.

Svakako da ni poveriocima nije lako da naplate svoja potraživanja. Svesni smo koju to problematiku rađa u ovom društvu, ali polovina i polovina je jednak rizik na obe strane i mislim da bi ovo bilo dobro rešenje dok društvo ne bude imalo neku čvršću i efikasniju politiku naplaćivanja potraživanja.

U svakom slučaju, kažem, ja sam jedan od onih poslanika koji je 2011. godine zastupala ovaj stav tada iz opozicionih klupa, ali poštujem sve dosadašnje iznete tvrdnje, pa čak i ovo što moj amandman nije usvojen.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima Nikola Selaković, ministar. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Vrlo kratko, dakle ja uvažavam rad i uvažene

prethodnice kao narodnog poslanika i principijelnost naravno u ovom slučaju. Ja bih ovde skrenuo pažnju samo na jednu stvar. Malo pre se postavilo pitanje oko dve trećine. Kako to da nikome ne padne na pamet koliko imamo potraživanja samohranih majki, razvedenih za neplaćene alimentacije koju neodgovorni očevi ne plaćaju? Da li je u tom slučaju opravdano sprovesti izvršenje na dve trećine zarade ili nije? Po meni svakako jeste.

Ovde je reč zaista o zadržanoj jednoj formulaciji koja je već do sada postojala. Možemo da prosuđujemo na ovaj ili na onaj način, uvek i na kraju koliko god da to bilo teško, najjeftinije je vratiti dug, a najteža stvar za nekoga jeste zadužiti se.

Ovaj zakon kao i mnogi drugi treba da ima za cilj da ljudi dobro promisle pre nego što se zaduže, da dobro promisle pre nego što preuzmu na sebe neku obavezu, naročito ako su u situaciji da znajući u tom trenutku kada se zadužuju, da znaju da neće moći da je vrate.

Dakle, svaki zakon ima za cilj upravo to da uvede pravnu predvidivost, red i disciplinu u živote građana, tako i ova odredba, braniti ovakvu odredbu nije jednostavno, ali je zato zakon zakon koji je jednak prema svakom.

Dakle, uvek ćete naći vrstu potraživanja za koju ćemo moći da tvrdimo – e vidite, ovde je možda i nehumano postupiti na ovakav način, ali na tu jednu naći ćemo dve, tri ili pet onih da je ovo i te kako opravdano.

Po meni je ovo rešenje dobro, izdvaja kategoriju lica sa najnižim zaradama. On ovde i poštuje pristup ovog amandmana kada su u pitanju oni sa višim primanjima od toga, u pitanju su dve trećine. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine ministre.Reč ima mr Zlata Đerić. Izvolite.ZLATA ĐERIĆ: Poštovani gospodine ministre, zaista ste me prijatno iznenadili

ovom sugestijom i to treba da bude sugestija pre svega u traženju rešenja oko naplate potraživanja dugovanja prema samohranim roditeljima, koji su posebno osetljiva kategorija u ovom društvu i možda je moglo da bude jedno od rešenja i zakonski predlog upravo kako se prema takvim potraživanjima odnositi na jedan ozbiljno strog i principijelan način do kraja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Na član 269. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovana Marković i Jovana Jovanović.

Sada dajem pauzu do 14 i 30 časova u trajanju od 20 minuta. Hvala.

(Posle pauze.)

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Nastavljamo sa radom.Da li se neko javlja po ovom amandmanu? (Ne) Zahvaljujem.Na član 270. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na naziv iznad člana i član 306. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 371. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 376. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 387. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 393. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković i mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 394. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 397. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 411. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 419. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša

Božović i Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 470. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na predlog za dodavanje naziva člana i član 473a amandmane u istovetnom tekstu

podneli su Zaštitnik građana i narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 476. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Balint

Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 486. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 495. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 507. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Balint

Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 509. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 516. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mijatović,

Branko Đurović, Milena Bićanin, Ivan Bauer, Vladimir Marinković, Vesna Besarović, Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 518. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 523. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 524. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 527. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 547. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 547. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 547. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na naziv člana i član 548. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 551. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić,

Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.Na član 551. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Takođe ste primili amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i zajedno Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Želite reč? Izvolite.Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. JANKO VESELINOVIĆ: Da.U ime Pokreta za preokret podneo sam, čini mi se, prvi ili drugi put amandmane

na jedan zakon koji su „briše se“, iako smatram da su ponekad zakoni tako loši ili rešenja tako loša da nemate drugog načina osim da brišete sve članove ovog zakona. Tako i prvi član ovog zakona koji po osmi put, gospodine Selakoviću, menjate, kojim osmi put menjate postojeći zakon, za koji ste rekli da je imao rupu, da je bio loš.

Kao što sam rekao prošli put, vi ste napravili još sedam rupa, gospodine Selakoviću. Imate veliko ministarstvo, imate, pretpostavljam, stručne ljude.

Izvinite, šta je bilo sa ovim savetnicima Stros-Kanom, Guzenbauerom, Blerom? Da li oni još rade? Sada sam se setio. Imate vi ljude sa strane koji vas savetuju.

Dakle, imali ste mogućnost da napravite kvalitetan zakon. Zašto niste napravili kvalitetan zakon, nego pravite još jednu rupu ili možda neku zakrpu, koja će kroz određeno vreme početi da pušta? Zašto niste napravili novi zakon koji se tiče javnih

beležnika zbog koga su protestvovali advokati šest meseci, nego ste dali još jedan predlog izmena i dopuna?

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, ja pokušavam da budem korektan, ali ste vi stvarno nekorektni.

Ja vam dajem reč iako ste zakasnili. Vi pričate van podnetog amandmana, pričate o svemu i svačemu. Ja vas molim da to ne radite više.

(Janko Veselinović: Gde sam ja zakasnio?)Već sam prešao na drugi amandman kada ste se javili za reč.(Janko Veselinović: Nije tačno.)Dobro, to je javnost Srbije mogla da vidi.Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Nigde nisam zakasnio. Sedeo sam ovde, prijavio sam se

za reč. To što ste vi hteli da onemogućite meni da diskutujem, tako da preletite preko Zakona o javnom beležništvu, to je vaš problem, ali to vam kod mene neće proći. Svaki vaš pokušaj da ometete mene kao narodnog poslanika opozicije da pričam neće uspeti. (Isključen mikrofon.)

PREDSEDAVAJUĆI: Sada uspeva gospodine Veselinoviću. Stvarno ste nekorektni gospodine Veselinoviću. U tom trenutku ste ušli na vrata

Velike sale Narodne skupštine. Niste sedeli u Velikoj sali Narodne skupštine, nemojte biti tako nekorektni.

Zahvaljujem se.Na član 4. amandman je …(Janko Veselinović: Niste mi dali da završim.)Ne mogu da vam dam kad ne pričate o amandmanu, gospodine Veselinoviću.Ja vas molim da pričate o podnetim amandmanima, da obrazlažete podnete

amandmane i ni u jednom trenutku vas neću prekinuti.Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite. JANKO VESELINOVIĆ: Ja nemam mogućnost da obrazlažem svoj amandman,

zato što me vi prekidate. Iznosite neistine. Dakle, bio sam tu kada je amandman pročitan i javio sam se. Nisam bio u sali kada je bio prethodni zakon, ali ste vi pokušali da preletite preko… (Isključen mikrofon)

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr

Janko Veselinović, Milan Petrić i zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: U svakom slučaju, građane interesuje šta će ovaj zakon

značiti za njih i šta će ovaj član zakona koji sam tražio da se briše značiti za njih. Značiće to da neće moći da se snađu u čitanju ovog zakona koji je za njih bitan. Dakle, kada dođu do tog člana, moraće da traže od 2011. godine još sedam izmena. Nemaju svi, gospodine Selakoviću, prečišćene tekstove zakona.

S druge strane, onemogućeni su pristupi prečišćenim tekstovima koje ima „Službeni glasnik“ običnim građanima. Mnogi nemaju kompjutere. Znate, gospodine Selakoviću, da jedna četvrtina građana Srbije nema vodu u vodovodu, a kamo li prečišćene tekstove, dakle piju vodu iz bunara, zakona koje vi osmi put menjate.

Dakle, neće moći da se snađu u tim odredbama a to za njih znači da će morati da plate neke takse, obaveze javnim beležnicima koje možda ne bi trebali da plate. Možda bi mogli to da urade kod advokata, možda bi mogli sami da sačine dokument. Ne mogu da se snađu. Onemogućili ste im da se snađu, gospodine Selakoviću, kroz brojne izmene u ovom zakonu. Vratite ovaj zakon, povucite ga i pošaljite Skupštini novi zakon o javnom beležništvu. Napravite pristojan zakon koji može sa se čita, koji može da se primeni.

Gospodine Selakoviću, imate mogućnost da ovaj član bude u zakonu koji će građani moći da kupe, ako im treba, da pogledaju, a ne da gledaju u bob šta je zaista zakonodavac, odnosno zakonopisac hteo reći kroz svojih sedam i ovo je osma izmena zakona.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite. NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem. Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se zaista

potrudio da ispratim izlaganje uvaženog prethodnika i onda sam shvatio da on uopšte nije govorio o amandmanu koji je i sam podneo.

Dakle, amandman na član 5, koji glasi da se član 5. briše, predviđa brisanje starosne granice za odlazak u penziju javnog beležnika.

Znate, to je jedna mnogo važna odredba za prava građanina. To je nešto izuzetno važno, bez toga građanin ne može ništa da završi. Dakle, zaista sam se trudio i prateći ipak da govori jedan profesor pravnih nauka, na jednom državnom univerzitetu, da ću da čujem neki argument zašto ovo nije dobro, a da pri tom nije bilo amandmana na Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji predviđa da izvršitelj odlazi u penziju sa 67 godina starosti. Znači, tu nije ništa sporno, a reč je o jednoj drugoj pravosudnoj profesiji, a ovde je sporno.

Ja nikada ni u jednoj prilici nisam rekao da bilo koji zakon, pa ni u raspravi o načelu, da Zakon o javnom beležništvu ima rupu, kraj citata, kao što sam neistinito i netačno citiran, ja sam rekao da je taj zakon donet loš i da je taj zakon podržavala poslanička većina koju je itekako podržavao uvaženi prethodnik. Tada mu to nije smetalo, sada mu to smeta.

Da li će biti donošen novi zakon? U jednom trenutku svakako hoće, kada se za to steknu uslovi. Mislim da su ove izmene zakona sa kojima je Vlada izašla pred narodne poslanike zaista neophodne radi postizanja više pravilnosti u radu, naročito, imajući u vidu, i završavam tom rečenicom, da se ovim predlogom zakona jača nadzor nad javnim beležnicima i štite građani u pravnim poslovima koje preduzimaju pred javnim beležnicima. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Evo ja ću pročitati član 6. da čuju i narodni poslanici i

da čuju građani Srbije. Dakle, ovo je osma izmena na Zakon o javnom beležništvu. Član 6, a menja se u njemu član 26. stav 1. tačka 3, sada kaže: posle reči: „javno

beležničkog pomoćnika“, pod navodnicima, dodaju se zapeta i reči: „javno beležničkog saradnika“, takođe pod navodnicima, posle reči: „javno beležničkog pripravnika“ dodaju se zapeta i reči: „izvršitelja“.

Evo neka mi kaže narodni poslanik ovde, koji sedi u Narodnoj skupštini, šta ovo znači? Dakle, neka mi objasne šta ovo znači, a kako će građanin Srbije koji treba da primeni ovo, na koga se ovo, na kraju krajeva, odnosi, ili na advokate, itd.

Ja, gospodine Selakoviću, ne ljutim se na pokušaj diskreditacije. Razumem čak i vašu opčinjenost kada je neko profesor na državnom fakultetu, jer vi takvih u vašem okruženju nemate.

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, gospodine Veselinoviću. Mi smo do 15.00 časova imali jednu kvalitetnu demokratsku raspravu. Od

momenta kada se vi sada javljate posle pauze, mi imamo problem.JANKO VESELINOVIĆ: Vi niste imali nikakvu raspravu, jer poslanici većine,

naravno, hvale zakon. Ja sam poslanik opozicije i kritikujem zakon. Molim vas, utišajte gospodina Babića dok ja diskutujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, ja vas molim da vi kritikujete zakon, ali molim vas nemojte da vređate. Samo vas to molim, ništa drugo.

JANKO VESELINOVIĆ: Koga sam to vređao?PREDSEDAVAJUĆI: Ja ću vam dati sve vreme koje imate i koje nemate da

kritikujete zakon, ali vas molim nemojte da vređate članove Vlade i nemojte da vređate narodne poslanike.

JANKO VESELINOVIĆ: Koga sam uvredio?PREDSEDAVAJUĆI: Ne vredi, gospodine Veselinoviću. Vreme. Zahvaljujem.JANKO VESELINOVIĆ: Vratite mi vreme. PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite. NIKOLA SELAKOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi

presedavajući, lepo je kada se nešto argumentuje, ali ako se argumentuje, onda neka se argumentuje u potpunosti.

Ovo kada se čita, kako izgleda jedna odredba, naravno, tako izgledaju predlozi zakona o izmenama i dopunama postojećeg zakona. Svi narodni poslanici, a naročito oni sa velikim iskustvom vrlo dobro znaju da tako izgledaju tekstovi propisa i da upravo zbog toga postoji jedan deo koji dobijaju u materijalu, koji je istaknut na sajtu Narodne skupštine, a koji se zove – pregled odredaba zakona o izmenama, odnosno pregled odredaba zakona koji se menja i dopunjuje i gde je lepo pokazano, uklopljeno u postojeće članove šta određene izmene ili dopune donose.

To je ono što svako može da vidi, ako prati raspravu. Koga zanimaju prečišćeni tekstovi, imate niz besplatnih baza podataka na internetu gde ukucate naziv zakona i dobijate prečišćen tekst. Ne treba unositi nikakvu zabunu.

Kada je reč o ovom konkretnom članu, mislim da je dobro uvesti javnobeležničkog saradnika, što mi, počev od ovog člana, činimo, jer postoje mnoge mlade kolege, diplomirani pravnici, koji steknu pripravničko iskustvo u beležničkoj, advokatskoj kancelariji, u izvršiteljskoj kancelariji, u ovom konkretnom slučaju, u javnobeležničkoj kancelariji, ne mogu više da budu posle tri godine pripravnici, onda je red da postanu saradnici, jer im nije cilj da postanu javni beležnici.

Mislim da je dobra odredba, naročito za desetine i desetine mladih pravnika koji rade kao pripravnici u javnobeležničkim kancelarijama i koji zaslužuju da ne budu večito pripravnici, već da postanu saradnici.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Po Poslovniku, narodni poslanik, Zoran Babić. Izvolite.ZORAN BABIĆ: Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik, član 107.

stav 1. i tu naravno ne mislim na izlaganje ministra Selakovića, samo se nisam na vreme javio. Mislim na izlaganje, ali ono propratno uz izlaganje gospodina Janka Veselinovića.

Sto puta sam govorio i govoriću još sto puta, ma koliko to bude trebalo, da je mržnja pa makar i politička mržnja osećaj kao bumerang. Mislite da ste ma kakvom snagom bacili prema nekome da ga povredite, da ga ponizite, međutim taj bumerang će preleteti oko nečije glave i vratiti se vama nekad u ruku, a nekada po sred glave. Na isti način se ponaša gospodin Janko Veselinović, ne govoreći o amandmanima, upirući prst što mislim da i deca u predškolskoj ustanovi znaju da je jako nepristojno upirati prst u nekoga.

Sa druge strane, kada se govori o diplomama i da neko nije navikao, ja verujem da bi gospodin Selaković o predmetima na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu o besedništvu, o svim tim stvarima gde je bio vrhunski, gde je i sada vrhunski, mogao mnogo toga da svima nama ovde govori, ali kada neko spočitava o kadrovima SNS, morao bi prvo da objasni odakle diploma gospodinu Ješiću u četrdesetoj godini? Odakle diploma gospodinu Elezoviću? Odakle diploma nekom Keni koji više je vremena proveo sa kapuljačom na glavi nego bez te kapuljače?

Odakle su te diplome? Kako su se one stvorile odjednom? Ali to gospodinu Veselinoviću nije smetalo. Ja vas molim da ubuduće tu političku mržnju sankcionišete, a prst uperen vrlo nepristojno u druge političke aktere, ipak će to proceniti građani Srbije.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, zahvaljujem gospodine Babiću.Smatram da nisam prekršio Poslovnik.Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući.Onog trenutka kada je Ministarstvo pravde zajedno sa Advokatskom komorom,

odnosno advokaturom pronašlo pravo rešenje, sistemsko rešenje o javnim beležnicima i kada su zahtevi advokature uvaženi, mi smo smatrali da je to nešto što u praktičnom

smislu reči treba da bude okosnica za dobar, kvalitetan rad javnih beležnika i na tome stojimo i sada. I naravno da su takva sistemska rešenja nešto što podrazumeva prevashodno da javni beležnici imaju prostor da shodno odredbama zakona, shodno njihovim ovlašćenjima i nadležnostima koje su im propisani, rade svoj posao u najboljem interesu građana.

Ako bi se na neki način devalviralo, kao što se sad pokušava, ja ne vidim uopšte smisao onda donošenja samog zakona. Javno beležnički saradnici, kao što je to slučaj sa pravobranilačkim saradnicima, ako ćemo da pravimo neku analogiju, jesu nešto što i personalno i funkcionalno, pa i stručno podrazumeva podršku javno beležničkoj profesiji. To se odnosi i na javno beležničke pripravnike i pomoćnike.

Apsolutno ne postoji nijedan jedini razlog da se jedan takav sistem, jedno takvo ustrojstvo menja i da se ono što je sistemski dobro rešeno dovodi pod znak pitanja, odnosno da u praktičnom smislu reči podrazumeva određen probleme koji se mogu pojaviti.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik, Dragan

Nikolić. Izvolite.DRAGAN NIKOLIĆ: Hvala gospodine predsedavajući.Ja bih se vratio na ovaj amandman. Bitno je reći da se ovim amandmanom uvodi

javno beležnički saradnik. U svim sudovima, tužilaštvima imate saradnike. Imate lica koja su završila pripravnički staž i koja žele da rade i ostanu u tom organu, ne žele da napreduju iz mnogih razloga. Mi na ovaj način taj neki vakum prostor popunjavamo i kao što nijedan zakon nije Sveto pismo ni ovaj zakon nije, pa ga treba menjati, inovirati, dopunjavati, izmeniti ono što je život pokazao da je prevaziđeno ili što je život nametnuo da jeste važno. Zato smo za odbijanje ovog amandmana.

Imam utisak da čitav ovaj set amandmana jeste želja za samoreklamerstvom, za jednim političkim egzibicionizmom, za pokušajem da se ova vladajuća većina optuži za neki štrajk, za neku pobunu, zato da smo mi neozbiljni, da menjamo sedam, osam puta zakon ne bi li smo zbunili neuke građane u Srbiji. nije tačno i niko ne sme da se stavlja ispred tih građana, da sebe nameće kao zaštitnika siromašnih, neukih, jer da je to tako, a mnogo siromašnijih ljudi u Srbiji ima, predlagač ovog amandmana bi bio na listi koja bi dobila mnogo više nego što je dobila, a to je nekih 6%.

Da se vratim na ovo. Mislim da sa svim ovim amandmanima treba da objasnimo građanima Srbije da ovo ne doprinosi boljitku, ovo doprinosi tome da se zbuni javnost u Srbiji, da se ljudi dovedu u zabludu i da se ovde neko pojavi kao da ih štiti. Mi na ovaj način dajemo šansu mladim ljudima, dajemo šansu diplomiranim pravnicima koji žele da ostanu kod javnog beležnika. Ne žele da napreduju i da budu javni beležnici, ali žele da budu saradnici, dovoljno su stručni da u tome mogu da pomognu javnom beležniku. Ovo će samo doprineti kvalitetu notarskom sistema u Srbiji. hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

JANKO VESELINOVIĆ: Ministre Selakoviću, dakle, možemo da uđemo i u meritum iako smatram da je ovaj zakon loš i zbog toga što će biti teško primenljiv.

Dakle, u članu 7. kojim se menja član 28. stav 4. rok za podnošenje prijave po konkursu za javne beležnike se sa 30 skraćuje na 15 dana. To je svakako odredba koja ne ide u prilog transparentnosti, pravnoj sigurnosti onih koji bi sutra trebali da budu javni beležnici.

Dolazimo do onog famoznog imenovanja javnih beležnika, odnosno izbora javnih beležnika koji smo imali, praktično preko noći na način koji je ugrozio pravnu sigurnost.

Sa druge strane ministre Selakoviću neki su pokušali da kažu da je razrešeno pitanje odnosa advokata-države po pitanju Zakona o javnom beležništvu. Nije gospodine Selakoviću, advokati obični kažu da se taj zakon ne primenjuje i da u suštini taj dogovor nije ispoštovan, da javni beležnici rade ono što im je prethodno bilo dato zakonom.

Dakle, zloupotrebljavaju zakon na štetu advokata, na kraju na štetu građana. Kada dignem ovako prst to nije nikakva pretnja, nego pokušavam da kažem, da naznačim zašto smatram da je ovaj zakon loš za građane.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković.NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala.Dame i gospodo, narodni poslanici,uvaženi predsedavajući, moram da reagujem.

Ne razumem smisao osim pukog politikanstva. Prvo, u izradi ovih izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, odnosno

povodom izgrade ovih izmena i dopuna i te kako je konsultovana srpska advokatura čiji su predstavnici davali mišljenja na ove propise. Imali su primedbu po mislim pet članova. Sve primedbe koje su imali su usvojene i to moram da pohvalim. Naročito je tu bila promptna i vrlo posvećena Advokatska komora Vojvodine čiji je predsednik gospodin Sikimić odmah uputio primedbe. Mi smo te primedbe uvažili, izašli Vladu, Vlada utvrdila predlog i evo ga pred nama predlog.

Ako postoje slučajevi gde neki od javnih beležnika ne poštuju zakon, postoje disciplinski organi, a od ovoga usvajanja ovog Predloga zakona i ministarstvo u mnogo većem obimu, gde se mogu oni koji imaju primedbe pritužiti.

Dakle, nekome jeste u maniru da pokušava da sve zacrni, da stvara paniku, da stvara probleme, da ukazuje da će nebo da se sruši, ako se nešto dogodi. Neće. Po meni je bolje ovo rešenje koje je dato u Predlogu zakona, nego ovo postojeće rešenje, zato što smo država u kojoj još uvek nisu popunjena javnobeležnička mesta ne sva, nego nemamo još uvek javne beležnike na područjima svih sudova.

Mislim da je ovo rešenje nešto što na prvom mestu nikako ne ugrožava transparentnost, omogućuje raspisivanje većeg broja konkursa, što je takođe dobro i sa druge strane, štedi vreme, a nikako na uštrb kandidata.

Ne znam u čemu će se promeniti položaj nekoga ko danas ima pravo, ako je danas raspisan konkurs, završavam u ovoj rečenici, ima uslove da bude imenovan na mesto javnog beležnika, u čemu će se to njegov položaj promeniti u narednih 30 dana, u odnosu na prvih 15 dana? Ne vidim nikakav razlog. Ako postoji neki čvrsti argumentovan razlog, molim da ga čujem. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Selakoviću.Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. MARKO ATLAGIĆ: Poštovani potpredsedniče Bečiću, predlažem da se

amandman odbije, zato što je neprihvatljiv. Međutim, predlagač amandmana je izrekao netačne stvari, ja ću citirati, prilikom

obrazlaganja ovog amandmana, da je imenovanje notara bilo preko noći, što nije tačno. Međutim, kod realizacije i primene zakona jednogodišnje, primene zakona, mi

smo bili svedoci, a i građani Republike Srbije da je notarska služba ipak zaživela, zahvaljujući upravo ovom ministarstvu, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, kojem je pripadao i poštovani predlagač.

Isto tako, dobro je što je određeni broj advokata položio notarski ispit, i to je tačno, iako su notarski ispit trebali položiti za vreme stranke bivšeg režima, kojoj je i poštovani predlagač amandmana pripadao, a nisu položili.

Konačno, dobro je što je Notarska komora zaživela za vreme jednogodišnjeg ovog trajanja primene zakona, iako je ona trebala biti formirana za vreme stranke bivšeg režima, a nije, a kojoj je poštovani predlagač amandmana pripadao. I na koncu, bez obzira što on pripada Pokretu za preokret, ili kao bi braća Hrvati rekli - udruga za obrtaj, mislim da nije korektno i pošteno. Hvala lepo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni

poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa SNS traži da se odbije ovaj amandman, kao i svi amandmani koji su predloženi i koji će biti predloženi, a gde se samo dve reči navode, a to je - briše se.

Naš je stav da se na ovaj način želi da opstruira rad parlamenta, da se obesmisli i obezvredi rad ovog vrednog Ministarstva pravde, da se ukaže javnosti u Srbiji da Zakon o javnom beležništvu ne valja ništa, da je to menjano sedam ili osam puta, da je ovo zapravo osmi put i da je to dokaz nekvalitetnosti predloženih članova, odnosno izmena i dopuna ovog zakona.

Jednostavno to nije tačno. Svaku izmenu koju smo radili, koju je ministarstvo predlagalo, branili smo zdušno u ovom parlamentu. Opozicija je napadala, stavljala se na čelo nekoga ko je štrajkovao, ko je tražio da se redukuju prava javnih beležnika, pa se čak dotle išlo da je bilo predloga da se smanji broj i ovlašćenja javnih beležnika do te mere da bi oni bili obični udarači pečata kakvi su sada u sudu.

Da se vratimo na ovaj amandman, gospodine predsedavajući. Mislim da ovo ne doprinosi ni dobroj atmosferi u parlamentu, ne doprinosi ni tome da javnost koja ovo gleda bude zadovoljna onim što se priča. Unosi se jedna smutnja, unosi se jedan defetizam, unosi se jedan loš odnos između nas koji smo u vladajućim strankama i onih koji su u opoziciji.

Navodno ljudi iz opozicije brane interese građana, oni su zainteresovani za njihovu slobodu, oni su zainteresovani za njihovu imovinu, a mi to nismo. Apsolutno to nije tačno.

Dokaz da ovaj amandman ne valja, a da Zakon o javnom beležništvu koji je donet ili sedam i osam puta menjan, a sada ćemo ga izmeniti i ovim amandmanima, jeste to da sam pre mesec dana zajedno sa gospodinom Aleksandrom Martinovićem, imao tu čast da primim delegaciju iz Svetske unije notara. Oni su dobrano pregledali Zakon o javnom beležništvu, oni su obišli Komoru notara u Srbiji i zatražili su razgovor sa nama.

U tom razgovoru su bili veoma jasni. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na Zakon o javnom beležništvu. Nemaju nikakvih ozbiljnijih primedbi na izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Zadovoljni su funkcionisanjem i načinom na koji je zaživeo notarski sistem u Srbiji, a pamtimo da je to bilo ukinuto nakon Drugog svetskog rata i da je vrlo teško bilo da se nakon tolikog vremena jedan novi pravni institut uvede u Srbiji, da on zaživi i za manje od godinu dana smo u jednoj stabilnoj situaciji, uz svesrdnu podršku Ministarstva pravde, došli u situaciju da dobijemo sve pohvale predstavnika Međunarodne unije notara.

Oni su imali samo sitne benigne primedbe, tehničke prirode, koje uopšte nisu važne da bi se u ovom trenutku u javnosti o tome raspravljalo, što je mene učinilo ponosnim, jer sam zaista usvajajući sve one izmene i dopune, vodio jednu, da tako kažem, i političku borbu, ovde podržavajući ministarstvo, nalazeći se u jednoj situaciji da kao advokat koji štrajkuje, u isto vreme kao narodni poslanik ovde branim amandmane, odnosno brani Predlog zakona koje ministarstvo daje i onda smo u jednom postupku, gde se džentlmenski došlo do sporazuma između advokature, odnosno predstavnika advokata i predstavnika ministarstva, došlo je do smirivanja situacije.

Zato ne želim da bilo ko tu situaciju zloupotrebljava u ovom parlamentu. Žao mi je da neko štiti advokaturu mimo mene ili u moje ime, a ja sam neko ko živi 30 godina u tom poslu.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Nikoliću, morate da se vratite na amandman. Pričate pet minuta nešto što nema veze sa amandmanom.

DRAGAN NIKOLIĆ: Sve vreme je inputirano, izvinjavam se predsedavajući, zato su i ovi amandmani dati da bi se moglo da priča o svemu što nije tema i ponajmanje se priča o zakonu, odnosno o amandmanu. Ponajmanje se priča o tome šta je i koji je razlog da se ovaj amandman, odnosno ovaj član zakona briše.

Zašto, koji je razlog? Videli smo malopre oko javnobeležničkih saradnika. Da li je moguće da je neko protiv toga da javnobeležnički saradnici postoje u sistemu gde ih ima u sudovima, u tužilaštvima, u pravobranilaštvu?

Mi samo na ovaj način stvaramo mogućnost da mladi ljudi mogu da dođu do novog zaposlenja, da budu deo sistema, da se vidi da ono znanje koje su stekli kao pripravnici mogu da realizuju na ovaj način.

Ovde se sad daje predlog…(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Nikoliću, amandman je da je rok za

podnošenje prijava 15 dana od dana objavljivanja konkursa u „Službenom glasniku RS“.)I to hoću da kažem, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman odbije.

Hvala vam.PREDSEDAVAJUĆI: Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici

Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović

Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 8. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr

Janko Veselinović i zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.

Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Nema mi ministra, ali dobro.PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, ja vas molim, ministar će svakog

trenutka da uđe, davao je izjavu. Ulazi u salu za par minuta.JANKO VESELINOVIĆ: Nema problema, nisam rekao da neću obrazlagati

amandman. Dakle, u članu 30, koji se menja članom 8. ovih izmena i dopuna, predlaže se da

ministar može imenovati za javnog beležnika drugog kandidata koji ispunjava zakonske uslove. Ovde se daje diskreciono pravo ministru za imenovanje javnog beležnika i nisu dati jasni kriteriju koji je to javni beležnik. Dakle, još jedna odredba koja ne ide u korist građana Srbije.

Prethodno je gospodin Nikolić govorio o tome da Svetska unija notara nema nikakve primedbe na ove izmene i dopune. Pa, ne ide iz džepa Svetske unije notara iznos koji građani Srbije treba da plate notarima, niti su oni čekali u redovima kod notara, niti znaju kakav je odnos notara prema advokatima. To što su došli iz Svetske unije notara i ako vi mislite da su oni stekli uvid kakvo je stanje kod nas u primeni ovog zakona, to je kao kada vam kaže EU da ste ispunili neke uslove, a mi znamo kako građani u Srbiji žive. Dakle, nije ocena Svetske unije notara kvalitetna.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Veselinoviću, ja moram da vas upozorim na vreme, ali vi slobodno uvek završite rečenicu, ne morate istog trenutka prekinuti.

Zahvaljujem se.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Ja i te kako vodim računa šta pričam, kada koju instituciju pominjem i u kom

kontekstu je pominjem. Svetska unija notara i Savet notara EU su pomenuti u kontekstu da su kroz svoje predsednike bili prisutni na međunarodnom skupu koji je organizovala Javnobeležnička komora zajedno sa Ministarstvom pravde, gde je rečeno da su predsednici te dve organizacije podržali jačanje uloge ministarstva u nadzoru nad radom javnim beležnika. Dakle, nadzor nad radom da se ne bi dešavalo da beležnici nemaju efektivnu, delotvornu, dobru kontrolu, kako je to u svim drugim zemljama okruženja, a kako nije propisano zakonom koji je usvojen u vreme neke druge parlamentarne većine, koju je uvaženi prethodnik podržavam, u kojoj je vlasti tada i sudelovalo. Dakle, gde uloga Ministarstva, kada je u pitanju nadzor nad radom beležnika, gotovo da u potpunosti nije postojala. Ja ne znam kome je to odgovaralo. Odsustvo kontrole može da odgovara samo nekome ko ne želi da se njegov rad kontroliše.

Pošto mi želimo da budemo zaista Ministarstvo koje odgovara za oblasti iz delokruga svoje nadležnosti, onda ne želimo da to bude samo na papiru, već da bude i efektivno i da se ponašamo identično prema svakome. Ko smatra da beležnik kome se obratio krši zakon i ne radi dobro, moći će od usvajanja ovog zakona da se obrati i Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori i sudu, da ukaže na eventualne propuste u radu, a onaj za koga se dokaže da nije radio u skladu sa zakonom snosi će za to posledice. To je sistem za koji se zalažemo. To je vladavina prava u Srbiji koju ćemo jačati i postupaćemo svaki put ubuduće na takav način. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem. Na član 8. amandmanu su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mijatović,

Branko Đurović, Milena Bićanin, Ivan Bauer, Vladimir Marinković, Vesna Besarović, dr Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem. Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Ovo je poslednji amandman kada je u pitanju ovaj

zakon koji ću obrazlagati. Gospodine Selakoviću, nisam vama rekao da ste pomenuli Svetsku uniju notara,

nego jednom narodnom poslaniku koji je govorio pre mene. Da ne bih izazivao repliku, neću pominjati njegovo ime.

Želim samo još jednom da kažem da je „Pokret za preokret“ predložio desetine amandmana na ovaj zakon i da sam hteo da ukažem na to da je ovaj zakon nečitljiv, neprimenjiv i štetan za građane.

Pozivam vas, gospodine Selakoviću, niste imali dobru volju kada su u pitanju i ostali zakoni da prihvatite amandmane, ali neka vam ostane negde poruka da pripremite novi tekst Zakona o javnim beležnicima, da vidite šta su bile rupe, da ih zakrpite, da zadužite ljude da rade na tome i da dođete pred ovu Narodnu skupštinu sa novim zakonom.

Još samo jednu reč, pošto mi niste dali da odgovorim, čak nisam ni tražio. Dakle, nikoga ne mrzim. Ne mrzim čak ni gospodina Babića, nikoga ne mrzim. Čak mi je simpatičan njegov ples koji izvodi ponekad, ne slušajući šta narodni poslanici iz opozicije kažu. Tako da, da bude vrlo jasno, samo se zalažem za to što napišem da pročitaju ministri, da poslanici uzmu sa pažnjom, a ne sa omalovažavanjem, kako bi to bilo u interesu građana Srbije, pa čak i kada se ne slažemo, jer nikome nisam uvredljivu reč uputio i nikoga ne mrzim. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite. NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem. Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom se

predlaže brisanje člana 9, a član 9. predlaže da se doda član 30a. koji reguliše pitanje imenika javnih beležnika, ko ga vodi i koji podaci se u njega upisuju, ko vodi evidenciju o javnim beležnicima, kao i dužnost prijave promene podataka. Uvođenje ovog člana usklađuje Zakon o javnom beležništvu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Pokušavajući da prozrem šta je to intencija predlagača, osim da se ovakvim amandmanom osporava usklađivanje Zakona o javnom beležništvu, koga je donela jedna druga skupštinska većina, sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da bi imenik javnih beležnika zaista bio u drugoj zakonom propisanoj formi, da ne možete koristiti jedinstveni matični broj građanina nekog lica ukoliko to nije izričito zakonom propisano, ja zaista ne vidim smisao niti svrhu ovog amandmana, jer želim da polazim od načela da je svaki predlagač amandmana dobronameran. Imati dobru nameru ovde znači činiti nešto što je u korist građana, a javni beležnici su građani koji imaju ništa manja niti veća prava od drugih građana, kada pričamo o njihovim osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Pa, tako imaju pravo i da njihovi podaci o ličnosti budu zaštićeni, a kada se upotrebljavaju da se to čini u skladu sa zakonom. To je ono što predviđamo ovim članom i zato smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre. Na član 9. amandmanu su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman

Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem. Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Rekao sam da se neću više javljati, međutim, da je bilo

političke korektnosti sa strane ministra, ja ne bih više obrazlagao amandmane. Dakle, ako ministru nije jasna moja intencija, a ponovio sam je do sada u devet slučaja, mogu da je ponavljam u 70 slučajeva. Dakle, moja intencija jeste da se donese novi zakon koji će biti čitljiv, primenjiv i u interesu građana Srbije, ništa drugo, ministre. Nisam rekao da nema neka odredba koja bi u nekom novom zakonu činila zakon boljim. Samo kažem da ovakav zakon kakav jeste i sa ovakvom odredbom jeste u suštini neprimenljiv, konfuzan, a nemamo razloga za to.

Ako imate konačan prečišćen tekst, kažete, koji može da uradi svaka ozbiljna kuća koja se bavi tim pitanjem, zašto ne napravite vi taj prečišćen tekst i ne dostavite ga kao konačan tekst Zakona o javnim beležnicima, pa da imamo novi zakon o javnim beležnicima koji nema toliko krpa i zakrpa, sedam, osam?

Dakle, ja se više neću javljati za reč, ali molim vas da ne stavljate u politički kontekst ono što nisam rekao i ono za šta se nisam zalagao.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović,

Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Goran Ćirić, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira

Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 24. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Nataša

Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan

Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 24. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Vesna

Martinović, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.Izvolite, gospođo Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.Dakle, članom predloženim 53. stav 1. tačka 4) Predloga zakona o izmenama i

dopunama predviđeno je da je javni beležnik dužan da odbije obavljanje službene radnje u situaciji kada sumnja da stranke nemaju ozbiljnu i slobodnu volju da zaključe određeni posao.

Po našem mišljenju, sumnja nije dovoljno precizna kategorija, svodi se pre svega na subjektivan doživljaj koji može, a i ne mora biti zasnovan na činjenicama. Zbog toga smo predložili da ovaj stav glasi da: „ukoliko neosporno utvrdi“.

Da je Vlada sličnog mišljenja kao i podnosioci amandmana, potvrđuje upravo i njen stav da se prihvati amandman, doduše, ne naš, ali amandman koleginice iz vladajuće većine, koja je takođe insistirala, kroz svoj amandman, na tome da ocena da li postupanje po nekom pravnom poslu treba ili ne odbiti, ipak se zasniva na činjenicama, tako da mi je drago da smo sa više strana, različitim amandmanima, Vladi ukazali na to da je neophodno ipak isključiti proizvoljnost i pre svega obavezati javne beležnike da prilikom odbijanja da postupe po nekom poslu ipak treba da svoju odluku o odbijanju zasnivaju na nekim činjenicama, a ne da to svode na neku proizvoljnu procenu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Martinović.Reč ima Nikola Selaković. Izvolite, gospodine ministre.NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da kažem da amandman koji

još nije pročitan ali ga je uvažena prethodnica pomenula, koji je prihvaćen, a tretira istu zakonsku odredbu, je upravo plod dogovora Ministarstva pravde sa Advokatskom komorom Vojvodine koja je ukazala odmah na ovu manjkavost teksta Predloga zakona i to je razlog zašto pretpostavljam da je i koleginica Pantić Pilja, koje je i članica te komore, ovako reagovala, a mi, hvala bogu, prihvatili amandman.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine ministre.Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu

sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Nada Lazić.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 25. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr

Janko Veselinović i zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.

Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe

Boris Tadić.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman

Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan

Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 54. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupa Boris Tadić.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 54. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 58. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Nataša

Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 67. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i

Vladimir Pavićević.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne.)Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,

Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević.

Da li neko želi reč? (Ne.)Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O SUDIJAMA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac i Jovan Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik prof. dr Janko

Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: U suštini predlog Pokreta za PREOKRET koji sam

pretočio u amandman jeste da se ne pravi diskriminacija na ljude koji su radili u sudstvu, sticali znanje kroz rad, učili i one koji su završili pravosudnu akademiju. Vrlo je jasno obrazloženje zbog čega smatram da kod izbora sudije ne treba da bude razlika za one ljude koji su završili pravosudnu akademiju i one koji su radili kao sudski pomoćnici zato što smatram ako je neko stekao znanje treba da ga na određenom mestu prezentuje, da ga pokaže, a ne da se sakriva eventualno iza neke druge ocene.

Dakle, ne treba da budu povlašćeni ljudi koji su završili pravosudnu akademiju u odnosu na ljude koji su radili u sudstvu, koji su položili pravosudni ispit, koji imaju iskustvo. Smatram da je čak i ova odredba na neki način u suprotnosti sa Ustavom kada je u pitanju jednakost građana. Ali, da ne ulazimo u to bilo bi mi jako interesantno da ministar Selaković još jednom obrazloži zbog čega je u privilegovan položaj stavio ljude koji imaju završenu pravosudnu akademiju, a na neki način obezvredio znanje i iskustvo ljudi koji već rade u sudstvu, u pravosuđu, koji su ispekli svoj zanat kroz rad u tim institucijama.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima ministar Selaković.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je naš uvaženi prethodnik malo

pogrešio, ali da je greška u stvari značajno veća, a evo i zašto. Prvo, ovde nije reč ni o kakvoj diskriminatorskoj odredbi u odnosu na ljude koji rade u pravosuđu, jer svako ko ispunjava uslove za obavljanje sudijske funkcije može da bude kandidat radio on u pravosuđu ili ne, dakle, u pravosudnim organima. Tako može i advokat da bude dobar kandidat za sudiju ili zamenika javnog tužioca, tkao i lice koje je radilo u banci na pravnim poslovima, sa položenim pravosudnim ispitom i ima određeni broj godina iskustva, tako može i lice koje je radilo u sistemu državne uprave. Dakle, sudijska funkcija kao funkcija javne vlasti treba da bude jednako dostupna svakome ko ispunjava uslove da bude na nju biran i da je obavlja.

Ovde je reč o nečemu drugom. Ovde je reč o postavljanju merila za utvrđivanje kriterijuma stručnosti i osposobljenosti kandidata koji konkurišu na mesto sudije ili zamenika javnog tužioca. Zašto razlike zakonodavac ili postavljeno mi je pitanje – zašto sam ja stavio ljude sa pravosudne akademije u povoljniji položaj? Nisam ih ja stavio niti ovde ja bilo šta radim osim što obrazlažem Predlog zakona. Predlog zakona je uradila radna grupa na čijem čelu je bio predsednik Vrhovnog kasacionog suda, istovremeno predsednik Visokog saveta sudstva, takođe sudije i zamenici javnih tužilaca koji su delegirani od strane VSS i DVT. Radna grupa je uradila ovaj predlog, ja sam ga ovde pred vas izneo i branim ga.

Ovom predlogu ne protive se ni predstavnici strukovnih udruženja upravo onih ljudi koje je gospodin Veselinović malo pre pomenuo, a to su sudijski i tužilački pomoćnici. Oni su se bojali da dođe do diskriminacije, ali kada im je rečeno da će se uraditi pravilnik o polaganju ispita koji će svakako ceniti njihove sposobnosti, oni su prihvatili da budu deo te radne grupe, da učestvuju u izradi tih propisa. Još jedan zanimljiv detalj, dozvolite mi, to što je neko završio pravosudnu akademiju, pa i sa najvećom ocenom je samo jedno od merila koje će ceniti Visoki savet ili Državno veće, za razliku od kasirane odredbe zakona koja je po automatizmu davala prednost kandidatu koji je završio akademiju. Ovde je moguće da se pojavi kandidat koji je završio akademiju, jedan koji nije da bude predložen Skupštini. Mislim da ovde ne postoji bilo kakva bojazan. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 1. amandman sa ispravkom podnela narodni poslanik Olgica Batić. Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite gospođo Batić. OLGICA BATIĆ: Hvala. Ja ću ostati dostojna onome što sam rekla i u raspravi i u načelu, a amandman sam

podnela koji je potpuno suprotne sadržine od onoga kako predviđa konkretna odredba ovog Predloga zakona i to je naravno moj stav.

Mislim da je upravo i uvaženi ministar dao, pak deo odgovora na pitanje sa kojim mogu da se složim, ali kada imate situaciju da se usvoji amandman da se kaže da se, znači, kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena koju je dobio na pravosudnoj akademiji. Mislim

da je time već njegov izbor za nosioca pravosudne funkcije u ovom slučaju kandidata za sudiju više nego izvestan.

Sa druge strane moram da ukažem i nešto što postoji u praksi. Ne izgovara se naglas. Za kandidate za sudiju koji su prvi put birani kao i za zamenike javnih tužilaca birani su i oni koji baš i nisu ispunjavali uslove, ne znam kako se to cenilo, njihova stručnost i osposobljenost, ali birali su se kandidati koji su bili mnogo lošiji od onih pomoćnika što sudijskih što tužilačkih pomoćnika koji gotovo predstavljaju potpuno i osposobljeno i stručnosti kao takvi su određeni od strane svojih rukovodilaca.

Dakle, ja lično smatram, već sam i u raspravi rekla ne zastupam stavove ni udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika niti bilo kojih drugih, ali smatram tim pre da se unosi selektivnost i diskriminacija ovakvog jednom odredbom ma koliko neko zagovarao pravosudnu akademiju, mislim da u ovakvom momentu zbog brojnih problema koje ona još uvek ima ovako nešto ne može da stoji u ovom predlogu zakona. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite. NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem predsedavajući. Pa, iskreno rečeno ja bih mogao da prihvatim argumentaciju koja se afirmiše

amandmanom, koji je uvažena koleginica Batić iznela, da ne postoji i jedan institucionalni problem, a to je postojanje pravosudne akademije i Zakona o pravosudnoj akademiji.

Ako bi se amandman prihvatio ovako kako glasi, on bi možda postigao svrhu u nekom pogledu, ali onda se postavlja pitanje zašto nama treba pravosudna akademija, zbog čega smo mi u stroju?

Zbog čega imamo polaznike pravosudne akademije koji svoju edukaciju i stručno osposobljavanje afirmišu upravo na taj način. S druge strane, imamo još jedan teret u pravnom smislu reči, a to je odluka Ustavnog suda, ja ću se potpuno usaglasiti sa stavom koji je izneo ministar.

Imamo obavezujuću odluku Ustavnog suda, koja je proistekla iz inicijative, hajde da kažemo sada udruženja sudijskih pomoćnika i tužilačkih pomoćnika koji su u jednom trenutku osetili određeni stepen ugroženosti zbog mogućnosti diskriminacije. A ako imamo, a imamo takvu odluku Ustavnog suda onda je moramo dosledno sprovesti.

Ne vidim drugačiju mogućnost, nego da se faktički institucionalno prihvati postojanje pravosudne akademije zato što ona postoji. Ne možemo drugačije ni u kom slučaju tretirati, dok ne promenimo zakon, a sa druge strane da i one koji dolaze iz sudova i tužilaštava, koji su kandidati za polaganje, odnosno za sticanje statusa nosioca pravosudnih funkcija, bilo sudijske, bilo tužilačke, da budu podvedeni pod određeni stepen njihove stručnosti.

A kako drugačije, nego organizovanjem ispita. Ja sam i u načelnoj raspravi rekao, ja sam za to da što više sudijskih pomoćnika, što više sudijskih saradnika, bude ta ciljna grupa našeg pravosudnog sistema, koja će jednog dana postati sudije ili tužioci. Zašto? Pa zato što su tu proveli decenijski ili više decenijski radni staž i njima zaista treba posvetiti

maksimalnu pažnju. Ja ne vidim da na bilo koji drugi način možemo to učiniti osim ovako.

Ali, sa druge strane gde su oni, bez obzira što su više decenijski staž proveli u sudovima ili tužilaštvima, proveravani što se tiče njihove stručnosti? U sudovima nisu.

Dobijali su ocenu „naročito se ističe“, a na osnovu čega? Zato što ima određene simpatije predsednik suda ili kolegijuma, prema nekom kolegi ili zbog toga što je zaista organizovan nekakav program, koji podrazumeva relevantnu ocenu i činjeničnu utemeljenu ocenu o stručnosti i o radu i o kvalitetu rada.

Zbog čega je na kraju krajeva VSS, zašto bi bio eliminisan od mogućnosti da tu proveru izvrši i da na taj način verifikuje onu ocenu da li se „naročito ističe“ ili se „ne ističe“, koja je data od strane kolegijuma suda ili predsednika suda.

Prema tome, u ovoj situaciji, bez obzira da li to smatrali diskrimnatorski ili ne, moramo uvažiti i ove tri činjenice koje su takve kakve jesu, uloga pravosudne akademije, da li treba ili ne treba, to je neka druga priča, nije tema današnje rasprave. Postojanje odluke Ustavnog suda i činjenica da svi moraju proći određene provere da li su stručni ili nisu stručni. Ja vam se zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Selaković. NIKOLA SELAKOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni

poslanici, moram dodatno da obrazložim nešto što mislim da samo nije slučajno uzeto u obzir.

Dakle, ja sam vrlo jasno rekao, to što je neko dobio najvišu ocenu na završnom ispitu, po završetku početne obuke pravosudne akademije, ne stavlja ga u startu iznad svih ostalih. Rekao sam da je to jedno od merila. Koja će biti ostala merila? Ja mogu samo da pretpostavim, ali svakako da je od izuzetne važnosti, koliko godina staža ima kandidat, ako je neko završio akademiju za dve i po godine, a neko radi 15 godina u sudu. Tu postoji velika razlika.

Dalje, organ u kome neko radi, nije isti kandidat koji vam dolazi iz osnovnog suda i kandidat koji vam dolazi iz Apelacionog ili Vrhovno kasacionog suda ili Upravnog suda ili Privrednog apelacionog suda.

Treće, dodatne stručne kvalifikacije kandidata, jer postoje kandidati koji su završili master studije, doktorske studije, kandidati koji su završili specijalističke studije, kandidati koji su pisali, izlagali i branili stručne radove, stručne referate na naučnim skupovima, na konferencijama, na stručnim savetovanjima.

Dakle, postoji mnogo toga. Ako hoćete, čak i ono nešto što može o nekom detalju da odluči, postoje kandidati koji vešto vladaju znanjem stranih jezika.

Sve su to stvari koje su od velike važnosti kada se odlučuje o predlaganju kandidata, a sve se to uzima u obzir.

Ovde se postavlja još jedno pitanje, svi ovi argumenti koje sam ovde izneo, to su argumenti koji idu u prilog najviše sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, koji nisu završili početnu ulogu na pravosudnoj akademiji, koji imaju visok nivo znanja, koji će biti potvrđen na tom ispitu koji je bio organizovao VSS ili DVT.

Imamo još jednu stvar, i time završavam, mi smo jedno vreme to odluke Ustavnog suda imali pravosudnu akademiju koja je radila u skladu sa zakonom, zakonom koji je

donela ova Narodna skupština. Šta da radimo sa kandidatima, ako ne postupamo po odluci Ustavnog suda? Hoćemo li da kažemo ljudima koji su upisali akademiju, a pre toga dali otkaz u sudovima i tužilaštvima, u kojima su radili, a znate to što ste poštovali zakon, to više ništa ne vredi. Onda smo mi neozbiljna država. Mislim da je ovo najbolje moguće rešenje. Može li da bude bolje? Može, ali je potrebna mnogo aktivnija uloga VSS i DVT u radu pravosudne akademije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović. Vlada i Odbor za pravosuđe, držanu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna i pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na tačku 5. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 1. amandman je podneo narodi poslanik Petar Petrović. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su

amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik prof. dr Janko

Veselinović. Da li neko želi reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,

Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević. Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite, gospodine Imamoviću. ENIS IMAMOVIĆ: Uvaženi ministre, članovi Kabineta, koleginice i kolege

narodni poslanici, mi poslanici SDA Sandžaka - PDD, predložili smo amandman po kome se predviđa da se u postupku izbora tužioca, odnosno zamenika tužioca mora voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebni u tužilaštvu.

Delotvorno učešće nacionalnih manjina u radu državnih organa sa javnim ovlašćenjima regulisano je i Ustavom, zakonima ove zemlje, ali i međunarodnim obavezujućim dokumentima koja je naša država potpisala.

Ustavom Republike Srbije, tačnije članom 77. stav 1. garantovano je pravo pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Istim članom u stavu 2. propisano je da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Članom 21. Zakona o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina, propisano je da prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući policiju, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Članom 15. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, propisano je da će ugovornice stvoriti uslove neophodne za efikasno učešće nacionalnih manjina u kulturnom, socijalnom i ekonomskom životu, javnim poslovima, naročito onih koji se tiču, u svom trećem izveštaju o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Republici Srbiji, posebno je naglašen problem nedovoljnog prisustva pripadnika albanske i bošnjačke zajednice u radu pravosudnih organa, gde, citiram – Savetodavni komitet ponovo poziva srpske organe da preduzmu odlučne mere u cilju razmatranja nedovoljne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi, naročito na nivou države. Takve mere bi trebalo preduzeti u sudstvu, posebno kada su u pitanju albanska i bošnjačka nacionalna manjina.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u delu koji se odnosi na Sandžak, između ostalog i stoji, da bošnjačaka zajednica je i dalje nedovoljno zastupljena u lokalnoj samoupravi, pravosuđu i policiji.

Shodno tome, meni je stvarno čudno zbog čega vi niste prihvatili ovaj amandman koji smo predložili. Tačno je da kao što ste naveli u obrazloženju u članu 82. stav 5. se nudi rešenje, ali vidimo, i očigledno je, da ni to rešenje nije donelo rezultate isto kao što nisu doneli ni ustavne odredbe, ni zakonske odredbe, niti odredbe međunarodnih obaveza koje je naša država preduzela.

Shodno tome, smatramo da je ovaj amandman još jedan dodatni mehanizam u ostvarivanju prava nacionalnih manjina po ovom pitanju.

Zastupljenost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice u obavljanju javnih tužilačkih funkcija nije usklađena sa nacionalnom strukturom stanovništva u gradovima u Sandžaku.

To posebno naglašavam za teritoriju za koje su mesno nadležni Viša javna tužilaštva u Novom Pazaru i Užicu, kao i Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju.

Ovde nisu ispoštovane odredbe garantovane Ustavom, zakonima i međunarodnim pravom, već se prilikom zapošljavanja, odnosno izbora na konkursima i dalje favorizuju kandidati, pripadnici većinskog naroda, iako na brojnim konkursima Bošnjaci i svojim iskustvom i znanjem i kvalitetom odgovaraju kriterijumima koji su propisani.

Prilikom poslednjeg izbora nosilaca javno tužilačkih funkcija grubo se kršio Ustav, kao i navedeni zakoni i prihvaćena pravila međunarodnog prava, na štetu Bošnjaka kojima je očigledno uskraćeno prava nastupanja na javne funkcije u okviru sudske vlasti onako kako je to garantovano Ustavom.

S toga je potrebno i ja vas ovom prilikom pozivam da se obustavi postupak izbora nosioca javno tužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, kao i u tužilaštvima nadležnim za teritorije drugih gradova u Sandžaku.

Pozivam vas da sprovedete novi postupak izbora za nosioce javno tužilačkih funkcija koji će biti raspisan sa ciljem konačnog poštovanja ustavnih odredba i zakona ove države i koji će konačno krenuti u usaglašavanje nacionalne strukture zaposlenih u ovim državnim organima.

Mi smo i sa vašim prethodnicima na čelu Ministarstva i sa vama lično nekoliko puta godinama unazad razgovarali o ovom problemu, o mogućim rešenjima i o tome kako da konačno usaglasimo strukturu zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva.

Međutim, do danas kao što vidite nije bilo nikakvih rezultata. Ja vas zato pozivam da iskoristite svoja ovlašćenja da prihvatite ovaj amandman kako bi stvorili još jedan u nizu mehanizama za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koja su im propisana Ustavom, zakonima ove države i međunarodnim normama koje je naša država preuzela. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, iako je bilo reči o nečemu što

nije tačka dnevnog reda, ja vas molim da imate razumevanje za to što ću možda govoriti rečenicu-dve duže.

Uvaženi kolega Imamović je dao sebi za pravo da govori nešto što apsolutno nije istina. Ja neću da verujem da je to mislio ozbiljno, hoću da verujem da je po sredi samo politika, ali politika da se upotrebljava u ovakve svrhe nije u redu.

Prva stvar, da je hteo da govori ono što je tačno, onda bi rekao da je na poslednjem konkursu za zamenika javnog tužioca u Prijepolju, gde je bio raspisan konkurs za jedno mesto, primljena osoba bošnjačke nacionalne pripadnosti, da je na konkursu za sudije Osnovnog suda u Novom Pazaru, gde je izabrano osam sudija, izabrano šest sudija koji su pripadnici bošnjačke nacionalnosti, a dvoje pripadnika srpske, da je na poslednjem

konkursu za izbor sudija u Sjenici gde je birano dvoje sudija, izabrano oboje sudija bošnjačke nacionalne pripadnosti, a u tom sudu nema ni jednog sudije koji je pripadnik srpske nacionalnosti.

Da je na poslednjem konkursu za izbor sudija Višega suda, takođe poštovan ovakav pristup, da kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno rukovodećih pravosudnih funkcija na području Višeg suda u Novom Pazaru, ako me već terate na nešto što niti je politički korektno, niti je higijenski da se nacionalno prebrojavamo, imamo Prekršajni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Crnogorac, Viši sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, čiji je šef, odnosno javni tužilac Bošnjak, Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru na čijem čelu je jedini Srbin, direktor Okružnog zatvora, odnosno upravnik Okružnog zatvora u Novom Pazaru, koji je Bošnjak, predsednik Osnovnog suda u Sjenici, Bošnjak, predsednik Prekršajnog suda u Sjenici, Bošnjak.

O čemu vi pričate?Rekli ste - došlo je do kršenja zakona prilikom poslednjeg izbora javnih tužilaca.

Prvo, izbor nije izvršen uopšte. Kako je to došlo do kršenja zakona? Hoćete li da kažete da od svih funkcija koje sam nabrojao, a to je prekršajni sud, osnovni sud, viši sud, osnovno tužilaštvo, više tužilaštvo, okružni zatvor, znači, govorim o svemu što iz oblasti pravosuđa, Prekršajni sud u Sjenici, Osnovni sud u Sjenici, od osam čelnih ljudi jedan je Srbin i taj jedan smeta? O kakvom vi kršenju zakona pričate? O kakvom kršenju zakona pričate?

(Enis Imamović: Ko je rekao da smeta?)Pa, rekli ste da je kršen zakon. Rekli ste nešto radi protiv pripadnika bošnjačke

nacionalnosti. (Predsedavajući: Gospodine Imamoviću, molim vas, ne možete da dobacujete.)Gospodin Imamović vrlo dobro zna da ja potičem iz dela Srbije koji ja nazivam

Raškom, on ga naziva Sandžakom. Govorimo istim jezikom, drugačije ga zovemo. Bili smo svedoci zloupotrebe toga prava na jedan čisto politikanski, ružan način. Gospodin Imamović neće da kaže da je za moga mandata sproveden prvi konkurs za imenovanje sudskih tumača za bošnjački jezik. Ne, nego je ovde potrebno zloupotrebiti jedan ozbiljan državni posao i baciti ljagu na nešto što se radi.

Izvinite, molim vas, dame i gospodo narodni poslanici, što sam govorio malo duže. Reč je bilo o nečemu što su bile vrlo ozbiljne kvalifikacije, o nečemu što nije tačka dnevnog reda ovde. Ja vas molim da imate razumevanje za to i da mi ne uzmete za zlo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. NEĐO JOVANOVIĆ: Ja se, inače, posle ovog izlaganja ministar ne bih javio da

nije pomenuto u Užice. Ali, u izlaganju uvaženog poslanika Imamovića je pomenuto Užice. Voleo bih da znam kada i u kom izbornom procesu, bilo za osnovno tužilaštvo, bilo za više tužilaštvo, bilo za osnovni sud, bilo za viši sud, privredni sud ili prekršajni sud u Užicu, je bilo koji Bošnjak diskriminisan? Ko se to od Bošnjaka tada javio na bilo koji konkurs unazad, a da nije primljen zbog toga što je Bošnjak?

Ja samo pitam za Užice, a možemo da govorimo i o nadležnosti. Imamo iz Prijepolja sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu koji je Bošnjak, imamo iz Nove Varoši sudiju Ustavnog suda koji je Bošnjak. Taj isti sudija je bio u Novom Sadu sudija Apelacionog suda, a onda je izabran za sudiju Ustavnog suda. Ako imamo Ustavni sud kao instancu koje je na vrhu piramide srpskog pravosuđa i imamo zastupljenost bošnjačke nacionalnosti, o čemu mi pričamo kada su u pitanju poštovanja prava nacionalnih manjina?

Ja ne želim da govorim o tome kakva je situacija u Bujanovcu i Preševu. To ministar nije isticao. Ali, kao državni sekretar sam bio dva puta dole, dva puta razgovarao sa predstavnicima lokalnih samouprava, od njih dobijao primedbe na ustrojstvo sudske mreže, na zahteve koji se odnose za povećanje broja sudova, pa sam postavio pitanje – koliko ima sudija srpske nacionalnosti u tim sudovima i o tome uvek informisao ministra kako bi bio upoznat sa činjenicama koje se vezuju za taj teren i za tu teritoriju Republike Srbije.

Ne mogu ni u kom slučaju da se otrgnem utisku da ovaj amandman nije ciljan isključivo radi poštovanja prava, odnosno zakona, jer ne vidim da je zakon bilo gde prekršen, naročito se ne može govoriti o grubom kršenju zakona. Ako ćemo da govorimo o politikanstvu, politikanstvo može da dođe do izražaja ali na daleko bezazlenije teme u odnosu na ovu temu koja je izuzetno osetljiva i delikatna kada je u pitanju kompletan pravosudni sistem, kada je u pitanju državni aparat. Podsetiću, ova Vlada Republike Srbije je Srbiju dovela na vrata Evrope upravo poštujući sve norme, pa i norme koje se odnose na poštovanje prava i to osnovnih elementarnih prava priznatih međunarodnim dokumentima i Univerzalnom deklaracijom ljudskih prava.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i

gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, posebno građani Raške oblasti i građani Pčinjskog okruga, ovaj amandman ne bi trebao prihvatiti, jer bi on napravio diskriminaciju. On bi rekao da imamo jednu situaciju zaoštrenih međunacionalnih odnosa, nepoštovanje ministarstva prema nacionalnim manjinama, njihovoj strukturi u pravosuđu. Jednostavno, to nije tačno.

Kada smo raspravljali u načelu o ovom predlogu zakona, ja sam istakao, to može da se vidi u stenogramu, da apelujem na vas, ministre, da svuda gde su nacionalne manjine, a to se pogotovo odnosi na Pčinjski okrugu, imate posebno u vidu, pospešite i pomognete da tamo bude određeni broj pripravnika, određeni broj tužioca, zamenika tužilaca, saglasno nacionalnom sastavu na toj teritoriji. Toga se držim sada, toga sam se držao tada i mislim da kucam na otvorena vrata, poznajući vas kao ministra, poznajući rad ovog ministarstva od 2012. godine, sve do danas, ubeđen sam, da ovo nije nikakav problem. Ovo je samo pokušaj da se dolije ulje na vatru, koje uvek tinja i još uvek nismo uspeli da to što smo između sebe imali u prošlom veku ispravimo. Nepotrebno je da se ovakve stvari rade, kolega.

Sticajem okolnosti poznajem situaciju u Novom Pazaru, zato što u onoj čuvenoj reformi pravosuđa 2009-2010. godine moja supruga je izabrana za sudiju Prekršajnog

suda u Novom Pazaru. Ja sam više puta tamo odlazio i evo, reći ću nešto. Najlepše uspomene u svojoj dugogodišnjoj karijeri sudije ima iz Novog Pazara. Tamo je prihvaćena od svih kako službenika koji su u Novom Pazaru, u Prekršajnom sudu, tužilaštvu, to je sve jedna zgrada, jedan konglomerat, sastavljeno je od svih, osnovni sud je tu, viši sud, tužilaštvo osnovno, više tužilaštvo i sud za prekršaje. Nema nikakvih stvari koje vode ka tome da neko nekoga ne podnosi, da neko nekoga favorizuje, da se neko neprijatno oseća zato što je bošnjačke nacije ili srpske. Tamo se oni međusobno ne broje. Nemojte da ih brojite u ovoj Skupštini.

Malo je specifičnije u Pčinjskom okrugu, odakle sam ja. Tamo se stalno pominje i podgreva ta situacija da albanska nacionalna manjina nema dovoljan broj pripravnika, nema dovoljan broj sudija, nema dovoljan broj tužilaca. Ja vam kažem – nema, zato što nema kandidata, nema zato što mnogi od njih nisu hteli da završe pravni fakultet ili ako su ga završili, nisu uspeli da polože pravosudni ispit.

Ono što je moje saznanje za zadnje četiri godine, to je da se pospešuje polaganje i pomaže se diplomiranim pravnicima sa određenim iskustvom albanske nacionalne manjine da polože pravosudni ispit. Mogu da kažem čak i da se gleda kroz prste. Čak i te komisije nisu toliko rigidne koliko bi trebale i koliko su rigidne prema ostalim kandidatima, sve u želji da tamo ima zamenika tužilaca, kao što ih ima, iz albanske nacionalne zajednice, da ima tamo sudija Osnovnog suda u Bujanovcu albanske nacionalne pripadnosti, kao što ih ima.

Zbog toga mislim da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen i da ova Skupština ne sme da bude poligon gde ćemo dolivati ulje na vatru i stvarati lošu situaciju, tako što smo izneli netačne podatke, a na osnovu tih netačnih podataka izveli još gore zaključke i poslali lošu poruku Srbiji. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.ENIS IMAMOVIĆ: Hvala, uvaženi predsedavajući.Ja bih se najpre zahvalio kolegi Draganu Nikoliću zato što je izneo tačne podatke,

vezano za boravak u Novom Pazaru. Zaista je Novi Pazar grad širokog srca koji zna da prihvati ljude sa svih strana.

Drugu stvar bih razjasnio sa kolegom Neđom Jovanovićem. Ja nisam govorio o sudu u Užicu, već sam govorio o teritoriji na kojoj je nadležan sud u Užicu, a ostatak vremena bih posvetio, trudeći se nekako da odgovorim, na ono što je ministar u svojoj diskusiji rekao.

Prvo, po meni je skandalozno to što ste iskoristili izraz higijenski ili nehigijenski. Ja stvarno ne znam šta ste time hteli da kažete, ali nadam se …

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Imamoviću…ENIS IMAMOVIĆ: … da ćete moći nekako da objasnite šta je to higijenski, a šta

nije higijenski.Druga stvar, jeste…PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, samo ako mi dozvolite jednu rečenicu.Ministar je rekao - nije da se higijenski delimo i da se nacionalno prebrojavamo.

To je rekao.

Izazvali ste nekoliko replika. Izazvaćete ih ponovo. Molim vas da se vratite na dnevni red i da govorite o vašem amandmanu.

ENIS IMAMOVIĆ: Moje pravo je da …PREDSEDAVAJUĆI: Možda sam ja kriv što sam dopustio da govorite van tačke

dnevnog reda i osećam krivicu zbog izazvanih replika. Zato bih vas zamolio da se vratite na amandman koji ste podneli, inače ću morati da vas prekinem.

ENIS IMAMOVIĆ: Da li možete da mi vratite vreme?PREDSEDAVAJUĆI: Računaću vam vreme. Ne brinite.ENIS IMAMOVIĆ: Ja sam ovde govorio o amandmanu koji smo predali na Zakon

o tužilaštvu, koji se tiče izbora i sastava u tužilaštvu. Ja sam i te kako bio u temi. Diskutant koji nije bio u temi bio je ministar koji je govorio o sudovima.

Sada bih podsetio ministra da je on govorio o sudovima, a ja sam govorio o tužilaštvima. Vi ste govoreći o svim pravosudnim organima uspeli da nabrojite tek nekoliko funkcija, niste čak ni iskoristili sve prste jedne ruke. Podsećam vas da mi kažete, ministre, koliko funkcija…

PREDSEDAVAJUĆI: Ja vas moram prekinuti. Koristite javljanje po amandmanu za repliku. Ne mogu dozvoliti to. (Enis Imamović: Koristim pravo na repliku.)Ne možete da dobijete pravo na repliku. Niste pomenuti. Izazvali ste repliku.(Enis Imamović: Kako ne mogu? Pogrešno sam protumačen.)Ako ste i u tom delu u pravu, ipak vam je isteklo dva minuta replike. Govorili ste

dva minuta i 30 sekundi.(Enis Imamović: Ne dajete mi da govorim.)Reč ima ministar Nikola Selaković.NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.Uvaženi predsedavajući, pomenut sam, i to sam pomenut u netačnom kontekstu i

zato sam tražio reč, da dobijem repliku.Prvo, upotrebio sam i više od prsta jedne ruke, a mogu i da pročitam ko želi da

zna.Drugo, rekao sam da smo prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Prijepolju,

popunjavajući jedno upražnjeno mesto, izabrali kandidata koji je bošnjačke nacionalne pripadnosti. Da li to nema veze sa javnim tužilaštvom ili ima?

Treće, kada sam rekao, sa moje strane neko bi rekao, nije higijenski da nacionalno prebrojavamo ljude i ja mislim da nije. Ja sam odrastao u Novoj Varoši, imao najbolje prijatelje i komšije koji su tada bili muslimani. Neki su danas i dalje muslimani, neki su Bošnjaci. Nemam nikakav problem sa tim ljudima. To su i dalje moji dobri prijatelji i na prvom mestu dobri ljudi i čestiti građani države Srbije.

Sa treće strane, govorio sam o poštovanju nacionalnog sastava stanovništva prilikom izbora sudija u Novom Pazaru i Sjenici, i ako sam naveo da je ukupno desetoro ljudi izabrano, od kojih je osmoro bošnjačke nacionalne pripadnosti, a dvoje srpske, to dovoljno govori svima o čemu je reč.

Poslednje, gospodin Imamović je počeo da priča o kršenju Zakona u postupku izbora javnih tužilaca. To nije tačka dnevnog reda, ali s obzirom da je u pitanju teška

optužba i kvalifikacija, ja sam tu reagovao. Ono kada sam govorio nabrajajući, ja ću uvažene dame i gospodo narodni poslanici, samo da vam pročitam ono što sam malopre po funkcijama govorio.

Upravnik Okružnog zatvora u Novom Pazaru Muamer Suljević, osnovni javni tužilac u Novom Pazaru Nermin Koškovac, viši javni tužilac u Novom Pazaru Stanislav Dukić, predsednik Prekršajnog suda u Sjenici Nermina Mahmutović, predsednik Prekršajnog suda u Novom Pazaru Rubina Duštinac, predsednik Osnovnog suda u Sjenici Rifat Kurtović, predsednik Osnovnog suda u Novom Pazaru Đorđe Gojgić i predsednik Višeg suda u Novom Pazaru Izet Suljević. Ko god da je čestit i ima dobru nameru, ne moram ništa više da mu kažem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući. Voleo bih da se na ovaj način i završi krug replika. Postoji nešto u čemu možemo

da se saglasimo. Tačno je, Novi Pazar je jedan divan grad, grad koji uvek prima širokog srca sve ljude. To je tačno. Tačno je i da je Užice centar Zlatiborskog okruga. Nije tačno ono što je rečeno kada je u pitanju bilo kakav vid diskriminacije.

Ja ne želim da iz ove sale izađemo nedorečeni. Ministar je govorio o imenima i prezimenima. Ja sam naveo nekoliko pripadnika bošnjačke nacionalnosti koji se nalaze u najvišim pravosudnim institucijama Republike Srbije.

Moram isto tako da kažem, kao što će se složiti i ministar i svi zajedno, potpuno zasluženo, zato što su izabrani po kriterijumima koji su tada bili propisani i koji su ispoštovani i sa pravom nose status nosioca pravosudnih funkcija. Taj posao obavljaju odlično.

Odavde sa ovom mesta, iz ove Skupštine, pozivam bukvalno sve i one koji su bošnjačke nacionalnosti i svih drugih nacionalnosti da se prijavljuju na konkurse i za javnotužilačke i za sudijske funkcije i sve ostale funkcije. Tamo gde to zasluže, tamo gde ispune kriterijume, tamo gde zavrede svojim kvalitetom i stručnošću treba da budu izabrani. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Gospodine Imamoviću, ja vas molim da ostanemo na ovome, jer sve…(Enis Imamović: Tražim objašnjenje.)Izvolite. ENIS IMAMOVIĆ: Ja imam pravo da tražim još neka dodatna objašnjenja, koja

su pogrešno protumačena iz moje diskusije. Ja bih voleo da mi ministar kaže, a možda ćete vi predsedavajući moći da mi

posredujete u tome, koliko ukupno postoji funkcija u Sandžaku, Novom Pazaru i u svih ostalih pet gradova u Sandžaku, koji su u pravosudnim organima?

Kada je nabrajao imena, nabrojao je osam imena. Od tih osam imena, nisu svi pripadnici bošnjačke nacionalnosti. Mi smo ovde, gospodine ministre, govorili o zastupljenosti Bošnjaka u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. Ja sam govorio o zastupljenosti Bošnjaka u tužilaštvu…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Imamoviću, mislim da smo otišli predaleko.

Moraću da dam pauzu. Ako mi ne dozvolite da nastavim sednicu, moraću da dam pauzu. Molim vas da se vratimo na dnevni red, da govorimo o amandmanima, inače ću

dati pauzu. (Enis Imamović: Tražio sam objašnjenje.)Pauza pet minuta.

(Posle pauze)

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Nastavljamo sa radom.Molim vas.Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,

Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović,

Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić. Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.Izvolite gospođo Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Ništa. Odustajem.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.(Petar Petrović: Javio sam se za reč.)Da li želite po ovom amandmanu gospodine Petroviću?(Petar Petrović: Javio sam se za prethodni amandman, malopre.)Gospodine Petroviću, prešli smo na sledeći amandman. Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslani Petar Petrović. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su

amandman sa ispravkom.Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman sa ispravkom u

skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Želite reč po ovom amandmanu?(Petar Petrović: Ne.)Zahvaljujem.Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga

zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima u celini.

Izvinjavam se gospodine Petroviću, nisam vas video u sistemu.Prelazimo na šestu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I

DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVAPrimili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. sa ispravkom, amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić. Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović,

Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.Vlada je predložila da sednice Visokog saveta sudstva budu javne, a da Savet

može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost, ukoliko to nalažu interesi javnog reda ili zaštita tajnosti podataka, kao i u slučajevima koji su određeni poslovnikom.

Ja nemam ništa protiv toga da neke sednice Visokog saveta sudstva budu zatvorene za javnost, u krajnjoj liniji odredbe nekih zakona čak obavezuju, pogotovo kada govorimo o zaštiti podataka o tome da neki podaci ipak ne budu javni. Ali smatram jako lošom praksom da se jedno, zakonom propisano načelo o javnosti rada Visokog saveta sudstva, koje pozdravljam, dozvoljava da Poslovnikom, kao aktom niže pravne snage u odnosu na Zakon, da se propisuju izuzeci.

Slažem se takođe da zakonom nije moguće predvideti sve slučajeve i taksativno ih nabrojati za isključenje javnosti, ali smatram da je tim pre veći rizik i veća šteta ukoliko se izuzeci od pravila transparentnog rada Visokog saveta sudstva, propisuju Poslovnikom a ne zakonom.

U tom smislu, predložili smo amandman da su sednice Saveta javne i da mogu biti zatvorene po odluci Visokog saveta sudstva samo u situaciji kada je to potrebno radi zaštite tajnosti podataka i kada to nalažu interesi javnog reda, da se isključuje mogućnost da se Poslovnikom Visokog saveta sudstva propisuju izuzeci. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospođo Martinović.Gospođo Batić, da li želite po ovom ili po vašem amandmanu? Po ovom. Izvolite.OLGICA BATIĆ: Hvala. Načelno ja podržavam ovaj amandman koji je vrlo dobro obrazložila gospođa

Martinović, tim pre što sam i u načelu govorila o tome da ne može Poslovnikom, kao aktom manje pravne snage, da se nešto drugačije uređuje u odnosu na zakon. Ukoliko ovako ostane, a ne izmeni se usvajanjem nekog amandmana koji su na takvo rešenje predloženi, onda takva jedna zakonska odredba je apsolutno neustavnog karaktera.

Ovde dakle uslovljavate primenu zakona Poslovnikom, ovde se zapravo Poslovnikom uređuje zakonska materija i ono što je najbitnije, ovde Poslovnikom derogirate zakon. Tako da mislim da treba da razmislite još jednom o usvajanju ovog

amandmana ili o nekom drugom amandmanu, ili da sami predložite neko drugo rešenje kako bi ovu odredbu neustavnog karaktera otklonili iz ovakvog jednog predloga. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Olgica Batić.Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.OLGICA BATIĆ: Hvala.Na član 2. predložila sam amandman da jednostavno odluke moraju biti

obrazložene i da moraju sadržati pouku o pravnom leku. To sam više nego i podrobno objasnila u raspravi u načelu i govorila sam zapravo

i o odlukama VSS i o odlukama državnog veća tužilaca. Tim pre što ukoliko se donosi ovakav jedan predlog zakona, i tim pre što ukoliko ovako jedan predlog zakona bude usvojen, onda morate imate u vidu da odredbe trenutno Poslovnika jednostavno nisu u saglasnosti i da će to izisnuti da VSS mora da pristupi izradi potpuno novog Poslovnika, pošto ovo ovako nečemu uopšte ne govori. Sem toga ostavlja se naravno i pitanje – u kom kontekstu se koristi pojam kao generički pojam odluke, jer imamo i neka rešenja. Neka rešenja, ne neka, nego gotovo sva rešenja moraju ispod obrazloženja sadržati i ono što se zove i to je obavezni deo rešenja, pouka o pravnom leku. Hvala.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođice Batić.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Dakle, poštujući upravo ovo što je uvažena koleginica

Batić govorila, ja ću samo ukazati na činjenicu da u Zakonu o sudijama, tačnije članom 51, kada su u pitanju najvažnije odluke iz delokruga nadležnosti Visokog saveta sudstva vrlo jasno stoji da, dakle član 50, izvinjavam se, stav 4. kaže – odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena i objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Dakle, obaveza da odluka mora da bude obrazložena i već propisana zakonom. Ne znam zašto je to sporno. Sa druge strane, ne vidim da je ovaj Visoki savet sudstva, barem u onom periodu od kad sam po položaju njegov član, svojim odlukama, odnosno donosio podzakonska akta koja su bila oglašavana za neustavna. Zašto polaziti uvek od pretpostavke da će biti donet poslovnik koji nije u skladu sa zakonom i po pitanju jednog i po pitanju drugog amandmana? Osnovno je pravilo da poslovnik mora da bude usklađen sa zakonom. Ne vidim zašto bi to uopšte bilo sporno.

Dakle, odluke saveta moraju biti obrazložene, moraju sadržati pouku o pravnom leku. Čak je i pouka o pravnom leku propisana zakonom. Kaže se da postoji mogućnost za pokretanje upravnog spora i žalba Ustavnom sudu. Tako da ne vidim što bi ovo bilo problematično. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč po amandmanu ima narodna poslanica Olgica Batić.OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem.I pored moje volje, ja ne znam zašto uvaženi ministar ceo dan danas mene ne

razume o čemu ja govorim ili ne sluša. Znači, sve što sam rekla vi ste odgovorili suprotno od onoga o čemu sam ja govorila.

Kažete – ne razumete zašto odluka mora da bude obrazložena. Pa ja sam amandmanom rekla da mora da bude obrazložena. Pa, pročitajte amandman. To ste rekli. Sve vreme se iz konteksta danas meni pripisuje zapravo nešto što nisam rekla. Uzećemo stenografske beleške pa ćemo videti ko je šta rekao.

Znači, član 2. od stava 17. u amandmanu glasi – odluke državnog veća moraju biti obrazložene. U tom pogledu slažem se sa vama i ne znam zašto kažete – što se potencira na obrazloženju. Je li ja menjam obrazloženje amandmanom? Apsolutno ne. Ali pouka o pravnom leku, to je ono što ja dodajem ovakvim amandmanom i ne znam čemu cela ona priča unapred.

Sada po pitanju ovog amandmana, apsolutno nigde nisam čak ni spomenula da nije ustavan. Navodi se da u obrazloženju amandmana, da li sam rekla usmeno, nisam. Ja vas zaista molim, nemojte da mi stavljate reči u usta koje ja vode nisam ni u jednom momentu izrekla.

Sa druge strane, kada se kaže – obrazloženje, da mora, naravno da odluka mora da sadrži obrazloženje. Ali, imajte u vidu, pouka o pravnom leku nije to sastavni deo obrazloženja nešto što se podrazumeva. Sami ste rekli – da, to se podrazumeva, postoji mogućnost vođenja spora pred Upravnim sudom. Ja ne vidim šta je tu sporno. Znači, molim vas, kada nešto govorim da me saslušate ili bar da pročitate. Ceo dan mi se ovde ne razumemo. Odgovarate mi na ono što ja uopšte ne pričam. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Nikola Selaković.NIKOLA SELAKOVIĆ: Uvažena koleginica Batić očigledno ne shvata da je

amandman problematičan zato što podrazumeva da svaka odluka, ne državnog veća kao što je ona rekla, već saveta, govorimo o Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva, verovatno je bila lapsus lingve, pa je rečeno državnog saveta, nemaju sve odluke Visokog saveta sudstva istu pravnu prirodu.

Zakonom o sudijama propisano je da su određene odluke Visokog saveta sudstva konačne. Koleginica Batić kao jedan dobar pravnik vrlo dobro zna da na konačnu odluku nema redovnog pravnog leka i onda ne shvatam uopšte zašto se podnosi amandman u kome se traži navođenje pouke o pravnom leku obavezujuće za sve odluke, jer postoje odluke na koje pravnog leka nema. Pa one za koje ima za njih je propisano zakonom već da ima. Koleginica Batić zna da je ovo pravni sistem i da ne funkcioniše savet na osnovu samo jednog zakona. Zakon o Visokom savetu sudstva da, ali i Zakon o sudijama, ali i Zakon o uređenju sudova, a Zakon o sudijama propisuje različite vrste odluka koje donosi Visoki savet sudstva.

U članu 98. Zakona o sudijama jasno stoji da kada odlučujući po žalbi Visoki savet sudstva, kada odlučuje po žalbi može da potvrdi prvostepenu odluku disciplinske komisije. Znači, pričamo o disciplinskom postupku u stavu 3. stoji – oduka Visokog sveta je konačna. Kakva pouka o pranom leku na ovakvu vrstu odluke?

Sa druge strane, jasno propisuje, kada govori o pravnom leku na odluku o prestanku funkcije, Zakon o sudijama propisuje članom 67. žalbu Ustavnom sudu. Koleginica Batić jeste u pravu ali delimično. Jednim delom sam u pravu ja. Dakle, ne možemo propisati obavezan i sastavni element svake odluke pouku o pravnom leku, zato

što postoje odluke koje su pojedinačne, na koje je moguće izjaviti pravni lek, postoje odluke koje su opšte. I to je bio razlog mog izlaganja kakvo je već i bilo. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Reč ima Olgica Batić. Izvolite.OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem.Ovo što ste upravo rekli je sve ono što sam ja rekla u raspravi u načelu. Baš po

pitanju različitih odluka koje se donose, pa sam vam i u kontekstu različitosti tih odluka, evo uzmite slobodno stenogramske beleške, u raspravi u načelu govorila da se na neke odluke, jesu konačne te nema pravo izjavljivanja, ali da na druge nisu pa se može izjaviti žalba, a time da sam delom u pravu upravo ste mi dali vi koji kažete da ste vi delom u pravu a delom ja, što znači da ni predložena zakonska odredba nije potpuno tačna, kao što nije potpuno tačan ni amandman, te bi samo jednim svojevrsnim miksom ova dva navedena rešenja došli do onoga što bi bilo potpuno zakonski ispravno. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović,

Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić i Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem.Osim ovoga što je moja uvažena koleginica Olgica Batić već rekla kada je u

pitanju obrazloženje odluka, ja takođe podržavam stav da svaka odluka treba da bude obrazložena, bukvalno svaka jer izrada obrazloženja ne zahteva zaista za donosioca neki naročit poseban intelektualan napor ako je reč o nekim odlukama koje se donose u većem broju, a ukoliko se radi o specifičnim odlukama čini mi se da bi trebalo da se podrazumeva da treba da budu i obrazložene.

Ono što je ključno ovde jeste pitanje koga i šta štiti načelo transparentnog rada VSS. Da li time štitimo pravo javnosti da zna šta radi i koje odluke i kakve i zbog čega donosi VSS ili sa druge strane, štitimo VSS i štedimo ga od prekomernog rada.

Ja mislim da zaista ne postoji nikakvo ozbiljno opravdanje da odluke VSS sve ne budu obrazložene.

Žao mi je što se nisam setila ovoga čega se setila koleginica Batić, pa da dodamo i ovu pouku o pravnom leku. I kada ne postoji pravni lek, i to se navodi. Dakle, ako ne postoji mogućnost ulaganja nekog pravnog leka, nego pokretanja upravnog spora, i to se navodi. Zašto bi to bio problem? Prosto, pozivanje na članove zakona gde kažete da je predviđen ovaj ili onaj postupak, ovaj ili onaj lek, pa tim pre se to unosi u pouku o pravnom leku. Jer, svaka presuda prvostepenog suda ima svoju pouku o pravnom leku i ta pouka se zasniva na nekoj zakonom propisanoj odredbi. Kada bismo sledili logiku koju ste vi sada izneli, to bi značilo da nije neophodno uopšte u presudi navoditi da postoji mogućnost žalbe, jer to je već propisano zakonom, pa nije potrebno navoditi u pouci o pravnom leku, što mislim da je pogrešno. I ne da mislim da je pogrešno, nego i nije u skladu sa zakonom. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite, gospodine Selakoviću.NIKOLA SELAKOVIĆ: Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da

sam bio vrlo jasan, VSS je organ vlasti koji donosi i opšte i pojedinačne odluke. Ne znamo o kakvoj pouci o pravnom leku možemo da pričamo, recimo ako VSS donese odluku da se sprovodi obavezujuća obuka sudija o recimo novom zakoniku o krivičnom postupku. Koleginice Martinović je jedan dobar pravnik. Kakva pouka o pravnom leku na opšti pravni akt? Hajte, molim vas, pomozite mi, evo da saznam i ja nešto novo što do sada nisam znao.

Zamislite da postoje pouke o pravnom leku na opšte akte koje utvrđuje Vlade Republike Srbije, pošto VSS nije organ sudske vlasti. Po svojim nadležnostima on nije organ sudske vlasti. On je sui generis jedan organ. Nešto što bi se danas nazvalo neko regulatorno telo. Recimo, donosi pravilnike, pravilnike odluka. Ili, zamislite VSS donosi poslovnik o svome radu. Da li treba on na kraju da napiše pouku o pravnom leku? Pouka o pravnom leku na poslovnik?! Hajte molim vas.

Kada je u pitanju odlučivanje o statusnim pitanjima, propisana je zakonom obaveza VSS da svoje odluke obrazlaže. Podsetiću koleginicu Martinović, zbog toga što tu obavezu nije na odgovarajući način VSS poštovao 2009. godine, u vreme vlasti DS, Ustavni sud Srbije je oglasio takve odluke neustavnim. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre. Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite, gospođice Batić.OLGICA BATIĆ: Hvala. Ja bih samo ovom prilikom, da ne bih širila raspravu, jer očigledno mi ovde ne

možemo da se sporazumemo, rekla da je najbolje da se nakon ove sednice uzmu stenografske beleške, da se pročita sve što je rečeno u načelu, pa da se pročita sve šta je ko govorio danas u pojedinostima. Kada sam govorila u načelu vezano za odluke, taj, jel tako, generički pojam koji koristimo za odluke i DVP i VSS, ja sam nabrajala odluke, rešenja, zaključke, mišljenja i rekla šta od tih svih odluka podrazumeva da nakon obrazloženja mora biti predviđen pravni lek.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospođice Batić, vama je vreme isteklo.OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite, gospođo Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Zahvaljujem. Dakle, opet o ja imam nekako utisak da se nismo najbolje razumeli. Moj

amandman odnosi se samo na obavezivanje VSS da svaka odluka koju donosi ima svoje obrazloženje. Usmeno sam samo podržala ono o čemu je govorila koleginica Batić. Dakle, moj amandman tiče se obrazloženja.

Sada, ako govorimo o odlukama koje donosi VSS, ministre, Vlada kada predlaže zakon piše obrazloženje. Zakon je opšti akti i ima svoje obrazloženje. Nije problem, znači da ni jedna jedina odluka ili akt imaju svoje obrazloženje. Zašto bi VSS bilo teže nego što

je to Vladi da piše svoja obrazloženja za odluke koje donosi? Obrazloženje ne mora da bude nešto na deset, dvadeset ili pedeset strana, može da sadrži samo par rečenica, ali je važno da onaj na koga se ta odluka odnosi, bilo da je odluka opšta ili pojedinačna, zna na osnovu kojih propisa i iz kojih razloga je neka odluka doneta.

Što se tiče prakse VSS iz prethodnih godina, ja se potpuno slažem sa vama, ali hajde da budemo mudru ljudi koji uče na tuđim greškama, a ne da u tuđim greškama pronalazimo opravdanje za neke svoje greške danas. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Moja je krivica, gospođo Martinović, što sam dopustio kod ovog amandmana kada

ste govorili što ste govorili i nešto što nije u skladu sa ovim amandmanom, pa je možda zbog toga došlo do zabune i zato moram dati repliku ministru Nikoli Selakoviću.

Izvolite, gospodine Selakoviću. NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, da bih malo razjasnio celu ovu priču ja ću da

citiram član 17. Zakona o VSS, pa vas molim da makar u narednih desetak sekundi imati pažnju na te reči.

Dakle, član 17. glasi ovako - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova, stav 1. Stav 2. - Odluke Saveta moraju uvek biti obrazložene kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i poslovnikom propisano.

Molim vas, sednete, pročitate ceo zakon, pa vidite da nešto što se traži amandmanom da se unese kroz izmene i dopune je već zakonom propisano. Dakle, odluke Saveta moraju uvek biti obrazložene kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i poslovnikom propisano.

Kao što je malopre jedan kolega poslanik tražio da se u zakon unese nešto što je od reči do reči već postojeće u drugom članu, tako je i ovo što se ovde traži uneto. Možemo da se saglasimo oko toga ili ne, ali sistemskim tumačenjem norme doći ćete do ovog zaključka. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Gospođice Batić, ne možete da dobijate reč, nemate više vreme ni poslaničke

grupe, ni vremena ovlašćenog predstavnika. Zahvaljujem. Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga

zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna

skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom vežu tužilaca.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, prof. dr Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)Izvolite, gospođo Martinović. VESNA MARTINOVIĆ: Iz istih razloga iz kojih smo predali amandman koji se

tiče rada VSS podneli smo i amandman koji se tiče Državnog veća tužilaca, zato što smatramo da ukoliko se zakonom proklamuje načelo transparentnog i javnog rada Državnog veća tužilaca, tada se zakonom, ovim ili nekim drugim, ali nikako ne poslovnikom ne propisuju izuzeci od tog načela.

Dakle, Poslovnik je akt niže pravne snage koji nema tu moć da derogira odredbe višeg akta, više pravne snage. Mislim da je u tom smislu ovaj predložen član neustavan i bojim se da ćemo za mesec ili dva opet biti u situaciji da vršimo izmenu i dopunu Zakona o Državnom veću tužilaca, baš zbog toga što sada kada radimo izmene ne prihvatamo, očigledno vrlo dobronamerne i stručne sugestije narodnih poslanika.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite, gospođice Batić.OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem.Ovaj amandman u jednom delu sadržinski je sličan amandmanu koji je obrazložila

moja uvažena koleginica Martinović. Naime, predložila sam da se član menja i da glasi: „da sednice Državnog veća budu javne, Državno veće može odlučiti da sednica bude zatvorena za javnost“.

Neću opet pominjati moguću neustavnost, u stvari sigurno neustavnost ukoliko ostane ovakvo rešenje, tim pre što sam više puta u raspravi u načelu isticala, ne možete vi Poslovnikom da uređujete zakonsku materiju.

Sa druge strane, Poslovnik o radu, važeći Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, imam ga ispred sebe, sve što komentariše i sve što govori, dakle, sve što reguliše o sednicama, a tiče se javnosti i tajnosti propisuje u svom članu 16. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koji je još uvek važeći. Pa, kaže – Sednice veća su po pravilu zatvorene za javnost. Veće može odlučiti da pojedina pitanja razmatra na javnoj sednici. Po odobrenju, drugi stav, predsednika veća sednici mogu da prisustvuju zaposleni u Administrativnoj kancelariji ili druga lica.

Dakle, ovakvo rešenje je neodrživo ukoliko se posmatra važeći Poslovnik, a to što nije donet nov Poslovnik, treba Poslovnik da upodobljavate zakonu koji donosite, a ne nakon donošenja zakona da donosite sad neke izmene i dopune, nastaće pravni vakum i šta ćemo onda mi u međuvremenu? Državno veće tužilaca, Poslovnik nov nije doneo,

Poslovnikom derogirate zakon zbog ovakve jedne zakonske odredbe i gde tu dolazimo, dolazimo samo na teren neustavnosti i ništa više.

Dakle, reagujete, prihvatite bilo amandman koji je obrazložila koleginica Martinović, bilo amandman kojim sa ja podnela. Na ovaj način da uređujete zakonsku materiju Poslovnikom ne može. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr. dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović,

Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr. Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, prof. dr Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 2. amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Olgica Batić.Da li neko želi reč? (Ne)Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I

DOPUNAMA ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJIPrimili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević sa ispravkom, i zajedno narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr. Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Gospodine ministre da li želite reč po amandmanu gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića? Na član 1? Izvolite.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Oprostite samo sekund.Nisu ovo amandmani u istovetnom tekstu, ovde je reč samo o amandmanu

poslanika Živkovića. Dakle, želim samo da prihvatim amandman poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, drugi amandman koji ste naveli je ispravljen. Dakle, podneta je bila ispravka. Tako da se prihvata amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića na član 1. Predloga zakona.

PREDSEDAVAJUĆI: Konstatujem da prihvatate izvorni amandman koji su podneli zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević bez amandmana koji je sa ispravkom naknadno ispravljen od grupe narodnih poslanika DS. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Ne.)Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu, pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i

Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Da li želite reč? Izvolite, gospodine Veselinoviću.JANKO VESELINOVIĆ: Hvala, u ime Pokreta za PREOKRET podneo sam

amandman i na Zakon o sudskim taksama i u njemu sam predložio da plaćanje sudskih taksi ne bude regulisano dispozitivnom odredbom kojom se onome ko određuje plaćanje takse ostavlja mogućnost da taksa bude plaćena po pravilu u sudskim taksama. Dakle, ostavlja se mogućnost da bude plaćena i u novcu.

Ono o čemu smo razgovarali kada je bila načelna rasprava. Dakle, nemam ja ništa protiv da pravna lica i fizička lica koja to žele da plate taksu i putem tekućeg računa, preko banke. Međutim, ono čega se ja plašim ministre, jeste da će sud napisati na mestu gde piše plaćanje takse taj i taj iznos uplatite u novcu. Dakle, ne treba ostavljati na dispozitivnost sudu određivanje načina plaćanja takse. Treba ostaviti strankama mogućnost da one izaberu način, ali nije ministre, dakle, kaže – po pravilu u sudskim taksama. Ako se kaže po pravilu u sudskim taksama, dakle, ono na čemu insistiram i šta može biti problem jeste da će sud reći – novcu.

Zašto je smetalo da stavite još jednu rečenicu, da odluku o načinu plaćanja takse donosi lice uplatilac. Radi se o tome da taj ko plaća taksu treba da odluči kako će platiti taksu. Bojim se da će biti problema u primeni.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.NIKOLA SELAKOVIĆ: Razumem u potpunosti gospodina Veselinovića, samo

želim da mu razjasnim. Dakle, ako se kaže da se taksa u iznosu do pet hiljade dinara plaća po pravilu u sudskim taksenim markama o tome kako će platiti taksu odlučuje samo takseni obveznik. I ovo je odredba koja se na prvom mestu tiče njega.

Dakle, recimo, ako gospodin Veselinović treba da plati taksu, on sam odlučuje da li će platiti u novcu ili sudskim taksama. I jedno i drugo se smatraju validnim sredstvom plaćanja. Ako bismo izbrisali ovu apoziciju, po pravilu onda bismo obavezali sve da mogu sve takse u iznosu do pet hiljada dinara da plaćaju samo sudskim taksenim markama. U pravo da bi se izbegla obaveznost norme da se samo sudskim taksama može platiti sudska taksa stavljena je ova apozicija po pravilu. A nije sud taj koji određuje da li će biti plaćeno u novcu ili sudskom taksenom markom.

I jedno i drugo je ravnopravno sredstvo plaćanja za sve takse u iznosu do 5.000 dinara. Izbrišemo li ovaj deo odredbe, prihvatimo li vaš amandman, mi obavezujemo građane da sve iznose do 5.000 dinara mogu da plate samo u sudskoj taksenoj marki. I to je razlog za neprihvatanje amandmana.

Ako je vaša namera zaista bila da kažete, hoćemo da se svi iznosi do 5.000 plaćaju samo sudskim taksenim markama, onda je vaš amandman u tom smislu, hajde da kažem, celovit, ali ja sam iz vašeg usmenog obrazloženja shvatio da to uopšte nije vaša namera. Da je vaša namera da se ostavi mogućnost obvezniku plaćanja takse, da sam odluči da li markicama, da li novcem.

U suštini, i jedno i drugo je novac i on nigde ne može da je plati gotovim novcem u sudu, nego može da ode u poštu, u banku, da popuni uplatnicu na taj iznos, da uplati i da još na to plati proviziju, ako odabere sudsku taksenu marku, neće plaćati proviziju.

PREDSEDAVAJUĆI: Replika, Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Pokušavam da razjasnim moju nameru. Dakle, ja se

plašim da će u primeni građani, što neobavešteni, što na osnovu sugestija plaćati i dalje takse u novcu preko računa što im dodatno povećava trošak za bankarske troškove.

Dakle, kažete sud ne određuje na koji način će biti taksa plaćena, ali na neki način, na bazi dosadašnje prakse, kada je taksa plaćena samo u novcu, postoji mogućnost da će taj trend biti nastavljen i zbog toga sam ja predlagao da se taksa plaća samo u taksenim markama. Istina, došli smo kasnije do toga da bi to onemogućilo neke ljude da plate taksu preko računa, ali bih bio sklon da je pravilo da se plaća u taksenim markama, a da stranka može da plati i u novcu, ukoliko to želi.

Bojim se da, između ovog normativnog i onog što će se dešavati u praksi, će biti neskladno. Samo u tom smislu se možda ne razumemo.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Selaković.NIKOLA SELAKOVIĆ: Pošto sam apsolutno uveren, kao što verujem i da je

profesor Veselinović uveren, da je ova odredba u korist građana, jer će im smanjivati troškove, a prof. Veselinović je u raspravi u načelu rekao da mora za taksu od 30 dinara da plati 60 dinara proviziju. Ja ga javno pozivam da uzme udela u našoj kampanji, u kojoj ćemo građane upoznati sa vraćanjem sudskih taksenih marki i skrenuti im pažnju koliko će to dovesti, naročito kolegama advokatima do ušteda kod taksi na kopije zapisnika i koliko je to zaista jedna dobra stvar.

Dakle, plaćanje takse u iznosima do 5.000 dinara, pravilo je, vrši se sudskim taksenim markama.

Zbog toga stoji rečenica – po pravilu. Za pravna lica, znatno jednostavnije je da to vrše virmanski, odnosno preko računa, a građani sudskim taksenim markama. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović,

Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović. Da li neko želi reč? (Ne)Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su

amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.VESNA MARTINOVIĆ: Za sam kraj, amandman koji smo podneli, odnosi se na

obavezu, da se spisak ovlašćenih prodavaca taksenih maraka, objavi u „Službenom glasniku RS“, na sajtu Vlade Republike Srbije i Ministarstva, nadležnog za poslove pravosuđa, kao i da se ažurira u skladu sa odlukama Vlade o davanju ovlašćenja za prodaju, odnosno o prestanku važenja ovlašćenja za prodaju, ne bi li se na taj način sprečile zloupotrebe i neovlašćena prodaja sudskih taksenih maraka, jer građani pre svih nisu dužni da znaju gde i na kojim mestima mogu da kupe taksene marke, osim u zgradama sudova i zbog toga mislim da je jako važno da budu na jedan kvalitetan i ozbiljan način informisani o tome, gde mogu da kupe sudske taksene marke i da ih koriste u sudskom postupku, bez rizika da je reč o falsifikovanim taksenim markama.

Hvala što ste me saslušali.PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 8. amandman su zajedno podneli grupa narodnih poslanika poslaničke

grupe Boris Tadić.Da li neko želi reč? (Ne)Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Zahvaljujem gospodine ministre vama i članovima Kabineta na učešću na današnjoj sednici.

Mi narodni poslanici, nastavljamo sa radom.Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I

DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITISaglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam

pozvao da današnjoj sednici prisustvuju dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, sa članovima Kabineta Ministarstva zdravlja.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i

zakonodavstvo, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3.

Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milan

Petrić, zajedno Nataša Vučković, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac i zajedno Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran

Živković i Vladimir Pavićević.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milan

Petrić, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, zajedno Nataša Vučković, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac i zajedno Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Ne)Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan

Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milan

Petrić, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, zajedno poslanička grupa Demokratske stranke, devet narodnih poslanika i zajedno poslanička grupa Boris Tadić, deset narodnih poslanika.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe

Demokratske stranke, devet narodnih poslanika.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe

Demokratske stranke, devet narodnih poslanika.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran

Živković i Vladimir Pavićević.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 6. amandman je podneo Odbor za zdravlje i porodicu.Da li neko želi reč? (Ne.)Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima dr Blagoje Bradić.BLAGOJE BRADIĆ: Na član 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, da li je tako?

Predsedavajući? Jeste? Izvinite, član 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti?PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite gospodine Bradiću?BLAGOJE BRADIĆ: Amandman na član 6. u odnosu na Zakon o zdravstvenoj

zaštiti, da li ste to čitali?PREDSEDAVAJUĆI: Mi smo na 11. tački Predlog zakona o izmenama i

dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u pravu ste gospodine Bradiću.BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem.Dakle, član 6. se odnosi na član 199. i kaže – zdravstveni radnik, zdravstveni

saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnosti u skladu sa zakonom, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.

U sledećem stavu kaže – u zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, zdravstveni radnik, saradnik, kao i drugo zaposleno lice, dužan je da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse i drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom.

Sve se to odnosi na izmenu člana, čija je suština bila u sledećem stavu – dopunski rad iz stava 1. ovog člana može se obavljati kod poslodavca sa kojim zdravstveni radnik,

zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice ima zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog radnog vremena za koje se zaključuje ugovor o dopunskom radu, ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.

Suštinski, ovaj predlog koji je dala Vlada, tj. Ministarstvo zdravlja kaže da ono što je bila dosadašnja praksa da zdravstveni radnik iz ustanove državnog zdravstva ili ustanove iz plana mreže, može da radi kod drugog poslodavca samo uz saglasnost. To je bilo do danas, do ovog Predloga zakona. Ovim se ovo izjednačava sa Zakonom o radu i daje se mogućnost svim zaposlenim u državnom zdravstvu, zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima da samo obaveste svog poslodavca da su zasnovali još jedan radni odnos do trećine radnog vremena, koliko zakon dozvoljava.

Dalje u ovom članu se kaže – da je zdravstveni radnik dužan da zdravstvenoj inspekciji dostavi ugovor o radu, koji je zaključio sa novim poslodavcem i to u roku od 15 dana.

Mi smo dali predlog ministru zdravlja i Vladi da ovaj stav se izbriše, jer smatramo da je neposredno nepotrebno, da je nepotrebno administriranje zdravstvenog radnika koji je zaključio novi ugovor o radu, da on to nosi zdravstvenoj inspekciji kada postoji poslodavac primarni, tj. državno zdravstvo i direktor koga je on obavestio da je zasnovao još jedan radni odnos do trećine radnog vremena i da postoji poslodavac sa kojim ima zasnovan radni odnos do trećine radnog vremena, tako da je sasvim nepotrebno da on ide i da naknadno obaveštava inspekciju, jer to ona i onako u svom normalnom radu će da utvrdi i da iskontroliše.

Mislimo da je to dobro i da je nepotrebno ovo što je predložila, nepotrebno opterećivanje radnika.

Još jednom želim da kažem da ovo je drugi iskorak Ministarstva zdravlja koji je krenuo ka rešavanju višedecenijskog problema. Ovaj problem je, toga smo svi svesni, izvor korupcije i nepotizma u zdravstvu, mogućnost dopunskog rada. To je na razne načine do sada bilo rešavano, nikada sretno i nikada kvalitetno. Pretpostavljam da ovaj okvirni krovni član Zakona o zdravstvenoj zaštiti je samo spoljni omotač onoga što će ministarstvo u svojim podzakonskim aktima naknadno da reši i da precizira, jer ovako ovo daje velike mogućnosti.

Ono što je dobro, što je ministar prihvatio sugestiju, da mogućnost koji je Predlog zakona davao da se zasnuje radni odnos kod više poslodavaca se ispravi, to je na Odboru prošlo. Jednoglasno su kolege izglasale da može da se zasnuje samo radni odnos dopunski do trećine radnog vremena kod jednog poslodavca.

Nadam se da je ono što je obećano da će poslodavci biti uslovljeni da tim radnicima koji imaju trećinu radnog vremena uplaćuju prinadležnosti zaradu na jedan žiro račun, što ste rekli ministre, sve u cilju kontrole tog dopunskog rada i kvaliteta rada, a ostaje samo na vremenu koje je pred nama da vidimo kako će ministarstvo da reši kontrolu rada kod primarnog poslodavca, kvalitet rada i eventualno zloupotreba, to je slanje pacijenata u privatne ordinacije.

Ja se nadam da ćete to kvalitetno rešiti. Mi ćemo kao narodni poslanici to pratiti i ako nešto nije kako treba, budite sigurni da ćemo oštro da kritikujemo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Bradiću.Gospodine ministre, samo pošto sam konstatovao da ste prihvatili amandman na

član 6. koji je podneo Odbor za zdravlje i porodicu, ali to morate da kažete i u sistem, tako da bih vas zamolio da se izjasnite o amandmanu na član 6. koji je podneo Odbor za zdravlje i porodicu.

Izvolite gospodine ministre.ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem.Mi smo taj amandman prihvatili da se vodi, da može samo sa jednom ordinacijom

da zaključi ugovor.Druga stvar, želim da …PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine ministre, dopustite mi, moram to da

konstatujem i ja. Konstatujem da je predstavnik Vlade, ministar, prihvatio u ime Vlade amandman na član 6, koji je podneo Odbor za zdravlje i porodicu.

Sada se vraćamo na amandman gospodina Bradića.Izvolite gospodine ministre.ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem.Želim samo da razjasnim kojom smo logikom išli. Išli smo logikom, do sada je

trebalo da imate saglasnost od direktora ustanove da bi vi radili kod nekoga. Mnogo je primedbi bilo na to. Iz kog razloga?

Imali ste kolega sa kolegom nije u dobrim odnosima, direktor sa nekim od kolega nije dobro, želi direktor da radi u toj ordinaciji, ne želi da ode neko drugi, znači tu smo napravili krajnje demokratski da svako može da izabere, da mu ne zavisi od direktora, znači zavisi od njegove sposobnosti i od onoga da li ga ta ordinacija hoće ili neće i ne može da ga spreči ni jedan direktor niti bilo šta drugo, to je razlog.

A ovo što smo rekli da donese, to je samo da podignemo svest, jednostavno da se zna i da oni imaju uvida da su taj ugovor, da imaju tu pripadnost za gde su doneli ugovor, gde će da budu, da ne mogu da idu na treće i na peto mesto, to je jedini razlog.

Tražimo ovo rešenje, vidim da su se svi saglasili, jer imamo zakonske probleme da nađemo da se na jedan račun uplaćuje. Znači, sada imamo problem sa finansijama i još nekim zakonima.

Ne možete da imate dva izvora, pa da ih pretvarate u jedan, ali ćemo, nadam se da zajednički svi možemo da nađemo to i da to bude krajnje transparentno kao što su ove stvari, i ugovor, i da se donese i da nezavisno od trenutnog rukovodioca koji je tu, koji iz nekog razloga može da vam smeta ako želi neka ordinacija da vi idete u nju. Znače, krajnje smo oslobodili svih tih pritisaka da budu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Reč ima dr Predrag Mijatović. Izvolite. PREDRAG MIJATOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospodine

ministre, samo bih se nadovezao i na ovo objašnjenje koje dao ministar. U svakom slučaju, da ovaj amandman treba apsolutno odbaciti i ne treba ga prihvatiti. Potpuno je pravilno Ministarstvo, uz svoje objašnjenje. Međutim, još jednu stvar, a to je da smo

nazad počeli da na izvestan način vršimo i kontrolu tog dopunskog rada i nije na odmet da se obavesti i inspekcija, jer smo i svesni toga da je u velikom broju slučajeva dopunski rad bio generator kriminalnog, odnosno generator kriminogenog rada, tako da ćemo na ovaj način pokušati i pokušavamo već i da to svedemo na jednu razumnu meru i na jednu kontrolu. Tako da, ni u kom slučaju nije na odmet da se i inspekcija uključi u to, i mislim da je apsolutno dobro i da taj amandman ne treba podržati. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Reč ima narodna poslanica prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite. SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Ja sam takođe stava da ovaj amandman ne

treba podržati zbog toga što se zapravo pravi jasna distinkcija između onih koji će, a čije je puno radno vreme 40 sati, moći da rade nedeljno 13 sati i 20 minuta kod drugog poslodavca, odnosno oni koji rade 36 sati moći će da rade 12 sati i o tome treba da bude obaveštena Zdravstvena inspekcija, koja treba da obezbedi sigurnost građanima da je kvalitet rada ljudi koji rade u dopunskom radu takav da imaju sami građani punu sigurnost.

Mislim da primerak ugovora koji se samo pošalje Zdravstvenoj inspekciji, ljudima koji žele da poprave svoj finansijski status i nemaju drugi hobi, zapravo neće uopšte smetati. Naprotiv, oni žele saradnju sa inspekcijskim službama jer rade kvalitetno. Za one druge ovaj parlament ne treba da ima razumevanja.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospođo Dejanović. Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite. BLAGOJE BRADIĆ: Da ne bih otvarao nepotrebnu diskusiju, samo da još jedared

obrazložim našu ideju. Dakle, onaj ko bude zaposlio nekog ko radi jednu trećinu radnog vremena, on mora da ga prijavi, on mora da mu obračuna poreze i doprinose, zato što je to novi poslodavac. To se podrazumeva da svi i sve inspekcije imaju uvid. Ja sam privatnik i u moje poslovanje imaju apsolutno sve inspekcije uvid, nema potrebe ja njih da obaveštavam, oni su obavešteni po sili zakona.

Drugo, ono što je vrlo bitno, mislim da treba apostrofirati da se ovo odnosi samo na radnike koji rade puno radne vreme. Pretpostavljam da oni koji rade na izloženim mestima, koji imaju beneficirano radno vreme, mislim na radiologe, da oni ovu privilegiju nemaju, jer je nelogično da neko ko radi skraćeno radno vreme zbog opasnosti na poslu, izloženosti, da ima mogućnost da radi dopunski rad. Onda bi trebalo po prirodi da radi puno radno vreme u svojoj bazičnoj ustanovi. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne.)Zahvaljujem.Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU

Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici. Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za

zdravlje i porodicu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3.

Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem.Uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, podneli smo amandman na

član 1. i to na stav 4. Inače, član 1. u svoja prva dva stava je sasvim u redu i mi smo saglasni sa tim, a kažem radi gledaoca – potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo izdaje se za period za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo i ne može se izdati osiguraniku ukoliko prvostepena lekarska komisija, pre odlaska osiguranika u inostranstvo, utvrdi da postoje smetnje u pogledu zdravstvenog stanja osiguranika. To je sasvim u redu.

Do sada je važilo, da bi gledaoci bili u toku o čemu pričamo, važilo je pravilo da se ove potvrde o osiguranju dobijaju na godinu dana i oni koji su duže od godinu dana u inostranstvu su bili primorani da dolaze da zanavljaju te potvrde. Ovim dajemo jedan komoditet i to je sasvim normalno, dok god čovek negde radi, za neko preduzeće u inostranstvu, preko neke firme, dok je tamo ima zdravstveno osiguranje nema potrebe da dolazi da bi vadio potvrdu.

Drugi stav kaže da članu uže porodice osiguranika iz stava 1. ovog člana potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje mu se za isti period za koji se izdaje i osiguraniku, tj. nosiocu osiguranja, i to je sasvim u redu.

Ovde imamo drugačije viđenje i mi smo dali predlog izmene, kaže – potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u inostranstvu iz člana 64. ovog zakona izdaje se osiguranom licu najduže za period od 90 dana od dana izdavanja potvrde. Mi smo predložili da to bude šest meseci. To je uobičajena praksa. Svima nama se na šest meseci overavaju zdravstvene isprave. Smatramo da je to normalno, jer se ove potvrde odnose na korišćenje zdravstvene zaštite u zemljama sa kojima imamo ugovor o

bilateralnom kompenziranju zdravstvenih usluga. To su Austrija, Italija, Nemačka, Crna Gora, mislim Makedonija, BiH.

Naše mišljenje je da je nepotrebno na tri meseca to zanavljati. Ti koji imaju pravo na zdravstveno osiguranje, oni to mogu da koriste za isti period koji i ovde imaju pravo, tj. overu na šest meseci. Zbog toga smo i predložili ovakav amandman. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Reč ima ministar. ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem. Moram samo da vam kažem jednu stvar, a to je u skladu sa EU, usklađenosti sa

njima, a to je da oni računaju da je to 90 dana, odnosno tri meseca, jer imaju problem sa onima koji ovde rade na crno i ovo je njihov zahtev i njihova sugestija da to bude na ovaj rok. Mi nismo imali nikakav problem da to bude duže, ali nažalost, oni to gledaju tako da je to veća mogućnost za rad na crno i sugerišu da to bude na ovaj period. To je jedini razlog.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić,

akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. BLAGOJE BRADIĆ: Član 2. govori o sredstvima. Odnosi se na član 96. zakona i

član 96. kaže – visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavaca u slučajevima iz člana 74. stav 1. tačke 1, 4, 5. i 7. ovog zakona iznosi 65% od osnove za naknadu zarade, a to su bolovanja i to je sasvim u redu. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja kao i sredstava poslodavaca u slučajevima iz člana 74. stav 1. tačka 2. i 6. ovog zakona iznosi 100% od osnovne naknade zarade. Sledeći stav kaže – u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koje isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnove za naknadu zarade. To je u redu.

Problem je nastao, šta se dešava sa tom isplatom posle tih 30 dana, jer to pada na teret Republičkog fonda i budžeta Republike Srbije. Podsetiću građane da 65% za bolovanje isplaćuje RFZO, a 35% odlukom Vlade i Skupštine isplaćuje se iz budžeta Republike Srbije.

To ide preko Republičkog fonda i to je išlo do danas tako što je Republički fond radio obračun zarade na 35% za svaku osiguranicu koja je imala ova prava i direktno njoj isplaćivao tih 35%, a 65% je isplaćivao na osnovu obračuna, bruto i neto obračuna, na 65% od poslodavca koji svakog meseca daje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a on onda refundira te troškove. Kažem – bruto, jer je poslodavac dužan da svakog meseca za svog zaposlenog uplati doprinos, a to mu posle Republički fond refundira kada mu vraća sredstva.

Problem je u tome što se javljalo duplo administriranje. Poslodavac je pravio obračun i slao Republičkom fondu, a Republički fond je bio u obavezi da vrši obračun za onih 35% za svaku pacijentkinju koja je imala ova prava i to je bio veliki problem za Republički fond u proteklom periodu, jer Republički fond nema kapaciteta i nema mogućnosti da to kvalitetno odradi, jer to, u krajnjoj liniji, i nije njegov opis posla.

Mi smo ovde predložili da kompletno finansiranje ide preko poslodavca, da Republički fond uplaćuje poslodavcu a poslodavac će isplaćivati osiguranici koja ima ta prava, a ujedno će poslodavac onda to administrirati kompletno, i 65% i 35% i takve liste slati Fondu. Mi smo predložili da poslodavac obrađuje, taj prvi deo se slažemo, i da šalje te obračune, a da Fond umesto poslodavcu to uplaćuje i dalje osiguranici, ali ceo iznos, tih 100%. Mislimo da je to bolje, da je brže, da je efikasnije i da neće dovesti do eventualnog zastoja, jer tu mnogo zavisi od toga da li je poslodavac likvidan, nije likvidan, da li na vreme uplaćuje doprinose, da li ima da uplati ili nema da uplati. Ovako je jedno sigurno – on može da obračuna, a Fond da odradi sve ono što sledi – prijem tih dokumenata, obračun doprinosa, ostavljanje jednog dela doprinosa sebi, a ostatak da uplati osiguranici koja ima ta prava.

Nije nam ovo prihvaćeno, uz obrazloženje da je bolji vaš predlog, to je rekla gospođa koja je bila iz Republičkog fonda. Ja mislim da bi trebali da razmislite da prihvatite naš predlog, jer je ipak svima nama u interesu da osiguranica, tj. žena koja ima pravo na ove nadoknade, to dobija iz meseca u mesec, kvalitetno, sukcesivno, bez mogućnosti da to zastane. Jer, sigurno da Republički fond u isplati, kad ima urednu dokumentaciju, neće da gubi nijedan trenutak i nema mogućnosti kumuliranja tog novca i da dođemo do ovog što je Vlada rešila, kako reče ministar, da se solidarni porez ne naplaćuje ženama koje su ne svojom krivicom, te njihove zarade koje su kasne, kad im isplate, pređu 60 hiljada pa im naplate solidarni porez. To je u redu što je sprečeno i što će da se taj novac vrati ženama, ali, kažem da je ovo jedan od načina kako možemo da sprečimo da u budućnosti ne razgovaramo ponovo na istu temu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.MARKO ĐURIŠIĆ: Vrlo je interesantan ovaj vremenski kontekst u kome

raspravljamo uopšte o izmeni ovog zakona i o predlogu koji je dala Vlada, koja je sada pod obrazloženjem kako pomaže žene osiguranice, kako će im sada biti lakše, kako će sigurnije dobijati svoje isplate. Imamo situaciju da upravo zbog toga što ove isplate idu preko poslodavaca, imali smo kašnjenje u dokumentaciji, kašnjenje u isplatama, gomilanje sredstava na osnovu kojih je onda obračunavan solidarni porez i ceo ovaj problem za koji ministar kaže da je Vlada rešila donošenjem zaključka. Videćemo kako je Vlada rešila.

Čak i Vlada u obrazloženju odbijanja našeg amandmana priznaje da poslodavci kasne u dostavljanju dokumentacije Fondu, zbog čega dolazi i do kašnjenja u isplati zarade. Znači, ne vidim na koji način vi ovde pomažete ženama osiguranicima u ovom slučaju. Ne vidim kako ćete da pomognete, sem što kažete da će popunjavati jedan obrazac manje. To je lepo, ali mislim da je mnogo lepše da one znaju da će na vreme svakog meseca dobijati platu, jer nekad ko radi ne razmišlja da li ona dolazi delom iz

Fonda, delom od poslodavca, pa onda prestane nego cela dolazi iz Fonda, kako to već ide posle mesec dana. Nisu svi zaposleni dovoljno stručni da znaju sve to i da vode računa o tome. Ono što njih zanima je, pogotovo te žene koje održavaju trudnoću, da li će svakog meseca na vreme dobiti svoja primanja.

Ja ne vidim da će ovo njima mnogo da pomogne, da im garantujemo da će sada ono što je država spremna da odvoji, i ima u budžetu da odvoji, da će odvajati redovno. I dalje je tu poslodavac. Kad smo mi ovde predložili novi član da se vrši u zakonskom roku, vi kažete – već postoje drugi zakoni koji to regulišu. Očigledno da nisu dovoljno dobri, jer ne regulišu tako da se svaki mesec dobije. I šta može da se desi – opet kasni isplata, a onda država sa svoje strane, preko izvršitelja i cele ove sile o kojoj smo danas raspravljali, neko ne plati račun, država krene da naplaćuje, pa na ta dugovanja naplati takse, naknadu za izvršitelja, ovo, ono, pa to bude tri puta veće nego što je ukupan dug. Ko će njima da oprosti to? Hoćemo li opet da dođemo u situaciju za nekoliko meseci, pritisnuti nekim novinskim natpisima, kako je opet negde nešto kasnilo, nagomilalo se, neko nije stigao da plati račun ili se napravi neki dug – sad će država da im pomogne. Hajmo da delujemo preventivno.

Ja ne znam da li je ovaj naš način najbolji. Mi smo nešto predložili, sa idejom da se obezbedi da se novac redovno svakog meseca dobije, dobijaju žene trudnice na trudničkom bolovanju. Niste nas uverili da ste učinili veliku uslugu time što će da popunjavaju jedan obrazac manje. Nikakvu veću sigurnost neće imati posle usvajanja ovog zakona da će im pare stizati redovno svakog meseca. I dalje ostaju na milost i nemilost, sada u potpunosti, poslodavca, koji je u nekim slučajevima, kao što i vi priznajete, neodgovoran i ne ispunjava svoje obaveze na vreme. Da niste predvideli možda neku izmenu da se kazni taj poslodavac koji ne radi na vreme, ili nešto slično, pa da kažemo da će biti bolje?

Ovako kako ste predložili, nas ne uverava da se ova situacija kao što je sada sa solidarnim porezom se u nekom drugom slučaju neće opet pojaviti u javnosti, pa onda ovde u parlamentu kao reakcija. Mislim da treba da delujemo, pogotovo u ovim osetljivim stvarima, preventivno, da predvidimo neku situaciju i da probamo da je razrešimo unapred, a ne da dođemo u problem pa da ga onda rešavamo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite. SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman

ne treba prihvatiti zbog toga što sredstva koja se namenski šalju da bi ušla u osnovicu za isplatu ženama koje imaju problema u vezi sa trudnoćom. To nije trudničko bolovanje. To je dakle bolest koja ima veze sa trudnoćom i kada je takva žena na bolovanju, ona ima pravo na naknadu od 100%. Sredstva fonda i sredstva budžeta se moraju namenski trošiti i ne mogu ni u koju drugu svrhu.

Od Ministarstva zdravlja se ne može očekivati da prati finansijske tokove novca i da primenjuje sankcije. To radi Ministarstvo finansija. U saradnji ova dva ministarstva mi ćemo imati sigurno neuporedivo bolje korake na ovom planu, ali ono što jeste bitno i što

zaista trudnicama olakšava poziciju jeste činjenica da će one jednog dana biti penzionerke.

Poslodavac je dužan da sve papire koje ima u vezi sa isplatama dostavlja Republičkom fondu za penziono osiguranje, odnosno filijalama. On će to raditi, i to je najveća prednost. Ministarstvo zdravlja je napravilo izvanredan korak što je predložilo upravo ovakvu izmenu i zbog toga mislim da amandman ne treba prihvatiti, jer je u interesu trudnica koje će jednog dana biti penzionerke da kompletna dokumentacija ide od poslodavca, a ne da se one opterećuju papirima u vezi sa tim.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.BLAGOJE BRADIĆ: Dakle, hajde da ljudima bude jasno i da ne bunimo one koji

prate u ove kasne sate, tj. kasno popodnevne sate, ovaj prenos. Dakle, ovo administriranje o kome sve vreme pričamo, žene trudnice to nisu ni videle. To nema veze sa njima. Znači, nijedna žena ništa ne popunjava.

Govorimo o nečemu što se zove normalno administriranje poslodavca, koji je dužan svakog meseca da pošalje Republičkom fonu sa obračunom, a Republički fond onda to refundira poslodavcu i daje novac koji on treba da prosledi osiguranici, tih 65%.

Sa druge strane, ono što je odvojila Vlada ove godine, a to je negde oko milijardu i 300 miliona dinara, to je ta dotacija od strane države do 100% kako bi trudnice imale, ne bi imale smanjenje pri nadležnosti za vreme tog bolovanja. To je Radio Republički fond za zdravstveno osiguranje i da svima bude jasno, ovo što mi donosimo rasterećuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Znači, on više neće morati administrira, da radi obračune, neće morati ni da radi M4 obrazac što bi mu pripalo da radi na godišnjem nivou zato što je on radio obračun za tih 35%.

(Slavica Đukić Dejanović: Niste u pravu.)Dobro nisam u pravu. Pa, poslodavac radi za svoj deo, ali kada neko daje u ime

države 35% i on ima neki obračun, nije ista osnovica u M4 obrascu. Ali, dobro nije bitno, da ne ulazimo, ni ja ne znam dobro tu materiju da ne

detaljišem. Suština je da je ovim urađena dobra stvar, da oni koji nemaju u opisu posla da rade tu administraciju više neće raditi, to je Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Ali, šta je ono o čemu pričamo? To je da taj novac nikad ne kasni osiguranici. To je suština teme i to je suština priče. Znači, da nikada ne kasni. Mi ovim to ne sprečavamo, jel postoji zakonska obaveza da poslodavci imaju paralelni žiro račun za isplatu bolovanja? Postoji. Da li pored toga dolazi do kašnjenja? Kasni se.

E, pa mi smo predložili kako neće da se kasni, jer jedini koji je siguran u ovom lancu koji će sigurno da izvrši isplatu je Republički fond za zdravstveno osiguranje. To je 1 kroz 1 sigurno. Znači, samo ne trebaju oni da rade ono što im je bilo nametnuto, nerazumno da rade obračune, neka to radi poslodavac koji ovako i onako radi obračun, a isplatu da radi poslodavac i on će to uplatiti osiguranici i tu nema ništa loše.

Tu nema ništa loše, ja ne vidim, ja stvarno nisam ekonomista ima u sali ekonomista, dajte ljudi kažite svoj sud, da li mi pričamo dobro ili ne pričamo dobro, ali

imamo dobru nameru i dobru želju da rešimo problem. Vidim da i Ministarstvo ima tu želju, hajmo da se dogovorimo da napravimo nešto što je na dobrobit tih žena koje trebaju da primaju taj novac. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.Izvolite, gospodine Lončaru. ZLATIBOR LONČAR: Ja se zahvaljujem i ovde se stvarno vidi da svi imaju

želju da pomognu i želim samo da vas uverim u jednu stvar iako su tu i ljudi koji se razumeju u ekonomiju i sve ostalo. Znači, ovo je sve urađeno da bi se izbeglo i da se smanji rizik da se njima ne isplati na vreme i da se smanji celokupna administracija i sve.

Postoji jedan dodatni način da se obezbedi, ali to ne zavisi od Ministarstva zdravlja, ne može Ministarstvo zdravlja da utiče na poslodavca. Mi sa ovim njega motivišemo i mi njega teramo da ide u korak sa državom, odnosno sa Republičkim fondom, da se izjednači sa njim. Jedini ko može i to se svi slažemo i to trebamo da svi uradimo je nadležno ministarstvo za njih, da izda nalog koji će se sankcionisati, ako oni probijaju rokove ako ne rade. To je jedino moguće što još možemo da uradimo, ali ne zavisi od nas.

Znači, ovo je jedino pored toliko mozganja i svega što je uspeo u svi ti stručnjaci koji se bave time, da naprave da zaštitimo maksimalno trudnicu iz delokruga kojim se bavimo. Znači, to je najjednostavniji i najkraći put da ne komplikujemo ljudima, postaje već da ne bude jasno šta radimo. Jedino što može da se doda na ovo je nadležno ministarstvo da izda da oni moraju u određenom roku, dva-tri dana od kada se uplati iz Republički fonda oni moraju da isplate i neće posle toga da se snose konsekvence. To je jedino, po onome što su stručnjaci rekli. Sve ostalo nije realno. Ne možemo mi kao Ministarstvo zdravlja da naređujemo poslodavcu i da mu određujemo neku kaznu ili bilo šta. To svi znate. Mislim to je realno.

Najviše što je moglo Ministarstvo zdravlja to je ovo, ali se slažem da možemo dodatno da izvršimo pritisak na resorna ministarstva da urade ovu stvar i da ljudi koji to dobijaju, odnosno žene koje to dobijaju da budu maksimalno zaštićene i da budu sigurne, kada već država daje da ima obavezu i poslodavac i saglasan je da to bude poseban podračun ili šta god već i da se to posebno prati da ne sme da se kasni.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.Reč ima dr Darko Laketić. DARKO LAKETIĆ: Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući i poštovani ministre i uvažene kolege narodni poslanici,

ja zaista diskusiju ne bih širio u nekom, da kažem obimu za koji smatram da nije adekvatan iz razloga što naveo bih jednu stvar, jednu činjenicu, a to je da je pravna služba Ministarstva zdravlja praktično navela da ne postoji pravni osnov da Republički fond isplaćuje zaradu umesto poslodavca.

Svu pažnju bih koncentrisao na drugu stranu, a to je, pre svega i moja preporuka Ministarstvu zdravlja i pre svega Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da vrše jednu, rekao bih rigoroznu kontrolu poslodavaca. Na koji način. Na taj da li su, kad i kada

izvršili obračun naknade za zarade osiguranici. Druga stvar, da li su taj obračun zarade dostavili Republičkom fondu.

Dakle, to su mehanizmi pomoću kojih ćemo mi dobiti cilj, a cilj je da trudnice, odnosno žene koje su na bolovanju, a koje ima veze sa trudnoćom, dobiju naknadu u pravo vreme, odnosno željeno vreme u ovom trenutku. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ DOKUMENTACIJI I EVIDENCIJI U OBLASTI ZDRAVSTVA.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.Primili ste izveštaj Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i

zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3.

Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneo je narodni poslanik prof. dr

Janko Veselinović i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Hvala.Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ovo je zakon koji pokazuje zbog

čega ste na lestvici najneuspešnijih Vlada na svetu, među deset i ono zbog čega je naše zdravstvo jedno od najgorih u Evropi.

Dakle, vi nama danas pred novu godinu, nekoliko dana, podnosite zahtev da vam se produži rok za donošenje podzakonskih akata na još godinu dana. Gospodine Lončar, to je neodgovorno. Šta su vaši službenici radili godinu dana? Zašto nisu doneli podzakonski akt. Čitao sam dobro gospodine Lončar vaše obrazloženje.

Kažete – paralelno su sprovođeni postupci javnih nabavki za pojedine sisteme, pa je bilo žalbi, verovatno postupci nisu završeni i eto, vi zbog toga niste doneli podzakonske akte.

Gospodine Lončar, vi ste doneli i Zakon o javnim nabavkama i ovaj zakon koji se tiče dokumentacije i evidencije. Vi ste na vlasti već četiri godine. Konkretno vi ne, ali stranka kojoj pripadate.

Ja bih prihvatio ovaj Predlog zakona, koristiću i svojih pet minuta i glasao za njega da ste došli u Skupštinu i rekli – ja sam smenio tog, tog i tog, tražio sam od predsednika Vlade da smeni tog i tog ministra, zato što je predložio takav Zakon o javnim nabavkama koji je paralisao srpsko zdravstvo. To bi bilo odgovorno.

Mi smo čini mi se, pre jedno godinu dana razgovarali ovde o tome da imate problema, da u zdravstvu ima problema zbog javnih nabavki. Preokret smatra da je stanje u zdravstvu loše i da je tu potrebna promena ozbiljna promena da naši građani ne bi bili u strahu da neće moći da budu lečeni kad se razbole.

To je najveći strah sada u Srbiji. Građani se boje koji nemaju dovoljno sredstava da se leče privatno da će se razboleti i da neće moći da budu lečeni.

Gospodine Lončar, vi doprinosite i na neki način utičete u tom pravcu da to stanje ostane takvo, tako što donosite, odnosno predložite Narodnoj skupštini nekoliko dana pred Novu godinu zakon kojim vašem ministarstvu dajete rok još od godinu dana da donese podzakonske akte.

Znate li vi, gospodine Lončar, koliko znoja, truda i svega ostalog treba građanima da bi dobili minimalac od 21.000, a vi sebi dajete za pravo da za godinu dana sebi još produžite rok da usvojite, odnosno donesete podzakonski akt. Zato je, gospodine Lončar, stanje u zdravstvu takvo da su rengeni neispravni, da su CT-i neispravni, da ne rade aparati za zračenje, da nema lekova itd. zato što nema nikakve odgovornosti, zato što imate loše propise, zato što postojeći propisi se ne primenjuju i tu je potreban ozbiljan preokret.

Gospodine Lončar, ovo stanje u zdravstvu zabrinjava svakoga ko živi u Srbiji i zabrinjava roditelje da li će im se dete moći lečiti i zabrinjava penzionere da li će se razboleti pa će morati da se odluče ili da kupe hleb ili da kupe lek. Neće moći da kupe oboje. Nemaju, gospodine Lončar, zato što u ove četiri se smanjuju penzije, troškovi rastu. Ovih dana smo imali i povećanja akciza, čak i uvođenje akciza na električno brojilo, odnosno na fiksne troškove.

Gospodine Lončar, ovo nije odgovoran Predlog zakona. Zakon koji ste podneli u ime Vlade Republike Srbije, koji je potpisao Aleksandar Vučić, koji je tražio efikasnost, stručnost itd. glasi, dragi građani Srbije, u članu 61. broj 216. zamenjuje se brojem 217. Dakle, realizacija zakona koja treba da se sprovede u 2016. godini pomera se za godinu dana i tu je potpis, nefalsifikovan, ne sumnjam, Aleksandra Vučića. Dakle, Aleksandar Vučić, na vaš predlog, verovatno, potpisuje takav zakon, gde sebi daje rok da još godinu dana mu treba da usvoji podzakonski akt.

Pokret za Preokret neće glasati za ovaj zakon. Tražim ovako javno odgovornost od vas - zbog čega ste ovakav zakon podneli, kao i odgovornost za stanje u zdravstvu, gospodine Lončar. Da li je to vaša lična krivica ili krivica sistema koji se zove Vlada Republike Srbije, ja to ne znam. Ako ste čovek od struke kažite – ja u ovakvom sistemu ne mogu da funkcionišem, a sistem jeste takav kakav jeste.

Neki dan nam je tu gospodin Vučić donosio slike nekog kliničkog centra, znamo mi to dobro. Naši rođaci, prijatelji se leče u tim kliničkim centrima gde otpadaju plafoni. Naša deca odlaze u dečije bolnice, gde su kreveti kakvi jesu kreveti.

Gospodine Lončar, znamo mi to, ne treba Aleksandar Vučić to da nam kaže. Šta ste uradili za ove četiri godine da to stanje popravite?

(Zoran Babić dobacuje.)Molim vas, gospodine Bečiću, da pokušate da reagujete na gospodina Babića.PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, dozvolite da završi gospodin Veselinović.

JANKO VESELINOVIĆ: Dakle, šta ste uradili za ove četiri godine? Nemojte pitati nas šta smo uradili u prethodnom periodu. Mi pitamo sada vas, sada ste vi na ispitu. Niste ništa uradili. Stanje u zdravstvu je gore. Gore nego pre 2000. godine.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, gospodine Veselinović. Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsedavajući.Poštovani ministre, meni je vrlo bilo zanimljivo pročitati obrazloženje za

neprihvatanje ovog amandmana, koje je inače napisano kao obrazloženje na odbijanje amandmana na član 1. i na član 2, ali ajde to je manje sada bitno.

Ono što je bitno, što iz ovog obrazloženja mi možemo da vidimo, aktivnosti ministarstva u postupku nabavke ovog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Onda se tu vidi nerad ministarstva, izvinite. Znači, vi ste ovde napisali da ste 13. februara 2015. godine objavili prethodno obaveštenje. Znači, 13. februara, zakon je usvojen 8. novembra 2014. godine. Znači, vama je trebalo tri meseca da najavite da ćete objaviti poziv za javnu nabavku. Tu ste stavili okvirni datum objavljivanja poziva mart-april 2015. godine, a očekivani datum zaključenja ugovora april-maj 2015. godine. Onda na kraju objavljujete poziv za javnu nabavku 27. aprila 2015. godine. Znači, četiri dana pre krajnjeg roka i šest meseci pošto je usvojen zakon.

Ja vas pitam – šta ste vi radili tih prvih šest meseci od kad je usvojen ovde zakon dok nije objavljen ovaj poziv za javnu nabavku? Vi ste sami znali pre godinu i mesec dana kada smo usvajali ovaj zakon da nećete stići, ili niste znali ništa? Jer, vi šest meseci niste bili u stanju da objavite tender, odnosno poziv za javnu nabavku. Sve ste lepo napisali.

Znači, čekate četiri meseca, pa kažete - objavićemo u periodu mart-april i onda maltene zadnjeg dana aprila objavite. Onda, naravno, po ovom najboljem na svetu zakonu koji je ova većina usvojila ovde 2012. godine, krene postupak, krenu žalbe, prigovori jednom, dvaput, vi čekate avgust, pa onda uradite ispravku, pa još jednom i na kraju kažete ovde – okončan je postupak 19. novembra 2015. godine.

Znači, godinu i deset dana, pošto je zakon stupio na snagu. Šta ste vi i da li ste vi bili svesni koji vas posao čeka ovde pre godinu i mesec dana, kada ste došli i tražili da usvojimo zakon sa ovim rokovima? Da li ste uradili sve da se ispoštuje ovaj rok? Ne da vam je kriv Zakon o javnim nabavkama, šta ste radili šest meseci i čekali da raspišete ovu javnu nabavku? Drago mi je da ste nam dali ovaj odgovor, jer tačno vidim ovde kako niste radili ništa. Tu javnu nabavku ste mogli da raspišete krajem prošle godine. Ne znam šta vas je sprečavalo da je sprovedete i da danas nemamo uopšte raspravu o ovome.

Meni je drago da smo dobili odgovor, da možemo lepo da objasnimo građanima kako ministarstvo nije radilo svoj posao, a svaljuje krivicu na Zakon o javnim nabavkama, koji je politička većina, koja je htela da usvoji ovaj zakon, donela, sa rečima da je najbolji na svetu, da će da nam reši sve probleme i uštedi 300 miliona evra godišnje. Tako je tekla ovde rasprava krajem 2012. godine.

Nas ste dodatno ubedili da vam ne damo za pravo. Pogotovo mi nije jasno, pošto sam video da su neke kolege predložile da sada tražite još godinu dana za donošenje potrebnih propisa, a neke kolege su predložile 18 meseci, odnosno još dodati šest meseci,

što mislim da je mnogo primerenije. Ako je već gotova javna nabavka, ako ste mislili da ceo taj posao možete da uradite za godinu dana, ne znam zašto vam sada treba još godinu dana ili vi stvarno ništa niste znali o poslu koji vas čeka, kada ste pre godinu i mesec dana došli sa ovim zakonom u Skupštinu. Mi vam zato ne možemo dati podršku za ove promene zakona. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.ZLATIBOR LONČAR: Prvo ću na ova pitanja koja su prva. Meni je drago da ste

pomenuli taj strah i moram da vam kažem da taj strah za lečenje je doveo do promene vlasti jer su se ljudi uplašili zbog onoga što ste vi radili i onda su dali nekom drugom poverenje i to poverenje ide sada i preko 50%. Toliko koliko sada ima straha, a kakav je bio strah i to ste u pravo. To je ozbiljan strah i zbog toga straha je došlo do promene vlasti i vi ste tu gde jeste, kada su ljudi videli koliko je novca uloženo i šta su dobili.

Sad da se vratimo na ove rokove. Moram da vam kažem da smo izuzetno vodili računa jer su potrošene desetine i desetine miliona evra iz fondova EU za informacione sisteme u Srbiji od 2000. godine do sada. Jedino što smo mi hteli, i ono za šta svaki dan pitaju iz EU gde su ti sistemi, šta je sa tim sistemima i ostalo, da iskoristimo maksimalno od postojećih sistema, da ih integrišemo u ovaj sistem, jer je ovo izuzetno specifičan sistem.

Meni je žao što, ipak mora neko da se razume u to da bi znao šta se tu radi, da bi se videla naša želja da maksimalno iskoristimo za ono za šta je potrošen ogroman novac. Desetine i desetine miliona evra, a mi sa tri miliona evra ovih građana Republike Srbije da to sve integrišemo i da to sve profunkcioniše. Znači, to je jedini razlog, da sagledamo šta sve može da se upotrebi da bi taj sistem bio dobar i da taj sistem funkcioniše. Taj sistem, evo danas sam gledao prezentaciju u najvećem domu zdravlja u Nišu, već kreće sa obukom kadra, a kreće ovde i na Novom Beogradu. Građani će imati priliku da vide kako mogu da zakažu, koliki se red uvodi u to, da će se znati ko šta radi i kako šta radi.

Eto, to je vreme i videćemo vezano i za strah i za sve što postoji, ali kažem da i dalje nećemo opravdanje naći za desetine i desetine miliona evra koje su ušle ovde za informacioni sistem, a mi ga i dalje nemamo. Mislim da je to izuzetno veliki problem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima dr Darko Laketić. Izvolite. DARKO LAKETIĆ: Zahvaljujem.Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici,

meni je izlaganje predlagača vrlo čudno, moram priznati, zato što vidim da predlagač nije navikao da procedura u javnim nabavkama ima svoj zakonski tok. Verovatno zbog toga što se za vreme perioda vladavine bivše vlasti radilo to na sasvim drugačiji način. Svi dobro znamo za mnogo, pod znacima navoda, slučaja i direktnih pogodbi i nameštanja tendera i svega onoga čega danas nema, na našu sreću.

Ono što mogu da kažem jeste da, čitajući ovaj amandman koji je priložen, on čak pominje i odgovornost zbog nesprovođenja zakona. A ko će da odgovara zbog stotine direktnih pogodbi, zbog pljački, zbog različitih finansijskih malverzacija za vreme bivše vlasti? Ko, pitam ja vas? Da li je moguće da neko ovde danas pominje odgovornost zbog

toga što se u Ministarstvu bukvalno primenjuje zakon? Ja zaista ne mogu da shvatim niti amandman i stoga predlažem da se on odbije u celosti. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Gospodine Đurišiću, želite reč ponovo? (Da.)Po amandmanu, izvolite.MARKO ĐURIŠIĆ: Ja, pravo da vam kažem, uživam u odgovorima većine. Kada

mi postavimo pitanje zašto nešto nije urađeno onako kako je rečeno da će biti urađeno, onda je odgovor – a kako ste to vi radili, i kako ste krali, i kako ste ovo i kako ste ono? Pa, ja vas pozivam, svakog tog koji je nešto krao, dogovarao suprotno zakonu, radio to, molim vas optužite ga, neka ga optuži tužilaštvo, neka ga osudi sud. Ja ću podržati svaku takvu presudu i pozdraviti je. Nikakav problem nema.

Da li ima ili nema korupcije danas? Znate kako, ima jedno merilo - percepcija korupcije. Mnogo volite to da koristite, te međunarodne organizacije koje prave razne liste. To je „Transparency international“. Stanje se u Srbiji pokvarilo, po njima, i u 2014. u odnosu na 2013. godini. Videćemo izveštaj za 2015. godinu, ali čisto sumnjam da će biti bolje. Čisto sumnjam. Percepcija korupcije kod građana. Vi misliste da korupcije danas nema, da nema direktnih pogodbi, da nema nameštanja tendera, a ja sam siguran da ima, i to da ima više nego do 2012. godine. Nisam srećan zbog toga. Naprotiv, vrlo sam tužan. Voleo bi da Vlada vodi drugačiju politiku.

Tema ovog amandmana i ovog zakona nisu te stvari. Tema je ministar koji je pre godinu dana došao i rekao – uradićemo posao takav, a znali ste i pre godinu dana da je neko milione iz evropskih fondova potrošio svih tih godina. Znamo svi ko je vodio zdravstvo u Srbiji svih ovih godina, ako ćemo pošteno, koje stranke su direktno radile na tim poslovima. Rekli ste – ja ću ovo da završim za godinu dana ili mesec dana, do kraja 2015. godine. Onda ste radili tako što vam je trebalo šest meseci da raspišete tender.

Niste mi dali odgovor zašto vam je trebalo šest meseci, sem to da je neko nešto radio prethodnih 12 godina. Radio je neko još jedno dve godine dok vi niste došli na tu poziciju. Ali, nije tema ovog zakona i ove izmene sada o njima, nego o vama, šta ste vi radili. I sada tražite još godinu dana! Da ste rekli tri meseca, šest meseci, tu smo evo, pri kraju smo. Završena je javna nabavka. Šta sad, treba da se donesu propisi, obuka da se uradi? Znači, vi sad govorite da vam treba godinu dana, a pre godinu dana, godinu i mesec dana mislili ste da možete i nabavku i obuku i propise, sve za godinu i mesec dana da završite. Sada kažete da vam trebaju praktično dve godine da obavite ceo posao. To ova bahata vlast radi na svakom pitanju. Dolazi u ovu Skupštinu i sama traži produženje rokova koje je sama donela. Ne neka prethodna vlast, nego sama. Vi kažete – mi ćemo. Pa, nećete ništa. Ne umete ništa.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite. JANKO VESELINOVIĆ: Hvala. Uvek mi smeta kada umesto odgovora na pitanja zašto nešto nije urađeno, neko

kaže – e zato što neko drugi nešto nije uradio. To nije odgovorno. Gospodine Lončar, ja bih voleo da sam od vas čuo da li ima i malo odgovornosti u

vašem ministarstvu po ovom pitanju. Da li ima, recimo, odgovornosti zbog čega, a znate

da jedna četvrtina ljudi u Srbiji, porodica sa decom, piju vodu iz bunara, da nema adekvatne kontrole te vode i da ne znamo da li ta deca piju ispravni ili neispravnu vodu? Voleo bih da o tim stvarima pričamo.

Kao što je rekao moj kolega prethodni, dajte sve te koji su muljali sa javnim nabavkama stavite u zatvor. Četiri godine pričate, a niko nije zatvoren. Po svemu sudeći, ima korupcije i sada. Zašto? Zato što su to manje-više isti ljudi, samo su sada promenili taktiku.

Dakle, dajte da vidimo da li nešto možete da uradite u ovoj oblasti, u oblasti zdravstva. Nemojte pričati o prošlosti, zato što niste ništa uradili gde bi pokazali da ste bolji od onih iz prošlosti i što se uvek osvrćete unazad. Treba nam preokret. Treba da idemo napred, gospodine Lončar, a ne unazad. Ne unazad, gospodine Lončar. Nemojte da se okrećete i gledate za lošim đacima. Nemojte da gledate za lošim đacima, ako su bili loši. Čini mi se da su bili mnogo bolji od vas, gospodine Lončar, po ovim rezultatima. Stanje u zdravstvu je loše i to je neporecivo. To vam kažu i deca i mladi i stari i penzioneri i žene i muškarci. Loše, dugi redovi, nema adekvatne zdravstvene zaštite.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću. Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar, replika. Izvolite. ZLATIBOR LONČAR: Vama su rekli na izborima šta misle o vama kako ste vi

radili i da li je neko drugi radio ili nije radio. Prema tome, to dovoljno govori. To što vi sada pričate, ja to ne bih mogao u životu da pričam.

Vi hoćete da ubedite narod da je njima loše. To je kao kad imate one hipnotičare - vi spavate, vi spavate, vaši kapci su teški, vi padate i ostalo. Eto, na to liče vaši govori.

Znate, kolike ste liste čekanja ostavili, ne vi, nego koji su to vodili? Ja nisam nadležni organ da utvrđujem ko je za zatvor, za procesuiranje ili slično. Ja se ne bavim time. Bavim se da smo kupili četiri akceleratora, da smo osnovali fond da lečimo decu koju vi niste lečili, da smo kupili gama nož od sredstava iz budžeta. Osamdeset pacijenata je do sada tretirano na gama nožu. Da smo kupili osamdeset i nešto najsavremenijih kola hitne pomoći kompletno opremljenih da imaju u čemu da se voze. Ti, koje vi kažete ili ne znam ni ja, znate kako je to bilo? Raspišete tender, platite nađete firmu. Niti ima para, niti ima firme, niti ima kola. Vi ne znate ništa o tome, je li tako? Vi nemate veze sa tim. Krivi smo mi verovatno, ja sam kriv i za to. Sigurno sam kriv za to.

Slike iz kliničkih centara? Pa, nisu te slike od prošle godine, pa ništa se nije ulagalo. Sada se odvaja novac da se okreče i škole, i bolnice, i domovi zdravlja sve. Zbog čega? Šta je vas sprečavalo da to uradite? Pa, vi bi bili i dalje na vlasti da ste bilo šta od ovoga uradili. Koji je vaš rezultat?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran

Živković, narodni poslanik Vladimir Pavićević.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, magistar Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Vesna Marjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran

Živković, narodni poslanik Vladimir Pavićević.Da li neko želi reč? (Ne)Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici

Nataša Vučković, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, magistar Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović, i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Da)Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsedavajući.Gospodine ministre, mi smo, i pošto nemamo poverenja u vaš rad, mi smo

predložili da se rok za početak primene ovog zakona produži za još godinu dana. Mislim da vi to naravno niste prihvatili i rekli ste da ćete uraditi ovaj posao, govorite da je formirana radna grupa pri Ministarstvu zdravlja koju čine eminentni stručnjaci u oblasti zdravstvene dokumentacije i evidencije i zauzela je stav da je 1. januar dovoljno da se stvore svi preduslovi.

Lepo to zvuči, stručna grupa, eminentni stručnjaci, verujem isti oni koji su pisali i ove rokove u ovom prethodnom zakonu koji smo usvajali pre godinu i mesec dana. Očigledno, nisu pogodili da može to sve da se završi i sad kažu da treba još godinu dana. Znate, nije to mala greška. Znači, umesto godinu dana vi onda dođete posle godinu dana i tražite još godinu dana, sto posto ste promašili, treba vam duplo više vremena.

Tako vidim da je to i vaš manir, vidim hvalite se tim gama nožem, pozdravljam, to je dobra stvar, ali ste za mene rekli jednu neverovatnu rečenicu kada je bila rasprava o budžetu. Rekli ste – isplatiće se on za dve, tri, pet godina. Velika je razlika da li je dve, tri ili pet godina. Zamislite da radite negde u nekoj državnoj firmi ili pogotovo privatnoj i kaže vam neko, hoćemo za nekog da investiramo, za koliko će to da se isplati? Dve, pet godina, to je nebo i zemlja.

Mislim, da u krajnjoj liniji takvu jednu nabavku ne možemo da gledamo samo kroz to koliko vremena treba da bi se isplatilo. Mislim da nije suština nabavke bila isplata vrednosti kroz vreme nego jeste da omogućimo ljudima ovde da se leče, da ne šaljemo u Tursku i druge stvari. Ali, nije to bila primarna stvar. Primarni interes je da ljude ovde lečimo, da obučimo naše lekare, sve lekare koji imaju znanje i želju da rade, a ne samo one pogodne političke, što se nažalost dešava, da rade na gama nožu i slično.

Mi smo predložili rok od godinu upravo zbog onoga što vi pričate da se desilo nama, a to je da smo izgubili izbore, a ja sad vama kažem – sprema se to i vama. Znači, vi ćete da izgubite izbore, a onda će da dođu neki sposobniji i završiće ovaj posao do 1. januara 2018. godine. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima Slavica Đukić Dejanović.

Samo sam morao da proverim da li prednost ima gospodin Blagoje Bradić kao podnosilac amandman ili vi. Reč imate vi po replici.

SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: U političkom žaru se puno toga kaže, ali ako se kaže – znate da na gama nožu samo politički podesni lekari, onda je to nešto što dostojanstvo ove izuzetno značajne profesije zaista unižava i ja imam potrebu kao lekar da podsetim još jedanput da na gama nožu rade više nego stručne, kvalitetne kolege u interesu građana Srbije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima ministar Zlatibor Lončar.ZLATIBOR LONČAR: Mi nemamo nikakav problem kada građani procene da ne

radimo dobro, da bilo šta tu radimo. Naše je da radimo, da uradimo najbolje što možemo, a već kad ste pomenuli gama nož i kada vi sad pričate o nekoj računici, 15 hiljada evra smo davali po jednom pacijentu da ide u Tursku. Petnaest hiljada evra smo davali po jednom jedinom pacijentu, a evo za nepunih mesec i po dana 80 pacijenata je uređeno ovde.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima dr Blagoje Bradić.BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem.Želim samo da u par rečenica dodatno obrazložim zbog čega smo predložili da

umesto 2017. godine u ovom članu ova realizacija bude do 2018. godine. Dakle, kao što reče ministar završen je postupak javne nabavke i sada treba to da se implementira. Da bi građani Srbije razumeli znači treba da se u celoj Srbiji, umreži taj elektronski sistem. U celoj Srbiji treba da se obuče kadrovi da rade na elektronskom kartonu zdravstvenom, elektronskom receptu.

Nadam se, da onog momenta kada istekne ovaj rok, a ja koliko vidim, vi ne želite da prihvatite naše produženje od dve godine mada sam ja na odboru rekao ne mora da bude dve godine, neka bude do dve godine. Bilo bi stvarno ne suvisno da iduće godine u ovo vreme ponovo produžavamo rok. Znači, da kada istekne ovaj rok u Srbiji više ne postoji duplo administriranje kao što je sada u zdravstvenim ustanovama, jedni pišu u elektronskoj formi onda pišu u knjige i recepte. Nadam se da je to cilj svega ovoga što radimo, da izbegnemo papirologiju, popularno kako je zovu u Srbiji i da pređemo samo na elektronsku komunikaciju i elektronsko pisanje.

Mislim da je malo godinu dana. Mislim da treba dve godine, daj bože da završite i za šest meseci, ali mislim da je smisleno da prihvatite naš amandman do dve godine, od mnogo glava ne bili, nema potrebe da o tome razgovaramo iduće godine u ovo vreme. Ako nešto krene naopako, ako nešto ne može da se završi do kraja, jer kažem, veliki je to posao, od mnogo ljudi zavisi, ne zavisi samo od vas, zavisi od mnogo ljudi i to sve uraditi u godini dana, hajde da vidimo. Ovo je sasvim dobronamerna sugestija i predlog i amandman.

Još jedared molim skupštinsku većinu i ministarstvo da razmisle i prihvate, ne vidim šta je loše u tome da ti sebi širi rok, a završiti ako treba i za tri meseca. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima ministar Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Nije ništa loše, ja vas apsolutno razumem, ali mi imamo jedan drugi problem.

Kada damo neki veći rok, onda se to smatra da može da se radi ovaj dole. Eto to je taj problem koji mi imamo. Kada date duži rok, onda kaže, ne moramo sada da krenemo radićemo ga, nećemo ni da ubrzamo i nećemo ništa.

Znači, poznavajući nas, naš mentalitet i ono kako radimo, radili ste u zdravstvu, jasno vam je, nije za sutra, mi ćemo sve ostaviti, nećemo ga raditi nikad. Tako da, jednostavno ne možemo da se opuštamo i da dajemo to, ovo mora da se završi.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine ministre.Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite gospodine Laketiću.DARKO LAKETIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene

kolege narodni poslanici, mene zaista iritira ova kasna spoznaja opozicionih poslanika da je jedan period funkcionisanja, i uopšte kadriranja u zdravstvu bio loš.

Pa, zašto dragi poslanici, drage kolege? Zašto niste digli glas u periodu kada je to zaista bilo loše? Pa, da popravite situaciju u tom periodu, a ne praktično svako drugo izlaganje bude, pa znate mi znamo da je u tom periodu bilo loše, pa mi znamo, ali je ministar bio iz druge stranke. Nije bitno iz koje je stranke.

Svaka spoznaja nečega što nije dobro, mora da bude prezentovana, u suprotnom nije dobronamerna.

Ja ću vam reći, da je ministar Tomica Milosavljević, za vreme svog rada samo za implementiranje i upravljanje projektima dao preko 100 miliona evra. Pa, ljudi moji da je taj novac utrošen u integrisani informacioni sistem, ne bi ni bilo javne nabavke, pa ne bi ni bilo potrebe da se radi nabavka tog sistema.

A sada, nalazite primedbu zašto se produžava rok. Pa, mora da se ispoštuje zakonska procedura. Je li terate nekoga da krši zakon? O čemu se tu radi? Mislim da situaciju i objektivne okolnosti moramo razumeti. Javna nabavka, ja insistiram, kao narodni poslanik i sve kolege, mora da se izvrši u skladu sa zakonom, a to rade i ljudi iz Ministarstva zdravlja.

O tome kakva je percepcija naroda, kakva je korupcija, rekli su na izborima. Upravo ta percepcija je napravila vaš sunovrat. I mislim da ne treba diskutovati, širiti polemiku van onoga što jeste tema. Hvala vam puno.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Branko Đurović. Izvolite gospodine Đuroviću.BRANKO ĐUROVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani ministre zdravlja,

poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, kolege i koleginice narodni poslanici, malo pre spomenut nacionalni centar „Gama najf“.

Formalno pravni naziv za „Gama najf“ je odeljenje radio-hirurgije neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije.

Prvi pacijent koji je otišao za Istanbul je bio 2008. godine na „Gama najf“ tretman. Do današnjeg dana, do početka rada odeljenja radio-hirurgije „Gama najf“ neurohirurške klinike do sada je poslat toliki broj pacijenata da smo mogli da kupimo najmanje dva „Gama najfa. Ovo je veliki iskorak. Veliki iskorak za neurohirurške pacijente i za građane Republike Srbije.

Ljudi koji rade u odeljenju i koji predvode odeljenje radio-hirurgije neurohirurške klinike su svoj istaknuti neurohirurzi, neurohirurzi koji rade nekoliko decenija u srpskom zdravstvu.

Neurohiruzi koji su ostavili ne mali trag i verujte mi, ne predstavljaju nikakvu vladajuću garnituru, predstavljaju vrh i ekspertski nivo srpske medicine. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Zlatibor Lončar, ali pre toga bih zamolio sve poslanike da se vratimo na temu, jer ovo nije tema sadašnje sednice.

Izvolite gospodine Lončar.ZLATIBOR LONČAR: Ja ću samo jednu rečenicu da bi građani shvatili o čemu

se radi, da svi fondovi EU i svi drugi, više nisu hteli da daju nijedan jedini dinar za naš informacioni sistem u Srbiji, u zdravstvu, jer su rekli da je potrošeno toliko novca, da je moglo da bude pet sistema do sada urađeno, da smo mi ovaj sistem morali da uradimo iz sopstvenih sredstava, iz našeg budžeta, a u svim zemljama EU koje su se pridružile, to je rađeno iz evropskih fondova. Čisto da ljudi razumeju u kojoj smo se mi situaciji našli.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine ministre.Zaključujem raspravu o ovom amandmanu.Vi želite reč, gospodine Bradiću? Izvolite.BLAGOJE BRADIĆ: Ma koliko se ja trudio da u nekoj normalnoj političkoj

komunikaciji pričam isključivo o amandmanu, i ma koliko se trudio da ne čujem politička spočitavanja, ipak nekada čovek mora sebi da da trenutak i da kaže par rečenica i da odgovori kolegama na ono što se sve vreme spočitava.

O ovome sada razgovaramo, zato što želimo dobro i zato što želimo da posao koji se tiče svih građana Srbije, u ovom slučaju zdravstvene sruke, bude van politički, bude iznad politike i da pokušamo svi svom pameću i iskustvom i znanjem koje imamo, da to upotrebimo za donošenje najkvalitetnijih rešenja.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Bradiću, moram da vas prekinem, sve vreme ste iskoristili i vreme grupe i vreme ovlašćenog i vi nemate više vremena.

BLAGOJE BRADIĆ: Dobro, zahvaljujem.PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.MARKO ATLAGIĆ: Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine,

gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, svakako da predlažem da se amandman odbije ali dozvolite da kažem da sam užasnut ocenom opozicionih narodnih poslanika, citiraću, kome su izrekli, citiram da je jedan od poslanika – da je zdravstvo sada najgore u Evropi, a drugi deo narodnih poslanika – da je Vlada najgora u Evropi.

Jednostavno smatram da je to uvreda za čitavu Vladu, za većinu narodnih poslanika u ovom visokom Domu i da je to uvreda za većinu građana Srbije.

Vi znate, gospodine Bečiću da ja nikada napamet ne govorim. Pokušaću u dve minute da iznesem činjenice i opovrgnem ono što su kolege rekle.

Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da u zadnjih godinu i po dana i poštovani građani, vama se obraćam, niste čuli ni za jednu aferu u zdravstvu?

Da li je ovo tačno, poštovani građani, vama se obraćam, a i vama narodni poslanici?

Ja ću samo nekoliko nabrojati i podsetiti građane Republike Srbije, i vas gospodo narodni poslanici, opozicionih i nas pozicionih poslanika, setite se kriminalne afere, trgovine listama čekanja za zračenja obolelih od raka? To nije bilo za vreme ovog ministra, gospodina Lončara, nego za vreme, gospodo, vašeg ministra iz bivšeg režima i onih koji su dali ocenu malopre da je ovo najgore zdravstvo u Evropi.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Atlagiću, molim vas da se obraćate meni kao predsedavajućem.

MARKO ATLAGIĆ: Hvala. Gospodine potpredsedniče, prenesite opozicionim poslanicima, da li su čuli za kriminalnu spregu, aferu između hitne pomoći i pogrebnika? Nije gospodin ministar Lončar bio tada, nego ministar iz opozicionih klupa, a čak i narodni poslanici koji su kritikovali, a prešli u drugu stranku, tzv. Pokret za PREOKRET, ili što bi braća Hrvati rekli „udruga za obrtaj“, ali tog poslanika nema. On obično, kada ja počnem diskusiju, pobegne i znam gde je, otišao je u Obrovac, u ul. Braće Kurjakovića br. 7. da iseli iz stana „Udrugu za povjest i pomirenje Srba i Hrvata“, iz stana Milice Badžep, pa valjda će nakon 20 godina, useliti u svoj stan.

Da li ste čuli poštovani građani aferu smrti pacijentkinje na dijalizi? Nije bio gospodin Lončar ministar, nego gospodin iz opozicionih klupa, molim vas ostanite gospodo iz opozicionih klupa, pa saslušajte do kraja?

Da li ste čuli poštovani građani aferu oko rekonstrukcije Kliničkog centra? Nije gospodin Lončar bio ministar, nego gospodin ministar iz opozicionih klupa, i žao mi je što baš nijedan ne osta?

Da li ste čuli za aferu uvoza vakcina protiv svinjskog gripa? Čuli ste aferu i milione, a njihov narodni poslanik, a bio je i premijer i ministar unutrašnjih poslova, proslavio se vakcinisanjem kokoški u selu Pukovac, stvarao je vakcinu od jogurta i vode i vakcinisao kokoške, uzeo pare, kokoške pomrle, pocrkale, normalno.

E sad, gospodo narodni poslanici, pošto je ocena bila, žao mi je što nema gospode da je ovo najgora Vlada na svetu. Citiram izrekao je narodni poslanik iz Pokreta za preokret ili „udruga za obrtaj“ kako bi braća Hrvati rekli, a ja pitam vas gospodo narodni poslanici i poštovani građani, da li je tačno da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa EU 2005. godine? Da li je ili nije gospodo, pošto gledate TV sad u svojim kancelarijama poslaničkih klupa, nećete ovde da ostanete do kraja?

Da li je tačno da je Srbija uspela iz recesije da uđe u pozitivni trend rasta tri do četiri posto? Voleo bih da me demantuju. Da li je tačno da je smanjen deficit? Da li je tačno da je Republika Srbija, koju vodi Vlada predsednika Vučića zaustavila Rezoluciju UN za tzv. „genocid“ u Srebrenici? Da li je tačno ili nije da Republika Srbija jedina nije uvela sankcije u ovom okruženju Rusiji?

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas gospodine Atlagiću, morate da se vratite na amandman.

MARKO ATLAGIĆ: Završavam gospodine, pošto su oblatili Vladu kao niko, to je bila uvreda, ne samo nas, nego i građana i zadnje, da li je tačno da je naša zemlja na čelu sa predsednikom Vlade, a i čitavom Vladom predsedavala OEBS-u i pokazala svetu pravo lice republičke Srbije?

Ja ovaj visoki dom, kako bih rekao, akademska čestitost, smatram svetilištem demokratije. Završavam ovom rečenicom i smatram da se takmičimo u izvođenju dokaza, a ne psovki i ne eventualno da blatimo bilo koga ni jednog predsednika, ni jednog narodnog poslanika.

Ja sam za kritiku i nas narodnih poslanika i Vlade i predsednika države, samo sa istinitim iznošenjem činjenica, a ne lažima.

Poštovani građani, još jednom vas podsećam, da li ste čuli za jednu aferu u zadnjih godinu i po dana otkad je gospodin ministar Lončar, sami presudite. Hvala vam lepo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Nije u sali. Zahvaljujem.Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković,

Gordana Čomić, Balša Božović, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Vesna Marjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)Zahvaljujem.Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran

Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.Da li neko želi reč?Zahvaljujem.Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.(Zlatibor Lončar: Javio sam se za reč.)Želite reč? Izvolite, nisam razumeo.Pre nego što zaključimo, reč ima po ovom amandmanu dr Zlatibor Lončar.

Izvolite.ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem.Samo želim da se svima zahvalim i da obećam da ćemo raditi još snažnije i još

bolje jer jednostavno mnogo se vremena izgubilo. Nemamo vremena za gubljenje, moramo ovo sve da nadoknadimo zbog naših građana, zbog nas samih i zbog naše dece. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Lončar.Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u

pojedinostima.Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna

skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu pojedinostima i celini.

Zahvaljujem ministru Lončaru sa saradnicima na učešću na današnjoj sednici.Zahvaljujem svim narodnim poslanicima na jednoj kvalitetnoj demokratskoj

raspravi u toku današnjeg dana.Nastavak je sutra u 10,00 časova.

(Sednica je prekinuta u 18.40 sati)