VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U APCU

Natalija Pavkovi Seminarski rad 7

VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U APCU

Studijski program

Zatita ivotne sredine

ZAGAENJE IVOTNE SREDINE- SEMINARSKI RAD -Student: Profesor:

Natalija Pavkovi 19/5 dr Vera Miloeviabac, 2014.SADRAJ:31. UVOD

42. ZAGAIVANJE

3. ZAGAIVANJE VAZDUHA54. ZAGAIVANJE VODE75. ZATITA IVOTNE SREDINE86. PRISUTNOST IMOGUNOST KORISNE UPOTREBE OTPADNOG MATERIJALA97. ZAKLJUAK118. LITERATURA12

1. UVODPrirodna deavanja u odnosima inilaca ivotne sredine (voda, vazduh, suneva svetlost i dr.) u duem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu ivotnu sredinu. Ona se manifestuju promenama u klimatskim karakteristikama, promenama konfiguracije i strukture tla, vodenim tokovima i vodenim povrinama, izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog ivotinjskog sveta i dr. Meutim u kraem vremenskom intervalu (veku oveka) one su doskora bile neznatno vidljive. Danas ovek i u intervalu od samo desetak godina uoava vidne, ak i drastine klimatske promene, izmene reima vode, istoe vazduha, demografske promene...Ono to skree panju na promene u uslovima ivotne sredine jesu direktne ili indirektne, posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledica prilagoavanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeleje zadovoljavanja potreba ljudske prirode. Podspeivanju ovog prilagoavanja pogodovala je snana industrijalizacija krajem prolog i tokom ovog veka, kao i tehnoloka i nauna revolucija koje su u toku. One su mogunost oveka kod intervencija u prirodi podigle na zastraujui nivo. Putevi ugroavanja su viestruki. U ovom radu istaie se znaaj ouvanja svih delova zemlje podjednako. 2. Zagaivanje

Do zagaivanja dolazi kada se tetne materije oslobode u okolinu u tolikim koliinama da ugroavaju ljude, ivotinje, biljke i njihova stanita. Kontrola zagaivanja je najvei problem s kojim je suoen savremeni svet. Ogromna podruja mogu za kratko vreme postati nepodesna za ivot, a mnoge biljke i ivotinje mogu zauvek ieznuti.

Dimovi i izduvni gasovi

Izduvne cevi automobila i fabrike isputaju produkte sagorevanja - otpadne gasove u vazduh. Neki od ovih gasova se meaju sa oblacima proizvodei kisele kie koje ubijaju biljke. Ugljen-dioksid zadrava toplotu koju bi zemlje vratila u vasionu i moe dovesti do globalnog otopljavanja. Za druge gasove, jedinjenja ugljenika sa halogenim elementima, nazvana CFC smatra se da oteuju ozonski omota - gasnu barijeru koja zaustavlja tetno zraenje sunca. Buka takoe moe biti oblik zagaivanja, jer saobraajna i avionska buka naruavaju kvalitet ivota.

Gomilanje smea

Smee sa proizvodi u ogromnim koliinama i na svetu ima sve manje mesta za njegovo odlaganje. Reciklaa (prerada i ponovno korienje) stakla, papira i drugih odpadaka smanjuje potrebu za njihovim gomilanjem. Radioaktivni otpaci proizvedeni u nuklearnim elektranama ostaju opasni hiljadama godina.

Mrtve reke

Industrijski otpad izbaen u reke moe unititi celokupan njihov svet. Vetaka ubriva izazivaju prekomeran rast algi koje troe kiseonik iz vode, ubijajui tako ribe i vodene biljke. Meunarodnim dogovorima zacrtano je da sve zemlje treba da prestanu odlaganje otpadaka u more i smanje zagaivanje reka i jezera.3. Zagadjivanje vazduha

U urbanim i podrujima sa koncentrisanom industrijom vazduh obiluje ugljen-dioksidom, metanom, sumpor-dioksidom, atmosferskim oksidantima (azotnim oksidima, ozonom, sekundarnim fotooksidantima), hlor-fluor ugljovodonicima (freonima), hidrogenskim halidima (jedinjenjima vodonika i halogenih elemenata), kao i veom koliinom estica praine, pepela, ai, bakterija i spora. Poznato nam je da biljke troe ugljen-dioksid, a proizvode nama i drugim biima, neophodan kiseonik. Poveanje koncentracije ugljen-dioksida i u savremenim uslovima sve izraenijeg unitavanja uma, kako tropskih, venozelenih, tako i listopadnih uma umerene zone, dovodi do pojave efekta staklene bate koji moe da dovede do globalnog efekta zagrevanja Planete. Smatra se da bi poveanje temperature za svega nekoliko stepeni uticalo na globalne promene klime i sadanji raspored toplih i hladnih, odnosno, vlanih i suvih zona, s obzirom da bi, otapanjem leda na planinama i polovima, dolo do podizanja nivoa mora i okeana te plavljenja priobalnih zona kontinenata. Nasuprot ovome, postoji i miljenje da velike koliine razliitih estica u vazduhu, a posebno oblaci sumpornih aerosola, koji stiu do stratosfere i zadravaju se veoma dugo iznad oblasti gde se deavaju snane vulkanske erupcije, mogu da dovedu do smanjenja temperature na zemlji. Naime, umesto pojaavanja efekta staklene bate i porasta temperature na Zemlji, velika koliina razliitih estica i molekula emitovanih gasova, mogla bi onemoguiti prolaz sunevog dugotalasnog zraenja i istovremeno uticati na efikasnije reflektovanje kratkotalasnog zraenja (svetlosti), to bi umanjilo dotok suneve enrgije i uticalo na sniavanje temperature na Zemlji, odnosno opte zahlaenje u atmosferi. Razliite gasovite (oksidi ugljenika, sumpora, azota) i vrste supstance u vazduhu se meaju i pokreu vazdunim strujama i slepljuju molekulima vode, naroito tokom perioda poveane vlanosti vazduha, pre svega zimi, zbog ega se stvaraju neprozirne magle, poznate pod nazivom smog. Ove izmaglice pomeane sa dimom iz fabrikih postrojenja i individualnih loita, upravo su bile veoma karakteristine za velike industrijske gradove u Engleskoj, odakle i potie naziv smog kao sloenica engleskih rei "smoke"- dim i "Fog"- magla.

Kisele kiePadavine (vodeni talozi, kie) esto su blago kisele reakcije zbog prisustva ugljene kiseline u njima zahvaljujui prisustvu ugljen-dioksida u atmosferi. Meutim, kao rezultat antropogenih aktivnosti u vazduhu se nalaze gasovita jedinjenja- oksidi sumpora i azota, koji se rastvaraju u vodi stvarajui odgovarajue kiseline (pre svega sumporasu i azotastu). Padavine u urbanim i industrijskim zonama, koje obiluju ovim kiselinama, oznaene su kao kisele kie. Pored kiselih kia u oblastima sa velikim atmosferskim zagaenjem este su i kisele magle ili izmaglice. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za ivi svet, naroito biljke, liajeve, organizme na kopnu, ali i za one u vodi (ribe). Pod dejstvom kiselih kia propada umska vegetacija, unitavaju se poljoprivredne povrine i dolazi do pomora riba u jezerima. Na podruju Balkanskog poluostrva i itave jugoistone Evrope, gde je krenjaka matina podlloga, tetno dejstvo kiselih kia je slabije izraeno, jer se u prisustvu karbonata odrava povoljna reakcija (Ph) zemljita i vode.

Ozonske rupeOzon prirodno nastaje u gornjim slojevima atmosfere (u stratosferi na oko 15-40 km udaljenosti od povrine Zemlje) pod dejstvom sunevog ultraljubiastog zraenja (kao i elektrinim pranjenjem). Na taj nain se formira ozonski sloj ili ozonski omota koji titi biosferu omoguavajui opstanak ivih bia na povrini Zemlje. Ozonski sloj nastaje, i razgrauje se, pod dejstvom ultravioletnog (UV) zraenja, s obzirom na reverzibilne (povratne) reakcije spajanja i razgradnje molekulskog i atomaskog kiseonika. Ovaj ciklus, koji apsorbuje veliku koliinu bioloki fotodestruktivnog (razarajua snaga svetlosnog zraenja) i mutagenog (degenerativne promene na genima) zraenja, moe biti naruen masovnom upotrebom hlor-fluor ugljovodonika koji razaraju slojeve ozona. Ova relativno inertna, nezapaljiva, netoksina jedinjenja su u komercijalnoj upotrebi poznata kao freoni. Freoni se koriste kao dodatak aerosolima da bi se lake rasprivali, kao rashlaivai u rashladnim ureajima, za ienje elektrinih postrojenja, sterilizaciju medicinskih instrumenata, u proizvodnji plastinih pena, itd. Kada se oslobode u atmosferu, lako stiu do stratosfere, gde ih ultraljubiasti zraci Sunca razgrauju otputajui veoma aktivni atomski hlor koji ne moe da opstane sam, ve napada ozon oduzimajui mu jedan atom kiseonika. Na taj nain se delimino razgrauje ozonski omota, tanije istanjuju se njegovi slojevi.

Oteenja ozonskog omotaa se nepravilno oznaavaju kao "rupe", jer kada bi rupe zaista postojale, ivi svet u biosferi bio bi uniten. Najvea oteenja ozonskog sloja otkrivena su 1986. godine iznad Junog pola, iznad Antarktika, koja su se 1989. godine proirila na oblasti june Australije. Od tada do danas postoje dokazi o smanjenju prostora sa oteenjima ozonskog omotaa, to je rezultat i veoma stroge kontrole i ograniene upotrebe freona.Globalno otopljavanjeNorveki istraiva Berge Ousland, koji je potpuno sam, na skijama, preao 2100 km od severnog vrha Rusije do Severnog pola i Kanade, izjavio je da su se ledene ploe koje prekrivaju arktika mora primetno istanjile u poslednjih sedam godina. On je uveren da ovaj, i drugi dokazi koje je prikupio snano ukazuju na efekte globalnog otopljavanja. Merenja debljine leda obavljena su kao deo studije Norvekog polarnog instituta, a slina istraivanja su raena i 1994. godine. Ousland je izjavio da je na pojedinim mestima na 87 stepeni severne geografske irine led bio tanji za ceo jedan metar. Ranija prouavanja su pokazala da se arktiki led u poslednjih trideset godina smanjio od 1.8 do 3.1 metara.

4. Zagadjivanje vode

Voda je ivotna sredina u kojoj je nastao ivot i bez iste i zdrave vode nema ivota. Veina reka, naroito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijske i komunalne otpadne vode prevazile su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te otpadne materije razgradi. Neistoe u vodi se razgrauju pomou razgraivaa. Meutim, ako su ti procesi neprirodni i voda optereena velikim koliinama tetnih supstanci,potreban je dovod rastvorenog kiseonika radi poveanih oksidacionih procesa. Zbog toga se smanjuje koliina kiseonika potrebnog ivim biima (biljke, ribe i dr.). U krajnjem sluaju, nedostatak kiseonika dovodi do uginua ivih bia u vodi i takva voda postaje mrtva. U takvoj vodi mogu iveti samo anaerobne bakterije, koje mogu iveti bez kiseonika. Prema procenama, u mora i okeane godinje se ispusti oko 6 miliona tonanafte i njenih derivata, 200.000 tona olovnih spojeva, 5.000 tona ive i ogromne koliine pesticida. Osim toga, znatne koliine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama. Voda je nezamenljiva u velikom broju tehnolokih postupaka. Poznati su podaci o potronji tehnoloke vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije. Ako se u vodene tokove isputaju fosfati i nitrati iz vetakih ubriva, deterdenti iz domainstava i hemijske industrije te filtrat iz deponija otpada, tada te materije potpomau rast vodenih algi, koje imaju izraenu potrebu za kiseonikom. Time se voda jo vie osiromauje sa kiseonikom. Uginuem i truljenjem tih algi troe se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, to dovodi do gaenja ivota.Danas su posebno zagaena i ugroena priobalna mora u Evropi (Sredozemno, Jadransko i Baltiko) koja ine male zatvorene ekosisteme. Reke koje dotiu u ta mora donose tone otpadnih supstanci, pesticida, soli tekih metala, deterdenata i dr. Voda je osnovni ivotni medij bez koga ivot u obliku kakav danas poznajemo ne bi postojao.

Znaaj vode ogleda se:

izvor hrane i nepohodnih minerala,

bitan klimatski faktor,

ivotna sredina za mnoge ive organizme,

mjesto za rekreaciju,

opte-rutveno bogatstvo.

Iz svih ovih injenica moemo zakljuiti da iz vode proizilazi celokupna ljudska aktivnost koja je vezana za iskoriavanje vodenih ekosistema. Brim razvojem industrije, urbanizacijom te porastom drutvenog standarda naglo rastu potrebe za sve veim koliinama iste vode. 5. Zatita ivotne sredineZatita prirode je ouvanje i paljivo korienje prirodnih rerursa Zemlje, kao to su ivotinje, biljke i fosilna goriva.

Zatitari pokuavaju da nau ravnoteu izmedju potreba oveanstva i brige o okolini.

Globalna svest

Godine 1992. sastali su se vodei strunjaci sveta u Brazilu da saine prvi globalni akcioni plan za spasavanje planete. Jedan od predstavljenih planova, koji treba da podstakne ljude da prestanu unitavati stanita, seom drvea i isuivanjem movara-je ideja "dugovanja za prirodom".

Suoavanje s iezavanjem

ak 100 retkih biljaka i ivotinja nestaje s lica zemlje svaki dan - mnogo vie no to je izumrlo dinosaurusa pre 65 miliona godina.

Prirodne rezerve

Najbolji nain da se zatite divlje biljke i ivotinje je ouvanje celog stanita u okviru nacionalnog parka. 6. Prisutnost i mogunosti korisne upotrebe otpadnog materijalaProblem dananjice pored sve vee zagaenosti vazduha, vode i zemljita je ogroman porast koliine otpadnog materijala. Supstance koje su delimino ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom podruju ljudske delatnosti. Sa sve veim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potronje, stvara se sve vea koliina otpadnog materijala, koji u ekolokom smislu dovodi do sve vee zagaenosti ivotne sredine. Zagaivaima prirode se smatraju sve one supstance koje tetno deluju na eko-sisteme, naruavajui prirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljitu. Posledica sve vee zagaenosti prirode je ugroavanje ivotne sredine, odnosno flore i faune. Izvori zagaivaa mogu biti:

energetski izvori

saobraaj

industrija

domainstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se moe podeliti na:

otpadni materijal naseljenih mesta

industrijski otpad

poljoprivredni otpad

specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najee vrstog agregatnog stanja, ali postoje i teni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Radi suzbijanja tetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizike, hemijske i bioloke karakteristike otpadnog materijala:

fizike osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadraj vlage i kalorinu mo otpada,

hemijske osobine, obuhvataju sadraj organskih supstanci, sadraj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadraj N, P, K,

bioloke osobine, ukazuju na mogunost bioloke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.Industrijski otpad

Industrijskim razvojem sve se vie poveava koliina industrijskog otpadnog materijala i zagaivaa koji mogu da sadre otrovne, teko razgradive supstance, tene i muljevite konzistencije.

Uticaj industrijskog otpadnog materijala na ivotnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naroito je otrovan "opasni" otpad. To su zagaujue supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje tetno utiu na ovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Optereenost grada otpadom

S obzirom na promenu ivotnog standarda, koliina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Od sredine devedesetih, koliina komunalnog i industrijskog otpada se poveava. Ove promene su dovele do poveanja zagaenosti ivotne sredine. Zagaenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti, saobraaja i grejanja. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 ,NO2, jedinjenja fluora, CO i CO2. Otpadne vode sadre sve veu koliinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje), masti, ulja i razne mineralne soli. Sastav kunog smea je promenljiv u zavisnosti od godinjeg doba.

7. ZAKLJUAKGovoriti o ivotnoj sredini i njenom zagaivanju sa naunog aspekta bi bilo apsurdno a da se ne razmotre i predvide neumitne konsekvence u budunosti. Te posledice, kako je ve pomenuto u ovom seminarskom radu, mogu biti male ili bezopasne po ljude, i isto tako mogu biti fatalne za opstanak ljudskog roda. Naime, mi ne smemo dopustiti i prepustiti odgovornost vladama zemalja razvijenog sveta da sami brinu o tako bitnim stvarima za nas i nae potomke. Ve se konkretnim akcijama, naunim radovima, istraivanjima i nakraju ukljuivanjem svih nezavisnih faktora u rad tih vlada boriti za ouvanje naeg jedinog stanita.

8. LITERATURA

1. Enciklopedija ivotne sredine i odrivog razvoja, Ecolibri I.P., Beograd, 2003.

2. evke Kadria, Ekologija - neodrivi razvoj, Zenica, 2004.