OČUVANJE BIODIVERZITETA I KORIŠĆENJE BIOLOŠKIH

RESURSA SLATKOVODNIH EKOSISTEMA

Voda je neophodna za opstanak čovečanstva Količina vode na svetu je konstantna

• Iako se intenzivno koristi, rezerve se ne mogu smanjiti, ali se ne

mogu ni povećati. • Konačne zalihe slatke vode danas intenzivno koristi ljudska

populacija, koja nastavlja da se uvećava, zahtevajući povećane

količine vode za agrikulturu i industriju. • Količina i kvalitet vode posebno su važni za održanje biodiverziteta

slatkovodnih ekosistema. Slatkovodni ekosistemi, inače veoma

osetljivi, pod sve većim su pritiskom, remećenjem rečnik tokova i

sve većim opterećenjem otpadnim materijama. • Neminovno, količina vode za ljudsku upotrebu se smanjuje i vodni

stres postaje široko rasprostranjen u svetu (UN, 1997).

Površina (million

km2)

Ukupna površina

(%)

Zapremina (million

km3)

Ukupna količina vode (%)

Slatka voda (%)

Zemljina površina

510

Kopno 149 29

Okean 361 71 1338 96.5

Slatke vode:

35 2.5

led 16 - 24 1.75 69

podzemne vode

- - 10.5 1.7 30

vlažna područja

2.6 - 0.1 0.0008 0.03

jezera 1.5 - 0.09 0.007 0.26

reke - - 0.02 0.0002 0.006

Izvor: Anon. (USSR Committee for the International Hydrological Decade) 1978

Raspored vode na Zemlji- Voda pokriva oko 3/4 Zemljine površine.

- u morima i okeanima se nalazi do 97% ukupne količine vode- 3% pripada slatkim vodama, pri čemu je 2,5% zarobljeno u

lednicima, nalazi se u vidu vodene pare u vazduhu, ili pripada

podzemnim vodama - samo 0,5% upotrebljivo je za čoveka i živi svet kopna.

Kriterijumi za podelu kopnenih voda su razni:

• prema kretanju: tekuće (lotik-sredina)─ izvori, potoci, rečice i reke stajaće (lentik-sredina)─ jezera, bare, močvare i

ritovi, tresave• prema sastavu i fizičko-hemijskim svojstvima: termalne, slatke,

zaslanjene, slane, mineralne, tresavske• prema poreklu: prirodne i veštačke• na osnovu trajanja: stalne i privremene

Sve prirodne vode uključene su u ciklus kruženja, od mora u atmosferu, na kopno, i nazad u more, pod uticajem Sunčeve energije i sile zemljine teže, obuhvatajući i sva živa bića u svim životnim sredinama- vodenoj, kopnenoj i vazdušnoj. Kruženje vode u prirodi predstavlja kvantitativno najobimniji biogeohemijski ciklus na Zemlji

Afrika Evropa Azija AustralijaS.

AmerikaJ.

Amerika

velika jezera

30,000 2,027 27,782 154 25,623 913

reke 195 80 565 25 250 1,000

akumulacije 1,240 422 1,350 38 950 286

podzemne vode

5,500,000 1,600,000 7,800,000 1,200,000 4,300,000 3,000,000

vlažna područja

341,000 'Evroazija' 925,000 4,000 180,000 1,232,000

Distribucija slatkovodnih resursa po kontinentima

Izvor: Anon. (USSR Committee for the International Hydrological Decade) 1978: podaci izražavaju zapreminu (km3), osim kod vlažnih područja gde predstavljaju površinu (km2)

Postoje regionalne razlike u distribuciji slatkih voda, u zavisnosti od količine padavina, a od geomorfologije kopna i geologije zemljišta u slučaju podzemnih rezervi. Npr. Južna Amerika, u odnosu na ostale kontinente, ima malo jezera, ali oko četiri puta veću količinu vode u rekama i veliku ukupnu površinu vlažnih staništa.

Kvalitet slatke vode

• Okeani, bez obzira na veoma velika prostranstva, predstavljaju

relativno uniformnu sredinu • Kopneni ekosistemi se razlikuju i pri malim udaljenostima,

zahvaljujući geologiji vodozahvata, različitim klimatskim uslovima i

materijama antropogenog porekla koje se u njih unose

Kvalitet vode zavisi od rastvorljivosti podloge, udaljenosti od mora,

priliva nutrijenata, vegetacije, temperature... Zato su neki vodeni

ekosistemi prirodno nepodobni, ili su siromašni da bi zadovoljili

određene potrebe ljudi, uključujući i vodu za piće.

Pored prirodnih variranja same podloge, nametnut je i antropogeni

uticaj koji dodatno menja kvalitet vode.

Reke Jezera RezervoariPodzemne

vode

organski mikropolutanti

x x x x

mikroelementi x x x x

organska materija

x x

eutrofikacija x x

acidifikacija x x

patogeni x

suspendovane čestice

x

nitrati x

salinizacija x

Glavni uticaji na kvalitet vode u različitim sistemima

X- označava jak, globalni ili značajni regionalni uticaj, dok odsustvo simbola označava da uticaj nema globalnu ali može imati lokalnu važnost

Organski mikropolutanti (pesticidi, polihlorovani bifenili,

policiklični aromatični ugljovodonici, industrijski rastvarači)

i mikroelementi (živa, arsen, kadmijum, bakar,...)

- pogoršavaju kvalitet vode u četiri glavne klase slatkovodnih

ekosistema širom sveta

• kontaminacija patogenima poreklom iz fekalija glavni je problem

u rečnim ekosistemima

• eutrofikacija, verovatno najrašireniji problem, utiče na vodu u

jezerima i akumulacijama

Problemi komunalnih i drugih organskih zagađenja bili su jasni još

sredinom 19-tog veka,

- praćeni su salinizacijom, zagađenjem metalima i eutrofikacijom u

prvoj polovini 20-tog veka,

- dok su radioaktivni otpad, nitrati, drugi organski mikropolutanti i

kisele kiše izražene tokom poslednjih decenija.

Korišćenje slatkovodnih ekosistema

Resursi slatkih voda koriste se za širok spektar različitih

namena:

npr. velike reke obezbeđuju, naizgled neograničeno

obnovljiv protok vode za transport, vodosnabdevanje,

oslobađanje od otpada, a iz njih se "izvlači" hrana i

električna energija

• Glavna upotreba slatkovodnih organizama je za

ishranu• Sporedna upotreba uključuje akvaristiku, medicinsku i

dekorativnu upotrebu, i kao đubrivo

• Slatkovodno ribarstvo, glavni je izvor hrane u zemljama sa slabo razvijenom industrijom (Afrika, delovi Azije i Amazonije)

• Trenutno je nemoguće imati globalnu predstavu o ulozi slatkovodnog ribarstva, jer se odvija uglavnom na lokalnom nivou, na nivou zanata u seoskim gazdinstvima, i generalno prevazilazi dostupne statističke podatke.

Decenijama se produktivnost slatkovodnog ribarstva umereno

povećava za oko 1,7% godišnje, ali postoje značajne regionalne

razlike: - produktivnost se smanjuje u Evropi i Rusiji, uglavnom zbog

pogoršanja kvaliteta staništa i preteranom eksploatacijom.

- produktivnost je povećana u Aziji (zahvaljujući velikim

akumulacijama, izgrađenim tokom ubrzanog ekonomskog

razvoja) i Africi (zahvaljujući izlovljavanju nilskog grgeča koji je

introdukovan u jezera i predstavlja osnovu značajnog trgovinskog

sistema)

Grupa korišćenje

rakovi ishrana

mekušci ishrana, biseri

žabe uglavnom Ranidae ishrana

krokodili ishrana, koža

kornjačenaročito mekanog oklopa (Trionychidae)

ishrana, medicinski produkti (Istočna Azija)

ptice patke, guske ishrana, lov

krzneni sisariDabar (Castor fiber), Bizamski pacov (Ondatra zibethicus)

krzno

Druge eksploatisane životinjske grupe, imaju daleko manji

značaj na globalnom nivou, ali su ipak važne:

Relativno malo vodenih biljaka se eksploatišeVećinom su to vrste plavnih područja i vlažnih staništa- močvare, ritovi:

• dekorativne su (npr. Aponogeton spp.,

Madagaskar);

• koriste se kao građevinski materijal (trska - za izgradnju krovova);

• skupljaju se za ishranu ili imaju medicinsku upotrebu (npr. alga

Spirulina);

• rizomi, korenje i seme (retko i lišće) se koriste kao hrana uglavnom u

slabije razvijenim regionima,

• Značajne su neke forme jestivih biljaka

Araceae:

Colocasia esculenta (taro) i gigantska vrsta Cyrtosperma chamissonis

raste u plavnim područjima i značajna je u ishrani na Karibima, zapadnoj Africi i ostrvima u Pacifiku.

Očuvanje i sakupljanje ovih divljih formi smatra se prioritetom

• Pirinač je glavna kultivisana vrsta vlažnih staništa

Većina današnjih sojeva su nastali od Azijske vrste Oryza sativa i

Afričke vrste O. glaberrima. Postoji oko 19 vrsta roda Oryza;

divlje populacije nekih vrsta su ugrožene, ali su varijeteti O. sativa

sačuvani u kolekcijama

Pirinčana polja su značajni vlažni slatkovodni ekosistemi

u tropskim predelima, naročito u Aziji

Kada su u pitanju viši taksonomski nivoi, diverzitet slatkovodnih

organizama je mnogo manji nego terestričnih ili marinskih,

takođe je i broj vrsta u okviru grupa manji. Međutim, u mnogim

grupama slatkovodnih organizama, broj vrsta u odnosu na

veličinu staništa je izuzetno veliki.

Od 25 000 ribljih vrsta, oko 10 000 (40%) su slatkovodne forme.

S obzirom na distribuciju vode na Zemlji:

- jedna riblja vrsta na svakih 100,000 km3 morske vode, u poređenju

sa jednom vrstom na svakih 15 km3 slatke vode.

Visok diverzitet slatkovodnih riba verovatno je izazvan veličinom

izolacije među slatkovodnim ekosistemima.

Mnoge linije riba i beskičmenjaka su dostigle visok diverzitet u

određenim ekosistemima.

Na globalnom nivou, biodiverzitet se povećava prema ekvatoru. (izuzetak su slatkovodni rakovi)

Biodiverzitet u slatkovodnim ekosistemima

Životinjski organizmi su znatno raznovrsniji i brojniji u

slatkovodnim ekosistemima nego biljni

• Osim riba, važne grupe sa slatkovodnim vrstama su rakovi,

moluske (školjke i puževi), insekti (Diptera, Plecoptera, Trichoptera,

Ephemoptera...), sunđeri, pljosnati crvi, polihete, oligohete, brojne

parazitske vrste i brojne mikroskopske forme

• Poznato je više od 600 vrsta slakovodnih gljiva, trenutno više u

umerenim regionima

• Alge su prvenstveno akvatične, obuhvataju oko 5000 vrsta, od kojih je

većina marinska ili brakična. Zelene alge Chlorophyta uključuju jedan

red sa oko 80 vrsta koje su uglavnom slatkovodne. Sa njima je u slatkim

vodama udružena još jedna velika grupa – Charophyta, koja je skoro

cela slatkovodna. Postoji oko 440 vrsta hara, većina je endemična na

nivou kontinenata, veoma su osetljive na sadržaj nutrijenata i u mnogim

oblastima su ugrožene

Od vaskularnih biljaka, skoro 2% paprati (250 vrsta) i 1% cvetnica

(2500 vrsta), su akvatične forme.

Od ukupnog broja vodenih biljaka, većina se nalazi u slatkim vodama,

dok ostale rastu u plitkim priobalnim morskim staništima, "morska

trava".

Vodene biljke, naročito slobodno-plutajuće, mogu se brzo širiti

zahvaljujući vegetativnom razmnožavanju i tako postaju veliki

problem širom sveta. Blokiraju drenažne kanale i odvode,

hidroelektrične instalacije, ometaju plovidbu i ribolov.

Poslednjih decenija, upravo pitanje kontrole i smanjenja korovskih

vrsta postalo je važna tema u konzervaciji i menadžmentu

akvatičnih biljaka.

Većina slatkovodnih vrsta biljaka su kosmopolitske. Od široko

rasprostranjenih formi, neke su prvenstveno vrste severnih, umerenih

područja, dok su neke isključivo tropske.

Areal slatkovodnih organizama ograničen je trenutnim rečnim koritom ili

jezerom.

Rečni slivovi su osnovna barijera za rasprostranjenje, i mogu se premostiti

uglavnom promenama drenaže, slučajnim prenosom jaja uz pomoć vodenih

ptica, ili poplavom.

Problem su i posebni zahtevi za određene uslove staništa (različita

turbulencija ili brzina toka, skloništa, supstrat, itd.). Ove razlike često se

javljaju između različitih stadijuma u ciklusu razvića (npr. kod riba, različiti

uslovi su potrebni za polaganje jaja, za rani razvoj i za ishranu adulta).

Veliki broj vrsta i biljaka i životinja, raširen je namernim ili slučajnim

ljudskim delovanjem, introdukovanjem u predele van njihovog

prirodnog staništa, i u mnogim slučajevima ovakve vrste okupiraju

velike površine imajući ozbiljan ekološki uticaj na ekosistem.

Ljudska aktivnost dovodi do uništavanje vrsta u najvećem

broju slučajeva, posredno, kroz uništavanje staništa.

Smanjenje biodiverziteta u globalnim razmerama rezultat

je uništavanja skoro svih ekosistema na Zemlji pri čemu se

na prvom mestu nalaze najosetljiviji ekosistemi u koje

spadaju i vodeni

Glavni cilj očuvanja biodiverziteta, odnosno konzervacije,

je da se smanji gubitak nezamenljive biološke

raznovrsnosti.

Ovo ne uključuje samo pojedinačne vrste, već i staništa i

ekosisteme, za koje je poznato da će se teško prirodno

regenerisati, ili je komplikovano obnoviti ih veštački

Globalne promene slatkovodnih ekosistema

Menjanje strukture i kvaliteta slatkovodne sredine često je veoma

očigledno i vrlo radikalno (npr. izgradnja brana), nekad manje vidljivo i

sa manje vidljivim efektom (npr. ispuštanje zagađivača).

Poslednjih 200 godina (Industrijska revolucija, porast gradova, širenje

poljoprivrednih površina) donele su promene velikih razmera. Glavne

promene u distribuciji vode na kontinetima rezultat su prvenstveno

izvlačenja vode za navodnjavanje, i na drugom mestu upotrebom u

domaćinstvima i industriji. Drugi faktori su deponovanje, isušivanje

močvarnih staništa i kontrola poplava.

• mnoge velike akumulacije su napravljene, • poremećeni su rečni sistemi, • isušena vlažna staništa i • povećan je unos neorganskih i organskih zagađivača. • veliku pažnju zauzimaju otpadne vode iz industrijskih postrojenja i

poljoprivrednih površina

• Kisele kiše su fenomen od 1960-ih godina• Ukljanjanje šumskog pokrivača ili bilo kakvo antropogeno menjanje zemljišta • Uništavanje plavnih područja • Zagađivanje i modifikacija staništa

Negativni uticaj na biodiverzitet u Srbiji

- ispoljava se na različite načine i sa različitim efektima

Vodena staništa su tradicionalno na udaru ekspanzije poljoprivrede, i odnos prema njima je oduvek negativan:

• Isušivanje močvara i bara uključujući melioracije i irigacije u cilju pretvaranja ovih staništa u poljoprivredne kulture u ravničarskim predelima naše zemlje.

Skoro potpuno su nestali nekadašnji barski vodeni ekosistemi duž Velike i Južne Morave, desne obale Save, Negotinsko blato i mnoga druga bogata vodena staništa

Preostala močvarna i barska staništa su:

- Obedska i Carska bara,

- Koviljski i Apatinski rit,

- Ludoško jezero

i danas predstavljaju ostatke, nekada širokih močvarnih područja

i objekte posebne zaštite, od posebnog značaja (Ramsarska konvencija o

zaštiti močvarnih područja,Iran 1971)

• Galopirajuća eutrofizacija je drugi veliki problem

očuvanja biodiverziteta

• Izgradnja veštačkih akumulacija u kanjonima i klisurama • Regulacija vodotoka • Zagađivanje ili presušivanje podzemnih voda kod nas je

sve izraženije

• Ribolov se obavlja ilegalno, nekontrolisano i prekomerno• Negativan uticaj introdukovanih vrsta (kalifornijska pastrmka,

tostolobik, beli amur, srebrni karaš)

Osim ovih dominantnih negativnih delovanja na ukupan biodiverzitet

naše zemlje, određene ljudske delatnosti mogu dovesti do očuvanja i

do povećanja biološke raznovrsnosti, pre svega obnova već

narušenih ekosistema:• • Veštački vodeni ekosistemi bi se mogli pravilnim projektovanjem

pretvoriti u male centre biološke raznovrsnosti (jezero Ćelije)• Pravilno planiranje izgradnje nasipa i određivanje širine plavne zone

reka veoma je značajan hidrotehnički poduhvat• Izdvojena su područja od nacionalnog značaja u kojima se razvijaju

strategije očuvanja prirodnih vrednosti

Srbija je potpisnik mnogobrojnih međunarodnih dokumenata (deklaracija, rezolucija, povelja) u oblasti zaštite životne sredine. Neke od najznačajnihjih su:

• Deklaracija o čovekovoj sredini (prva konferencija UN o čovekovoj

sredini, Štokholm, 1972.)• Deklaracija UN o životnoj sredini i razvoju (Rio deklaracija,1992.) +

Agenda 21, plan akcija za 21. vek• Ramsarska konvencija – konvencija o močvarama koje su od

međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica• Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i

faune (CITES Konvencija)• Sporazum o ribarstvu u vodama Dunava • Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bonska

konvencija)• Konvencija o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa (Bernska

konvencija)• Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom

kontekstu (ESPOO konvencija)

Očuvanje biodiverziteta predstavlja osnovu opstanka ekosistema i uslov za održanje homeostaze biosfere u

celini

Posebnu ulogu imaju centri biološke raznovrsnosti, koji evolutivno i

ekološki predstavljaju ključna mesta naše planete. To su prostori sa

izuzetnim bogatstvom živog sveta, a predmet posebnog interesovanja su

takozvana "hot spot" područja, koja istovremeno trpe veliki antropogeni

pritisak

Od posebne važnosti je praćenje stanja ekosistema i populacija, u

cilju njihove zaštite i očuvanja.

Procena učešća antropogenog faktora i detektovanje degradacionih

promena se zasniva na analizi bioindikatora

• Obnova i stvaranje novih vodenih staništa je izvodljiva i daje

pozitivne rezultate u relativno kratkom roku. • Ukoliko se otklone različiti negativni uticaji (zagađivanje,

nekontrolisani ribolov,...), vodeni ekosistemi se brže spontano

repariraju nego terestrični ekosistemi