z u @i@i z - uvps.rs · z aktuelno z vojni veteran 4 januar 2011. nezadovoqni radom doma}ih sudo-va...

3Vojni veteran Januar 2011.

NEOBAVE[TENOST

Predsednik Opštinske organi-zacije UVP Zlatomir Peši}uputio je UVPS, 19. januara 2011.

godine, dopis u kome se kaè: " Sobzirom da je usvojen Zakon o udru-èwima gra|ana i da je rok za regis-traciju udruèwa gra|ana do 22. febru-ara 2011. godine, molim vas da midostavite informaciju da li je regis-tracija našeg udruèwa izvršena uskladu sa zakonom koji je usvojen u de-cembru 2010. godine. Pored toga, za reg-istraciju Udruèwa neophodan je istatut, pa me interesuje da li da o~eku-jem novi statut UVPS ili da naš, posto-je}i, preradimo i prilagodimo u skladusa zakonom".

Predsednik UVPS Qubomir Dra-gawac je, 28. januara, odgovorio na pi-tawa predsednika Opštinske organi-zacije Leskovac i taj odgovor objavquje-mo u celini:

"Zakon o udruèwima je stupio nasnagu 16. jula 2009. godine, a primewujese od 16. oktobra 2009. godine (a ne u de-cembru 2010. godine, kako navodite).

Odredbama ~l. 78. i 79. navedenog za-kona propisano je da udruèwa koja suupisana u registar po do tada vaè}impropisima nastavqaju sa radom, s timšto su obavezna da u roku od 18 meseciod po~etka primene Zakona svoj statutusklade sa odredbama navedenog zakonai podnesu prijavu za upis uskla|ivawa(a ne registraciju, kako navodite). Tajrok je 16. april 2011. godine (a ne 22.februar 2011. godine, kako navodite).

Ovo Udruèwe je, na sedniciSkupštine Udruèwa odrànoj 8. juna2010. godine, donelo novi, sa zakonomusaglašeni Statut, koji je dostavqensvim organima i vašim ~lanovimaUVPS, pa i vama.

Prijava za upis podneta je krajemprošle godine, tako da su svi poslovioko legalizacije rada UVPS obavqeni.

Za uspešan rad Udruèwa su,svakako, korisne inicijative organaopštinskih-gradskih organizacija i~lanova UVPS, ali u ovom slu~aju ~udiflagrantno nepoznavawe ~iwenica,ukqu~iv i to da je donet novi Statut,iako je potpisnik akta kao ~lan Skupš-tine u~estvovao u wihovom donošewu."

Da li vojnim penzionerima pripada povi{ica od 11,06 odsto

ÊKA SE ODGOVOR UPRAVNOG SUDA

Da bi se re{ile dileme oko prava vojnih penzionera na vanredno uskla|ivawevojnih penzija od 11,06 odsto, Udruèwe vojnih penzionera Srbije uputilo jedopis Upravnom sudu Srbije koji objavqujemo u celini:

"Pred tim sudom je u toku više upravnih sporova po tu`bama vojnih penzioneraprotiv Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika. Predmet sporova je pravo vo-jnih penzionera na vanredno uskla|ivawe (pove}awe) vojnih penzija u skladu saRešewem 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine Republi~kog Fonda za penzi-jsko i invalidsko osigurawe. Kako Fond za SOVO nije po slu`benoj du`nosti uskladiovojne penzije po navedenoj odluci, vojni penzioneri su po~eli podnositi pojedina~nezahteve za uskla|ivawe penzija. Tih zahteva je do sada podneto preko 20. 000, a i daqepristiù. Budu}i da Fond SOVO ne uspeva da u zakonom propisanom roku donese od-luku po ovim zahtevima ili ih odbija kao neosnovane, realna je bojazan da }e svi ti up-ravni postupci biti nastavqeni kao upravni sporovi pred tim sudom.

Da bi se izbeglo enormno angaòvawe upravnih organa Fonda SOVO i toga sudana rešavawu predmetnih sporova, kao i izlagawe vojnih penzionera troškovima, sma-tramo da bi bilo svrsishodno da taj sud prioritetno odlu~i po ve} podnetim tu`bamapune jurisdikcije, odnosno da li i vojnim penzionerima pripada vanredno pove}awepenzije za 11,06%.Te presude bi pretpostavqale validan osnov za svrsishodno i za-konito postupawe Fonda za SOVO, odnosno vojnih penzionera ubudu}e.

Molimo za odgovor po napred navedenom".

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina IH.Broj 85.Januar 2011.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski, Nikola Ota{

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd), Budimir M.Popadi} (Novi Sad), mr AleksandarSimonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),Jovo Bencun (Zaje~ar)

FOTOGRAFIJE U BROJUBudimir M. Popadi}, M. Petrovi},M. ûqi}, dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

U @I@I

AKTUELNO


Nezadovoqni radom doma}ih sudo-va koji su, u stvari, produèna ru-ka aktuelne vlasti, a najmawe sa-

mostalne institucije, pojedinci, udru-èwa, radne organizacije i druga pravnalica, sve se više okre}u Strazburu o~e-kuju}i otuda pravdu koju u sopstvenojzemqi ne mogu da ostvare. O tome, poredostalog svedo~e podaci o presudama kojeje Evropski sud za qudska prava doneoprotiv dràve Srbije, dosu|uju}i tuìo-cima višemilionske odštete u dolari-ma, odnosno evrima. Samo jedna od preko3200 podnetih tu`bi podnetih do sredi-ne prošle godine sudu u Strazburu,olakšala je buxet Srbije za preko dvamiliona dolara. Re~ je o preduze}u „Bin-Stib“ koje je dobilo spor protiv dràveSrbije zbog neispuwenih obaveza u vezisa zakupom kazina u beogradskom hotelu„Interkontinental“. Za višemilionskesume ošte}en je dràvni buxet i za 47,od pedesetak sporova koji su, na osnovutu`bi pristiglih iz Srbije, rešeni usudnicama Evropskog suda. Navedenarešewa su, dakle, doneta u korist pod-nosilaca tu`bi, dok je tuèna strana, uovom slu~aju dràva Srbija, pored glav-nica, bila prinu|ena da, opet iz buxeta,snosi i sve sudske troškove. Doma}i me-diji su najve}i deo navedenih presuda naštetu dràve pre}utali, posebno izbe-gavaju}i da navedu koliko je iz buxeta za-hva}eno da bi se namirili troškovi zakoje, ina~e, niko nije odgovarao. Vaqanaglasiti da su tu`be sudu u Strazburu,podnete uglavnom zbog duìne sudskihpostupaka i neizvršewa pravosudnihpresuda od strane doma}ih sudova. Upra-vo zbog sporova sli~nih onima koje godi-nama vode vojni penzioneri Srbije.

Navedeni primeri, boqe re~eno pou-ke i poruke iz Strazbura, trebalo bi dapredstavqaju još jedan od brojnih apelakoje vojni penzioneri upu}uju rukovod-stvu UVPS. Poznato je, naime, da su se ko-risnici vojne penzije, sa sastanaka u me-snim i opštinskim organizacijama (ipreko „Vojnog veterana“), u više navrataobra}ali svom rukovodstvu u vezi sa du-govima dràve prema vojnim penzioneri-ma. Ciq tih apela bio je da se, imaju}i uvidu namernu sporost osnovnih i Višegsuda u donošewu rešewa po tu`bama,rešewe potraì putem direktnogobra}awa Strazburu. Jer, bez obzira na~iwenicu da rukovodstvo UVPS svihovih godina nije sedelo skrštenih rukukada se radi o ulagawu napora u borbi zaostvarewe prava svojih ~lanova, nemogu-}e je zaobi}i realnost o wihovoj bes-plodnosti. To, pored ostalog, potvr|ujei uvodnik - komentar „Izneverena o~eki-vawa“, objavqen u decembarskom brojuvojnopenzionerskog glasila, u kome sunabrojane gotovo sve nepravde i proble-

mi s kojima se suo~avaju vojni penzione-ri. Navodi u tom tekstu potvr|eni su naneki na~in i na Petoj sednici Glavnogodbora UVPS gde se generalnom ocenomo „Trnovitom putu do pravde“ ukazuje naprobleme i, istovremeno, poimeni~noprozivaju gotovo sve institucije koje suodgovorne za wihovo nastajawe.

Prozivawem Vlade, Ustavnog sudaSrbije, više ministarstava, Fonda SO-VO, osnovnih i viših sudova i drugih in-stitucija i pojedinaca, rukovodstvoUVPS nije uspelo da umilostivi dràvu.Ignorisane su sve molbe, àlbe, inicija-tive, prigovori, predlozi... Dràva, uliku Vlade Srbije, Ministarstva odbra-ne, Ministarstva finansija, Fonda SO-VO i sudova, svesno je kršila sopstvenezakone koje je, u vezi s pravima vojnihpenzionera, verifikovao nacionalniparlament. A ispod tekstova tih zakonastoje potpisi qudi koji se nalaze u vrhu

dràvnog rukovodstva. I što je najgore,niko u ovoj zemqi nije odgovarao za o~i-gledno kršewe zakona, nikome dlaka sglave nije falila što je, zahvaquju}ikamatama i parni~nim troškovima, tako-zvani mali dug od po~etnih ~etiri i po,narastao na deset i po milijardi dina-ra. Udruèwe je, neminovno se name}ezakqu~ak, preduzelo na pravnom planugotovo sve što je bilo u wegovoj mo}i, od-ri~u}i se istovremeno protesta kao ob-lika borbe za koje se zalagao i koje jepredlagao, a predlaè i daqe, velikibroj vojnih penzionera.

Me|utim, i pored ~iwenice da ruko-vodstvo UVPS nije sedelo skrštenih ru-ku kada su napori za ostvarewe prava ko-risnika vojne penzije u pitawu, me|u~lanstvom i daqe ima prigovora i ne-godovawa. Najve}e zamerke su zbog pro-pusta u nepreduzimawu mera pomo}u ko-jih je trebalo doma}oj i stranoj javnostiskrenuti pa`wu na odnos dràve premapravima vojnih penzionera. A kada je ino-

strana javnost u pitawu, ukqu~uju}i tu iEvropski sud za qudska prava u Strazbu-ru, posebne zamerke se upu}uju što do togsuda ne dopiru vapaji kojima se godinamaoglašava vojnopenzionerska populacijau Srbiji. Posebno kada se ima u vidu dase druge nevladine organizacije iudruèwa ne ustru~avaju da podnose tu-`be i apelacije sudu u Strazburu. Tako,na primer, nevladina organizacija „Ini-cijativa mladih za qudska prava“ podne-la je tu`bu protiv Bezbednosno-infor-mativne agencije zbog prikrivawa poda-taka o prisluškivawu gra|ana. Više jenego verovatno, tvrdi Radoqub Šabi},poverenik za informacije od javnog zna-~aja, da }e Evropski sud za qudska pravadoneti presudu u korist navedene orga-nizacije mladih Srbije. Tu`ba UVPS bi,opravdano se smatra, imala ve}u teìnuod one koju su uputili mladi Srbije.

Neophodnost angaòvawa rukovod-stva UVPS u podnošewu tu`be ili ape-lacije sudu u Strazburu, proisti~e i iz~iwenice da postoji mogu}nost ko-riš}ewa besplatnih usluga Me|unarod-ne advokatske kancelarije koja pruàpravnu pomo} za podnete apelacije.Istovremeno, ta kancelarija izraàvaspremnost za prikupqawe odgovaraju}edokumentacije putem koje se potkrepquju

dokazi navedeni utu`bi, odnosnoapelaciji. NašeUdruèwe, dakle,pozivaju}i se naKonvenciju o qud-skim pravima, mo-è a i treba da seobrati Strazburukoji, pored osta-log, afirmiše ipodràva pravona pravilno su|e-we u gra|anskim ikrivi~nim postup-cima i pravo namirno uìvaweimovine. A pozna-to je da je poloàj

vojnih penzionerau Srbiji lišen ka-

ko prava na pravilno su|ewe, tako i namirno uìvawe svoje imovine, koja se,neispla}ivawem duga, još uvek dobrimdelom nezakonito nalazi u rukama drà-ve. To što dràva na takav na~in postu-pa, nije ništa drugo nego svesno rušeweProtokola konvencije koji zabrawujesvaku diskriminaciju u uìvawu pravazagarantovanih ovim aktom Evropskog su-da za qudska prava. Krajwi je trenutak,stoga, da rukovodstvo vojnih penzioneraSrbije, presavije tabak i uputi ga na we-govu adresu u Strazburu. U suprotnom,Udruèwu preti opasnost od osipawa~lanstva koje ne èli da toleriše ig-norisawe predloga i zahteva koje upu}u-je svom rukovodstvu u vezi sa preduzi-mawem mera putem kojih je mogu}e statina put samovoqi pojedinaca i dràvnihorgana, koji zagor~avaju ìvot qudimakoji su decenijama vršili ~asne sta-rešinske du`nosti.

Radisav RISTI]

Pouke i poruke iz Strazbura

APELI VI[E NE POMA@U

Karikatura Nikole Ota{a

Kad sam pre neki dan sreobivšeg kolegu, još aktivnogoficira, saznao sam da }e

uskoro u penziju. Kaè, sad mu jenajpovoqnije vreme da skine uni-formu jer }e imati dobru penziju,znatno ve}u od onih koji su ranijezavršili oficirsku karijeru. Re-kao mi je to onako ponosno kao daje on li~no zasluàn za to što }ewegova pukovni~ka penzija bitiprili~no ve}a od penzija mnogihwegovih penzionisanih kolega is-tog ~ina i poloàja.

Naravno, wemu uopšte ne sme-ta što je to tako; i ne razišqa otome što je on peta, šesta ili de-seta „kategorija“ vojnih penzione-ra nastala kršewem zakona. Alizanima wegovog kolegu koji je sawim završio Komandno-štabnuakademiju. Ne moè da veruje da}e wegov bivši kolega imati za20 000 dinara ve}u penziju a istogsu ~ina i poloàja. Ne zbog togašto je qubomoran ve} zbog onezlatne jednakosti pred zakonom.Ako te jednakosti nema, nema nipravne sigurnosti, ni poverewa udràvu, ni „mira u ku}i“.

Sadašwe stawe, kada imamopet ili više kategorija vojnihpenzionera, veoma odgovara oni-ma koji su skloni da me|u vojnepenzionere unose duh podela isva|a. Oni se ne pitaju ko je i za-što, kršewem zakona, podeliovojne penzionere, nego krivca tra-è negde drudje. Veoma su zan-imqivi oni koji se, iako nisu ~la-novi Udruèwa, zalaù za wego-vo ukidawe. Li~e na moralistukoji vas, po najve}em pqusku, ube-|uje da sklopite kišobran, „jernije pristojno da drugi oko vas ki-snu a vi da ostanete suvi.“

Podela vojnih penzionera is-tih ~inova i poloàja po „debqi-ni nov~anika“, koja nema ni jednorazumno obrazloèwe, zabolelaje vojne penzionere više od mno-gih drugih nepravdi. U vreme kadim se preko no}i ukidaju ste~enaprava, kad se mnogi bude sapitawem kako }e preìveti, nika-ko ne mogu da shvate zašto i zavojne penzionere ne vaì „jedna-kost pred zakonom“. Pre izvesnogvremena, jedan visoki oficir upenziji mi je pri~ao da je išao kodpoznatog funkcionera i molio gada se ukine ta neshvatqiva pode-la penzionera na „~etiri katego-rije“, koliko ih je u tom momentubilo. Rekao mu je: „Molim vas, uki-nite te podele me|u penzioneri-ma, pa makar nam i ne vratili du-gove!?“Kasnije se setio da je po-

grešio, što se, kao pojedinac, uime vojnih penzionera, odricaoduga, ali priznao je da ga ni u ratuništa nije toliko izbacilo iztakta kao taj nerazumqivi potezdràve.

Veoma je teško u}i u logikutakvog jednog rešewa. Sve ~iwe-nice govore da dràvi nikako neide u prilog da na takav na~in de-li svoje bivše a i sadašwe poda-nike. Vrlo je verovatno da je tou~iweno stihijski, po inerciji,bez mnogo unošewa u problemati-ku. A ako je to tako, ako nije bilonamere da se vojni penzioneri potom osnovu podele, onda je todovoqan razlog da dràva, napo-kon, pokaè jedan znak dobre vo-qe prema vojnim penzionerima -da se to pitawe reši.

Ako nadle`ni dràvni organinemaju voqe da reše ovo o~iglenonakaradno rešewe, rešewe kojese ruga pravdi i obesmišquje jed-nakost pred zakonom i koje imamnogobrojne loše posledice, on-da je iluzorno o~ekivati da }evojnim penzionerima biti rešenioni drugi, mnogo krupniji proble-mi nastali ukidawem wihovihste~enih prava.

Me|u vojnim penzionerimaprevla|uje mišqewe da su ugro-èni vitalni interesi vojnih pen-zionera i da, prema ~lanu 6. Sta-tuta UVPS, Udruèwe moè svojestavove izraziti i organizo-vawem javnog protesta u skladu saZakonom. Nije zanemarqiv brojonih koji smatraju da bi Udru-èwe trebalo da okupi sve prav-ne vojne stru~wake koji }e mu po-mo}i da se pokrene inicijativa iširoka akcija za vra}awe ste~e-nih prava vojnim penzionerimakoja su im pravnim nasiqem oteta.To podrazumeva i podnošewe tu-`bi protiv svih nadle`nih orga-na i institucija i svih pojedinacakoji su odgovorni za ukidawe ste-~enih prava vojnih penzionera...

S druge strane, name}e se i ve-oma va`no pitawe: ko }e vojnimpenzionerima biti tzv. strateškipartner?

Pitawa nisu nimalo laka i nemogu su rešiti po komandi„Ura...“, kao nekada na takti~komuve`bavawu. Potrebno je zrelorasu|ivawe i demokratsko do-nošewe tih zna~ajnih odluka.

Pred rukovodstvom Udruèwai Glavnim odborom su teški zada-ci.

M. Petrovi}

AKTUELNO


PEDESET DOBITNIKA

"NACIONALNE PENZIJE"

Vlada Srbije je usvojila rešewe o do-deli priznawa za vrhunski doprinosnacionalnoj kulturi, prema kome }e 50

umetnika i poslenika u kulturi doìvotno,svakog meseca, uz redovnu penziju, dobijati ineto iznos od 50.000 dinara.

U Ministarstvu kulture za Tawug je re~e-no da je vlada usvojila spisak imena koji jeono predloìlo.

Uz napomenu da su neki primaoci tog priz-nawa iz ranijih godina preminuli, u min-istarstvu su rekli da se ukazao prostor dakomisija predloì 50 imena zaslu`nih umet-nika.

Odluka stupa na snagu danom objavqivawau "Slu`benom glasniku", a prve penzije }ebiti ispla}ene u februaru.

Dobitnici popularno nazvanih "nacional-nih penzija" su kwièvnici David Albaharii Gojko \ogo, rediteqi Goran Paskaqevi} iSr|an Karanovi}, violinista Jovan Kolunxi-ja, kompozitorka Ivana Stefanovi}, glumiceJelena Jovanovi} @igon i Vera Mihi},karikaturista Predrag Koraksi}, zatim glu-mac Josif Tati}, vokalni solisti ZafirHaximanov, Miroslav Ili} i Merima We-gomir, slikar Borislav Šajtinac.

Priznawa su dobili i filmski kriti~ari rediteq Milan Špi~ek, dramski umetnikDragoslav Nikoli}, operska umetnica Olgi-ca Haxi Neši} \oki}, prevodilac Drinka Go-jkovi}, kompozitor Radivoje Radivojevi}, TVautor, pisac, prevodilac Dragan Babi},pisac, prevodilac @ivislav Bogdanovi}, is-tori~ar umetnosti Sreto Bošwak, kwiè-vnik Slavko Gordi}.

Na spisku su tako|e kwièvnici DraganDragojlovi}, Slobodan Zubanovi}, arhitektaVladislav Ivkovi}, rediteq Dimitrije Jo-vanovi}, likovna umetnica Qubinka Jo-vanovi} Mihailovi}, kwièvnica Zlata Ko-ci} Ra{tegorac, glumac Tomo Kuruzovi}, kaoi dirigent Qubiša Lazarevi}, likovni umet-nik Milan Marinkovi}, dramaturg, teatrologPetar Marjanovi}.

Me|u dobitnicima su i kwièvniciRadovan Markovi} i Bratislav Milanovi},kompozitor Slobodan Markovi}, akademskislikar Slobodan Milivojevi}, likovni umet-nik, vajar Leposava Miloševi} Sibinovi},zatim rediteqi Milivoje Miloševi}, Mi-lenko Misailovi}, balerina Katarina Mi}u-novi}, kompozitor i muzi~ar Radomir Mi-hailovi}, dirigent i kompozitor Milan Mi-hajlovi}.

Nacionalne penzije od februara dobija}ei muzikolog Sneàna Nikolajevi}, filmskirediteq, scenarista Vlastimir Radova-novi}, vajar Slavoqub Radoj~i}, slikarAleksandar Rafajlovi}, arhitekta Aleksan-dar Stjepanovi}, arhitekta Predrag Cagi} ikwièvnica, prevodilac Marija Šimokovi}.

Komisija za utvr|ivawe predloga za do-delu posebnih priznawa radila je u sastavu:teatrolog Petar Volk (predsednik komisije),kwièvnik Dobrica Eri}, filmski teo-reti~ar i kriti~ar Dinko Tucakovi}, kompoz-itor Rajko Maksimovi}, istori~ar umetnostiNatalija Cerovi}, arhitekta Goran Vojvodi}i kwièvnik Zoran Paunovi}. (Tanjug)

Te{ki zadaci pred Udruèwem vojnih penzionera Srbije

UGRO@ENI VITALNI INTERESI


PENZIJE

Onovim zakonskim propisima kojeje Skupština Srbije usvojilakrajem decembra za naš list je

opšti pregled dao Branislav Raši}, po-mo}nik direktora Sektora za ostvari-vawe prava iz PIO u Fondu za penzijskoi invalidsko osigurawe.

- Demografski i ekonomski proble-mi, nastali još sredinom osamdesetihgodina prošlog veka uslo`wavali su sei iziskivali stalna prilago|avawa si-stema penzijskog i invalidskog osigu-rawa. Nov zakon je još jedan korak u pro-cesu prilago|avawa novim okolnostima.Pooštravawe uslova za odlazak u penzi-ju je postalo neminovnost, jer je sistemkoji se zasniva na teku}im doprinosimatakore}i sam sebe pojeo. Pove}avao sebroj korisnika, smawivao broj zaposle-nih, doprinosi nisu upla}ivani... Odprimene posledwih izmena i dopuna Za-kona o penzijskom i invalidskom osigu-rawu, 2006. godine, iskrsla su pitawa odzna~aja za daqe funkcionisawe sistemapenzijskog i invalidskog osigurawa. Re~je, zapravo, o uslovima za sticawe pravaiz penzijskog i invalidskog osigurawa,staù osigurawa koji se ra~una sa uve}a-nim trajawem, uskla|ivawu penzija,utvr|ivawu visine prava iz penzijskog iinvalidskog osigurawa, o statusu osigu-ranika poqoprivrednika. U ovom momen-tu treba napomenuti i uvo|ewe vojnihosiguranika u „civilni“ sistem PIO, ia-ko }e se ove odredbe primewivati od 1.1. 2012. godine. To }e umawiti troškovepostojawa dva fonda - navodi BranislavRaši}.

Starosna penzija

Šta je promeweno u delu koji se ti~esticawa uslova za pravo na penziju?

- Kada je re~ o uslovima za starosnupenziju, ovim pro-menama su obuhva}enaoba uslova: starosna granica i potrebansta` osigurawa, koji }e se postupno po-dizati od teku}e pa sve do 2022. godine.Granica }e se postupno pomerati da bi seizbegao nagli prelaz. Pooštreni su iuslovi za ostvarivawe prava na penzijuza osiguranike kojima se sta` ra~una sauve}anim trajawem. Ovim licima }e bitipotrebno više godina provedenih na ta-kvim poslovima da bi im se za jednu go-dinu snizila starosna granica, a poste-peno }e se pove}avati opšta starosnagranica sa 53 na 55 godina ìvota. Trebanaglasiti da }e se pooštravawa, kada je

re~ o ènama, vršiti postupno, tek od2013. godine kada je re~ o godinama sta-à, a tako|e i kada je re~ o starosnoj gra-nici pomerawe po~iwe od 2013. godine.Pored navedenog, na druga~iji na~in jepredvi|eno i sticawe prava na porodi~-nu penziju, starosna granica }e se postup-no pomerati po pola godine na godišwemnivou, od 2012. do 2017, tako da }e kona~-no za udovu iznositi 53, a za udovca 58godina ìvota - objašwava pomo}nik di-rektora Sektora za ostvarivawe pravaiz PIO.

Novi zakon za neke donosi i boqitak:- Za poqoprivredne osiguranike je u

Zakonu data druga~ija definicija od do-sadašwe, odnosno obavezno }e biti osi-gurani svi ~lanovi poqoprivrednog do-ma}instva (ne samo nosilac osigurawakao do sada). Na drugi na~in je regulisa-no i sticawe svojstva osiguranika kojiobavqaju privremene i povremene poslo-ve. Došlo je i do promene ~lana 15 iz kogsu izuzeti korisnici penzija. Intere-santno je da je kao osnovno pravo vra}e-no pravo na naknadu za negu i pomo}, a ko-risnicima porodi~ne penzije je data mo-gu}nost da rade i ostvaruju ugovorenu na-knadu na mese~nom nivou u iznosu nièmod 50 odsto najniè osnovice u osigu-rawu zaposlenih u Srbiji - iznosi Brani-slav Raši}.

Uskla|ivawe

Da bi se izbegle brojne teško}e kojesu i dovele do reforme promewen je na-~in uskla|ivawa penzija. Nekim odred-bama su otklowene greške, pojedine su ijasnije precizirane.

- Penzije }e se uskla|ivati dva putagodišwe - 1. aprila i 1 oktobra. Penzije i

nov~ane naknade se od 1. aprila i 1. okto-bra teku}e godine uskla|uju sa kretawempotroša~kih cena na teritoriji Republi-ke u prethodnih šest meseci, na osnovustatisti~kih podataka, s tim što se pred-vi|a mogu}nost uskla|ivawa penzija od 1.aprila uzimaju}i u obzir i rast bruto do-ma}eg proizvoda - ako bruto doma}i pro-izvod u kalendarskoj godini realno pora-ste iznad ~etiri odsto, penzija se uskla-|uje u procentu koji predstavqa zbir pro-centa rasta, odnosno pada potroša~kihcena i procenta koji predstavqa razlikuizme|u realne stope rasta BDP i stope od~etiri procenta. Prelaznim odredbamaZakona je predvi|eno da se izuzetno od 1.decembra 2010. godine penzije pove}avajuza dva odsto; od 1. aprila 2011. godinepenzije se uskla|uju sa kretawem po-troša~kih cena na teritoriji Republike uprethodna tri meseca, a od 1. oktobra ovei 1. aprila 2012. godine uskla|ivawe }ese vršiti u procentu koji predstavqazbir procenta rasta, odnosno pada po-troša~kih cena na teritoriji Republike uprethodnih šest meseci i procenta kojipredstavqa polovinu realne stope rastaBDP u prethodnoj kalendarskoj godini - do-daje Raši}.

Pravo na osnovu invalidnosti

Me|u novim odredbama našla se i tada ako je osiguranik, u toku privremenespre~enosti za rad, podneo zahtev zapokretawe postupka za ostvarivawe pra-va po osnovu invalidnosti, ili ga je iza-brani lekar, odnosno lekarska komisija,u skladu sa Zakonom, uputila na ocenuradne sposobnosti, u tom spu~aju }e Fondobezbe|ivati sredstva za isplatu nakna-de zarade zbog privremene spre~enostiza rad po~ev od 61. dana od danapokretawa postupka, ukoliko je utvr|engubitak radne sposobnosti.

- Pokretawe postupka za invalidskupenziju je skra}eno, tako što je uz zahtevpotrebno podneti obrazac 1 popuwen odizabranog lekara, bez prethodne sagla-snosti komisije zdravstvene ustanove,~ime se štedi i vreme i novac. Pro-mewen je i na~in izra~unavawa penzijeodre|enih kategorija (policijski slu-`benici, zaposleni u MSP, u BIA...) i zawih više ne}e za izra~unavawe go-dišweg li~nog koeficijenta biti uzima-na zarada, naknada zarade, odnosno osno-vice osigurawa od 1. 1. 1970, nego od 1. 1.1996. godine. Radi spre~avawa zloupo-treba, propisan je poseban uslov za sti-cawe prava na porodi~nu penziju u spu~a-ju kada je preminuli osiguranik ili ko-risnik u momentu zakqu~ewa braka na-vršio 65 (muškarac), odnosno 60 (èna)godina ìvota - bra~ni drug moè ste}ipravo na porodi~nu penziju pod uslovomda imaju zajedni~ko dete ili da je braktrajao najmawe dve godine... -objašwavapomo}nik direktora Branislav Raši}.

Jelena Oci},Glas osiguranika

REFORMAReforma penzijskog sistema za-

po~eta je 2001. godine. Penzijski sis-tem od devedesetih godina prošlogveka prate problemi u finansirawuobaveza i deficit u RF PIO. Refor-mu je uzrokovala ekonomska situacijau zemqi, nepla}awe doprinosa, rastnezaposlenosti, nepovoqna demo-grafska situacija, produèwe ì-votnog veka, rešavawe problema vi-škova zaposlenih kroz penzioni-sawe... Razlozi za donošewe novogzakona proizlaze iz nu`nosti daqegsprovo|ewa reforme.

Po~iwe primena izmena i dopuna propisa o PIO

PERIOD PRILAGO\AVAWA

PENZIJE


Podatak da je javni dug Srbijedostigao 12,17 milijardievra, što je 41,5 odsto bruto

doma}eg proizvoda, na prvi pogled inije dramati~an. Ako se kaè, me|u-tim, da je zaduèwe dràve u pro-šloj godini svake sekunde raslo 74evra, te da je ve}e za 2,3 milijardeevra nego 2009. i da je wegov udeo uBDP istovremeno porastao za tre}i-nu, problem je više nego o~igledan.Posebno ako se zna da je razlog rastizdvajawa za penzije, koje brojni pen-zioneri pojedina~no nisu ni oseti-li.

U 2009. za penzije je izdvojeno214 milijardi, a u 2007. godini 110milijardi.

Sve je krenulo krajem 2008. s pa-dom poreskih prihoda i rastom ras-hoda za penzije. Od formirawa vla-de premijera Cvetkovi}a, javni dugse pove}ao za 3,5 milijardi evra, akoliko je zaduèwe dràve rapidnoraslo, najboqe govori wegovo u~e-š}e u bruto društvenom proizvodu.Sa 26 odsto BDP-a u 2008. godini, jav-ni dug se pove}ao na 33 odsto u 2009,odnosno 41,4 procenata na kraju2010. Više nam za utehu nije ni Hr-vatska ~iji je javni dug 37 odsto BDP,a koja ina~e me|u ekonomistima slo-vi za dràvu koja bi ove godine mo-gla da bankrotira.

Po Zakonu o buxetskom sistemu, jav-ni dug Srbije je limitiran na 45 odstoBDP-a. Pojedini ekonomisti procewujuda }e limit biti dostignut ve} sredi-nom ove godine, a èle}i da upozore naopasnost poznavaoci su se bavili iozbiqnim ra~unicama.

Prate}i prekomerno zaduìvawedràve ekonomista Miroslav Zdravko-vi} je izra~unao da je javni dug odformirawa vlade dnevno rastao za45,2 evra u sekundi. Rapidno pove}awekoje je usledilo prošle godine bitnoje promenilo ra~unicu, pa je zaduèweu 2010. svake sekunde raslo tridesetakevra više.

Šta je poguralo javni dug i da li suodluke Vlade bile razumne?

Zdravkovi} kaè da je glavni izvorbio rast izdvajawa za penzije. Pre dvegodine, s po~etkom krize, poreski pri-hodi lagano su se tawili, a pad se po-klopio s rastom izdvajawa za penzije.Analize pokazuju da nas je glave došaodirektno Jovan Krkobabi} i wegovopredizborno obe}awe o pove}awu pen-

zija za deset odsto. Prakti~no, 2007.godine za penzije je iz buxeta izdvoje-no 110 milijardi dinara. Godinu danakasnije 138 milijardi, a 2009. ~ak 214milijardi. Rast je nastavqen i prošlegodine kad je 75 odsto privrede bilonelikvidno, pa su penzioneri dobilidodatne ~etiri milijarde, kaè Zdra-vkovi}. Tako su javni dug samo prošlegodine penzije podigle za 107 milijar-di dinara, a u prethodne dve godine za160 milijardi.

Vlada ne sme dozvoliti novi rastpenzija i plata koje se finansiraju izbuxeta. To }e zahtevati dodatno zadu-ìvawe kaè Zdravkovi}.

Qubodrag Savi}, profesor na Eko-nomskom fakultetu, kaè da je nevero-vatno to što je javni dug u prošloj go-dini porastao za 30 odsto, a da je za is-to toliko smawen dug privrede i bana-ka.

Ako dràva nastavi da se zaduùjeovim tempom, ve} ove godine moèmoprobiti limit od 45 odsto kaè Savi}

(Blic).

POÊLA IZGRADWA

STANOVA NAVO@DOVCU

Na prostoru bivše Vo`dova~kekasarne „4. juli“ u Beogradu po-~ela je izgradwa jeftinih sta-

nova, a Gra|evinska direkcija Srbije(GDS) je do sada zakqu~ila oko 100 ugo-vora o kupovini, re~eno je Tawugu u Di-rekciji.

Na toj lokaciji je u toku prva fazaradova na izgradwi prvih 953 stana,na parceli ~etiri i oni }e biti za-vršeni na prole}e 2012, a svih 4.578stanova u jesen iste godine.

„Po~eli smo sa konkretnim iz-vo|ewem radova na objektima, što pod-razumeva široki iskop, pobijawe i iz-radu šipova, a nakon toga sledi izra-da temeqne plo~e“, kaù u GDS - u.

U prethodnom periodu su za-vršeni svi pripremni radovi - raš~i-š}avawe terena, rušewe postoje}ihobjekata, uklawawe instalacija, obe-zbe|eni su uslovi za prikqu~ak na in-frastrukturu u okolini gradilištakoja omogu}ava da se startuje sa rado-vima i postavqena je fabrika betonakoja }e opsluìvati gradilište.

Direkciji se prijavilo više od12.000 zainteresovanih gra|ana za ku-povinu stanova na toj lokaciji i do sa-da je pozvano oko 1.000 gra|ana da do-|u na sastanak u Direkciju, pogledajuprojekte, odaberu i rezervišu stan.

Više od 60 odsto gra|ana je rezer-visalo èqeni stan, dok su se ostaliizjasnili da su zainteresovani za na-rednu fazu gradwe.

„Pre nekoliko dana smo po~eli isa sklapawem ugovora. Zbog obima po-sla i procedure, do sada smo sklopi-li oko 100 ugovora“, navode u GDS - u.

Potencijalni kupci su evidenti-rani po datumu prijavqivawa i timredosledom se pozivaju da do|u u Di-rekciju.

Ukupno }e biti izgra|eno 4.578stanova, od ~ega 212 garsowera, 960jednosobnih stanova, 456 jednoiposob-nih, 1285 dvosobnih, 281dvoiposob-nih, 1094 trosobnih, 164 troiposobnihi 126 ~etvorosobnih stanova.

U prizemqu stambenih zgrada bi-}e poslovni prostor sa 147 lokala, au okviru stambeno-poslovnog komplek-sa bi}e izgra|ene dve škole, dva vr-ti}a, dom zdravqa i tr`ni centar.

Maksimalna cena stambenog kva-drata iznosi}e 1.290 evra sa PDV - om,a Vojsci Srbije }e za ustupawe ze-mqišta pripasti 21 odsto izgra|enihstanova.

U GDS - u dodaju da su u toku i pre-govori u vezi sa lokacijom za izgrad-wu jeftinih stanova na Novom Beogra-du, u okviru istog dràvnog programamasovne stanogradwe i da }e više in-formacija o tom projektu imati za okomesec dana.

(Tanjug)

Prekomerno zaduìvawe dràve

PRETE]E POVE]AWE JAVNOG DUGAPrate}i prekomerno zaduìvawe dràve ekonomistaMiroslav Zdravkovi} je izra~unao da je javni dug od

formirawa vlade dnevno rastao za 45,2 evra u sekundi

Ovo je tekst o sinovima Bele Demo-nije koji su se odrekli Hrista i po-tonuli u „kulturno“ qudo`derst-

vo. Samo u svetu „atomske tehnike iprašumske etike“ bilo je mogu}e da šip-tarski teroristi - kanibali, udruèni saNATO kanibalima, dobiju dràvu. Tu dr-àvu su, izme|u ostalog, NATO savezu pla-}ali ubijawem Srba ~ije su organe vadilii prodavali zapadnim saveznicima - zapotrebe transplantacije.No, trgovinaqudskim organima ima znatno duì isto-rijat.

Ko je gledao Gibsonov film „Apoka-lipto“, mogao je da se suo~i s realisti~-nim prikazom `rtvovawa qudi u doba vi-sokorazvijene civilizacije Maja. Ovajdrevni narod, poznat po savršenom kalen-daru i piramidama, `rtvovao je bogovimaplodnosti na hiqade zarobqenika, nada-ju}i se da }e berba kukuruza biti boqa.Zarobqenicima su, na kamenim `rtveni-cima, vadili ìva, pulsiraju}a srca, i nu-dili ih krvolo~nim idolima, a me|u hra-brim majanskim ratnicima upra`wavano jei ritualno qudo`derstvo: pojedeš ne~ijemiši}e, i budeš miši}aviji. Posledwiaste~ki vladar Montezuma, pre dolaskakonkvistadora, samo u jednom obredu `r-tvovao je dvadeset hiqada qudi!

No, ovo nije tekst o Majama, Astecimai drugim drevnim ju`noameri~kim narodi-ma. Ovo je tekst o sinovima Bele Demoni-je, kako je Vladika Nikolaj zvao pripadni-ke evroameri~ke civilizacije koji su seodrekli Hrista i potonuli u „kulturno“qudo`derstvo. Samo u svetu „atomske teh-nike i prašumske etike“ (Justin Popovi})bilo je mogu}e da šiptarski teroristi -kanibali, udruèni sa NATO kanibalima,dobiju dràvu. Tu dràvu su, izme|u osta-log, NATO savezu pla}ali ubijawem Srba~ije su organe vadili i prodavali zapad-nim saveznicima - za potrebe transplan-tacije. Ako je za Maje i Asteke bilo oprav-dawa (nisu znali za „Voli bli`weg svogakao samog sebe“), za predstavnike „evroa-tlantske civilizacije“ opravdawa nema.Oni su, svesno tu zapovest pogazili (…)

Istorija transplantacije organapo~iwe u 19. veku. Godine 1865. Paul Bertobjavio je svoju doktorsku disertaciju „Otransplantaciji tkiva kod ìvotiwa“. Za-tim, godine 1902. Ulman obavqa prvu kse-notransplantaciju (bubreg sviwe bivapresa|en u ~oveka); Rus Voroni presa|ujebubreg pokojnika ìvom ~oveku 1931; D.Hjum 1952. godine prvi put uspešno tran-splantiše bubrege ìvih donatora; i, naj-zad, K. Bernar 1967. godine presa|uje sr-ce. Sovjeti su, još pre Drugog svetskog ra-ta, osnovali prvu „banku organa“ na svetu- Institut Sklifosofskog. Sovjetskitransfuziolog Bogdanov, verovao je da suovakve aktivnosti svojevrsni na~in „bra-timqewa“ ~ove~anstva. Ovaj, „socijali-sti~ki idealizam“, brzo je zamewen „kapi-talisti~kim“ pragmatizmom.

Postoje dve vrste eti~kih na~ela u ak-tivnostima presa|ivawa - „pretpostavkapristanka“ (organi pokojnika se mogu kori-stiti ako se on tome za ìvota nije proti-vio, i ako se saglasi wegova rodbina) i„pribavqeni pristanak“ (~ovek se, za ì-vota, saglasi da wegove organe mogu, kadon umre, upotrebiti za pomo} bolesnima).Sve je to lepo, ali, kaè ruska bioeti~ar-ka dr Irina Silujanova, stawe „deficita

donatorskih organa“ (odnos, „ponuda - po-tra`wa“) je hroni~no, zbog ~ega se pribe-gava tragawu za „nedobrovoqnim davaoci-ma“. Zakoni zabrawuju komercijalizacijutransplatativnih aktivnosti, a pogotovoubijawe u tu svrhu.

Ali, liberalni kapitalizam je podvr-sta kanibalizma. Za wega su ìvi qudi -roba. Još od Maltusa, Zapad veruje da susamo oni „zlatna milijarda“ koja treba dauìva sve blagodeti planete Zemqe, a dasu ostali „podqudi“, i treba da sluèevroameri~kom „ibermenšu“. Irina Silu-janova, s tim u vezi, kaè: „Širewe pra-kse transplantacije liberalni ideolozivezuju za prevazilaèwe „mitološkog“odnosa prema srcu kao boravištu duše“ isimvolu ~ovekovog identiteta (…) Oni vi-de neposrednu vezu izme|u progresivnograzvoja transplantacije i prevazilaèwadruštvene psihološke barijere u vidutradicionalne religijske kulture s wen-im sistemom rituala i odnosom prema smr-ti“.

Prostije re~eno: pokojnik je na proda-ju, telo nije svetiwa, nego sredstvo zapreìvqavawe najbogatijih, izvor „dona-torskih organa“.

Liberal-kapitalisti~koj etici „vadi-srce“ tipa suprotstavqa se bitniji moraldrevne (i ve~no savremene) mudrosti. We-ga je, u svom dokumentu „Osnovi socijalnekoncepcije“, iskazala Ruska pravoslavnacrkva:

„Savremena transplantologija (teori-ja i praksa presa|ivawa organa i tkiva)dopušta da se ukaè delotvorna pomo}mnogim bolesnicima koji su ranije biliosu|eni na smrt ili teški invaliditet.Uporedo s tim, razvoj date medicinskeoblasti, uve}avaju}i potrebu za neophod-nim organima, stvara odre|ene moralneprobleme i moè predstavqati opasnostza društvo. Tako nesavesna propagandadonatorstva i komercijalizacija tran-

splantacione delatnosti stvara pretpo-stavke za trgovinu delovima qudskog te-la, prete}i ìvotu i zdravqu qudi. Cr-kva smatra da se qudski organi ne mogu po-smatrati kao objekat kupovine i prodaje.Presa|ivawe organa od ìvog donatoramoè se zasnivati samo na dobrovoqnomsamopo`rtvovawu radi spasavawa ìvotadrugog ~oveka. U tom slu~aju, saglasnost zaeksplantaciju (va|ewe organa) pred-stavqa projavu qubavi i sastradawa. Po-tencijalni donator, me|utim, mora bitipotpuno informisan o mogu}im posledica-ma eksplantacije organa po wegovozdravqe. Moralno je nedopustiva eks-plantacija koja neposredno ugroàva ì-vot donatora.

Najrasprostrawenija je praksa uzi-mawa organa od tek preminulih qudi. Utakvim slu~ajevima, mora biti iskqu~enasvaka nejasno}a u odre|ivawu trenutkasmrti. Neprihvatqivo je prekra}ivaweìvota jednog ~oveka, pa u tom smislu iodricawe od procedura koje podràvajuìvot, s ciqem da se produì ìvot dru-gom ~oveku.

Na osnovu boànskog otkrovewa, Cr-kva ispoveda veru u telesno vaskrsewemrtvih. U obredu hriš}anskog pogreba Cr-kva iskazuje poštovawe, kakvo dolikujetelu preminulog ~oveka. Posmrtna dona-cija organa i tkiva moè da bude projavaqubavi, koja se rasprostire i sa one stra-ne smrti. Me|utim, dar takve vrste ili ta-kvo zaveštawe ne mogu se smatrati za ~o-vekovu obavezu. Zbog toga je dobrovoqnasaglasnost donatora, koju ~ovek daje zaìvota, uslov za zakonitost i moralnuprihvatqivost eksplantacije. U slu~aje-vima kad je lekarima nepoznata voqa po-tencijalnog donatora du`ni su da razjasnevoqu umiru}eg ili umrlog ~oveka, obra}a-ju}i se, ako je to potrebno, wegovim ro|a-cima. Takozvanu „pretpostavku o saglasno-sti potencijalnog donatora“, utvr|enu uzakonodavstvu mnogih zemaqa, crkva sma-


Trgovina qudskim organima nije od ju~e

SINOVI BELE DEMONIJE

PERISKOP

tra nedopustivim narušavawem ~ovekoveslobode (...)

Za Kongres SAD, u martu 1988. godine,pripremqena je analiza svetske štampekoja se bavila crnim trìštem qudskihorgana. Navedeno je 77 izvora podataka sa-mo iz prethodne godine.

Nekoliko primera iz izveštaja.Evropski parlament je, 23. jula 1987,

na osnovu izveštaja jedne od svojih komi-sija, saopštio da su u Evropi koriš}enide~ji transplatati, dostavqeni iz Ju`neAmerike.

Te iste godine, 6. oktobra, predsta-vnik Danske u Savetu Evrope, izneo je no-ve ~iwenice na ovu temu.

Holandske novine „Volkskrant“ 16.novembra 1987. godine, objavile su tekstbritanskog profesora Mek Mastersa o cr-nom trìštu de~jih organa u Indiji i Cen-tralnoj Americi.

A 24. januara 1988. godine, gvatemalskenovine „El Grafiko“ izvestile su javnosto hapšewu dvojice Izraelaca zbog kupovi-ne de~jih organa za ameri~ko i izraelskotrìšte.

Novinar Brus Haris je, u to vreme, ra-dio dokumentarac za Bi-Bi-Si, koji je pri-kazao de~aka iz Hondurasa ~ija otmica ni-je uspela, roditeqe `rtava, pri~u poli-cajca iz Gvatemale o tome koliko ova ak-tivnost donosi profita mafiji, psihija-trijsku kliniku u Argentini, gde je izvesnidr San~es vadio organe duševnim bole-snicima (po neki organ, ne baš sve - paci-jenti su ostajali u ìvotu, a ludacima, zarne, niko ne veruje).

Brus Haris je ušao u trag i bivšem mu-zi~aru, gra|aninu tri dràve Juriju Šer-lingu, osniva~u nevladinog humanitarnogfonda „Dom za siro~ad“. Mnogi poznatipodràli su ovaj fond: Sting, grupa „Dju-ran Djuran“, pesnik Jevgenij Jevtušenkoitd. Predsednik Rusije Jeqcin, svojomuredbom od 24. septembra 1991. godine daoje fondu naro~ita prava. Ministarstvu zaspoqnu trgovinu naloèno je da im uru~ilicencu za spoqnotrgovinsku delatnost,Ministarstvo spoqnih poslova moralo jeim ponuditi svoje kanale informisawa, aMinistarstvo zdravqa je trebalo da do-stavi informacije o siro~adi. Zašto? Pa,Šerling je bio „humanitarac“! A onda jeprocurila informacija da je doti~ni po-kušao da jednoj engleskoj porodici pomog-ne u potrazi za de~jim bubregom iz Rusije.Kada ga je Haris, rade}i emisiju za Bi-Bi-Si, podsetio na to, „humanista“ je sve po-ricao. A onda mu je novinar pokazao doku-ment. Šerling se, pred kamerama, slediood iznena|ewa (…)

U doba jeqcinovske „be}arske tranzi-cije“, prodajom organa nisu se bavile samomedicinske ustanove. Godine 1990, posaoizvoza organa u inostranstvo najavile sufirme „Vorkutaugaq“, „Naft himeksport“,„Spoqni saobra}aj Minska“ itd.

Tako|e i turska firma „Doguš“ u avgu-stu 1991. godine, uprkos zakonodavstvuove zemqe, koje je zabrawivalo tran-splantologiju, sa na~elnikom Glavne me-dicinske uprave Moskovskog izvršnog ko-miteta R. Anufrijevim, koji im je omogu}ioda organe za svoje mušterije vade u mo-skovskim bolnicama (…)

U Ukrajini je, naro~ito devedesetihgodina 20. veka, bilo mnogo slu~ajevava|ewa organa qudima koji na to nisu pri-

stali. Jedan od najpoznatijih je: Ira Jeli-sejeva. Devojci su, navodno, operisalislepo crevo. Bezazlena operacija - a onapala u komu. Rodbina je sprovela istragu:ultrazvu~ni pregled pokazuje da su joj iz-vadili jajnike. Da ne bi pri~ala, vešta~-ki su je „komirali“.

U prole}e 1995. godine, u ovoj republi-ci bivšeg Sovjetskog Saveza otkriven jeslu~aj masovne prodaje novoro|en~adi kojasu „izvoèna“ na Zapad radi uzimawa orga-na (to se, dugo pre toga, dešavalo na Haiti-ju i sli~nim zemqama „Tre}eg sveta“).

Sa ginekolozima-ubicama sara|ivaloje nekoliko ukrajinskih ministara. Mnogemajke koje su zlo~in obelodanile ubila jeukrajinska dràvna mafija.

Bio je poznat i slu~aj u ukrajinskomgradu Lavovu. U jednom od porodilištasprovo|ena je takva praksa: porodiqi susaopštavali da je dete umrlo, i potom gapredavali tajanstvenim „usvojiteqima“.Preko 140-oro dece prodato je u inostran-stvu. Cena po detetu - 50 hiqada dolara.

To se zvalo „tranzicija“(…)Vorobjovski piše o ratu na Balkanu:

„Kasetu su mi poslale kolege iz Srbije.Desetine leševa s karakteristi~nim re-zovima po telu. Lekar tvrdi: ovim qudi-ma izva|eni su organi. Wegove re~i dop-uwuje oficir jugoslovenske kontraoba-veštajne slu`be. Saopštava da novcemdobijenim od prodaje organa hrvatskastrana kupuje oru`je“.

Dakle, rat se isplati još na bojnom po-qu! Specijalisti su izra~unali: potpunouzimawe organa - od srca do hipofize - nacrnom trìštu donosi stotine hiqada do-lara od jednog „donora“(…)

„Naša borba“ (28. maj 1996) donela jevest o Savijeru Gotjeu, novinaru „Figao-ra“, ubijenom 19. maja iste godine. Gotje jeotkrio da se italijanska mafija bavilakrijum~arewem qudskih organa iz ratomzahva}ene Bosne na Zapad, i to preko jed-ne trš}anske bolnice. Qudi su ubijani uratu (zarobqenici, ène, deca), da bi wi-hovi organi stigli bogatim ~udovištimakojima je bilo potrebno „osveèwe“ posu-stalih telesina. Gotje je ~ak razgovarao sajednim od ubica. On kaè: „Pitao sam ga dali su poput sviwa ubijali qude kojima supotom izvla~ili organe. Sa potpunim pre-zirom i cinizmom mi je odgovorio da su ihtukli do smrti, štapovima - muškarce,ène i decu, kako ne bi izgubili ni kap kr-vi“. Zbog svega što je znao, a pre nego štoje objavio kona~ne podatke, Gotje je ubi-jen…

Ono što su Ta~i i wegove „u~kaše“ (odU^K) radili na Kosovu i Metohiji sa Sr-bima, po~elo je me|u wihovim sunarodni-cima u Albaniji. „Korisnici usluga“ mafi-je iz Tirane su bili iz „najrazvijenijih“,„najprogresivnijih“, „najhumanijih“ EU ze-maqa. I sve se to znalo. Dik Marti je „ot-krio toplu vodu“. A krv nije voda, narav-no. Da se podsetimo vesti od pre više odjedne decenije…

Evo vesti iz „Blica“ od 19. oktobra1998. godine, „TIRANA (TANJUG) Skandaloko prodaje novoro|en~adi koja su iz Al-banije tajno prebacivana u Italiju, dobioje novu dimenziju tvrdwama u štampi da uTirani postoji ilegalna klinika za trgo-vinu organima beba, javqa agencija DPA.Najuticajniji albanski nezavisni list„Koha jone“ izveštava, citiraju}i izjavu

neimenovanog tuìoca, da su neki hirurziu Tirani odstrawivali organe iz tela be-ba i krijum~arili ih u Italiju. Organe su,kako se tvrdi, italijanski kupci unaprednaru~ivali“…

„Glas javnosti“ je 8. avgusta 1999. godi-ne doneo vest o tome kako su „nema~ki voj-nici iz sastava KFOR-a sa Kosova u Make-doniju ilegalno uneli oko ~etiri tone me-dicinskog otpada i delova qudskih orga-na da bi ih, navodno, spalili u Vojnoj bol-nici u Skopqu. Iza toga je stajala vlada-ju}a koalicija na ~elu sa VMRO, koja jeodobrila Nemcima ovaj ilegalni uvoz.Fridrih Cimerman, portparol NATO-sna-ga smeštenih u Tetovu, rekao je da su ne-ma~ke trupe to i ranije ~inile, i da nisuobaveštavale vlasti Makedonije „misle-}i da za to ne}e biti problema“. U tekstu„Glasa javnosti“ postavqeno je nekolikopitawa na koja odgovor niko nije dao (ali}e morati da ga daju u dan Suda Boìjeg):„O kakvim delovima qudskih organa jere~? Zašto je medicinski otpad uopšteodvoèn sa Kosova, a pogotovo ilegalno uMakedoniju? (…) I mo`da najglavnije: ko-jim nesre}nicima su delovi tela i rasko-madani, i u koju svrhu?“ Tim povodom drRada Trajkovi} je komentarisala strahovekosovskih Srba da je re~ o trgovini qud-skim organima. „Ovde se o tome danimapri~a, mada niko ta~no ne zna o ~emu se za-pravo radi. Qudi odavno sumwaju, jer ni-ko ne pronalazi otete, niti im daju da vi-de ubijene. Mnogi qudi su nestali, poseb-no u Prizrenu kada je ulazio KFOR. Tamone da su samo nestali odrasli qudi, ve} ibebe sa svojim majkama o kojima se danasništa ne zna (…) Morbidni qudi, koji mi-sle samo o profitu, mogu da rade što godèle, a verovatno to i rade, a da to niko-ga ne brine (…) Plašim se da oni koji suizginuli nisu postali `rtve ovakvih qu-di, kojima je va`no da se sve što mogu do-bro unov~e“…

O ulozi nema~kih vojnika (a šta je saostalim NATO saveznicima?) trenutno sene govori. Ni sa „Vikiliksa“ nismo mnogosaznali. Afera „ùta ku}a“ (nalazila se,pamtimo, na teritoriji Albanije) zataška-na je. Nataša, Sowa, druìna znaju samo za„srbske zlo~ine“. Zar Ta~i nije bio bli-zak sa Bilom, Hilari, Medlin i svim osta-lim NATO humanistima, koji su ga u~ili„demokraciji“ i „suìvotu“?(...)

Hašim Ta~i i NATO humanisti su ve}odavno pravazišli Maje i Asteke koji su,makar i naopako, verovali u nekakve bogo-ve. Krvoèdnici Bele Demonije veruju sa-mo u sebe i svoje trbuhe, spremni da, kakore~e Mom~ilo Nastasijevi}, zbog sopstve-nog malog prsta unište ~itav svet.

Naravno, takav je bio i Rim u dobapred svoj slom. Slom Zapada je zato toli-ko blizu da se wegov ~as ne broji vekovi-ma, mo`da ~ak ni decenijama; jer, kako re-~e Wegoš: „Krv je qudska hrana naopaka, /na nos vam je po~ela skakati“. Qudo`der-sko - krvopila~ka Kula vavilonska paš}eu prah i pepeo. Nama ostaje samo da se bo-rimo da se ne na|emo pod ruševinamaiste…

Vladimir Dimitrijevi}, Pe~at


PERISKOP


HRANA

Nigde i nikada se o~itije nije ma-nifestovala imperativna paro-la Henri Kisinxera „Kontroliši

hranu, kontrolisa}eš qude“, nego danasna miqeu poqoprivreda zemaqa u razvo-ju i onih koje prolaze kroz proces tran-zicije. Na putu GMO hrane u ~ijoj idejistoji pitawe genocida našla se i Srbi-ja.

Da li }emo, o ~emu je „Pe~at“ pisao uprošlom broju trampiti zdravqe nacijeza formalan ulazak u Svetsku trgovin-sku organizaciju(depeše Vikiliksa) ili}emo, potaknuti primerom Bugarske,uli~nim demonstracijama oboriti Nacrtzakona o GMO u Srbiji koji ~eka na ula-zak u skupštinsku proceduru? Kako saovim nacrtom pomiriti rezolutni stavMinistarstva poqoprivrede, o afirma-ciji Srbije kao zemqe u kojoj se proizvo-di zdrava hrana? Da li je formalno da-našwa vlast protiv GMO, a nezvani~no~ini sve da podmiri potrebe kupoprodaj-nog lanca ove nemani? U kojoj meri nasput ka EU obavezuje na poštovawe zako-na koji strogo zabrawuju upotrebu GMO uishrani?

Ministarstvo je striktno

Ministarstvo poqoprivrede Srbije,u dopisu koji je poslat našoj redakciji,isti~e da je u Srbiji zabrawen uzgoj ipromet genetski modifikovane hrane, teda je ova oblast geneti~ki modifikova-nih organizama (GMO) u Srbiji regulisa-na Zakonom o GMO, pripremqenim odstrane ove administracije. Zakon jeusvojen 29. maja 2009. godine i on je i da-nas na snazi. Wime je u Srbiji zabrawenokoriš}ewe GMO hrane i ne postoji nije-dan drugi zakonski akt koji reguliše ovuoblast. U našoj zemqi kontrolu ovih od-redbi Zakona obavqa inspekcija Mini-starstva poqoprivrede i ukoliko seustanovi postojawe GMO za sada se nala-è wihovo uništavawe, a protiv pre-kršilaca se podnose krivi~ne i pre-kršajne prijave.

Ministarstvo je „veoma striktno popitawu GMO, štite}i pre svega zdravqegra|ana Srbije. Naša politika jeo~uvawe i afirmacija Srbije kao zemqeu kojoj se proizvodi zdrava hrana i od wene nameravamo da odstupimo“. Svakapošiqka semenskog kukuruza, soje, semeše}erne repe, seme uqane repice, mer-kantilni kukuruz i soja, sojina sa~ma, pi-rina~ i ostalo što se uvozi u RepublikuSrbiju se uzrokuje i ispituje na genetskumodifikaciju.

„U toku 2010. godine, sve pošiqke ko-je su uvezene u našu zemqu su bile uskladu sa zakonskim propisima što seti~e genetskih modifikacija, tj. nije bi-lo uvoza genetski modifikovanih proiz-voda biqnog porekla. Prilikom uvozaproizvoda biqnog porekla grani~na fi-tosanitarna inspekcija Generalnog in-spektorata Ministarstva poqo-privrede, šumarstva i vodoprivrede,vrši redovnu kontrolu pošiqki takošto svaku pošiqku mora da prati me|u-

narodno uverewe o zdravstvenom stawupošiqke biqa, kao i sertifikat koji iz-daje ovlaš}ena organizacija zemqe iz-voznice kojom se garantuje poreklo i kva-litet. Fitosanitarni inspektori na gra-nici izdaju rešewe kojim se zabrawujeuvoz do dobijawa laboratorijskih anali-za. Kada se dobije laboratorijski iz-veštaj, ako roba ispuwava propisaneuslove, ona se stavqa u promet. Ukolikoroba ne ispuwava propisane uslove do-nosi se rešewe o vra}awu pošiqke ilio wenom uništewu u skladu sa zakonom“,naveli su iz Ministarstva poqo-privrede.

Grani~na kontrola

Fitosanitarna inspekcija General-nog inspektorata u svojim kontrolama ni-je utvrdila pojavu genetski modifikova-nih biqaka kukuruza u unutrašwostizemqe, dok se na granici vrši kontrolasvake pošiqke semena i sve pošiqke zakoje se utvrdi da postoji genetska modi-fikacija se vra}aju i zabrawuje se wihovuvoz.

„U našoj zemqi kontrolu odredbi Za-kona, Zakonom o GMO, obavqa inspekcijaMinistarstva poqoprivrede. Akcijauništavawa genetski modifikovane sojena teritoriji Republike Srbije je za-vršena za 2010. godinu. Fitosanitarna

inspekcija Ministarstva poqoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je izvršila1.100 kontrola parcela zbog utvr|ivawaprisustva genetski modifikovane soje uusevima na površini od oko 3.000 hekta-ra. Na 98 parcela utvr|eno je prisustvoGM soje na površini od 122 hektara ipodneto je 98 krivi~nih i prekršajnihprijava protiv odgovornih lica koja sugajila ovakve useve. Kontrole su iz-vršene u Ma~vanskom, Zapadno-ba~kom,Ju`no-ba~kom, Sremskom okrugu i okruguGrada Beograda“.

Zakon o geneti~ki modifikovanimorganizmima, usvojen 2009. godine,zabrawuje uvo|ewe u proizvodwu igajewe geneti~ki modifikovanih useva,tako da su predvi|ene sankcije zabranaupotrebe i uvo|ewe u ìvotnu sredinu,kao i donošewe rešewa o uništavawuparcela pod GM sojom. Visina kazne sekre}e od 30.000 do 50.000 dinara za fi-zi~ko lice, dok se za pravno lice kre}eod 500.000 do 3.000.000 dinara. Vlasni-cima kod kojih je potvr|eno prisustvo ge-neti~ke modifikacije useva soje izdatasu rešewa o uništavawu useva. U slu~a-jevima gde vlasnici nisu postupili poRešewu inspektora, koje nalaè da samiunište GM soju, Ministarstvo poqo-privrede je odredilo tre}a lica za pri-nudno uništavawe i tawirawe useva so-je. Planom rada Fitosanitarne inspek-cije za 2011. godinu je predvi|en nasta-

Genetski modifikovana hrana

PRIJATNO NARODE!Laboratorijsko otkri}e velikih ameri~kih

magnata, genetski modifikovano seme ba~eno je usrpsku oranicu. Da li }e gra|ani Srbije trampitisvoje zdravqe za formalan ulazak naše zemqe u

Svetsku trgovinsku organizaciju ili }e, potaknutiprimerom Bugarske, uli~nim demonstracijama

oboriti skupštinski zakon?


HRANA

vak kontrole prisustva genetski modi-fikovane soje na teritoriji RepublikeSrbije.

Ministarstvo poqoprivrede je veo-ma striktno po pitawu GMO, štite}i presvega zdravqe gra|ana Srbije. Naša po-litika je o~uvawe i afirmacija Srbijekao zemqe u kojoj se proizvodi zdravahrana i od we ne nameravamo da odstupi-mo. Ove godine posebnu pa`wu Ministar-stvo }e posvetiti podsticajima organskeproizvodwe, a s tim u vezi je septembra2010. godine pokrenulo kampawu PRI-RODNO IZ SRBIJE, sa namerom da kon-tinuirano informiše i edukuje stanov-nike Srbije o kvalitetu i bezbednostihrane proizvedene kod nas, s jedne stra-ne, a sa druge da ukaè na one male pro-izvo|a~e poqoprivrednih proizvoda ko-ji vaqano rade svoj posao.

„Povezuju}i one koji proizvode i onekoji konzumiraju pomenute proizvode,Ministarstvo poqoprivrede èli dastvori krug poverewa me|u karikamaovog lanca. Naime, danas svi pri~aju opravilnoj, zdravoj ishrani bogatoj vlak-nima, vo}em i povr}em, a slabo ko govorio tome da je bitno i koje se namirnicekonzumiraju, odnosno kako je to vo}e uz-gajano, kako je povr}e ~uvano itd. Mini-starstvo ovom kampawom èli da upoznastanovnike kako da na pravi na~in vodera~una o svojoj ishrani, kako da kupuju i

~uvaju namirnice i na taj na~in posrednoda brinu i o zdravqu“.

Ekspanzija GMO

O postojawu lobija, kontrolipoqoprivrednih apoteka, posred-ni~kim uvozima GMO putem osva-jawa trìšta konzervirane hra-ne, u dopisu ni re~i.

Profesor sa Poqoprivrednogfakulteta u Beogradu MiladinŠevarli}, tvrdi za „Pe~at“ dapostoji veoma jak lobi proizvo|a-~a genetski modifikovanog seme-na ~ija proizvodwa se ekspanzio-nisti~ki širi. Prošle godine je,navodi, 125 miliona hektara usvetu bilo pod genetski modifi-kovanim biqkama i to je veomaupozoravaju}i podatak.

„Verovatno }emo uskoro imatii prvu zvani~nu odluku da }e na

trìšte mo}i da se plasira meso kloni-ranih ìvotiwa. Spor izme|u SAD i EUje ~ak i oko toga da li EU moè da zahte-va da na ambalaì prehrambenih proiz-voda stoji napomena da je sirovina dobi-jena od genetski modifikovanih biqaka.Svi u svetu pri~aju da treba iskorenitiglad, a naveš}u pokazateqe koji govoresuprotno“.

Na zemqinoj kugli je 1960. godine bi-lo tri milijarde qudi, od toga 80 milio-na gladnih ili svaki trideset i osmistanovnik. Danas ima 2,3 puta više sta-novnika, 6,7 milijardi, i 12 puta višegladnih - 925 miliona, svaki osmi ~ovekna svetu je gladan.

„Popularno je govoriti o odrìvomrazvoju, a mala gazdinstva u svim zemqa-ma sveta propadaju. Poqoprivreda sveviše postaje samo trìšte za plasmanrobe neagrarnog porekla - industrijskerobe. Pre 40 godina sirovina poqo-privrednog porekla u~estvovala je u ma-loprodajnoj ceni prehrambenog proizvo-

da sa 70 procenata , danas sa svega 30“,isti~e Ševarli}.

Predstavnici Ministarstva na ~elusa ministrom dr Sašom Draginom, kakonam je re~eno, tokom 12 meseci obi}i }e12 okruga u Srbiji, po~evši od septembra2010. godine. Svakom okrugu }e biti po-sve}eno oko mesec dana, tokom kojih }ese obilaziti mali poqoprivredni pro-izvo|a~i. Pored toga, zna~ajan deo kam-pawe }e upravo biti prakti~ni saveti o~emu voditi ra~una pri kupovini sira, ao ~emu pri kupovini jabuka, gde god da sequdi snabdevaju. Predstavnici Mini-starstva obilaze proizvo|a~e i wihovadoma}instva, razgovaraju sa doma}inimao „procesu proizvodwe“, od zasejavawado gotovog proizvoda, o tome na koji na-~in tretiraju zemqu, kako se skladišteproizvodi i sli~no, a sve u ciqu da gra-|ani saznaju na koji na~in da prepoznajukvalitet i da se i sami staraju o bezbed-nosti hrane. Od jeseni 2010. godine dodanas Ministarstvo je obišlo Podunav-ski okrug, potom Nišavsko-pirotski iBrani~evski okrug, i u wima oko 30-akdoma}instava koji svojim zalagawem za-sluùju da se o wima govori i da im sepomogne da nastave sa dobrim radom.Ciq kampawe Ministarstva poqo-privrede „PRIRODNO IZ SRBIJE“ dapromoviše ono što je dobro kod poqo-privrednika, dakle onih zbog kojih i po-stoji, u isto vreme informišu}i i gra|a-ne, prepoznali su i podràvaju Nacio-nalna organizacija potroša~a i Nacio-nalno udruèwe za razvoj organskeproizvodwe „Serbia Organica“. VladaSrbije se u okviru prilago|avawa propi-sima Evropske unije sprema da izmenipravila u oblasti proizvodwe, uvoza iupotrebe genetski modifikovane hrane,što bi moglo izazvati katastrofalneposledice po prirodu, ali i ~oveka.

(Izvor: Pe~at, Ugqeša Mrdi}

i Nataša Jovanovi})

UVOZNO ZLO

Ohrabreni novim nacrtom zakona koji naša vlada uskoro planira da usvoji,a kojim }e biti dozvoqen uvoz, prodaja i proizvodwa genetski modifiko-vane hrane (GMO), kompanija "Monsanto", koja se bavi proizvodwom i uzgo-

jem GMO, nedavno je dala oglas u kojem traè predstavnike prodaje u našoj zemqi.Oni ve} desetak godina preko distributera posluju u Srbiji!- Kod nas su ušli zahvaquju}i bivšoj ministarki poqoprivrede Ivani Duli}-

Markovi}, koja je bila wihov stipendista. Javna je tajna da je o trošku "Monsanta"više puta bila na studijskim putovawima u Americi - kaè za Kurir profesor drBoìdar ]ur~i}, šef katedre na Biološkom fakultetu.

- Ivana Duli}-Markovi} je odobrila da u jednom mahu u zemqu u|e 20, u drugom200.000 tona modifikovane sojine sa~me. Zatim su ušle donacije, a soja je besplat-no deqena za setvu u isto~noj Srbiji i Vojvodini, pod navodom da je re~ o normal-noj, a ne genetski modifikovanoj soji - kaè ]ur~i} i dodaje da je Duli}eva tadadala dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica vo}a, zaraènih tumorima korewa.

Bivša ministarka Ivana Duli}-Markovi} negira da je dobijala novac od "Mon-santa".

- Nisam bila stipendista kompanije "Monsanto". Ali volela bih da jesam i bi-la bih ponosna na to, jer u toj kompaniji radi nekoliko stotina vrhunskih nau~nika.Kad sam bila direktorka Zavoda za geneti~ke resurse 2001. godine, donet je Zakono GMO, koji je stavio pod kontrolu dràve neograni~en uvoz GMO. Odobrewe uvozasojine sa~me nakon donošewa Zakona o GMO 2001. doneto je po proceduri u skladusa Zakonom - objašwava Duli}eva. Katarina Marti}

GMO izaziva• Alergije• Pad imuniteta• Dijareju•Hroni~ne upale creva

Sumwa se da izaziva

• Morgelonsovu bolest(osoba izgleda kao da jeprekrivena krquštima)• Prenošewe degenera-tivnih promena na potom-stvo• Kancera• Sterilitet

Miroslav Lazanski:

SVE LA@I NATO U RATUPROTIV SRBIJE

"Kako te~e kampawa dezinformacija", upitao je 25. apri-la 1999. wema~ki kancelar Gerhard Šreder AlisteraKembela, savetnika za medije britanskog premijera

Tonija Blera. Agresija na Jugoslaviju bila je u punom jeku, a NA-TO je polako gubio medijski rat.

Dakle, ko je više lagao u tom ratu 1999? Da li su mediji bilisastavni deo ratnog napora sukobqenih strana, da li su mogliostati "neutralni"? Na Zapadu je ve} godinama prisutna teza dasu mediji u ratu sastavni deo ratnog potencijala dràve i da seobjektivnost u izveštavawu vra}a tek po završetku rata.

U ratu 1999. u Beogradu je bilo zapadnih novinara, u Prišti-ni samo wih nekoliko. U Briselu su brifinzima NATO-a pris-ustvovali i srpski dopisnici. Zapravo, rat 1999. bio je prvisukob u istoriji sveta kojeg su vodili funkcioneri za štampu, aretorika NATO-a odnela je prevagu nad realnoš}u. Pošto nisumogli da budu "pridodati" jedinicama NATO-a, nisu mogli da iduu borbe, zapadni dopisnici okupqali su se u sedištu NATO-a uBriselu, ili su se nalazili na granicama Srbije sa Makedonijomi Albanijom i odatle izveštavali. Dopisnici sa terena obi~noništa i nisu znali, osim onoga što su li~no videli, a na grani-ci su eventualno videli samo izbeglice, kolege iz redakcijamorale su da ih obaveštavaju o najnovijim zbivawima pre negošto ih ukqu~e direktno u program "sa lica mesta". Ili su biliube|eni u pravi~nost rata i zlo~ine samo Srba, ili su bili"ov~ice" koje su prihvatale samo ono što NATO tvrdi.

S druge strane, Beograd je na Kosovo povremeno odvodio samoone zapadne novinare koji su bili korektni u izveštavawu. Tinovinari su u svojim redakcijama odmah bili optuèni da su se"prodali Srbima".Pravdali su se da su imali izbor: ili korek-tni izveštaji, ili nema "ekskluzive"sa terena.

Vojska je odnela pobedu nad medijima u NATO agresiji na Sr-biju. Zapadnim novinarima nije re~eno da je CIA pomagala obukuOVK i pre po~etka bombardovawa, da je OVK ubijala srpskepolicajce svesna da }e to izazvati reakciju protiv albanskihcivila, što bi onda bio razlog koji }e izazvati NATO bombar-dovawe Jugoslavije ... NATO je lagao i kada je govorio da nijenamerno ga|ao civilne mete. Tek u junu 1999. general VesliKlark je novinaru Bi-Bi-Sija Marku Urbanu priznao da su u"tre}oj fazi" rata avioni imali za ciq civilne mete. La` okovoza u Grdeli~koj klisuri, snimak koji je tri puta ubrzan i "ob-jašwewe" NATO "da se voz pojavio na pruzi iznenada" posebnaje pri~a. Jer, pilot se, eto, iznenadio kada je na pruzi ugledaovoz.Trebao je vaqda da ga ugleda na putu?

NATO je lagao i oko broja ubijenih Albanaca, prvo je to biobroj od 150.000 qudi, posle je to spušteno na 10.000. Ni taj brojjoš nije potvr|en. Ipak, najsramniji doga|aj za zapadne medijebila je misija ameri~kog Kongresa, koja je u Jugoslaviji boravila18. i 21. aprila 1999. sa ciqem da utvrdi ~iwenice. Kongres-meni su zakqu~ili da ne mogu da veruju ni administraciji uVašingtonu ni medijima.

(Izvor: Politka)


VOJSKA I SVET

SRPSKA VOJSKA UMIROVNIM MISIJAMA

Pripadnici srpske vojske ove godine u~estvova}e ušest mirovnih operacija širom sveta! Prema planukoji je stigao u Skupštinu, naši mirovwaci u~estvo-

va}e u misijama u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e,Libanu, Kipru i na Bliskom istoku.

Za sprovo|ewe ove odluke bi}e potrebno 387.645.633dinara iz dràvnog buxeta. Ministar odbrane Dragan Šu-tanovac u izjavi za Kurir kaè da je Srbija ve} okon~alamirovnu misiju u âdu.

Plan nam je da u 2011. završimo u~eš}e u misijama ukojima smo angaòvani, ali i da potpišemo bezbednosnesporazume sa Evropskom unijom, kako bismo ostvariliu~eš}e u operacijama koje oni organizuju. @eqa nam je da,najpre simboli~no, ostvarimo prisustvo u Somaliji u borbiprotiv pirata, nakon ~ega bismo ozbiqnije biliangaòvani isti~e Šutanovac i dodaje:

Ve} smo dobili pismo zahvalnosti od UN za u~eš}e umisiji u âdu. Korist od ovoga nije samo u dobijawu zahval-nosti, ve} i u podizawu kredibiliteta i ugleda dràvenaglašava naš sagovornik.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragiši}ocewuje da Srbija obi~no šaqe medicinsko osobqe i vojneposmatra~e u ovakve misije.

To je mali broj qudi. Odluka dràve o u~eš}u u misijije dobrovoqna, a to vaì i za pripadnike vojske koji tamoodlaze. Izuzetno je va`no da naša zemqa u wima u~estvujejer se tako gradi ugled dràve, ali i pokazuju weni ka-paciteti. Ukoliko se budemo zatvorili, niko ne}e znati~ime raspolaèmo i šta moèmo da ponudimo. Sve se tomoè i dobro nov~ano naplatiti. Naša dva aduta jesu vojnozdravstvo i vojno školovawe kaè Dragiši}.

I vojnopoliti~ki analiti~ar Veqko Kadijevi} smatrada je angaòvawe u mirovnim operacijama korisno.

Tako se sti~u neophodno iskustvo i znawe. Srbiji nijepotrebno angaòvawe u mirovnim operacijama koje sa sobomnose rizik upozorava Kadijevi}. M. Dobromirovi}

Aktuelne misije• DR Kongo (dva lekara oficira, ~etiri medicinska

tehni~ara, jedan štabni oficir i jedan štabni podoficir)• Liberija (~etiri oficira)• Obala Slonova~e (tri oficira)• Kipar (jedan štabni oficir, dva zamenika komandira

odeqewa podoficiri, ~etiri ~lana patrole, tri podofi-cira i jedan profesionalni vojnik)

• Liban (pet štabnih oficira)

Završene misije• âd i Centralnoafri~ka Republika (ukupno u~eš}e 41

pripadnika MO i VS)• Burundi (ukupno u~eš}e tri pripadnika MO i VS)• Isto~ni Timor (ukupno u~eš}e pet pripadnika MO i VS)

UBeogradu je 27. decembra 2010. go-dine odràna Izborna skupštinaGradske organizacije Beograd

Udruèwa vojnih besku}nika Srbije. Naskupštini je analiziran rad u periodu2006-2010. godine i usvojeni su zakqu~cii zadaci za naredni period. Skupštini jeprisustvovalo 37 vojnih besku}nika iz 25kolektivnih smeštaja koliko ih ima napodru~ju Beograda, a me|u gostima je bilai tro~lana delegacija vojnih besku}nikaiz Kragujevca.

Sednicu je otvorio predsednik beo-gradskog udruèwa Velizar Rabrenovi},koji je ujedno i predsednik Udruèwa voj-nih besku}nika Srbije. Posle izbora rad-nih tela, minutom }utawa odata je po~astumrlim ~lanovima Udruèwa vojnih bes-ku}nika.

Velizar Rabrenovi} podneo je iz-veštaj o radu u kome je na po~etku saètoopisao dvadesetogodišwu muku vojnihbesku}nika Beograda da do|u do krovanad glavom, a zatim nastavio: ‘’Doìve-li smo pogrom retko vi|en u Evropi kra-jem 20. veka, koji se naàlost prenosi i u21. vek. Nikada i nigde o našim pravimai obavezama dràva nije progovorila jav-no; ni vlada, ni skupština, ni Ministar-stvo odbrane, ni Ministarstvo za qudskai mawinska prava, ni zaštitnik gra|ana,ni tuìlaštvo, ni Ustavni sudovi SRJ,SCG i Republike Srbije... Uzalud deseti-ne hiqada molbi, àlbi, tu`bi, apela,više okruglih stolova, peticija i mirnihprotesta; još uvek nema nikakvih rezul-tata, a dràva i daqe }uti. AktivnostUdruèwa vojnih besku}nika Beograda uovom periodu se ogledala u borbi zavra}awe ste~enih prava koja su nam na-silno oduzeta pre skoro dvadeset godina,za efikasnije rešavawe stambenogpitawa zasnovanog na osnovama neotu|i-vog prava sa prioritetom i izuzimawemiz reda prvenstva. Obavezu dràve da is-puni dug prema vojnim besku}nicima Beo-grada i Srbije predvi|a i Ustav Republi-ke Srbije.

Udruèwe se angaòvalo da zaštitibesku}nike od pokušaja iseqavawa izvojnih objekata, a da im nije rešeno stam-beno pitawe. Dostavqani su predlozi zapoboqšawe uslova ìvota i za ostvari-vawe materijalnih prava vojnih besku}ni-ka, posebno lica smeštenih u vojnim ko-lektivnim smeštajima i podstanarstvu.Udruèwe se borilo i za rešavawe pro-blema naplate smeštaja u prostorima VU‘’Dediwe’’. Razgovarali smo sa predsed-nikom Republike Srbije, predsednikomNarodne skupštine, Wegovom svetoš}uPatrijarhom Irinejom, ministrom odbra-ne, predstavnicima Ministarstava fi-nansija i za prostorno planirawe,zaštitnikom gra|ana, i drugim licima, odpredsednika mesnih zajednica do pred-sednika gradske skupštine. Organizova-no smo pokretali akcije da zaštitimo

prava ~lanova udruèwa pred sudovi-ma u zemqi, kao i pred sudom za quds-ka prava u Strazburu, organizovalismo potpisivawe peticija i apela iuputili ih relevantnim ~iniocima uzemqi i me|unarodnim institucijamakoje se bave zaštitom qudskih prava.Organizovali smo mirne protestepred institucijama Republike Srbijei pomogli u organizovawu istih u No-vom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu i dru-gim mestima. Sva ova pitawa }e idaqe zaokupqati našu pa`wu i name-tati neodlo`nost wihovog rešavawa.Ne sme se smawiti obim aktivnostiudruèwa na rešavawu najva`nijihproblema - stambenih pitawa i pi-tawa ukupnog ìvota vojnih besku}ni-ka i wihovih porodica. U narednomperiodu o~ekujemo teè i sloènijeuslove za naše delovawe na ostvari-vawu ciqa zbog koga i postoji UVBS’’ -završio je Velizar Rabrenovi}.

U zakqu~cima i zadacima za budu-}i rad dominiraju dva osnovna ciqa,ne samo za Udruèwe vojnih besku}ni-ka u Beogradu, nego i za Udruèwe voj-nih besku}nika Srbije u celini.

1. Ostvarivawe ste~enog prava;prava na stan i miran dom, koji, kaosvoju obavezu u rangu dràvnog duga,mora da obezbedi dràva Srbija,

2. Ostvarivawe povoqnih uslovaza ìvot i rad porodica vojnih bes-ku}nika, sve dok ne reše pitawe sta-na na trajnim osnovama.

Na izbornoj skupštini odato jepriznawe za rad kompletnom Grad-skom odboru na ~elu sa wegovim pred-sednikom. Za poseban doprinos i trudkoji su uloìli ‘’stari besku}nici’’na unapre|ewu rada Udruèwaskupština se zahvalila BranimiruBaji}u, Nikoli Treskanici, Vladi Go-sti}u i Borisu Stojanovu. Posebnopriznawe za unapre|ewe funkcioni-sawa Udruèwa odato je sekretaru Jo-vanu Iqovskom i blagajniku Dadi Ra-ki}u.

Skupština se zahvalila i @eqkuVasiqevi}u, sekretaru UdruèwaRatnih vojnih invalida Srbije, za ne-sebi~nu pomo} u obezbe|ewu prosto-rija za rad udruèwa.

Doprinos u radu beogradskog udru-èwa dali su i Gradski odbori UVBSNovi Sad, Kragujevac i Kruševac.

Za predsednika Gradske organiza-cije Beograd Udruèwa vojnih besku}-nika Srbije, odnosno predsednikaGradskog odbora Beograd izabrani suponovo Velizar Rabrenovi} i NadaPavi}evi}.

Dragoslav \or|evi}


Zapis iz Bawe Badawe

BLAGOTVORNE TERAPIJE

Pre tri godine, oduševqeni vi|en-im i doìvqenim u Bawi Badawi,obe}ali smo da }emo ponovo do}i

ali u zimskim uslovima.Poneti èqom i obe}awem, nas ~etvo-

ro, krenuli smo ve} poznatim putem, ugoste osvedo~enom prijatequ vojnih pen-zionera gospodinu Vlastimiru Radni}u,direktoru i wegovom nevelikom a izuze-tnom kolektivu.

Lekovita svojstva bawe nau~no sudokazana 1889. godine, a prakti~no nekadi svakodnevno u le~ewu svih vrsta reuma-tizma, posledica trauma i hirurških in-tervencija, ko`nih bolesti, ekcema, pso-rijaze... i sve to koriste}i peloidote-rapiju, fizikalnu i podvodnu terapiju,svakako po uputstvu i uz pomo} lekara istru~nog osobqa. Medicinski tehni~ariVesna i Jelena, viši terapeut Miroslav,pravi su virtouzi u primeni terapijepeloidom ru~nom i podvodnom masaòm.

Osobqe restorana kao da se supro-stavilo preporukama lekara u borbi pro-tiv kilograma, nude}i nam da se i samiposluìmo, pa kako onda da se ne desi dapisac ovih redova odlaè operaciju kuka,a i "štap" koga je kupio kod Kineza drì,umesto u ruci, u gepeku. Moj drug Dragan sa-da moè, bezbolno, da ispravi prste na ru-ci. Agronom Miša iz Loznice, koga smo ta-mo upoznali, umesto 50 metara, bez odmo-ra, peša~io je ~etiri kilometara poslepetnaest dana preporu~ene terapije. Ade~ak Ilija, šesnaestogodišwak iz Koto-ra, kome ni poznati stru~wak ne ponudirešewe protiv opake psorijaze, radosnonam saopšti: posle nekoliko kupawa usumporovitoj vodi bawe, znatno se boqeose}a i ode veselo sa ocem na pecawe.

A doma}in, direktor Vlasta, potrudise da nam ulepša boravak i le~ewe. Orga-nizovao je, a ~ini to ve} tradicionalno,do~ek Nove pravoslavne godine. Uz ve} uo-bi~ajeno prasence i druge |akonije, ~es-nicu, tortu, vino, pri~u i muziku, do~ekas-mo veselo i ovu novu godinu.

Ima Vlasta i drugih planova kad su vo-jni penzioneri u pitawu. Pro~itao je u"Veteranu" ~lanak Pavla Lu~i}a o plani-ranim putovawima, a u okolini bawe su:Tekereš, Vu~evo, Ma~kov kamen; nedalekosu Stolice, Bela Crkva, Krupaw i Drag-inac, zatim manastir Tronoša i neobi~na,a vrlo ure|ena crkva Dobri Potok,sagra|ena kombinacijom drveta i kamena;tu je i svakako dobro poznati Vukov Trši}.Sve su to mesta, koja bi se mogla pose-}ivati jednodnevnim i višednevnim izle-tima u kombinaciji sa adekvatnim terapi-jama i preno}ištem u bawi.

I ponovo, pri odlasku iz bawe, zadovo-qni, osveèni i oporavqeni ostavismoVlasti ~ekove za deset a koriš}enih pet-naest dana. Iskreno mu obe}asmo da }emoopet do}i.

Za nama ostade Bawa Badawa, nese-bi~an dar prirode ~oveku, obasjana su-ncem, podno obronaka ponosnog i slavnogCera. Danilo Aralica

BESKU]NICI

Skupština beogradskih vojnih besku}nika

DVADESET GODINAÊKAJU PRAVDU

Kao i svake godine, i 9..decembra2010. u organizaciji Op{tinskogodbora UVP Zvezdara, na skroman

na~in obeleèn je Dan Op{tinske orga-nizacije. Kao što je i red, doma}ini supozvali goste da uveli~aju sve~anost.Ovom prilikom to su bili Zoran Vu~ko-vi}, predsednik Izvr{nog odbora UVPS,Miloš Petrovi}, potpredsednik GO Zve-zdara i Mile Glumac, predsednik komi-sije za dodelu jednokratne nov~ane pomo-}i.

Pošto su sve naše sve~anosti deli-mi~no radne, Milovan Lali}, predsed-nik Op{tinskog odbora Zvezdara, krat-ko se osvrnuo na protekli jednogodišwiperiod. Briga za ~lanove uvek je bila naprvom mestu - pomagalo se svima, rekaoje Lali}, a najviše onima kojima je i bi-lo najpotrebnije, naravno u skladu saskromnim mogu}nostima Udruèwa. Je-dan od vrednijih rezultata koji su po-stignuti je da su ~lanovi koji ispuwavajuuslove regulisali status neotkupqenihstanova, što im je omogu}ilo da mogu daih otkupe. Veliki broj ~lanova ostvarioje pravo na jednokratnu nov~anu pomo}.Ostvareni su veliki pomaci u saradwiOpOd Zvezdara sa Izvršnim odborom ikomisijom za dodelu jednokratne pomo}i.

Saradwa, razumevawe i pomo} orga-na Uprave GO Zvezdara su izuzetni, i

pitawe je da li bi rezultati bili ovakodobri da nije toga. Rukovodstvo organi-zacije }e i daqe ~initi maksimalne na-pore da u sloènim uslovima funkcio-niše i da OpOd UVPS Zvezdara nastavisa ostvarivawem svojih programskihciqeva.

U ime gostiju skupu se obratio ZoranVu~kovi}, predsednik Izvr{nog odbora.Rekao je da UVPS Zvezdara postiè vr-lo dobre rezultate i da i Glavni odbor~ini napore da da mu pomogne. Skupu seobratio i potpredsednik GO Zvezdara,Miloš Petrovi}, pozdravivši sve pri-sutne i rekavši da }e GO Zvezdara idaqe ~initi napore da pomogne aktivno-sti UVPS Zvezdara i wene najugroènije~lanove.

Pre po~etka neformalnog dela,predsednik Lali} je, u znak priznawa zadoprinos UVPS Zvezdari, podelio spo-men kwige sa posvetom Milošu Petrovi-}u, potpredsedniku GO Zvezdara, i Vla-stimiru Stojkovi}u, predsedniku MO ivrednom ~lanu i aktivisti Udruèwa.

Na kraju je obeleàvawe Dana UVPZvezdara nastavqeno uz skromnoposluèwe i lepo raspoloèwe svihprisutnih. Nadajmo se da }e ovakvihdruèwa biti još, što ipak najviše za-visi od nas samih.

Marjan Matoševi},


Iz Udruèwa vojnih penzionera

u Crnoj Gori

NIK[I]ANI U NOVIM

PROSTORIJAMA Vojne penzije u Crnog Gori od

1. januara ove godine pove}ane suza 10,7 odsto. Razlika za tri go-dine bi}e ispla}ena u 2011. go-dini, u dve rate.

Predsjednik Udruèwa vojnihpenzionera Crne Gore Dra-gan Tiodorovi} sve~ano je,

28. decembra, otvorio prostorije za180 vojnih penzionera i 330 vojnihratnih invalida u Nikši}u.

Zasluga za dobijawe prostorijau vojnoj stambenoj zgradi i wihovoure|ewe pripada opštinskom odbo-ru na ~elu sa predsjednikom Dobri-slavom Bajovi}em.

U prigodnoj besjedi pri ot-varawu kancelarije i kluba Bajovi}je pozdravio predstavnike Mini-starstva odbrane, Glavnog odbora,Vojnih ratnih invalida, borce 91/92i predstavnike javne rije~i. Ovo jenajboqi novogodišwi poklon, jersmo obezbijedili prostorije i ko-na~no su stvoreni normali usloviza rad opštinskih organa Udruèwavojnih penzionera i ratnih vojnihinvalida. Za ure|ewe prostorija iopremawe namještajem, televizo-rom, kompjuterom sa uvo|ewem in-terneta pomogli su brojni donatorikoji su danas prisutni te im zah-vaqujem i posebno pozdravqam, re-kao je Bajovi}.

U nastavku sve~anosti predsjed-nik Dragan Tiodorovi} informisaoje prisutne o sadràju novog zakonao Penzijsko invalidskom osigurawuu dijelu koji se odnosi na vojne pen-zionere. Zakonom je korisnicimavojne penzije ura~unata kursna raz-lika na dan preuzimawa dokumenataiz Fonda SOVO u iznosu 7,8% i raz-lika od 2,9% što ukupno iznosi10,7%. Pove}awe }e vaìti od 1. ja-nuara, a pomenuta razlika za 3 godi-ne bi}e ispla}ena u dvije rate 2011.godine.

Me|utim, opet su vojni penzione-ri zakinuti za iznos pove}awa, jernijesu ispoštovane presude Uprav-nog suda. Potrudi}emo se da dobije-mo sve ono što nam pripada u skla-du sa Zakonom, istakao je Tiodoro-vi}, ~estitaju}i prisutnima novogo-dišwe i boì}ne praznike.

Radivoje Zdravkovi}

Obeleèn Dan UVPS Zvezdara

OP[TINA I DAQE POMA@E

QUDI I DOGA\AJI

Poziv inìwercima

SEDMOG MARTA U HOTELU „BRISTOL“

Iove 2011. godine inìwercisvih klasa i generacija Vojneakademije i Podoficirske ško-

le, obeleì}e Dan inìwerije JNA - 7.mart, okupqawem na „zbornom mestu“,hotelu „Bristol“ u Beogradu, 7. marta sapo~etkom okupqawa u 12.00 ~asova. Ovo

je prilika da se sastanu pripadnici po-jedinih klasa, inìwerijskih jedinicai komandi koji se usled nastale situa-cije nisu videli više godina. Svi kojièle i mogu da do|u treba da se javeinicijatorima druèwa Milošu âvi}u(tel. 011/2505-449 i 063/636-844) i Ned-eqku Vasovi}u (tel. 011/2500-561) do 1.marta ove godine. Ova informacija od-nosi se i na sada aktivne inìwerce,kako bi spojili i odràli svetle tra-dicije roda inìwerije.

Miloš ÂVI], Beograd

SVEÂNOST UZREWANINU

UOpštinskoj organizaciji UVP Zre-wanin, 22. decembra 2010. godine, nasve~an na~in obeleèna je 17. go-

dišwica od wenog osnivawa.Sve~anost je po~ela odavawem po~asti

preminulim ~lanovima Udruèwa.Evociraju}i uspomene na 23. decembar

1993. godine, kada je formirana Opštinskaorganizacija UVP Zrewanin, kao i na 22. de-cembar, Dan JNA, predsednik Opštinskog od-

bora Duško Majki} govorio je o putu kojim jeprošla ova organizacija.

Najistaknutijim ~lanovima dodeqena supriznawa. Plaketa UVPS uru~ena je BlagojuStankovi}u, za uspešno vo|ewe organizacijeu prethodnom sazivu, a zahvalnica UVPS uru-~ena je Ahmi Peqtu, potpredsedniku Opštin-ske organizacije.

I Opštinski odbor UVP Zrewanin dode-lio je zahvalnice za višegodišwi doprinosrazvoju, unapre|ewu i afirmaciji UVPS, i to:Vinki Jovanovi}, Paji Šerfeziju i MiloraduDraškovi}u.

Sve~anost je nastavqena zajedni~kimdruèwem uz roštiq, pesmu i veseqe.

Opštinska organizacija UVP Mladeno-vac odràla je sve~anu sednicupovodom 17. godišwice UVPS. Sve~a-

na sednica odràna je u sali opštinskog ve}aMladenovac.

Sednici su prisustvovali predsednikUVPS Qubomir Dragawac i potpredsednikIzvršnog odbora Slobodan Pejovi}. Ispredgradske opštine Mladenovac prisustvovao jegospodin Ivan Jankovi}, ~lan opštinskog ve}agradske opštine Mladenovac.

Referat je podneo predsednik opštinskeorganizacije Predrag Stepi} osvrnuvši sekratko na istorijat Udruèwa. Danas ovaopštinska organizacija broji 138 ~lanova štoiznosi 91% od ukupnog broja korisnika vojnepenzije na podru~ju gradske opštine Mlade-novac i Sopot.

Opštinski odbor uspostavio je dobreodnose sa lokalnom samoupravom i mesnim od-borima saveza invalida rada kao i sa JP "Ze-lene Pijace".

Opštinski odbor, kao nevladina organi-zacija, redovno podnosi projekat za dodelusredstava od gradske Skupštine Mladenovac.Sredstva se pravilno koriste i ista se prav-

daju kvartalno. U 2oo9. i 2o1o. godini ova sred-stva su dodeqena korisnicima vojne penzijesa penzijama ispod proseka na teritorijiBeograda.

Što se ti~e bolesnih i nepokretnih KVP,nisu zaboravqeni, pose}ivali smo ih premamogu}nostima i ~ini}emo to i ubudu}e.

Predsednik UVPS izneo je stavove Udru-èwa po pitawu duga, i prelaska u Fond PIO,istakavši da se radi na tome da KVP zauzmušto povoqniji poloàj kako ne bi bili ošte-}eni po pitawu poloàja i penzija.

Za višegodišwi rad i zalagawe Zahval-nicu UVPS dobile su Kovina Brkovi} i Bosiq-ka @ivkovi}. Plaketa UVPS dodeqena jeRatku @igerovi}u i Mladenu Novakovu, sekre-taru Opštinskog odbora, a Poveqa UVPS dod-eqena je Predragu Stepi}u, predsednikuOpštinske organizacije Mladenovac.

Gradska opština Mladenovac za nese-bi~no zalagawe i saradwu dodelila je pre-dsedniku Opštinskog odbora UVP PredraguStepi}u priznawe "Mali grb" gradske opštineMladenovac, koje mu je uru~io gospodin IvanJankovi}, ~lan Opštinskog ve}a

S.P.M.


BeleškaPERO

I DRAGICA

Vojni penzioner Petar Crnogo-rac godinama je zapaèn po-rotnik u Okru`nom sudu u Ba-

woj Luci. êsto ga sre}emo u glavnojulici grada, ozbiqnog i uvek ele-gantno odevenog. Kad je Pero nasmi-jan nije teško zakqu~iti da je nekosu|ewe dobro okon~ano, da su porot-nici doprinijeli da presuda budepravedna. Taj „sud gra|ana“ donedav-no je funkcionisao u sudskoj praksi,ali eto, veli Pero, toga više nema, asamo neki od wih, porotnika, bi}eangaòvani još neko vreme.

Pero je svojim radom stekao pov-jerewe u MZ Centar i u Bawoj Luci ijedan je od vojnih penzionera koji supo odlasku u penziju nastavili ak-tivno da rade. Me|u vojnim penzione-rima u Republici Srpskoj ima višezapaènih stvaralaca, novinara,kwièvnika, trgovaca... Neki su vla-snici ili suvlasnici nekretnina; je-dan je vlasnik fabrike ~arapa, dugiima privatnu ambulantu, a tre}i pe-karu...

Pero Crnogorac, iz sela Pola~akod Knina, krenuo je kao petnaesto-godišwak u svet, 1949. godine, u po-znatu industrijsku školu u Lovranukod Rijeke. Završio je za mašinbra-

vara i mogao je da ostane u poznatojrije~koj tvornici, ali krenuo je dru-gim putem. Upisao je Sredwu vojno-tehni~ku školu u Ilirskoj Bistrici,1952. godine (1. klasa). Tu školu jezavršio 1954. u Zagrebu, a zatim jeupu}en u Kragujevac, prvo mestoslu`bovawa, gde je ostao do 1957. go-dine. Posle je premešten u Bawu Lu-ku, u Školski centar OMJ „PetarDrapšin“. Od tada do kraja aktivneslu`be,1986. godine, pa do danas Pe-ro je Bawalu~anin.

U Gradišci je upoznao opštin-sku slu`benicu Dragicu Bavrli}, po-towu ìvotnu saputnicu, i to je, ka-è, po svemu sude}i, bio glavni raz-log da ostane u ovom gradu i nikadane poèli prekomandu u drugo mesto.

Pero i Dragica su skromni izadovoqni qudi.

Najviše radosti u wihov ìvotunose k}erka Vesna i unuk Bojan.

Mitar Peji}

RAPORTIZ

U@ICA

Opštinski od-bor UVP Uì-ce odrào je

svoju redovnu go-dišwu skupštinu ko-ja se tradicionalnoodràva 22. decem-bra svake godine.Predsednik organi-zacije podneo je go-dišwi izveštaj u ko-me su sumirani svirezultati rada u tokugodine. Istovremeno,~lanovi Udruèwainformisani su osvim bitnim pitawima koji se ti~u ìvota i rada vojnih penzionera. Podnet je izveštaj outrošku finansijskih sredstava, a predsednik nadzornog odbora kroz izveštaj je pokazao daje svaki dinar potrošen na zakonit na~in.

Po završetku sednice skupštine pripremqen je koktel. @ivomir Gaji}

QUDI I DOGA\AJI

Iz Opštinske organizacije UVP Mladenovac

DVA PRIZNAWA PREDSEDNIKU

Opštinska organizacija UVP â~ak, 22. de-cembra 2010. godine, za svoje ~lanove orga-nizovala je druèwe na kraju godine, a skup

su svojim prisustvom uveli~ali gradona~elnikâ~ka Velimir Stanojevi}, sa saradnicima, ko-mandant garnizona Gorwi Milanovac pukovnikStanimir Lazarevi} i ~lanovi civilnih penzio-nera iz â~ka sa svojim predsednikom MiloradomMari}em.

Druèwe i proslavu otvorio je predsednikopštinske organizacije UVP â~ak \uro Jovano-vi}, pozdravivši prisutne i poèlevši im dobro-došlicu i dobro raspoloèwe. Istakao je da jeOpštinska organizacija uz dosta truda uspela darealizuje veliki broj zadataka i obaveza, te da ihu ovoj godini o~ekuju još ve}e obaveze.

Sve naše obaveze prema ~lanovima našeopštinske organizacije izvršili smo u skladu samogu}nostima i nastavi}emo da radimo kako bismoim olakšali teško}e zbog nepostojawa garnizonaVojske u â~ku, rekao je Jovanovi}.

Gradona~elnik Velimir Stanojevi} pozdravioje prisutne, zahvalio se na pozivu, rekavši da }ese uvek rado odazivati na naša druèwa pošto jelepe trenutke proveo sa nama kada je bio u unifor-mi po pozivu u jedinicu u kojoj je bio raspore|en.Oduševqen je na koji na~in i sa kakvim entuzija-zmom funkcioniše naša opštinska organizacija uovom teškom vremenu i o~ekuje da }e idu}a godinabiti boqa za sve naše ~lanove.

I. M.

QUDI I DOGA\AJI


Popuwavawe obrazaca pri kraju

KWI@ICE IPAK OVERENE

Opštinska Organizacija UVP â~ak organizovala je pop-uwavawe obrazaca PZO-1 i PZO-2 (prijava zdravstve-nog zbriwavawa za nosioce osigurawa i za ~lanove wi-

hovih porodica) za izdavawe nove zdravstvene kwiìce. Dosada je sa teritorije â~ka, Lu~ana, Gu~e i Ivawice popuwenoi Komandi garnizona Gorwi Milanovac dostavqeno 439 obra-zaca za nosioce osigurawa (94%) i 189 obrazaca za ~lanove wi-hovih porodica.

Opštinska organizacija UVP â~ak sa Komandom garnizonaGorwi Milanovac organizovala je overu zdravstvenihkwiìca za 2011. godinu. Pošto RZZO nije na vreme dao nalogZdravstvenom centru Dr. Dragiša Mišovi} u â~ku da sezdravstvene kwiìce vojnih osiguranika ne}e overavati za2011. godinu i da iste vaè do 30. 6. 2011 godine.

S obzirom da Zdravstveni centar Dr. Dragiša Mišovi} izâ~ka nije garantovao mogu}nost da vojnim osiguranicima sateritorije â~ka, Lu~ana, Gu~e i Ivawice pruà zdravstveneusluge sa neoverenim zdravstvenim kwiìcama, jer do 13. janu-ara 2011. godine nije dobio nikakav dopis - nalog - od straneRZZO i objašwewe kako da postupi u ovakvoj situaciji odlu~e-no je da se organizuje overa zdravstvenih kwiìca kako kori-

snici vojnih penzija ne bi imali problema kada traè zdrav-stvenu zaštitu u zdravstvenim ustanovama. Overili smo 501zdravstvenu kwiìcu ili 74%.

Istovremeno opštinski Odbor je iskoristio ovu prilikuda aùrira podatke o korisnicima vojne penzije i da izvršiu~lawewe onih ~lanova koji to do sada nisu uradili. Pojedini~lanovi iskoristili su svoj dolazak u prostorije opštinskeorganizacije i tom prilikom su podneli zahtev za jednokratnunov~anu pomo}. Ilo Mihajlovski

Iz opštinske Organizacije UVP â~ak

GRADONAÊLNIK S PENZIONERIMA Pred kraj pro{le godine u

Beogradu je odràna re-dovna godišwa skupšti-

na Udruèwa gra|ana „Podmor-ni~ar“ i 10. internacionalnodruèwe podmorni~ara.

Na skupštini Udruèwa,odrànoj u Domu vazduhoplov-stva u Zemunu, predsednik UODragan Kosanovi} podneo je go-dišwi izveštaj o radu Upravnogodbora, kao i financijski iz-veštaj za pro{lu godinu.

Nakon usvajawa izveštajaskupština je usvojila i novi Sta-tut Udruèwa, koji je bio u javnojraspravi od po~etka godine.

Pošto je novim statutom pro-mewen broj ~lanova UO u isti suizabrani novi ~lanovi i to: Mi-lisav Mijovi}, Vlado Ogar i Zo-ran Radosavqevi}.

Definisani su zadaci za ovugodinu:

- Završetak rada i štam-pawe monografije,

- Saradwa sa MO Srbije okoprebacivawa male podmorniceu Beograd,

- Saradwa sa udruèwimapodmorni~ara i srodnim udru-èwima i dr.

Po završetku rada skupšti-ne prisutni su nastavili sa dru-èwem u restoranu „Korjeni“ ko-je je proteklo u ~uvenom podmor-ni~arskom duhu i vesequ. Susre-

tu su prisustvovali podmorni~a-ri iz Hrvatske i Crne Gore, a uudruèwe se u~lanio general upenziji Stevan Mirkovi}.

Ina~e, Upravni odbor udru-èwa svoje redovne sednice odr-àva svakog drugog petka u mese-cu na brodu Udruèwa pilota„Kurjaci sa Uš}a“ili u „Školiza brodarstvo, brodogradwu ihidrogradwu“ u ulici MilošaPocerca br.2. Rad odbora je javani svi zainteresovani ~lanovimogu u~estvovati u radu.Brod senalazi u blizini tramvajskog mo-sta koji povezuje autobusku sta-nicu sa Novim Beogradom sa le-ve obale reke Save. S.P.

Iz Udruèwa gra|ana "Podmorni~ar"

U^LANIO SE I GENERALMIRKOVI]

PODMORNIÂRZa sva pitawa vezana za

aktivnosti Udruèwa zainte-resovani se mogu obratiti~lanovima Upravnog odbora nawihove telefone ili na e-mail: [email protected]

Kontakt telefoni:Dragan Kosanovi} 062/409-

015; Zdravko Gaji} 063/350-603; Zoran Nikoli} 064/292-7673; Vladimir Milatovi}063/642-821. Splav pilota„KURJACI SA U[]A“.

Se}aju}i se „Dana JNA“, ~lanovi Opštinskog od-bora UVP Kruševac, priredili su 22. decembraove godine druèwe u etno ambijentu restorana

„Don @on kula“ u Kruševcu. Ovo nezaboravno i prijat-no druèwe prire|eno je za sve ~lanove Udruèwa, ko-ji su imali èqu da prisustvuju. Uz pesmu i igru, uti-sci i uspomene iz tog perioda tekli su kao na filmskojtraci.

Opštinska organizacija UVP Kruševac na ovodruèwe pozvala je i ugostila komandante jedinica iškola u garnizonu, zatim ~lanove Društva za negovawetradicija oslobodila~kih ratova, kao i predstavnikedrugih organizacija i udruèwa, sa kojima OpOd UVPKruševac tradicionalno sara|uje

Ovim nezaboravnim druèwem, i ove godine, vojnipenzioneri iz našeg Udruèwa okupili su se kako bi,sumiraju}i rezultate postignute u prethodnoj godini,vedri i raspoloèni do~ekali Novu 2011. godinu.

^lanovi Udruèwa sa svojim gostima proveli su iz-uzetno lepo i veselo popodne u lepom etno ambijenturestorana, uz prijatnu muziku orkestra Radio televi-zije Kruševac i solistkiwe Rade Baji}, prise}aju}i selepih trenutaka provedenih upravo na taj dan.

Pozdravqaju}i prisutne goste i ~lanove Udruèwai poèlevši im prijatne trenutke, dobro zdravqe isve najlepše u Novoj 2011. godini, predsednik \ur|eRadmanovac kratko se osvrnuo i na najva`nije zadatkekoje je Udruèwe u protekloj godini realizovalo. Po-sebno je istakao va`nost poseta starim i bolesnim~lanovima, prijem i obradu zahteva za JNP, podeluškolskog pribora deci palih boraca i ratnih vojnihinvalida... Istakao je da su svim ~lanovima upu}enapisma i obaveštewe o aktuelnostima bitnim za ìvoti rad vojnih penzionera kao i o mogu}nosti pretplatena list „Vojni veteran“.

Moè se konstatovati da je prethodna godina bilaviše nego uspešna, a ono što je nezaboravno i ugodno,jeste drugarsko ve~e, ve~e retkog raspoloèwa, makari u svoj brizi i krajwoj neizvesnosti oko poloàja i bu-du}eg statusa KVP u ukupnom sistemu socijalnog izdravstvenog osigurawa

A. S.


QUDI I DOGA\AJI

Zapis iz Kruševca

JEDNA LEPAAKCIJA

Jedan od redovnih zadata-ka Opštinskog odboraUVP Kruševac je pomo} de-

ci palih boraca i ratnih vojnihinvalida.

Godišwim planom rada Opš-tinska organizacija UVP Kruše-vac planira dve humanitarne ak-cije: podelu školskog priboradeci svih uzrasta, povodom po-~etka školske godine i podelunovogodišwih i boì}nih pake-ti}a za mališane ispod desetgodina starosti.

Realizaciju humanitarne ak-cije „Jedan paketi} - mnogoqubavi“ za decu palih boraca iratnih vojnih invalida isplani-rao je do detaqa Opštinski od-bor sa predsednikom \ur|emRadmanovcem, na ~elu, zbog ~egaje ona u potpunosti uspela.

Naime, ve} po~etkom novem-bra poslati su dopisi potenci-jalnim donatorima, za koje smosmatrali da }e svojim skromnimprilozima pomo}i ovu humani-tarnu manifestaciju.

Zatim smo odràli sednicu

OpOd na kojoj su do detaqa bileisplanirane obaveze svakog ~la-na, dogovorili se o mestu odr-àvawa, broju dece za koje trebapripremiti paketi}e, o sadràjupaketi}a i drugo.

Ovu humanitarnu akciju nov-~anim prilozima su podràli„Telekom Srbija“, JKP „Vodo-vod“ Kruševac, d.o.o. „Brana ko-merc“ Kruševac.

Podela paketi}a uz predsta-vu sa Deda Mrazom i neizbe`nimfotografisawem odràna je u

„Beloj sali“ Kulturnog centraKruševac.

Zahvaquju}i donaciji „Tele-koma Srbija“ u iznosu od100.000,00 dinara, ove godineuspeli smo da osim deci palihboraca i ratnih vojnih invalida,paketi}e podelimo i svoj deciKVP uzrasta do 10 godina.

Ina~e, paketi}i su bili u vi-du slatkog paketa u iznosu od1235 dinara i vau~era u vredno-sti od 1.500,00 dinara za kupovi-nu igra~aka.

Zajedni~ki snimak na krajudruèwa zabeleìo je još jednuuspešno realizovanu akcijuUdruèwa.

U prostorijama Udruèwavojnih penzionera u Kruševcu,13. januara 2011. godine, odrà-na je sve~ana podela kwiga decipalih boraca i ratnih vojnih in-valida, u prisustvu dece i ro-diteqa. Povod za još jednu pro-veru humanosti, dobre voqe iosnovnih qudskih vrednosti, bi-li su Novogodišwi praznici -Boì} i pravoslavna Nova godi-na.

Opštinski odbor godinamaunazad vodi brigu o deci i trudise da svojom aktivnoš}u i orga-nizovawem humanitarnih akcijarešava nastale probleme, pru-àju}i podršku i daju}i skromnepoklone mališanima, kojima je

to najpotrebnije. Odbor nemapredvi|enih sredstava za tu na-menu, a prihod od ~lanarine jeoko 14.000 dinara, tako daUdruèwe ovakve akcije reali-zuje zahvaquju}i donacijamadruštvenih i privatnih firmi ipojedinaca. Ranije je broj dona-tora bio ve}i, ali sada opadazbog teške finansijske situaci-je, tako da mnogi humani qudi ni-su mogli da se odazovu našem po-zivu za donaciju.

mr Aleksandar Simonovski

Iz Opštinske organizacije UVP Kruševac

USPOMENE KOJE NE BLEDE

ûdni su putevi Gospodwi. Nikood nas ne zna kakva ga sudbina~eka. Razmišqaju}i o problemi-

ma koji nas snalaze u svakodnevnom ì-votu, ~ini nam se da su naši problemii muke koje preìvqavamo najteì. Alikada ~ujemo da i od lošeg ima gore,ostanemo bez re~i, nemi nad sudbinomosoba iz komšiluka koje ~esto na ulicisre}emo, a neretko na wihovim licimavidimo i poneki osmeh. Tek tada shva-timo koliko ~ovek moè biti jak.

Teàk ìvot je ìvela i danaspreìvqava Slavena - Slavka Gaši,korisnik vojne penzije iz Zaje~ara. Su-pruga koja je sahranila muà i majka ko-ja je sahranila svoje troje dece. Sada, u87. godini ìvota ìvi sama. Razdvoji-la ih je zla sudbina i splet okolnostikoji bi mogao posluìti za romane ru-skih klasika ili scenario holivudskihvisokobuxetskih produkcija. I poredsvega, Slavena kaè da joj starost nijetoliko teška koliko joj teško pada sa-mo}a. A da bi lakše prebrodila samo}ui muku koju ima, pomaù joj komšije i~lanovi Udruèwa vojnih penzioneraiz Zaje~ara, me|u kojima posebno isti-~e pomo} sekretara UVP Zaje~ar Rado-mira Jovanovi}a.

Slavena je ro|ena 1925. godine uplaninskom selu Kostroševci, mesnazajednica Klisura, opština Surdulica.Odrasla je u sto~arskoj porodici, gde jekroz detiwstvo i odrastawe preìve-la teško}e Drugog svetskog rata. Posleoslobo|ewa, u weno selo dolaze jedi-nice JNA radi obezbe|ewa dràvnegranice prema Bugarskoj. Tako, posleprekomande, za komandira karaule „Ko-stroševci“ dolazi mladi podoficirEmin Gaši, rodom sa Kosmeta iz Pe}i.

Rodila se qubav na prvi pogled. Mla-di su se zavoleli i ven~ali. Nedugo za-tim, vodnik Gaši biva premešten uMladenovac, pa u Kwaèvac, a 1948. go-dine dobija raspored u Zaje~aru. Na tomputovawu verni pratilac mu je bilaSlavenka. U Zaje~aru Emin slu`buje ne-prekidno do 1964. godine, kada odlaziu penziju. U zajedni~kom braku, Emin iSlavena su dobili k}erku i dva sina.Bolest im je rano uzela k}erku, koju susahranili u Zaje~aru.

Poštuju}i jedno drugo, sinovima da-ju srpsko i albansko ime - Miodrag i Ga-ni. Nakon penzionisawa, Emin i Slave-na donose odluku da se sa sinom Mio-dragom presele u Pe}, a mla|eg GanijaSlavena ostavqa kod sestre Vere, kojanije imala decu, da joj bude uzdanica.

Sumorne devedesete porodici Gašidonele su nevoqe. Sin Miodrag, po maj-ci i imenu Srbin, a po ocu i prezimenuAlbanac, nije uspeo da se sna|e u novo-nastaloj situaciji. Prvo doìvqavaqubavni poraz, jer zbog prezimena kojenosi, devojka Crnogorka koju je voleo,nije dobila dozvolu da se uda za wega.Da bi zlo bilo ve}e, Miodrag gubi po-sao. Slomqen, odaje se alkoholu i toneu depresiju iz koje „pronalazi rešewe“tako što na o~i oca i majke izvršavasamoubistvo ska~u}i sa petog sprata izporodi~nog stana u Pe}i. Slavenasahrawuje svoju uzdanicu i diku u Pe}i1991. godine. Nakon smrti sina Miodra-ga, ne snalaze}i se u vrtlogu doga|ajana Kosovu i Metohiji, Slavena i Emindonose odluku da prodaju imovinu u Pe-}i i da se presele kod sina Ganija, od-nosno da se ta~no posle trideset godi-na vrate u Zaje~ar.

U Zaje~aru, nekada industrijskomcentru Timo~ke Krajine, usled sankcija

i ratova koji se vode posle raspadabivše SFRJ, preduze}a padaju pod ste-~aj i sin Gani gubi posao, kao i wegovatadašwa supruga. Nemaština, beda ibezna|e uti~u na to da se Gani razvedeod supruge koja ga napušta i prepuštamu na brigu i vaspitawe sina Ninosla-va. Sve te nevoqe kao da nisu biledovoqne, pa 2002. godine Slavena osta-je bez ìvotnog saputnika. Umire Emini Slavena ga sahrawuje na grobqu u Za-je~aru. Ostaje joj uteha sin Gani i unukNinoslav, o kojima vodi brigu i sa koji-ma nastoji da o~uva porodi~no gnezdo.Ali, to nije kraj Slaveninim teškimìvotnim iskušewima. Posle Eminovesmrti Gani pada u depresiju i odaje sealkoholu. Gubi voqu za ìvotom i po-sle duge i teške bolesti januara 2009.godine Gani umire.

Sve ono što je Slavena preìvela,uticalo je na weno zdravqe. Obolela jeod dijabetesa, teško se kre}e i po~elisu da je izdaju vid i sluh. @eli, kaè,da što pre umre, ali ne moè. „Morasve da se završi na ovom svetu, izgle-da da sam još nešto ostala du`na,“ ve-li Slavena.

Unuk Ninoslav je u me|uvremenu ste-kao porodicu i ìvi sa suprugom. Sla-vena je sama u stanu koji je stekla sa su-prugom i koji je trebalo da ostane Gani-ju. Posle smrti Ganija, stan su nasledi-li Slavena i unuk Ninoslav koji sa su-prugom ìvi u iznajmqenom stanu. Sla-vena im pomaè koliko moè, ali izmeseca u mesec realna vrednost penzi-je pada, tako da su se nagomilali dugo-vi za komunalije. Zbog toga joj je, kaè,„iskqu~en interfon od strane pred-sednika skupštine stanara.“ Ra~un zastruju svakog meseca je sve ve}i zbog na-gomilanog dugovawa i kamata.

U ovim zimskim danima, Slavenuobilaze komšinice da vide da li jojnešto treba. Povremeno je obi|e i unukNinoslav koji nema stalno zaposlewe.Obilazi je, kaè i bivša snaja, suprugapokojnog Ganija, donese joj doma}ih jaja,sira i ono što moè od svojih usta daodvoji.

U trenutnoj besparici, najve}u po-mo} Slaveni pruà Radomir Jovanovi},koji jednom u desetak dana do|e da obi-|e Slavenu, donese lekove iz Garnizon-ske ambulante za redovnu terapiju i ka-è joj šta ima novo u Zaje~aru. Najboqadrugarica iz mla|ih dana, Mara Radi}je zašla u godine pa ni ona ne moè sa-mostalno da do|e i vidi šta ima novokod Slavene. Tako, sekretar UVP Zaje-~ar ima ulogu kurira-glasnika i naiz-meni~no obaveštava drugarice o novo-stima kod druge.

Na kraju razgovora, Slavena Gaši jehtela da se zahvali Udruèwu vojnihpenzionera koje je do sada prema woj is-punilo misiju i zadatak zbog kojeg jeosnovano. Posebno i li~no se zahvaqu-je Radomiru Jovanovi}u, kojeg gleda kao~lana porodice i zahvaquje mu se nali~noj pomo}i i podršci porodiciGaši u danima kada je bilo najteè.

Na rastanku smo poèleli Slavenisve najboqe, a posebno dobro zdravqe.

Jovo Bencun

REPORTA@A


@ivotna pri~a Slavke Ga{i

NIKO NE ZNA[TA GA ÊKA

Te{ka ìvotna pri~a: Slavena-Slavka Ga{i u razgovoru sa Radomirom Jovanovi}em

POVODI


Sve~anost povodom obeleàvawaDana Medija centra „Odbrana“odràna je, 24. januara, u Domu

Vojske Srbije. Pozdravqaju}i goste, di-rektor Medija centra „Odbrana“ potpu-kovnik Slavoqub Markovi} podsetio jeda se 24. januar 1879. godine vezuje za po-~etak vojne štampe, ali i za izlazak pr-vog broja „Ratnika“ prvog zvani~nog gla-sila srpske vojske. Osim toga, kako je na-glasio, današwa sve~anost je posebna jerozna~ava prvu godišwicu postojawa Me-dija centra „Odbrana“, specijalizovaneustanove Ministarstva odbrane kao no-sioca informativno-izdava~ke delatno-sti u sistemu odbrane.

„Protekla godina, za nas, bila je re-formska, jer je u okviru reorganizacije iracionalizacije Ministarstva, završenproces objediwavawa novinsko-infor-mativne i izdava~ke delatnosti u siste-mu odbrane“, istakao je potpukovnik Mar-kovi}, dodaju}i da su ovim potezom novi-nari, fotoreporteri, dizajneri i stru-~waci za organizaciju i promociju doga-|aja okupqeni na jednom mestu, a tako|ei podmla|eni novim snagama.

Prema wegovim re~ima, novinari ifotoreporteri te ku}e, perom i kameromzabeleìli su više od 600 doga|aja, ob-javqeno je 30 odsto više naslova negoprošle godine, a vrata Doma bila suotvorena za 40 hiqada gostiju na 177 do-ga|aja u 2010. godini. Po~etak ove godi-ne, naglasio je, obeleìla je izlo`baslika Save Šumanovi}a, koju je do sadaposetilo više od 13 hiqada qubiteqalikovne umetnosti.

Na~elnik Uprave za odnose sa jav-noš}u kapetan bojnog broda PetarBoškovi} naglasio je da „ukoliko smosvojim radom i aktivnostima bar delomdoprineli ugledu Ministarstva odbrane

i Vojske Srbije, smatra}emo da je prote-kla godina bila uspešna“. On je kao naj-va`nije aktivnosti Uprave u proteklojgodini izdvojio formirawe Medija cen-tra „Odbrana“.

Od Novinskog centra, Vojnoizdava~-kog zavoda i Doma Vojske, formirana jejedna ustanova. Osmislili smo i Grupu zamarketing, a u sastav Uprave ušla je iVojna štamparija. Time smo, tako|e, svestavili pod jedan krov. Osim toga, izra-dili smo „Priru~nik za odnose sa jav-noš}u“ i „Priru~nik za nastupe u mediji-ma“ koji su nameweni svima u sistemu od-brane. Nastavili smo sa medija trenin-zima, od kojih bih izdvojio onaj koji smoradili u saradwi sa Xeferson institu-tom, medija trening za top menaxment Mi-nistarstva i Vojske“, naglasio je kapetanbojnog broda Boškovi}.

Prema wegovim re~ima, teìšne ak-tivnosti Uprave u protekloj godini bilesu kampawe „Budi profesionalac“ i pri-jem u Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju.

Kao jedan od najva`nijih zadataka zaslede}u godinu Boškovi} je podvukaopreseqewe Štamparije u zgradu Vojnoge-ografskog instituta, koja i gra|ena za tenamene.

Dràvni sekretar Ministarstva od-brane dr Zoran Jefti} istakao je da suUprava za odnose sa javnoš}u i ustanoveu wenom sastavu dale zna~ajan doprinosu afirmaciji rezultata rada Ministar-stva odbrane i Vojske Srbije u reforma-ciji sistema odbrane, profesionaliza-ciji i podizawu ugleda Vojske.

Prema wegovim re~ima analizomviše od 16. 000 video priloga u mediji-ma o sistemu odbrane utvr|eno da je brojnegativnih priloga svega dva posto, štoje i najmawe u posledwih pet godina. Is-traìvawe javnog mwewa koje je ura|eno

krajem prošle godine pokazalo je da Voj-ska uìva najve}e poverewe gra|ana Sr-bije, nešto više od 70 posto.

Tradicionalno, na sve~anosti su do-deqene nagrade za izuzetne uspehe to-kom prethodne godine. Prvi put ove godi-ne na sve~anosti je uru~ena Specijalnanagrada Ministarstva odbrane za najbo-qu promotivnu televizijsku emisiju, aovogodišwi dobitnici nagrade su Jova-na Jankovi} i Sr|an Predojevi}, za emi-siju „Dobro jutro! Jovana i Sr|an“, emi-tovanu 6.maja 2010. godine na TV Pink,povodom obeleàvawa 180 godina GardeVojske Srbije.

@iri za dodelu novinarske nagrade„Ivan Markovi}“ ocenio je da ovogo-dišwa konkurencija novinarskih rado-va, prispelih na konkurs, predstavqaveoma solidnu medijsku produkciju, te-matski i ànrovski vrlo raznovrsnu.Ciq nagrade jeste podsticawe novinarakoji prate aktivnosti Ministarstva od-brane i Vojske Srbije na kvalitetno iz-veštavawe u doma}im pisanim i elek-tronskim medijima, afirmacija i javnaverifikacija wihovog stvaralaštva ise}awe na Ivana Markovi}a, jednog odnajdarovitijih vojnih novinara i uredni-ka u listu „Vojska“, koji je 2003. godinepreminuo u 43. godini ìvota. @iri zadodelu novinarske nagrade „Ivan Mar-kovi}“ radio je u sastavu prof. dr RadeVeqanovski, predsednik (Fakultet po-liti~kih nauka, Beograd), Sawa Lubar-di} (TV Studio B), Nenad Kova~evi}(list „Danas“), Zvonimir Peši} (pukov-nik u penziji, bivši direktor i glavni iodgovorni urednik „Vojske“) i DanijelaMarjanovi} (Uprava za odnose sa jav-noš}u Ministarstva odbrane).

Nagrada „Ivan Markovi}“ dodeqenaje novinaru „Bete“ Vojkanu Kosti}u za do-kumentarni televizijski film „Profe-sija vojnik“, ura|en u TV produkciji„EAI“, emitovan u okviru serijala „In-tegracije“ na programu RTS2 i na još 38lokalnih TV stanica u mreì ANEM. Na-gradu, koju ~ine Plaketa i nov~ani iznosod 60.000 dinara, uru~io je dràvni se-kretar Ministarstva odbrane dr ZoranJefti}.

Na sve~anosti su proglašeni i naju-spešniji novinar i saradnik magazina„Odbrana“, a ove godine nagra|eni su no-vinari poru~nik Aleksandar Petrovi} ivojni analiti~ar Aleksandar Radi}, ko-jima su nagrade uru~ili na~elnik Upraveza odnose sa javnoš}u kapetan bojnog bro-da Petar Boškovi} i glavni odgovorniurednik magazina „Odbrana“ mr RadenkoMutavxi}.

Na~elnik Generalštaba Vojske Srbi-je general-potpukovnik Miloje Mileti}uru~io je nagrade najboqem sportisti isportskoj ekipi Vojske Srbije, izabranimu tradicionalnoj akciji „Odbrane“.@iri je odlu~io da za najboqeg sporti-stu Vojske Srbije u 2010. godini proglasikadeta Stevana Stojanovi}a, xudistu, aStreqa~ki klub „Akademac“ za najboqusportsku ekipu. S.M.O.

Obeleèn Dan Medija centra "Odbrana"

NAGRADA "IVAN MARKOVI]"NOVINARU "BETE"

Kapetan bojnogbroda PetarBo{kovi}uru~ujenagradunovinaru poru~nikuAleksandruPetrovi}u

GDE SU PARE VOJNIHPENZIONERA

Ve} šest godina traje mukotrp-na borba vojnih penzionera iVlade Srbije, odnosno wenog

Ministarstva odbrane, koje bi tre-balo da je i ministarstvo vojnih pen-zionera. Od 2004. godine skoro sva-ki od 50 hiqada vojnih penzioneratraìo je svoja zakinuta prava prekosuda, kao da je gra|anin neke drugedràve.

Vladi Srbije i wenom Ministar-stvu odbrane sada je najva`nije dau|emo u Evropsku uniju i da ostanu navlasti. Kako i od ~ega ìve wenigra|ani - to pitawe trenutno nije nadnevnom redu.

Vojni penzioneri godinama na-viknuti na rad, red i disciplinu, napoštovawe li~nosti svakog ~oveka,uporno traè da im dràva vrati do-stojanstvo li~nosti i „plati“ onošto su decenijama kroz vaspitawemladih dali dràvi i svome narodu.Potvrda tome su izgra|eni mnogi pu-tevi, mostovi, spašena imovina, qu-di, obuka za mnoga zanimawa, patri-otizam i qubav. Od 5. oktobra kadaje po~ela „nova istorija Srbije“ sveto je izbrisano. Više nema narodnevojske, nema dràve i naroda kome}e se vojska zakliwati na vernost,nema zadataka koje }e Vojska Srbijebraniti... weni prostori su sada sku-~eni od Ohaja do Avganistana.

Sve to vojni penzioneri vrloteško shvataju, prihvataju i prebo-levaju. Svemu tome pridodaju se nekinesmotreni potezi Vlade pa i orga-na Ministarstva odbrane na wihovuštetu.

Da bi Vlada Srbije rešavalasvakodnevne probleme i ujedno daodgovara obavezama EU ona osnivarazne agencije, kancelarije, institu-cije, uvodi neke zaštitnike gra|anai poverenike informacija, i jošmnogo toga bez ~ega smo ranije pri-stojno ìveli. Postoje}e dràvneslu`be rešavale su te probleme, ada nisu bile kancelarije, agencije,saveti...

Za rad pobrojanih novih institu-cija potreban je novac koji je predvi-|en buxetom, iako mnogi gra|ani nebi mogli da pobroje šta su dobro do-ìveli uvo|ewem ovih institucija.Vlada Srbije je za wihov rad u buxe-tu predvidela za 2011. godinu 986miliona dinara. Koliko li bi sepenzionerskih pitawa rešilo ovimnovcem, a tek problem onih pojedina-ca koji imaju „bezobrazno malo“, ka-ko bi predsednik Tadi} rekao za onekoji su bezobrazno bogati.

Evo raznih agencija i kancelari-ja ~iji rad gra|ani još nisu osetilii razumeli:

-Zaštitnik gra|ana ove godineima u buyetu 149 miliona, prošle122 miliona,

-Dràvna revizorska institucija

ima 425 miliona, prošle godine sa-mo 91 milion,

-Agencija za borbu protiv korup-cije ima 166 miliona, šest više ne-go lane,

-Poverenik za informacije ima126 miliona, deset više nego lane,

-Poverenik za ravnopravnost ima96 miliona, 57 miliona više negolane,

-Savet za borbu protiv korupcijeima 24 miliona, kao i prošle godi-ne.

Za sve ove agencije moè se po-staviti pitawe: od ~ega ili od koganas brane - štite kada ne mogu da nasodbrane od sopstvene dràve. SašaJankovi} }e gra|ane Srbije štititiod „svega i sva~ega“ za svega 149 mi-liona dinara, samo 27 miliona dina-ra više nego prošle godine.

Nije nam jasno koje }e informaci-je da štiti Rodoqub Šabi} kada semnogim dràvnim slu`bama oduzimapravo da svojim merama štite svojrad i rezultate rada, kada u svakojustanovi imamo strance koji nas u~e,planiraju i odobravaju ono što tre-ba da radimo. No, svejedno Šabi} isaradnici ima}e sigurnih 126 mili-ona dinara, deset više nego prošlegodine.

Najve}a radost za gra|ane Srbijebila je kada smo informisani da jeVlada Srbije osnovala nezavisniorgan - Dràvnu revizorsku institu-ciju (DRI). Radost je trajala vrlokratko, jer je neki kwigovo|a neštozabrqao u visini od sedam milijar-di dinara, kojima se još ne moè u}iu trag. DRI se više ne ~uje, ne zna se

da li su im „potkresana krila“, tek,oni dobiše za 2011. godinu 425 mili-ona, 334 miliona više nego prošlegodine. Radoslav Sretenovi}, ~el-nik ove institucije, više se nejavqa. Mi nemamo razloga dasumwamo da }e mu sa ovim buxetombiti lošije nego prošle godine.

Savet za borbu protiv korupcije,na ~ijem ~elu je Verica Bara}, uvi-deo je da je veoma jaka sprega krupnogkapitala i politi~ke vlasti pa sutroškovi Saveta i ove godine na vi-sini prošlogodišwih - samo 24 mi-liona dinara.

Agencija za borbu protiv korupci-je izgleda da je viši organ u odnosuna Savet, pa je zato za ovu godinu do-bio iz buxeta Srbije šest milionadinara više - ukupno 166 milionadinara. Teško wima korumpiranimakoje }e ova Agencija ove godine pot-ka~iti. Zoran Markovi}, ~elnik oveagencije, sve svoje aktivnosti ukla-pa u ovih 166 miliona. Vide}emo,oseti}emo koliko je jaka i samostal-na ova agencija.

Tako u ovoj našoj lepoj Srbijisvako na|e nekoga ko }e o wemu bri-nuti, pomagati ga, štititi. O vojnimpenzionerima nema ko da brine. Zasada, bar tako izgleda, traì se imenekog dràvnog tela koje }e brinutio nama vojnim penzionerima. Kada }ese to dogoditi - ne zna se. Ali mogloje bez mnogo ~ega napred navedenog.

O ovim raznim agencijama, kance-larijama.nedavno je široko pisala iPolitika.

Stevan Stojanovi}, Šabac

PISMA


Karikatura Nikole Ota{a

SANKCIJE ZAVOJNE

PENZIONERE

Grupa vojnih penzionera jednemesne zajednice, na redovnomsastanku, pored ostalog, ras-

pravqala je i o neuspehu PUPS-a dase izbori za vra}awe duga biv{impripadnicima JNA od 2004. i 2008.godine. Naime, tri organizacijePUPS-a mesnih zajednica Novog Beo-grada, rasformirane su a da niko odnadle`nih nije do{ao da nam objasnirazloge rasformirawa, sem nekimpojedincima. Trebalo je da imaju uvidu da su svojevremeno glavni krea-tori formirawa PUPS-a upravo bi-li vojni penzioneri ovih mesnih za-jednica. Naàlost, za ove funkcio-nere, glavna smetwa su upravo bilina{i predstavnici iz ovih MZ. Mo-`da je upravo razlog {to su vojnipenzioneri na sastancima traìlikrivce. Na{i predstavnici PUPS-a

za celo ovo vreme postojawa nisuimali snage da se kod Vlade pa i uSkup{tini izbore za poniène vojnepenzionere. U predizbornim obe-}awima bilo je lepo ~uti kako }emoproblem duga vratiti samo ako se{to masovnije organizujemo i imamosvoje predstavnike u Skup{tini.Ali, naàlost, izneverena su na{ao~ekivawa.

U ù~noj raspravi jedan od pen-zionera objasnio je da su za nas uve-dene sankcije: 2004. i 2008. godine.U takvoj raspravi biv{i pripadnikPUPS-a koji smatra da je jo{ u ras-formiranom odboru, bio je najgla-sniji. Meni je Krkobabi} zemqak i ja}u li~no i}i kod wega ku}i. Na{ or-gan je tu pao, re~e on. îji organ, upi-tah ga ja. Pa na{, potvrdi on. Ja vi-dim da se tu ozbiqno zao{trila si-tuacija i ~ekam trenutak da se malona{alimo. Onda }u ja wemu, ~ekaj ma-lo, ovi vojni penzioneri nisu u odbo-ru PUPS-a, a kao {to zna{ ja sam na-pustio PUPS. Prema tome, izgledada je samo tvoj organ pao. ôvek se

zbuni a mi se svi slatko nasmejasmo.Eto kako se vojni penzioneri i u

najteìm situacijama znaju na{ali-ti na ra~un svog drugara i Partije.

M. Karan

INFLACIJA STRANIH REÎ

Naš „Vojni veteran“ prati ve-}inu glasila koja izlaze uzemqi, i elektronska tako|e,

pa ono najzna~ajnije u wima prenosii nama, ~itaocima „Veterana“.

U novembarskom broju meni je pri-vukao pa`wu pozajmqeni ~lanak iz„Pravde“, pod naslovom „Ho}e da namoduzmu najlepšu re~“ - kojom namEvropska Unija servira svoje novere~i, navodno lepše od naših.

Za sada kod nas Srba „sve pali“samo ako je strano pa }e i ovaj pred-log EU kod nas na}i plodno tle. Oovom pitawu ~esto razmišqam. Kakoda sa~uvamo naš jezik i pismo?

Nabroja}u samo neke strane re~i,kojih se setim, a za koje imamo našere~i. To su nove nametnute re~i unašem re~niku, ili re~i koje su ra-nije vrlo retko upotrebqavane: abo-licija, tranzicija, privatizacija,enklava, entitet, tajkun, MMF, Na-rodna kancelarija, razne agencije,evropska integracija, insajder,evropski standardi, lustracija, ko-rupcija, mito, pravna dràva, štrajkgla|u, integracija, partnerstvo zamir, ombudsman, zaštitnik qudskihprava, narodna kuhiwa, centar zaqudska prava...

Mo`da neke re~i nisam ta~no na-veo, ali ja ih tako ~ujem od politi~a-ra kada nam se direktno obra}aju saTV ekrana. Verujem da }e navedenenovousvojene re~i pomo}i našoj vla-di kada ovih dana bude davala odgo-vore na onih 4000 pitawa „doma}egzadatka“ EU, ali mi, obi~ni gra|ani,ne znamo pravo zna~ewe mnogih odnavedenih re~i. Kako li bi u Evrop-skoj uniji razumeli naš-vladin odgo-vor ako bi bio napisan našim re~i-ma, po Vukovom re~niku, prevedenimna jedini svetski jezik-Engleski.Ovo naglašavam samo zato što smo,tako|e, u posledwih nekoliko godi-na, u našim školama ukinuli svedruge strane jezike kako bi se, vero-vatno, lakše snalazili u ovom jedi-nom svetskom jeziku. Za sada celaSrbija, zbog ameri~kih filmova idrugih emisija iz kulture - muca En-gleski. Ne}e mnogo pro}i vremenakada }emo mucati Srpski.

S. S. Šabac

PISMA


Povodom štampawa specijalnog priloga u „Veteranu“

PRIMER ZA INFORMISAWE

Specijalni prilog o aktuel-noj problematici ostvari-vawa prava vojnih penzione-

ra, koji je kao besplatni primerakna 12 strana štampao „Vojni vete-ran“ za mesec novembar 2010. godi-ne, naišao je na veliko zadovoqst-vo vojnih penzionera u Nišu.

U razgovoru sa ve}im brojem voj-nih penzionera, moglo se ~uti da jeGlavni odbor UVPS u~inio izvan-redan potez štampaju}i tekstove onajva`nijim pitawima koja optere-}uju vojne penzionere.

Ono što je zna~ajno, u Nišu jeskoro svaki vojni penzioner dobiospecijalni prilog. Zahvaquju}i an-gaòvawu predsednika mesnih od-bora UVP, a posebno sekretara, voj-ni penzioneri su (u poštanskomsandu~etu) dobili veoma iscrpnepodatke o najva`nijim pitawimakoja ih tište. U mesnoj organizaci-ji UVP „Obili}ev venac“ u Nišu,koja broji oko 400 ~lanova, sekretar Mom~ilo Ili}, pošto je na prilozimaispisao adrese, podelio je preko 300 primeraka i mnogi vojni penzionerisu bili obradovani kada su u svom poštanskom sandu~etu, ugledali pri-log.

Nema sumwe u to da su vojni penzioneri prezadovoqni ovim na~inominformisawa i isti~u da je Glavni odbor u~inio pravu stvar i na najboqina~in informisao ~lanove UVPS.

Štampawe specijalnog priloga, svakako je iziskivalo i odre|enetroškove. Me|utim, ovakvo informisawe je, prema ocenama mnogih, izu-zetno korisno. Nadamo se da ovo ne}e biti posledwe štampawe aktuelnihinformacija iz ìvota vojnih penzionera.

Ranko Babi}

Vojni penzioner Milorad Baši},slikar i vajar, nosi jo{ jednozvawe - Vitez mira i plemeni-

tosti. U wegovoj vojni~koj karijeri imadosta toga {to ga karakteri{e kao sve-tranu i izuzetnu li~nost.

Milorad Baši}, major u penziji, ro-|en je u selu Ma~kovac, nedaleko odKruševca 1942. godine. Prvi razredosnovne škole završio je u istom mestu.Odmah potom, pošto mu je otac bio ofi-cir JNA, mewa mesta prebivališta te uKraqevu završava drugi, a od tre}eg doosmog razreda sti~e znawa u Osnovnojškoli u Vu~itrnu (kod Kosovske Mitro-vice).

Gimnaziju završava u Kragujevcu gdeje pokazivao izrazit likovni talenat.Tu ga je, kao vanredno talentovanog |a-ka, profesor likovnih umetnosti usme-ravao da ode na likovnu akademiju.Otac oficir kratko mu je rekao: „Za te-be postoji samo jedna akademija - vojna!“

Po završetku Vojne akademije za-po~iwe slu`bu u Skopqu, nastavqa uTitovom Velesu, a u Šibeniku okon~avasvoju vojnu karijeru, u 39. godini ìvotakao „politi~ki neprilagodqiv“ i „ne-podoban“, ali to je prili~no duga pri~aza ovu priliku.

Ono što je iz toga perioda vrednopa`we jesu wegove kulturno-umetni~keaktivnosti. Posebno one koje se odnosena oblast likovnog stvaralaštva.

U Skopqu se, pored obavqawa re-dovnih vojni~kih obaveza, aktivno ba-vio slikawem i vajawem.

U Titovom Velesu je bio ~lan Save-ta „Racinovi susreti“ gde su se tradi-cionalno, svake godine, odràvale pe-sni~ke manifestacije visokog nivoa.

U Šibeniku se, odmah po dolasku uovaj grad, ukqu~uje u plemenit rad, naosmišqavawu manifestacije pod nazi-vom „Festival deteta“. Za doprinos isaradwu dobija 11 posebnih priznawa.

Po otpuštawu iz JNA, da bi }erki,sinu i sebi obezbedio najosnovnije ì-votne potrebe, 1986. odlazi u Aran|elo-vac! Tu radi - kao kamenorezac i kao va-jar. Svojom veštom rukom, sluhom, umomi nekim posebnim senzibilitetomdoìvqava, ose}a i upoznaje razli~itevrste kamena. Tu je pored planine Ven-~ac, prebogatom belim i belo-sivimmermerom. Nedaleko je i planinaBukuqa koja je nabrekla granitom siveboje visokog kvaliteta.

Radi, kleše, ali o kamenu i raz-mišqa. Sa zadovoqstvom saznaje sve oven~a~kom mermeru koji se ovde, poredAran|elovca, eksploatiše od 1881. go-dine. Saznaje da se prvi eksponat izra-|en od ovog ~uvenog mermera ~uva u Mu-zeju preduze}a „Ven~ac“.

Kamen ga kao magnet privla~i. Raz-mišqa, shvata da kamen, kao osnovniarhitektonski (gra|evinski) materijal,sa odre|enim fizi~ko-hemijskim karak-teristikama i dekorativnim vrednosti-ma, pruà šansu za eksploataciju širo-ke namene. Pa godinama kleše, radi idaqe razmišqa da unapredi svoje spo-sobnosti u „drugovawu“ sa kamenom kakobi stvorio skulpture visoke umetni~kevrednosti.

Postaje u~esnikSimpozijuma pod na-zivom „Mermer i zvu-ci“, koji se u Aran|e-lovcu, kao kulturnamanifestacija, odr-àva duì niz godi-na. Skulpture koje jetamo uradio ostalesu kao trag wegovogumetni~kog stvara-la~kog rada.

Kroz skulpturupredstavio je svoj ta-lenat, snagu, ~vrsti-nu voqe i karaktera.

Ali, on je i „li-kovna duša“. Slika-we mu je qubav odgimnazijskih dana ka-da ga je, izvrsni li-kovni pedagog, prof.Svetislav Mladeno-vi} „otkrio“, gajio i upu}ivao na umet-ni~ku akademiju, da bude slikar.

Baši} u Aran|elovcu osniva privat-nu školu za likovne talente pod nazi-vom „Milles“ sa namerom da otkrije,prepozna likovne predispozicije pola-znika, da razvije i neguje wihove likov-ne izraze i da ih uputi na daqe likov-no stru~no obrazovawe u Nišu ili Beo-gradu, u zavisnosti od afiniteta premaoblastima likovnog izraàvawa.

Svi polaznici škole „Milles“ su,pre ili kasnije, nastavili svoje obrazo-vawe u umetni~kim školama i akademi-jama. Jedna od polaznica nije krenulatim putem, nego je ostala vezana zaAran|elovac, a posebno za svog „u~ite-qa“. Iz qubavi prema umetnosti, rodi-la se i qubav! Wegova supruga Beti Ko-ci}-Baši} je sada izvrsni slikar, sim-bolista, ali i veoma uspešan ikonopi-sac .

Ako je napred bilo re~i o Baši}e-vim kulturno-umetni~kim aktivnostimau svim mestima gde je „po slu`benoj du-`nosti“ ìveo (Skopqe, Veles, Šibe-nik), ali i „privatno“ po raznim grado-vima bivše SFRJ, nije neshvatqivošto je imao prilike, kao veoma sposo-ban, ambiciozan i dinami~an ~ovek daupozna mnogo poznatih li~nosti: izoblasti kulture i umetnosti .

Posle svakog susreta, bio je bogatijii sre}niji! Imao je sre}e da razgovara isara|uje sa qudima kao što su: DesankaMaksimovi}, Mira Ale~kovi}, QubivojeRšumovi}, Boìdar Jakac, Ivan Genera-li}, Mi}a Popovi} - Mili} od Ma~ve,Oqa Ivawicki i Vlada Veli~kovi},

Nikola Martinovski, Nikola Kusovac...Prilikom posete Beogradu, ~uvenim

kosmonautima je poklowena slika Mi-lorada Baši}a - Millesa pod nazivom„Moment Apola 11“.

Wegovi sagovornici su bili @ak Ku-sto, ~uveni svetski istraìva~ morskihdubina, ina~e pomorski major, JovanRaškovi}, neuropsihijatar, kome je Mi-lorad spasio ìvot.

U Šibeniku je, kao oficir, prošaokroz ronila~ki kurs. Ne treba na-glašavati da ova disciplina zahtevapsiho-fizi~ku snagu, sposobnost orijen-tacije, ose}aj prisebnosti i sigurnosti,dobre reflekse... Sve te osobine Baši}je primenio prilikom spašavawa kole-ge - ronioca, koji se iz nepoznatih raz-loga (ili mo`da zbog pucawa ~ira) po-~eo da guši i davi. Spasivši ga od si-gurne smrti, Baši} ga je otpratio dobolnice i pritom mu dao svoju krv. Odtada je Baši} bogatiji za jedan qudskiìvot.

Druga pri~a dešavala se tako|e uŠibeniku. Jednog popodneva, na šeta-lištu ovog grada nalazilo se na stoti-ne gra|ana, vojnika i mornara. U jednomlokalu mu je supruga sa }erkom udruštvu Jovana Raškovi}a. Intuicijajednog dobro obu~enog vojnika-majora na-gnala ga je da proveri sigurnost objektagde se, trenutno nalazio Jovan Raško-vi}. Otkrio je ispod zida objekta tem-pirnu bombu sa plasti~nim eksplozivomvelike razorne mo}i. Smelom i hitnomintervencijom (uz pomo} svojih vojnika)uspeo je da deaktivira bombu i tako spa-

PORTRETI


Dve pri~e o jednom penzionisanom majoru

VITEZ MIRA I PLEMENITOSTI

si ìvote više stotina nevinih qudi.Kao humanista on je višedecenijski

dobrovoqni davalac krvi.On se samoinicijativno prijavio na

VMA i zaveštao svoj bubreg. Dao je izja-vu i osnaìo je samo jednim uslovom: da~ovek koji }e dobiti ovaj wegov ̀ ivi or-gan bude društveno koristan, da bezproblema moè da nastavi da ìvi i ra-di.

Kada su „nadle`ni“ iz Republikesaznali za mnoga dela humanosti, a po-sebno po`rtvovanosti na deaktivirawubombe u Šibeniku, dràvni zvani~nicisu ga, na sve~anoj ceremoniji u Domu na-rodne skupštine, proglasili „Vitezommira i plemenitosti“!

Na ceremoniji su mu odmah li~no ~e-stitali: Oliver Duli}, tada predsed-nik Narodne skupštine Srbije, kao iBoìdar \eli}, potpredsednik VladeRepublike Srbije.

Baši} je jedan od prvodobitnika no-vog srpskog pasoša.

U Srbiji je 2008. godine postojalaakcija pod nazivom „Novi srpski pasoš- novo lice Srbije“. U društvu odabra-nih zbog posebnih zasluga i plemenito-sti (wih 204) našlo se i ime MiloradaBaši}a, na 67. mestu. Bio je sre}an da seneko, posle 27 godina, setio tog drama-ti~nog doga|aja u Šibeniku, wegovog vi-teškog ~ina u spašavawu stotina qudiod tempirne bombe... makar to bilo ikroz uru~ewe novog srpskog pasoša.

Od 1996. godine ìvi u Ma~kovcu i,u svom umetni~kom ateqeu „Milles“, sasuprugom Beti Koci}-Baši}, svoje li-kovne sposobnosti izraàva kao: sli-kar, klesar i vajar. U slikarstvu kori-sti tehnike uqe i suvi pastel, a stil-ske karakteristike su mu nadrealizami fantastika, mada mnoge motive reali-sti~ki obra|uje.

Supruzi Beti prepušta apsolutnusamostalnost koja se svojim likovnimkreacijama nagiwe simbolizmu, dok uslikawu ikona crpi izvore svoje imagi-nacije, ali koloritom ne odstupa od bo-ja kakve su se vekovima, u pred-stavqawu svetiteqa koristile.

Iako ìvi na ivici Kruševca, dvor-sku crkvu „Lazaricu“ ne vidi, ali je ose-}a. êsto joj u pohode dolazi. Odu-ševqavaju ga wene fasade bogato oki-}ene rozetama, kordonskim vencima, lu-kovima i prozorima ukrašenim bujnomkamenom plastikom u plitkom reqefu.

Ose}a magi~nu mo} rozeta ~ija sime-trija kao i harmonija majstorski izre-zbarenih motiva ostavqa na wega pose-ban pe~at.

Ho}e da nešto tako uradi za zavi~aj.U Narodnom muzeju u Kruševcu sa-

znao je da je Regionalni zavod za zašti-tu spomenika kulture u Kraqevu (sa pa-tronatom i na ove vrednosti kruševa~-kog podru~ja), doneo odluku o rekon-strukciji „Manastira Milentija“ (neda-leko od Brusa) koji poti~e iz 15. veka.

Veoma je zainteresovan da, za darmanastiru, uradi rozetu koja je likovnobliska originalu.

A. Simonovski

S vakodnevnica u kasarni te~ekao i svagdje drugdje. Mnogestvari se ponavqaju i naiz-

gled nema ba{ mnogo interesantnihstvari. Za svaku porodicu a i pojedincata svakodnevnica je specifi~na. Tako iza mene. Ujutro ustajawe u vremenu od07.00 - do 07.30. Pa sad kad sam u penzijii ne moram biti ranoranilac. Popijemkafu sa suprugom i pogledam jutarwe ve-sti na televiziji. Nakon toga se sredim,obrijem i krenem vani. No sad vi{e ne-mam {efa i razmi{qam da li je uop{tepotrebno da se brijem. Da li mi je kosaporasla i da li je vreme za „{i{awe“.Gledam ponekad svoje biv{e kolege kakosu se zapustile. Vi{e se i ne briju, pu-stili kosu i stomake. Obukli ode}u onu{to im je bila prva pri ruci i tako {e-taju gradom. Ni za wih a ni za mene vi{enema postrojavawa a niti {efa da namstavi primedbu. A kako }emo iza}i vanii pokazati se „pred svetom“ to zavisi odnas.

Preko puta na{e zgrade je deùrana.Kad god pro|em sjetim se dana kada samtu deùrao. Svaki drugi vikend za de-ùrstvo bio je „moj“. Te{ko da je moglooma{iti. A i stanovali smo tu preko pu-ta pa nam nije bilo te{ko. Gledam i da-nas stare{ine koji stanuju u kasarni. Ioni tu deùraju. I za wih je vikend ~esto„rezervisan“ za deùrstvo…

êsto sam tu deùrao. Tokom deùr-stva bilo je lepih a i te{kih dana. Sa na-ma u smeni bio je i civilno lice Marko,stariji ~ovek. Po godinama, mogao mi jebiti otac. Marko je bio u ulozi ~uvara.No bez obzira na godine, radwe sa oru`-jem po pravilu slu`be nikad nisu dola-zile u pitawe. Kad stavi pu{ku „o desnorame“ Marko je uvek bio pravi vojnik. NaPS-u sam striktno insistirao bezpopu{tawa i razlika u godinama. Na de-ùrstvu ponekad bi i popili po jednu ~a-{icu. Jednu Marko, jednu ja. Nije bilosakrivawa a niti opijawa iza ugla. Si-tuacija je morala biti pod kontrolom uzme|usobno poverewe i po{tovawe jed-nih i drugih. Te{ki trenuci a i ratna do-ga|awa su nas tome nau~ili.

Pro{le tako godine i do{lo vremeda se ide u penziju. Ispratile Marka ko-lege i on ode u penziju. Pro|e tako mesec,dva, pa i vi{e meseci ali penzija ne sti-è. Pro|e i godina dana, ali od penzijeni traga ni glasa. [ta on to nije uradiopa da mu penzija ne stiè. Sretnem takoMarka nakon odre|enog vremena u Fondupenzijsko invalidskog osigurawa. Kaè,nedostaju mu u staù „neke godine“. Sadmora da juri slu`benike u vojnoj po{tida mu se uplati doprinos za nedostaju}iradni sta`. Neko je „zaboravio“ na Mar-ka. A on je celi ìvot vredno radio i sveje odra|ivao na vreme.

Krenem tako daqe putem i nai|em napistu. Nekad je tu bilo mnogo vojske. Po-strojavali bi se, predavali raporte ko-

mandatu. Danas pusto. Idem tako daqe inai|em na kom{iju. On je tako|er u pen-ziji ali je stariji od mene i po godinamai po ~inu. Hoda usporeno, glava ve} malopognuta. Da bi mu malo podigao moral,„raportiram“: „Dobro jutro kom{ija,stawe na ulazu redovno“. Trgne se kom-{ija na te izraze. Oko mu zaiskri iosmehne se. O~ito nije o~ekivao takvudobrodo{licu. Vidim, vra}a se sa no}-nog deùrstva. Nije mu lako. Jeste da jevi{i oficir u penziji ali dodatni po-sao je uvek potreban. Sama penzija nijedovoqna da se zakrpe sve rupe na ku}nombuxetu.

Idem tako daqe i sretnem drugogkom{iju. On govori: „Kom{ija ti i ja smoistih godina. Ti ve} nekoliko godina upenziji a ja moram raditi“. Pojednos-tavqeno gledaju}i to tako ispada. Kadase pogleda malo dubqe onda stvari iz-gledaju druga~ije. Ja sam oti{ao u penzi-ju jer sam puste godine radio u trupi, biou ratu pet godina i po tom osnovu nakupiodosta beneficiranog staà. Kom{ija ne-koliko godina nije ni radio. Sada radikao voza~ u GSP-u i svakodnevno se pro-bija kroz ovu xunglu na asfaltu. Znam damu nije lako. Autobusi jo{ nemaju klimepa je sama vo`wa veoma naporna, qetivru}e a zimi hladno. Verujem da dolaziku}i sav slomqen. On sa suprugom i dvek}erke stanuje u dve neuslovne sobe. Obek}erke su mu odli~ne u~enice. Starija jepri kraju fakulteta medicine pa }emouskoro imati mladu doktorku u kasarni.Na ~ast i ponos roditeqa. Bez obzira{to je u neuslovnom sme{taju u kasarniili kako kaù „u ìci“ ne smeta joj da re-dovno daje ispite i gura medicinu ka za-vr{etku.

I tako do|em do kapije. A na kapijiveliki crni pas po imenu \uro. Neko bise i upla{io jer je re~ o velikom crnommu`jaku. No \uro je mirorqubiv pas, nelaje ni na koga a niti napada. U kasarnuga je neko doneo pre dve godine. Bio je{tene a sada je mu`jak u punoj snazi. \u-ro je ina~e qubimac svih u kasarni. ê-sto puta ga vidim kako prati ~uvare to-kom obilaska, vr{i „poja~awe“ ~uvarskeslu`be. Sada stoji i ~eka da mu otvorimvrata na kapiji. Iza|e tako \uro van ka-sarne i ode da obi|e svoju „teritoriju“.

I na kraju do|em do obli`we prodav-nice po hleb. Prodava~ica ve} zna i sa-ma govori: „Dve Save“. Ja potvrdim, pla-tim i vratim se „na{oj ku}i“ u kasarnu.

Dragutin Sklepi},major u penziji

PRIÂ


@ivot podstanarski u kasarni

I[ÊZLO VREME SNOVA

Pilip Baklina spavaše, na ogwiš-tu, obu~en, pokriven haqkom, gla-vom okrenutom ka slabom plame-

nu, koji je liskao dno lonca, obješena overige. Zapaqeno smrekovo korijewe da-valo je više dima nego plamena; dim jeplavio mra~nu ku}icu, dizao se pod sla-meni krov, pokušavaju}i da iza|e kroz je-dini otvor na krovu. Vjetar je suzbijaodim, te bi se lice Pilipovo namrštilo,a promolili se krupni, ù}kasti zubipod ~etkastim prosijedim brkovima. Kadbi vjetar utolio, dim bi ugrabio prilikuda se izvu~e, te se mogahu razabrati: ujednom uglu krevet, ispuwen slamom, alisav raskliman; u drugom razboj i na wemuwekoliko haqina; prema vratima koš inad wim naherena polica sa wekolikokomada posu|a; oko ogwišta još dva-trilonca i toliko trono`nih sto~i}a. I tobješe cijelo poku}anstvo!

U dvorištu“ doma}ica, Jela Pilipo-va, sitna èna, ru`na, posmatraše na po-zitku dva bremenca smrekovih paweva,pomiješanih sa wekoliko sitnih grabo-vih cjepanica, što su wih dvoje sa veli-kom mukom za dva dana nasjekli i priku-pili po zabre`ju, nad selom. Vjetar jelandarao wenim zubunom i kosom bez po-veza~e, a ona je namještala paweve, kako}e tovar izgledati ve}i.

U pregratku grizao je Kurjel, sitan,ri|, gotovo sijed magarac, tankih nogu,sama kost i koà. Nad wim, na tavancu,bješe sloèn tovar je~mene slame, wego-va krma za cijelu zimu, a pred wim, nazemqi, bješe rukovijet slame, wegovjutrewi obrok, koji je on grizao lagano,gotovo slamku po slamku. Wegov blagi po-gled bio je upravqen ~as na doma}icu ~asna pijevca i dvije kokoši, što prema we-mu ~u~ahu, gledaju}i ga àlostivo. O~e-vidno on ih je àlio, osobito veselu ilijelu Pirgu, te bi rado s wima podije-lio svoju slamu, kad bi to za wih hranabila.

Još dvadesetak takih ku}ica, pa on-da desetak pove}ih, to je selo K. u gorwojDalmaciji. Selo se razasulo na jednomrubu ravnice, pod breùqcima. Malastarinska pravoslavna crkva, sklonilase za najguš}om gomilom ku}a, u sredini.A u za~equ sela, odvojena, zidala se ve-lika, gospodska zgrada, o~evidno bogomo-qa, koja bi dolikovala kakvoj varošici,a ne najsiromašnijem selu Petrova Po-qa.

Jela u|e u ku}u, tresnuvši vratima.U isti mah i vjetar huknu ja~e i plamenbukvu i voda u loncu uzavri, te se Piliptrè, sjede i pogleda mutnim o~ima okosebe. Kad ustade da se protegne, tada setek vidje da je pravi Pilipenda, kako suga seqani zvali, jer kad diè ruke povrhglave, umalo ne dohvati ševar na krovu!Bješe krakat, duga vrata i oble glave.Benevreci na wemu bjehu sama zakrpa, awekada crvena kapa, od plijesni crna,natakla mu se do klepastih ušiju. Kad zi-jehnu, ~inilo se da }e progutati lonac.

Jela izvadi iz koša i stavi pred mu-à zemqanu zdjelu, u kojoj bjehu oko dvijepregršti kukuruzova brašna, ve}ma cr-na, nego ùta.

Pilipenda uzdahnu, odmahnu glavom,pa zahvativ polovinu, sasu ga u vrelu vo-

du, pa mješajom provrtikašu. Jela odneseostatak, a donesewekoliko zrna soli ispusti ih u lonac. Obo-je stadoše gledati ka-ko krkqa ka~amak, je-du}i ga o~ima. Najpo-slije Pilipenda skidelonac, izmiješa puru iizru~i je u drvenu zdje-lu. Pa izi|oše obojepred ku}u da se umiju.

Pošto se prekr-stiše, po~eše polako,oprezno `vatati, omje-raju}i nesvjesno, brzo ikrišom jedno drugomzalogaje. Kad ve} bjehupri kraju, Jela }e:

- Jadna ti sam, što }u!? Nemam pove-za~e! Kako }u sjutra na pri~eš}e bez po-veza~e?

Pilipenda slegnu ramenima, napi sevode, pa iza|e iz ku}e. @ena iza|e zawim, te natovariše magarca. Onda obojestadoše kao skameweni, posmatraju}itovar, magarca i kokoši. Powekad, tre-nutno, sukobili bi se wihovi prazni, tu-`ni pogledi, ali bi ih brzo odvratili.Tako izgledahu kao dva kipa, koji oli~a-vaju glad i nemo}! Najzad opet }e èna,kao za sebe:

- Jadni ti smo, šta }emo? Za ovo ne-}eš uzeti ni pet šestica, koliko trebaza brašno, a ja gologlava ne mogu na pri-~eš}e, te }e se re}i da smo se i mi upi-sali!

Pilipenda pusti glas, koji je naliko-vao na reàwe quta psa, pa izbuqivšikrvave o~i na ènu, zapita kroz zube:

- A ho}eš li da se upišemo u tu... tu...vjeru?

- Sa~uvaj Gospode! - re~e Jela ustuk-nuvši i prekrstivši se.

Onda Pilipenda u|e u magare}i pre-gradak i donese najboqu kokoš.

Jela, uàsnuta, viknu:- Ma zar Pirgu? Ho}eš da prodaš

Pirgu?Pilipenda samo re~e: „E, ja!“ pa do-

hvata duga~ki štap i po|e za magarcem.Put je vodio mimo novu crkvu. Pili-

penda ~u gdje ga weko ozgo zovnu, alipqunu put radnika, pa pohita daqe, pre-ko wiva.

Kad stigoše na kolski put, Pilipen-da se osvrte na planinu Dinaru, koja sebijeqaše od snijega: tu`nim pogledompreleti cijelo Petrovo Poqe, koje se cr-waše u suhomrazici; pogleda àlostivona seoca što se niù po rubovima i u~i-ni mu se da vidi kako po ravni leti onastrahovita utvara, koja ve}, od ~etirimjeseca davi narod.

To je bilo zimi godine 1843. Zbog neo-bi~no slabe qetine, još s jeseni, zavla-da glad po gorwoj Dalmaciji. Pred Boì}malo koja ku}a ima|aše wešto ìta, azbog slabog saobra}ala u ono vrijeme,ìto je sporo dolazilo s mora u gradove,a bezdušni trgovci udariše prevelikecijene. Šumoviti i sto~ni krajevi poma-gahu se kojekako, prodavaju}i drva, hra-ne}i se bijelim smokom, koqu}i stoku,prodavaju}i je u bescijewe, ali golo Pe-trovo Poqe, niti ima šuma, ni stoke!Kad se ve} desilo wekoliko smrtnihslu~ajeva od gladi, onda op}ina dr-niška, kojoj pripada Petrovo Poqe, sta-de opravqati i graditi putove, pla}aju-}i radnike kukuruzom. Snaàn i vrijedanradnik, kao što bješe Pilipenda, mo-gaše zaraditi pola oke kukuruza na dan,a toliko bješe dosta za wih dvoje, jer ve}krajem qeta otidoše im oba sina u Pri-morje, u najam. Ali nakon nekoliko nedje-qa, op}ina prekide radove, a sreskavlast nabavi dosta ìta i po~e ga dije-liti narodu na dva na~ina: katolicimana po~ek (biva, da otpla}uju na obroke unovcu, nakon nove qetine), pravoslavni-ma pak po~e poklawati kukuruz, pod po-godbom da svaki ku}ni starješina kojibude primao ishranu mora prije}i u uni-jatsku vjeru. Narod se smuti. Agitacijanajviše po~e u K., gdje ne bješe druge vje-re sjem pravoslavne. Stari iznemoglipop nastojaše da orazumi svoju pastvu,ali baš znatnije seqake strah od gladinagna da se pounijate. To u~iniše kapi-tan, a|unto, ~auš (seoski knez, zamjenikmu i raznosa~ slu`benih listova) i jošsedam-osam doma}ina. To se zvalo: „upi-sati se u carsku vjeru!“ Razumije se da jenovovjercima bilo zabraweno ulaziti upravoslavnu crkvu...

Pilipenda je išao ka gradu za svojimstarim Kurijelom, koji je nabadao tankimnoìcama, sporo odmi~u}i. Ali ga Pili-

IZ DUHOVNE RIZNICE


Simo Matavuq

PILIPENDA(Iz gorwe Dalmacije)

penda nijednom ne ošinu, niti ga je ika-da tukao, jer mu ào bješe svoga starogai odanoga pomaga~a u ratovawu za opsta-nak. Pilipenda poàli i jadnu Pirgu, ko-ja jednom zarakoli i zalepeta krilima,pokušavaju}i da se otme. On joj re~e: „Ej,moja Pirgo, ào mi te, ali mi je àlijesebe! Oplaka}e te Jela, qe!“

Dabome da je Pilipenda na svoj na~inpomalo i razmišqao o zlom udesu, kojisna|e wega i ostale i da je vezivao na toweka svoja kratka razlagawa. To mu senajviše vrzlo po mozgu kad bi tako zasvojim magarcem išao u grad, a sve se na-turivalo u obliku pitawa.

Pitao je Pilipenda boga:- Bogo moj, zašto ti šaqeš glad na

qude, kad je meni, jadnom teàku, ào istoke kad gladuje!? I zašto baš šaqešbijedu na nas teàke, koji te više slavi-mo nego Lacmani, siti i objesni!? Ali,opet, hvala ti, kad dade da smo mi najsi-romašniji najtvr|i u vjeri, te volijemodušu, nego trbuh!...

U weko doba Pilipenda ~u iza sebetutaw koraka; uporedi se i po|e s wimJovan Kqako. Bješe to ìvolazan star-~i}, koji je prije dvadeset i pet godinau~estvovao u šibeni~koj buni protivvladike Kraqevi}a, kad ono htjede dapounijati pravoslavne Dalmatince, asad Kqako, pod starost, ipak prevjeri!Nazva boga Pilipendi i dodade:

- A, jadan Pilipenda, smrznu li se?- Valaj da ho}u da se uko~awim ov|e,

nasred puta, ne bih zaàlio!- A jadan, a što ti... a što se ti ne bi

upisao?Pilipenda odvrati:- Valaj, ne}u, pa sad crkao od gladi! A

ne}ete dugo ni vi svi, pa da vam je car po-klonio cijelo Petrovo Poqe!

Kqaku i drutovima mu Pilipendabješe ̀ ivi, oli~eni prijekor; ipak se na-smija i po~e izvijati:

- Ama, Pilipenda, bolan, orazumi sei ~uj me! Ne u~inismo ni mi to od bijesa,niti mislimo ostati u poganiji, nego...znaš... dokle izimimo, dokle opasemoneja~ i ~eqad, pa onda }emo lako!

Pilipenda pqunu.- Ja ne znam ho}ete li lako i kako }e-

te, ali znam da vam obraz ne opra niko,ni dovijeka, ni dokle vam bude traga!

Kqako se namršti, te }e oporo:- Blejiš, Pilipenda, ali }eš i ti bi-

ti unijat prije Uskrsa!Pilipenda stade i viknu:- Ja se uzdam u moga srpskoga Rista!

Ako }e mi pomo}i, hvala mu, ako ne}e ionda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi svemoè i uzeti, i dušu! A ti...

Kqako ga prekide.- Mu~i, Pilipenda, ja sam carske vje-

re!- A, pasji sine, - viknu Pilipenda iz-

mahnuvši štapinom... - ~ekaj da ti pri-tvrdim tu vjeru!

Ali Kqako pobjeè.Onda Pilipenda, izvan sebe od gwe-

va, ovom snagom udari Kurijela. Ovaj sta-de, okrete glavu i tu`no pogleda gospo-dara, a Pilipenda se postidje, pa ga obu-ze àlost, te sjede na pervaz od ceste izaplaka se!


IZ DUHOVNE RIZNICE

U novom 36. broju "Dobrovoqa~kog glasnika"

SLOBODARSKE BORBE SRPSKOG NARODA

Redakcija "Dobrovoqa~kog gla-snika" i Udruèwe ratnih do-brovoqaca 1912-1918, wi-

hovih potomaka i poštovalaca unovom 36. broju svog ~asopisa nas-tavqa tradiciju vrednu poštovawajer u tekstovima koje donosi ~uva odzaborava bogato istorijsko nasle|esrpskog naroda i pri tom stalnopomera granice u istraìvawu do-ga|aja koji su u narodu i me|u is-tori~arima mawe poznati. U tem-atskoj celini pod zajedni~kimnaslovom "Slobodarske borbe srp-skog naroda" objavqeni su tekstoviautora od ugleda u našoj javnosti.Ekspert za srpsku istoriju akademikVladimir Stojan~evi} u tekstu"Stvarnost Srbije 1915. godine" naosnovi dokumenata stru~no anal-izira i daje ocenu stawa i doga|awau Srbiji u tom ratnom periodu. U deluo me|unarodnom poloàju našezemqe isti~e nepovoqan poloàjkao rezultat nekorektnog odnosa savezni~kih i susednih dràva prema zahtevimaSrbije za pomo} u kriti~nim trenucima po wu u ratu protiv austrougarskih, potomnema~kih i bugarskih oruànih snaga. Akademik Vladimir Stojan~evi} na kraju za-kqu~uje: "Okupacija 1915. godine nije samo predstavqala slom Srbije ve} jedovodila u pitawe i samu ìvotnu egzistenciju srpskog naroda".

Profesor doktor Slobodan Brankovi} piše o dobrovoqcima iz inostranstvakoji su u vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876/77. godine, dali zna~ajan doprinos uborbama protiv Osmanlija na okupiranom delu jugoisto~ne Evrope. Brankovi}posebno isti~e doprinos dobrovoqaca lekara i medicinskog osobqa, potom ofi-cira i podoficira, od kojih i tri generala, najviše iz Rusije (644). Mnogo jeprimera junaštva koje su iskazali ti dobrovoqci, `rtvuju}i i svoje ìvote za slo-bodu srpskog naroda i oslobo|ewe drugih prostora od turske okupacije.

Vojni analiti~ar i istraìva~ mr Milisav Sekuli} piše o gotovo zabo-ravqenom Boju na Loznici u Prvom srpskom ustanku, od koga je prošlo dva veka (za-vršen je 5. i 6. oktobra 1810. godine po starom kalendaru). U tom periodu srpskiustanici izvojevali su veliku pobedu i naneli teàk poraz mnogobrojnoj tursko-bosanskoj grupaciji. Bio je to jedan od najzna~ajnijih bojeva u toku celog ustanka izajedno sa Bojem na Varvarinskom poqu (19. do 23. septembra 1810, po novom kalen-daru) najzna~ajniji u toj godini.

U novom broju "Dobrovoqa~kog glasnika" vrlo zapaèn prilog napisao je i drVidoje Golubovi}, stru~ni saradnik Instituta za me|unarodnu politiku i privre-du s naslovom "Spomenica braniocima Beograda". Autor, koriste}i se beogradskomarhivskom gra|om, zakqu~uje da je oktobar 1915. godine bio najkrvaviji period zaBeograd: "Od ~etiri hiqade dobrovoqaca i omladinaca, koji su sa isto tolikolegendarnih herojstava branili Beograd, izneli su glavu samo deseti deo wih, asvi drugi pali su izrešetani mitraqezima pred vratima našeg najve}eg grada."

Zna~ajno istraìvawe srpske istorije za posledwi broj Glasnika obavio je vo-jni istori~ar Predrag Pavlovi}, pišu}i o malo poznatoj borbi Dobrovoqa~kogodreda vojvode Vuka u odbrani Vlasine 1915. godine. Kolike su i kakve to borbebile najboqe se moè videti iz ~iwenice "da su dobrovoqci u teškim okršajima,od odbrane Vlasine pa kroz ~itav period dvoipomese~nog povla~ewa, bili skorosasvim uništeni."

O zna~ajnom boju srpskog naroda na Ivankovcu 1805. godine piše istraìva~Petar Milosavqevi} i konstatuje da je on ostavio duboki trag na daqi tok vojnihakcija srpskih ustanika.

U drugom delu najnovijeg broja "Dobrovoqa~ki glasnik" donosi zanimqive~lanke u svojim standardnim rubrikama kao što su: "Ve~no ìve srpske legende","Izvorna dokumenta dobrovoqa~kog pokreta", "Likovi, podvizi, se}awa", "Istori-jski kalendar za 2011. godinu", itd. Novica Peši}

Ve} poodavno se kaè, da samogradovi i narodi koji imaju bo-gatu istoriju, imaju dušu. Ako

je negde, na jednom mestu, sa~uvanaduša srpskog naroda, a wegova burnai teška istorija zaustavqena u vre-menu, onda je to, bez sumwe, MuzejSPC Riznica u Sremskim Karlovci-ma. Uz Muzej SPC u Patrijaršijskomdvoru u Beogradu, to je najbogatijazbirka srpskog duhovnog blaga, drev-nih crkvenih rukopisa i predmeta od15. veka do danas.

Na samom ulazu u Muzej, dvoranapleni svojim izgledom. Tu su portre-ti svih poglavara SPC, koji krasewene neobi~ne zidove. Nekada jesluìla kao trpezarija za posebnegoste. Tapete su na~iwene od jag-we}ih koìca još u vreme Grigo-rija Brankovi}a, koji je po saz-nawu da to imaju dvorane u Kor-dobi u Španiji i u Engleskoj, us-kliknuo: „Kad imaju oni, ima}e-mo i mi!“

Ono što u Muzeju najvišeop~iwava, ~ini likovni spletnajrazli~itijih ikonopisa~kihškola, po~ev od vizantijske ikritsko-venecijanske, do rene-sansne i barokne. Pojedine iko-ne, zbog svoje izuzetne umetni~-ke vrednosti, doseù cenu i donekoliko miliona dolara, jer nanekim slikama i ikonostasimapozlate stoje neošte}ene ve} pu-nih šest vekova. Vrlo vredne suikone Georgija Jovanovi}a, dvor-skog slikara patrijarha Arseni-ja êtvrtog Šakabente, velikogpoklonika umetnosti, koji je napresto Karlova~ke mitropolijedošao 1741. godine.

U jednoj od vitrina nalaze semati~ne kwige: protokoli ro|e-nih i umrlih, popis svih porodi-ca i ku}a iz 1745. kada je u Mi-tropoliji bilo ve}insko pravo-slavno stanovništvo. U vitrinipokraj we nalaze se davno štam-pane kwige i rukopisi iz 15. i

16. veka - ~aslavac i tropari (himnesvetitequ). Tu je i štampani oktoih(osmoglasnik, bogoslu`bena kwiga)Boìdara Vukovi}a, nastao u Vene-ciji 1535. kao i Beogradsko ~etvoro-jevan|eqe iz 1552. godine. U to vre-me Pavle Jovanovi} je dovodio razneumetnike, me|u kojima i EmanuelaKoza~inskog iz Rusije, koji je napra-vio prvu dramu na srpskom jeziku Sm-rt Uroša Petog.

Poseban deo bogate muzejskezbirke ~ine predmeti od tekstila imetala iz druge polovine 18. veka,mada ima i bakarnih putira (~aša)koji datiraju s kraja 16. i po~etka 17.

veka. Posle Karlova~kog mira(1699), na tom prostoru su uglavnombili grn~ari. Neki od wihovih rado-va o~uvani su i do danas.

Da kroz srpsku istoriju nije bilokalu|era, poslenika kulture i ~a-snih qudi, entuzijasta, ništa od po-menutog blaga ne bi ostalo. Crkva jetu duhovnu riznicu ~uvala u svimteškim vremenima, ukqu~uju}i i naj-noviji period. U vihoru nedavnog po-groma Srba u Hrvatskoj, oni su uzskromni „zave`qaj“ sa sobom ponelii nešto duhovnog blaga: ikonu, ruko-pis, dragoceni predmet iz 15, 16. ili17. veka. Va`no je bilo sa~uvati to„par~e“ istorije. Kada je zapaqenacrkva u Vukovaru, sveštenik Šija-~i} je sa sobom poneo ikonu koju sumnogi smatrali neobi~nom: „plamenkao da je i nije dohvatio, samo je po-put cigle pocrvenela na mestu gde jegorela“.

ISTORIJA


Pi{e: Krsman

Milo{evi}

Muzej Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima

RIZNICAVEKOVA SRPSKEISTORIJE

Crkva je ovu duhovnu riznicu ~uvala u svim teškim vre-menima, ukqu~uju}i i najnoviji period. U vihoru nedavnogpogroma Srba u Hrvatskoj, oni su uz skromni „zave`qaj“ sasobom poneli i nešto duhovnog blaga: ikonu, rukopis, dra-goceni predmet iz 15, 16. ili 17. veka. Va`no je bilo sa~u-vati to „par~e“ istorije.

Tokom 1992-1993. iz Dalmacije sudonete ikone Sv. Trojice iz 1401. go-dine, Hristovog Strašnog suda (16.vek), Uspewa Presvete Bogorodice(17. vek), iz manastira Dragovi} iko-na Krst i dveri (17. vek). Neke odikona su stigle iz Drniša i Knina, aslika Bogorodice Skopiotise (18.vek) iz crkve u îstoj Maloj. U 18. ve-ku (1762. i 1782.) u Moskvi su kupqe-na dva jevan|eqa sa livenim srebr-nim ukrasima, a preko patrijarha Jo-anikija, iz radionice Petra Velikogu manastir Šišatovac poslat je iputir (1725). U Muzeju još stoji krstod zlata i dijamanata, sa rezbare-nom minijaturom od maslinovog i ba-demovog drveta. Od retkih crkvenihpredmeta pa`wu privla~i i anti-mins (plaštenica) iz 1774. godine,platno na kome se pravi ikona i bezkojeg se ne moè vršiti liturgija,kao i baldahin (pokriva~) Carskonebo iz 1780. sa ikonom Bogorodicena vrhu.

Samo u Muzeju SPC u SremskimKarlovcima ~uva se ode`da svetogPetra Cetiwskog, koji je tu rukopo-loèn za mitropolita 1784. godine.Eksponat do we je ode`da knegiweQubice, koju je prva èna tadašweSrbije na poklon dobila od jednogsveštenika iz Gorwe crkve.

Ina~e, kada je re~ o Karlova~kojmitropoliji, kao crkvenoj oblasti,ona je sve do 1920. obuhvatala pravo-slavne Srbe u Habzburškoj monarhi-ji. Uìvala je „privilegije“ cara Le-opolda Prvog sve do 21. avgusta 1690.godine. Sedište mitropolije do1713. bilo je u manastiru Krušedolu,a te godine je premešteno u SremskeKarlovce. Karlova~ki mitropolitisu nosili titulu arhiepiskopa. NaMajskoj skupštini 1848. mitropolitJosif Raja~i} (1785-1861) je pro-glašen za srpskog patrijarha, pa sutu titulu zadràli wegovi nasled-nici sve do 1920. godine, kada je iz-vršeno ujediwewe Pravoslavne cr-kve u Kraqevini SHS.

Ogroman deo bogatstva koji se na-lazio u posedu Karlova~ke mitropo-lije, danas se nalazi po muzejimadrugih dràva. Svojevremeno, MuzejSPC je bivstvovao pri Nacionalnommuzeju Hrvatske, kao posebna muzeo-loška jedinka, a onda je preuzeta se-damdesetih godina prošlog veka. Odogromnog materijala koje su ustašeopqa~kale od 1941-1945. godine, je-dan deo nikada nije vra}en u Karlov-ce. Dakako, Srbi treba da iskoristepriliku koja se zove Evropa i izvukusvoje ogromno blago i pokaù gde sugranice srpskog duhovnog prostora.Hrvati su u Oluji i Blesku opqa-~kali sve što se ti~e srpskog etno-loškog i duhovnog blaga u Dalmaci-ji, Lici, Baniji, Kordunu i drugimprostorima naseqenim Srbima, gra-de}i veliku zbirku etnologije Hr-vatske, sa kojom }e se pojaviti uEvropskoj uniji.

Na~elnik Generalštaba VojskeSrbije general-potpukovnikMiloje Mileti} poloìo je

venac na grob vojvode @ivojina Mi-ši}a na beogradskom Novom grobqu,povodom obeleàvawa 90 godina odsmrti ~uvenog srpskog vojskovo|e.Vence su, uz najviše vojne po~asti,poloìli i predstavnici Ministar-stva rada i socijalne politike, Gra-da Beograda, potomci vojvode @ivo-jina Miši}a, kao i predstavnicibrojnih udruèwa gra|ana koja negujutradiciju oslobodila~kih ratova.

- Nije lako u nekoliko re~i opi-sati ìvot i nabrojati zasluge @i-vojina Miši}a, koji se rodio u se-qa~koj porodici u Struganiku, a uz-digao do vojvode - rekao je tom pri-likom na~elnik Generalštaba Voj-ske Srbije, podse}aju}i da je od pa-stira sa padina Maqena i Suvobora,Miši} stasao u vrsnog vojskovo|u ko-ga je 1916. francuski maršal @ofrpozvao u obilazak Zapadnog fronta,pa`qivo slušaju}i wegova zapa-àwa.

Vojni~ku uniformu nosio je duèod ~etrdeset godina, a borio se ušest ratova - naveo je general Mile-ti}, podse}aju}i da je vojvoda Miši}u svakoj prilici pokazivao sr~anosti izuzetnu darovitost za ratnuveštinu. Zavidan vojni~ki talenatpokazao je u Prvom svetskom ratu, na-ro~ito u Kolubarskoj bici, kada jeslomqena Druga austrougarska ofan-ziva na Srbiju.

- Izvanredne komandantske spo-sobnosti i veliki doprinos pobedisaveznika u Prvom svetskom ratu

svrstale su ga u red najuglednijihevropskih vojskovo|a, a zamisli istrateška rešewa vojvode Miši}aušla su u istoriju ratne veštine iizu~avaju se na vojnim akademijamaširom sveta - naglasio je generalMileti}.

Dok je u ratovima odva`no, nepo-kolebqivo i umešno predvodio srp-sku vojsku u pobedu i slavu, u miru jepedantno i neumorno radio na wenomizgra|ivawu i usavršavawu.

- Umeo je da osokoli vojnike i na-dahne ih za podvig. Napreduju}i u voj-ni~koj karijeri zadrào je skrom-nost, ~ak i kada je postao na~elnikŠtaba Vrhovne komande. Bio je ~o-vek iz naroda, nikada se ne odri~u-}i porekla - rekao je na~elnik Gene-ralštaba, dodaju}i da se pripadni-ci naše vojske s ponosom se}aju is-taknutog vojvode. - Wegova dela oba-vezuju nas da ~vrstim koracima na-stavimo izgradwu i stvarawe jake imoderne Vojske Srbije. Neka mu jeve~na slava - poru~io je general Mi-leti}.

Prisutnima se obratio i potomakvojvode Miši}a Dušan Marjanovi}koji je govorio o odrastawu, porodi-ci i ìvotu ~uvenog vojskovo|e.

Povodom obeleàvawa go-dišwica smrti i vojvode Petra Bo-jovi}a i armijskog generala PavlaJuriši}a Šturma, predstavnici Mi-nistarstva rada i socijalne politi-ke, Ministarstva odbrane i GradaBeograda poloìli su vence i nagrobove tih velikih srpskih vojsko-vo|a na Novom grobqu. S.M.O.

ISTORIJA


Obeleèno 90 godina od smrti vojvode @ivojina Miši}a

GENIJE IZ STRUGANIKA

Posttraumatski stresni poreme}aj(PTSP) jeste psihijatrijski pore-me}aj koji kod nekih osoba nastaje

posle jakih stresnih doga|aja. Prate}e re-akcije pri tome su intenzivan strah, bes-pomo}nost i uàs. Situacije koje mogu do-vesti do razvoja ovog poreme}aja su pri-rodne i tehni~ke katastrofe, saobra}ajnenesre}e, nasiqe, silovawe, a posebno rat-ne traume. Ove traume prate srpski narodkroz sve ratove do onih posledwih od1990. do 1999. godine.

Istraìvawa obavqena u posledwih15 godina, u toku i posle ratova na teri-toriji sada nepostoje}e Jugoslavije poka-zuju da je PTSP prisutan kod 20 odsto iz-begli~ke populacije, kod 30 do 40 odstoratnika-veterana i kod od 60 do 65 odsto

ratnih zarobqenika koji su preìveli ne-da}e u logorima u torture u zatvorima.

Termin PTSP prvi put se pojavquje uAmerici 1980. godine a sadašwi dijagno-sti~ki kriterijumi su dogra|eni 1994. go-dine, u ~emu je u~estvovala i Sanitetskaslu`ba JNA a kasnije i Vojska Srbije. Ovajporeme}aj zapaèn je mnogo ranije i uskoje povezan sa istorijom ratovawa. U rato-vima 19. veka opisivan je kao „iritabil-no“ srce (nadraèno srce), u Prvom svet-skom ratu kao „borbeni zamor“ ili šel -šok (udarni šok od granate).

Ovo stawe pra}eno je simptomima kojiprete`no ukazuju na psihijatrijski pore-me}aj, naj~eš}e kao se}awe na doìvqenutraumu u obliku ìve slike ili no}ne mo-re, što dovodi do pada interesovawa zauobi~ajene aktivnosti i komunikaciju sa

okolinom, do povišene razdra`qivosti,preterane reakcije straha, nesanice,slabqewa koncentracije i sl. Osobe saovim sindromom nisu u stawu da samostal-no uo~e sopstvene probleme i na vreme za-traè pomo}, što dovodi do produbqi-vawa patwe a svaka naredna stresna situ-acija kod wih izaziva intenzivnije reak-cije nego kod ostalih qudi. Osobe sa ovimsindromom imaju znatno lošije opšte fi-zi~ko i psihi~ko zdravstveno stawe tj.skloniji su obolevawu od telesnih bole-sti i mentalnih poreme}aja.

Od somatskih oboqewa dominirajukardio-vaskularna oboqewa, povišenkrvni pritisak, ~ir na èludcu i razneendokrinopatije, bolesti metabolizmakao što je dijabetes i sl. Tako|e i psihi~-ke i psiho-patološke karakteristike ve-oma su prisutne kod osoba koje imaju ovajsindrom kao što su agresivnost, depresiv-nost i loše navike (zloupotreba alkoho-la, droga, pušewe, loša ishrana itd.)

Kod le~ewa ovog sindroma najboqi re-zultati postiù se primenom psihotera-pije kroz individualnu ili grupnu terapi-ju. Primena lekova zavisi od teìne i du-bine poreme}aja posebno psihi~kog stawa,a koji }e lek iz te grupe lekova bitiukqu~en u terapiju iskqu~ivo propisujelekar specijalista za tu oblast.

SAVETI LEKARA


PROMRZLINE

Promrzlina ili smrzotina nastajekao akutna manifestacija na dej-stvo niske temperature. Favorizu-

ju}i faktori su pove}ana vla`nost vazdu-ha, telesni napor, alkoholisanost. Nasta-je smrzavawe koè, potko`nog tkiva,miši}a i kostiju. Promene nastaju najprena prstima ruku i nogu, u predelu pete, nanosu, bradi, ušnim škoqkama. Promrzli-ne naj~eš}e nastaju pri temperaturi okonule ili niòj. Za nastanak promrzlinanaro~ito je va`no delovawe vetra velikebrzine i to moè dovesti do promrzlina i na nešto višoj tem-peraturi.Va`na je i duìna delovawa niske temperature kojamoè dovesti do spuštawa unutrašwe telesne temperature na18-21 ° C. Ovo se ~esto dešava kod alkoholisanih osoba i nar-komana koji stiù u bolnice u dubokoj hipotermiji i komi.

Ispoqavawe je mogu}e u ~etiri stepena:Prvi stepen - primarna reakcija na dejstvo niske temperatu-

re je bledilo koè izazvano sna`nom vazokonstrikcijom wenihkrvnih sudova. Zatim sledi vazodilatacija (širewe krvnih su-dova) pra}ena plavim i otokom koè, svrabom, ose}ajem pe~ewau trajawu od nekoliko sati.

Drugi stepen - karakteriše se pojavom vezikula i bula (ve-}ih i mawih mehura).

Tre}i stepen - prisutna je nekroza koè i potko`nog tkivasa jakim bolovima, sa sekundarnom infekcijom i mogu}im drugimkomplikacijama.

êtvrti stepen - ozna~ava gangrenozne promene svih tkivazahva}enog dela tela.

Rovovsko stopalo predstavqaju smrzotine na stopalima na-stale pri dugotrajnom boravku u vla`noj sredini, pri tempera-turi od oko 0 ° C, pa i nešto višim. Zbog dugotrajnog stajawa iliograni~enog kretawa u tesnoj i vla`noj obu}i (vojnik u rovu)usporena je cirkulacija.

Povre|enog, prema mogu}nostima, treba preneti u toplu pro-storiju, skinuti vla`nu ode}u kao i sve što steè: ~arape, ~i-zme, cipele, rukavice, prsten... Mehuri se ne smeju otvarati, sa-mo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama drè

se odvojeni umetnutom mekanom i su-vom tkaninom.

Ako je dostupna medicinska pomo},boqe je na zahva}ena podru~ja stavitisuvu sterilnu gazu, smrznuti ekstre-miteti moraju se imobilizovati, po-vre|enog transportovati u medicin-sku ustanovu.

Ako medicinska pomo} nije dostup-na, moète dati prvu pomo} zagre-javawem smrzotine. Smrzotine se nesmeju naglo zagrejavati stavqawem utoplu vodu ili pokrivati termofori-ma. Da bi se spre~ila pojava lokalnihmehanizama destrukcije, koji se mak-simalno razvijaju za vreme naglog za-

grejavawa, pre tretirawa lokalne povrede toplotom treba spro-vesti zagrejavawe unutrašwosti tela (unošewe bolesnika u to-plu prostoriju i davawe toplih napitaka). Posle podizawa tem-perature treba zapo~eti zagrejavawe smrznutih delova tela uvodi po~etne temperature 10 do 15 ° C. Temperatura vode poste-peno se pove}ava, svakih 5 minuta za 5 ° C, do maksimalne tem-perature od 40 ° C. Trqawe smrznutog dela tela snegom ili ru-kama, ili izlagawe izvoru toplote je zabraweno jer takav po-stupak redovno uzrokuje još ve}a ošte}ewa i stvara povoqneuslove za infekciju. Za vreme zagrejavawa dati lekove protivbolova, s obzirom da je zagrejavawe smrzotine veoma bolno.

Smrznuti delovi tela moraju potpuno mirovati - mora se iz-vršiti imobilizacija priru~nim ili standardnim sredstvima.Pre imobilizacije smrznuti deo se mora obmotati mekanom, pomogu}nosti vunenom tkaninom. Promrzli delovi ne zavijaju sezavojem niti se smeju navla~iti ~arape koje steù. Fiksacija uzimobilizaciono sredstvo mora biti labava. Smrznuti dowi eks-tremiteti moraju biti u povišenom poloàju, a poloàj povre-|enog je leè}i.

Ponovno smrzavawe odmrznutih delova tela moè uzrokova-ti još ve}a ošte}ewa nego prvobitna smrzotina. Da bi se tospre~ilo, treba zahva}ene delove tela labavo omotati meka-nom, po mogu}nosti vunenom tkaninom i dràti bolesnika u to-plom.

Dajte bolesniku tople, zaše}erene napitke da bi nadokna-dili izgubqenu te~nost.

Pi{e:mr sc. dr

âslav Anti}

Posttraumatski stresni poreme}aj

SINDROM ,,NADRA@ENOG SRCA’’

INFORMATOR


Agencija ,,LALA" u Vašem domu za vas, za sve va{e potrebe od nabavke

do nege • Kontrola i merewe krvnog pritiska, nivoa še}era(svakodnevno ili po Vašoj potrebi) • Svakodnevniobilazak • Nabavka lekova i dr. ìvotnih namirni-

ca •Prevoz do zdravstvenih ustanova i dr. premaVašim potrebama i èqama • Spremawe obroka za

Vas u Vašem domu • Pla}awe ra~una i drugih Vaših obaveza • ûvawe starih,nepokretnih i bolesnih

Tel. 064 /3955815

PRODAJEM KU]U U PIROTUU centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa po-

sebnim ulazom koja se sastoji od trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorija-ma. Zvati od 16 do 20 ~asova.

Tel.011/164-464

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju šqivovicu, lozova~u i kaj-

sijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med.Naru~ivawe na telefone 062/265-275 i 018/531-581.

Advokatske uslugePOVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enogsa UVPS, advokati:

„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br.18, lokal 93 (TC „Ivanijum“), telefon 011/2644384 i064/1735395;

„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ûburskabr.2, Zanatski centar „Pejton“, telefon 011/2446977 i064/1427122;

„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana\in|i}a br. 76/28, telefon 011/145617 i 064/1280990,

Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}epravne poslove:

1)Davati besplatne pravne savete, i2)Uz naknadu po vaè}oj advokatskoj tarifi

umawenoj za 20 odsto (advokati Qiqana Jakovqevi} iStanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto (advokat Iva-na Jovanovi}) pruà}e sve ostale advokatske usluge.

Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi}utorkom, Qiqana Jakovqevi} sredom, a Stanojko Mi-hajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do 19 ~asova.

USLUGE VEZANE ZA SAHRANUPREKO UDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezi sahrane prekoUdruèwa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da zna-te da usluge mogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanoviwihovih porodica, kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udruèwa mogu se dobiti kompletne uslugevezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ilikremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i posle sa-

hrane radi regulisawa prava ~lanova porodice poslesmrti vojnog osiguranika,

-besplatan dolazak u stan porodice preminulogradi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u mesnimi op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno natel. 011/8333-142 i 011/6161-769.

Kwigu TAJNA

DOBROVOQA^KE ULICE,autora Miladina Petrovi}a,

svedoka doga|aja, moète kupiti u kwiàriVojna kwiga, Vase ârapi}a 22, u centru Beograda.

VEOMA POVOQNESTOMATOLO[KE

USLUGEZA VOJNE PENZIONERE

U sklopu saradwe sa UVPS,Stomatološka ordinacija "Prezident

M", Zvezdara, Mihaila Bulgakova(bivša Dušana Petrovi}a Šaneta) 46,sa timom iskusnih stru~waka, vojnim

penzionerima nudi brojne pogodnosti:• Deo usluga besplatno -

stomatološki pregled, konsultacija istru~no mišqewe,

• Ostale stomatološke usluge(proteze, plombe, nadogradwe i drugo),uz zna~ajne finansijske pogodnosti -pla}awe na rate ili sa popustom, u

zavisnosti od vrste usluge.Dokazani tim stru~waka nudi sve

stomatološke usluge brzo, kvalitetno ipovoqno.

Telefoni za kontakt i informacije :011/342-7481, 063/214-800, 064/135-1487.

VICOTEKAÂ^KALICE

Otvorio Leskov~anin kafanu pa{eta izme|u stolova za kojima gostive~eraju. Kaè mu jedan gost:

- Gazda, sve ti je dobro, ali gde suti ~a~kalice?

- E, pa nema! Ja ih skupqam sa po-da, vi ih bacate, ja ih skupqam, vi ihlomite, pa ne mogu vi{e!

SAVETOVALI[TE

Do{li Mujo i Fata u bra~no save-tovali{te i poàlili se na gubitakseksualne èqe.

Doktor ustane, strasno poqubiFatu i po~ne da je mazi.

- Vidi{, Mujo, ovo tvojoj èni tre-ba bar triput nedeqno.

- Doktore, ja mogu da je dovodimponedeqkom i sredom, ali petkomne mogu, igram fudbal s jaranima.

BEZ BRIGE

Sin se spremio za izlazak u gradi pita:

- Tata, ima{ li para? Otac mu odgovori:- Imam, ne sekiraj se ti za mene.

@EQE

Upecao Lala zlatnu ribicu i onamu re~e da }e mu ispuniti tri èqe.

- Prva èqa mi je da kom{iji izBosne crkne krava. Druga ̀ eqa mi jeda kom{iji iz Hrvatske crkne kra-va.

- A tre}a? - pita ribica. - Da i meni crkne krava. - A {to tebi? - Ta, ni po mleko da mi ne dolaze!

LUDNICA

Pita ~ovek prolaznika:- Kako se ide za Kovin?- Samo skrene{...

KASNE

Vratio se Mujo iz [vedske pa gaHaso pita kako je tamo.

- Ma, oni su 20 godina iza nas - re-~e Mujo.

- Kako to?- Lepo, tamo se jo{ dobro ìvi!

VRU]E

Policajac sa zgodnom devojkom.- Ovde je ba{ akusti~no - re~edevojka.Policajac se osvrte oko sebe pa

re~e:- îm zavr{imo ples pita}u da

ukqu~e klimu

OGLAS

îta Mujo oglas u novinama, pa ka-è prijatequ:

- Vid’ Haso, policija traì mu-{karca od 20 do 30 godina, ja~eg sta-sa, pomalo }elavog, koji no}u hodapo parku i napada ène.

- Da. I?- Pa razmi{qam da im se javim. Nije teàk posao, moè bit dobra

plata, a dràvna ustanova je to.

KRENULO

Mujo stoji pred automatom za „ko-ka-kolu“.

Ubaci kovanicu i iza|e jedna li-menka. Ubaci Mujo jo{ jednu i opetiza|e limenka. I tako on nastavidok se jedan iz kolone koja se stvo-rila iza wega ne pojavi i re~e:

- Oprostite gospodine, jeste li go-tovi vi{e?

I mi smo èdni. A Mujo }e na to:- Dok Mujo dobija, Mujo igra!

SATIRIKON


Humoristi~ka pri~aPOSETABio mi pre neki dan u gostima pri-

jateq iz Evrope. Ime mu je malo kompli-kovano, ali ja ga zovem, onako po na{ki,Batke.

ôveka je najvi{e interesovalo do-kle smo stigli sa na{om evropeizaci-jom.

- Batke, guramo ko {a{avi! - saop-{tio sam mu odmah, i potom ga poveo damu pokaèm neka na{a dostignu}a.

- Ove pelene i, uop{te, sve {to je no-voro|en~adima potrebno, kod nas jeskupqe nekoliko puta nego kod vas. Tusmo vas ba{ pre{i{ali - naglasio sam sponosom.

Batke je bio veoma iznena|en i kadasam mu pokazao na{e trgovinske marèkoje su bile znatno ve}e od onih u wegov-oj zemqi.

- Pa ovo je vrh, brateee! - bilo je sve{to je mogao da kaè kad je video na{ecene.

Kod cena hleba i mleka sam se ose-}ao malo nelagodno, tu smo malo zaosta-jali za Evropom, ali sam mu objasnio dana{a vlast to ne}e jo{ dugo trpeti, nego}e i to udesiti da vaqa. Posebno mi jebilo neprijatno zbog cene struje, koja jetako|e zaostajala za evropskom, ali,uverio sam ga da }e i ona uskoro biti po-ve}ana, da se vi{e ne brukamo pred sve-tom. Zatim sam mu na ulici pokazao jed-nog prose~nog gra|anina koji je u ruci no-sio kesu sa dva krompira i pola veknehleba. Imao sam malo pote{ko}a da muobjasnim da je ta kesa, zapravo, na{a po-tro{a~ka korpa.

- Dno, brateee! - uzviknuo je pre nego{to sam stigao da mu {ire objasnim i tajfenomen.

Batketa su interesovale i na{e pla-te.

- Oko hiqadu i po evra u proseku! -kazao sam mu podatak iz posledwe sta-tistike. Nisam mu, dodu{e, rekao da namje to godi{wa plata, da se pored onakoniske cene struje dodatno ne brukamopred Evropom.

- A kakvi su ovo redovi? - pitao me jedok smo prolazili pored jednog uplat-nog mesta za lutriju.

- Ovde narod upla}uje loto. Ko izvu-~e premiju, moè da plati struju i drugeda`bine, plus da mu ne{to ostane za cr-ne dane, to jest za sutra.

Bilo je vreme da mu objasnim i situa-ciju sa Kosovom.

- Izdajnici su za to da Kosovo brani-mo svim sredstvima sem oru`jem, a pa-triote su spremne da ga brane i oru`jemako ga neko drugi umesto wih uzme u ru-ke. Kapira{?

Slabo skapirao Batke! A i po~elo damu se ùri ku}i. Dosta je, kaè, video,sad samo da potrefi grani~ni prelaz. Iode, a da ne stigoh da mu predo~im i dru-ga na{a dostignu}a. Hm, nisam znao da tiEvropqani mawe mogu da podnesu nego{to mi imamo da im pokaèmo!

Dragan RAJIÎ]

z u @i@i z - uvps.rs · z aktuelno z vojni veteran 4 januar 2011. nezadovoqni radom doma}ih sudo-va...

Documents