Zaključak:

Zaključak je logička tvorevina koja se sastoji od dva ili više sudova od kojih jedan sledi iz drugog ili više drugih.Elementi zaključka su premisa(e) i konkluzija. Premisa je sud od koga zaključivanje polazi, a konkluzija sud koji se iz premise izvodi. Podela zaključka:

1. neposredan- zaključak kojim se jedan sud izvodi iz samo jednog drugog suda.(ima jednu premisu i jednu konkluziju)

2. posredan- zaključak kojim se jedan sud izvodi iz dva ili više drugih sudova(sastoji se iz 2 ili više premisa i konkluzije)

Posredan zaključak se deli na a. deduktivan- iz opštih premisa se izvodi manje opšta konkluzijab. induktivan- iz manje opštih premisa izvodi se opštija konkluzijac. analogijski- iz posebnih premisa se izvodi posebna konkluzija

Deduktivni zaključci se dele na: a.1- jednostavan deduktivni zaključak- silogizam (dve premise i konkluzija)a.2- složeni deduktivni zaključak- polisilogizam (više od dve premise i konkluzija)SILOGIZAM JE DEDUKTIVNI POSREDNI ZAKLJUČAK KOJI IMA DVE PREMISE!prema tome da li su im premise kategorički, hipotetički, ili disjunktivni sudovi, silogizme delimo na: kategoričke, hipotetičke i disjunktivne, mešani( hipotetičko- kategorički, disjunktinvno-kategorički i hipotetičko- disjunktivni)povezivanjem silogizama se dobija polisilogizam, a skraćivanjem polisilogizma i silogizma, sorit i entimem.

Kategorički silogizam- Svi ljudi su živa bića Svi Grci su ljudi Svi Grci su živa bićaSvaki kategorički silogizam se sastoji od 3 suda u kojima se pojavljuju 3 različita pojma.Subjekat konkluzije se naziva MANJI POJAM, predikat konkluzije se naziva VEĆI POJAM.Pojam koji se pojavljuje u obe premise, a nema ga u konkluziji, naziva se srednji pojam. Manji i veći pojmovi se nazivaju krajnji.Prema položaju srednjeg pojma u premisama razlikujemo 4 figure kategoričkog silogizmaKategorički silogizam ima 19 modusa(4 u prvoj, 4 u drugoj, 6 u trećoj i 5 u četvrtoj figuri)

Hipotetički silogizam- silogizam u kome su obe premise hipotetički sudoviAko je AB, onda je CDAko je CD, onda je EFAko je AB, onda je EF

Hipotetičko kategorički- jedna premisa je hipotetički sud, a druga kategoričkiJavlja se u 2 modusa:

a. ponendo ponens- ako privreda cveta, životni standard raste privreda cveta ________________________ Životni standard rasteb. tollendo tolens- ako privreda cveta, životni standard raste privreda ne cveta

________________________ Životni standard ne raste

Disjunktivni silogizam- njegove premise su disjunktivni sudoviA je ili B ili MM je ili C ili DA je ili B ili C ili DSilogizam u kome je jedna premisa disjunk. a druga kateg. Zove se disjunktivno- kategoričkiOn ima 2 figure: a. Ponendo tollens- A je ili B ili C A je B ____________ A nije C b. Tollendo ponens- A je B ili C A nije B _______________ A je CHipotetičko- disjunktivni silogizam za veću premisu ima složeni hipotetički sud, za manju disjunktivni ili binegativni sud. Javlja se u 4 glavna mogusa: jednostavni modus ponens, slozeni modus ponens, jednostavni modus tollens, složeni modus tollens.

Polisilogizam je niz od dva ili više silogizama u kojem je konkluzija prvog jedna od premisa drugog silogizma, konkluzija drugog jedna od premisa trećeg itd. Silogizam čija je konkluzija premisa drugog silogizma naziva se prosilogizmom u odnosu na taj drugi, a taj drugi se naziva eisilogizmom u odnisu na prvi. Postoje progresivni polisilogizam (zaključak ide od opšteg ka posebnom) i regresivni polisilogizam (zaključak ide od manje opštog ka opštijem)

Silogizam u kojem je prćutana jedna od premisa ili konkluzija zove se entimem.Polisilogizam u kojem su izostavljene sve veće ili manje premise ili međukonkluzije zove se sorit.

Induktuvan zaključak-ide od manje opšteg ka opštijemPostoji potpun i nepotpun indukt. Zakljčak.U potpunom su u premisama spomenuti svi pojedini članovi te klase o kojoj se radi u konkluziji, a u nepotpunom samo deo te klase. Nepotpuna indukcija se deli na popularnu i naučnu

Analogijski zaključak- ide od posebnog ka posebnomM je P Na zemlji ima razumnih bićaS je sličan M Mars je sličan zemljiS je P Na marsu ima razumnih bića.