zbornik 47 1 - ionutcojocaru.ro · 2017. 4. 11. · universitÉ de priŠtina / university of...

ISSN 0354-3293еISSN 2217-8082

ЗБОРНИК РАДОВАФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ

UNIVERSITÉ DE PRIŠTINA / UNIVERSITY OF PRIŠTINAFACULTÉ DE PHILOSOPHIE / FACULTY OF PHILOSOPHY

RECUEIL DE TRAVAUXDE LA FACULTÉ DE PHILOSOPHIE

COLLECTION OF PAPERSOF THE FACULTY OF PHILOSOPHY

XLVII (1)/2017

KOSOVSKA MITROVICA2017

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ЗБОРНИК РАДОВАФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

XLVII (1)/2017

КОСОВСКА МИТРОВИЦА2017.

ЗБОРНИК РАДОВА

Филозофско8 факул;е;а Универзи;е;а у Приш;иниБрој XLVII (1), 2017. 8оFина

ISSN 0354-3293eISSN 2217-8082

Главни и о9:оворни уре9никПроф. �р Мирјана Лончар-Вујновић

Заменик :лавно: и о9:оворно: уре9никаДоц. �р Мла�ен Јаковљевић

РеFакцијаЧланови реFакције из земље: @роф. 9р Бла:оје Нешић, @роф. 9р Дра:ана С@асић, @роф. 9р ЈаснаПарлић-Божовић, @роф. 9р Вла9ан Виријевић, @роф. 9р ГолуL Јашовић, @роф. 9р НеLојша Лазић,9оц. 9р Алексан9ра КосOић Тмушић, 9оц. 9р Божи9ар Зарковић, 9оц. 9р Јелена Бајовић,9оц. 9р МарOа ВукоOић, 9оц. 9р Оливера Марковић Савић, 9оц. 9р НеџиL Прашевић.

Чланови реFакције из инос;ранс;ва: Prof. dr Laurence Armand French, Justiceworks Institute, Uni-versity of New Hampshire, Durham, USA/САД; prof. dr Alexandra Perović, University College London,Division of Psychology and Language Sciences, United Kingdom/Ује9ињено КраљевсOво; prof. dr SaraCorrizzato, L'Università di Verona, Italia/ИOалија; prof. dr Nataša Bakic-Mirić, Foreign Language Cen-tre, Bologna, Italia/ИOалија; prof. dr Davronzohn Erkinovich Gaipov, University Suleiman Demirel, Al-maty, Kazakhstan/КазахсOан; 9оц. 9р СOефан Иванов Анчев, УниверзиOеO „Св. Ћирило и МеOо9ије”,Велико Трново, Бъл:ария/Бу:арска; @роф. 9р Зинаи9а Тихоновна Голенкова, заменик 9ирекOораИнсOиOуOа за социоло:ију Руске ака9емије наука, Москва, Росси́я/Русија; @роф. 9р Миомир Да-шић, ре9овни члан ЦАНУ, По9:орица, Црна Гора; @роф. 9р АнаOолий Василъевич ДмиOриев, 9о-@исни члан РАН, Москва, Росси́я/Русија; @роф. 9р Зоран Лакић, ре9овни члан ЦАНУ, По9:орица,Црна Гора; @роф. 9р John Laughland, Director of Studies at the Institute of Democracy and Cooperation,Paris and research member of the Centre for the History of Central Europe at the Sorbonne (Paris IV),Paris, France/Француска; prof. dr Barbara Lomagistro, Facoltà di lingue e litterature straniere, Bari, Ita-lia/ИOалија; @роф. 9р Валерий Ан9реевич Мансуров, ИнсOиOуO за социоло:ију РАН, @ре9се9никРуске асоцијације социоло:а, Москва, Росси́я/Русија; 9р Мио9ра: Милин, савеOник Румунске ака-9емије наука – Темишварски о:ранак, Темишвар, România/Румунија; @роф. 9р Эн:елина Сер:еев-на Смирнова, иносOрани члан САНУ, КаOе9ра за исOорију руске умеOносOи МГУ им. Ломоносов,Росси́я/Русија; dr Wojciech Szczepański, Комисија за БалканисOику Пољске ака9емије наука, Po-znań, Polska/Пољска; prof. dr Gabriella Schubert, иносOрани члан САНУ, ИнсOиOуO за слависOику,Филозофски факулOеO УниверзиOеOа „Фри9рих Шилер“ у Јени, Deutschland/Немачка; 9оц. 9р Ан-9рей АрOемович Тащиан, КуLанский :осу9арсOвенный универсиOеO, Красно9ар, Русија; @роф.9р СвеOлана Михайловна ТолсOая, иносOрани члан САНУ, ИнсOиOуO за слависOику РАН, Москва,Росси́я/Русија; @роф. 9р Иван ЧароOа, иносOрани члан САНУ, Белоруски 9ржавни универзиOеO уМинску, Беларусь/Белорусија.

СекреOари ре9акције: мас�ер Дејан Гашић, асис�ен�; Милош Јанковић, асис�ен�.

Часо@ис излази чеOири @уOа :о9ишње[email protected] | http://fifa.pr.ac.rs/zbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini/

Чланци се оLјављују и 9исOриLуирају у скла9у са лиценцом Creative Commons АуOорсOво-Некомерцијално Међуна-ро9на 4.0 (CC BY NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Ра9ови оLјављени у овом часо@ису се не хо-нораришу. Оцене изнеOе у чланцима лични су сOавови ауOора засновани на њиховим исOраживањима и не изража-

вају мишљење Ре9акције ниOи усOанове у којој су ауOори за@ослени.

v

САДРЖАЈ

ПСИХОЛОГИЈА

МИЛОРАД Р. ТОДОРОВИЋСоцијализација схваћена на 9инамски начин .............................................................. 3

ИСТОРИЈА

ГЛИГОР М. САМАРЏИЋО нумизмаOичким налазима са ју:а @ровинције Далмације (@римјери са @о9ручја исOочне Херце:овине)...................................................................................... 27

МАРИЈА В. КОЦИЋВаOикан о9 УOрехOа 9о РашOаOа из @ерс@екOивеКрисOијана Кола, @ре9сOавника Велике БриOаније у Венецији ............................. 43

ПЕДАГОГИЈА

ЖИВОРАД М. МАРКОВИЋ, ВЕСНА С. ТРИФУНОВИЋПолне разлике и насиље међу ученицима основношколско: узрасOа ................ 63

КЊИЖЕВНОСТ

ВЛАДИСЛАВА С. ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋМоOив вирOуелне е:зисOенције у савременом ср@ском роману............................ 85

ЈОВАНА Н. БАНДИЋСлика 9ру:о: у роману Очеви и оци СлоLо9ана Селенића ......................................... 97

СНЕЖАНА С. ЛАКЕТАПре:ле9 важније лиOераOуре о 9есeOерачкој наро9ној е@ици.............................. 113

ЈЕЗИК

MIRNA M. VIDAKOVIĆ, ZORA D. TRNINIĆ JANJIĆWeasel Claims in Advertisements in English and Serbian........................................... 127

ВЕСНА Б. ПИЛИПОВИЋ, ТАТЈАНА Љ. ГЛУШАЦ„КриOични @ерио9“ у изLору сOраOе:ија за учење сOрано: језика...................... 149

ОЉА Р. МИЛОШЕВИЋХуманисOички @рисOу@ у насOави сOрано: језика (из @ерс@екOиве насOавника) ......................................................................................... 167

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (1)/2017

VI

ПАНАЈОТИС Г. АСИМОПУЛОСМорфосинOаксички и лексички @о9аци у ср@ским с@орOским лисOовима ................................................................................. 183

ЛИДИЈА С. ОРЧИЋ, АДМИР Р. ГОРЧЕВИЋМеOафора у Oерминолошким колокацијама у ен:леском и њихови @рево9ни еквиваленOи у ср@ском језику............................................... 199

ИСИДОРА Д. МИЛИЋДеловање афекOивних факOора на усвајање ен:леско:и руско: језика у основношколском оLразовању..................................................... 217

АЛЕКСАНДРА М. РАДОВАНОВИЋСеманOички сOаOус фуOура I – временска или мо9ална каOе:орија ................... 235

ИНФОРМАТИВНИ ПРИЛОЗИ, НАУЧНЕ КРИТИКЕ, НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ, ОСВРТИ, ПРИКАЗИ

IONUT C. COJOCARU, EMA LJ. MILJKOVIĆRomanian-Yugoslav Relations as Conveyed by Romanian Diplomatic Documents Referring to the Balkan Area (1939) ....................................... 257

У@уOсOво за ауOоре............................................................................................................ 267Instructions for Authors .................................................................................................... 277

vii

CONTENTS

PSYCHOLOGY

MILORAD R. TODOROVIĆSocialization Understood in a Dynamic Way...................................................................... 3

HISTORY

GLIGOR M. SAMARDŽIĆOn Numismatic Findings from the Southern Part of the Province of Dalmatia(Examples from the Area of Eastern Herzegovina).......................................................... 27

MARIJA V. KOCIĆVatican from Utrecht to Rastatt, from Perspective of Christian Cole, Representative of England in Venice ................................................................................. 43

PEDAGOGY

ŽIVORAD M. MARKOVIĆ, VESNA S. TRIFUNOVIĆSex Differences and Violence Among Primary School Students ................................... 63

LITERATURE

VLADISLAVA S. GORDIĆ PETKOVIĆVirtual Existence in Contemporary Serbian Novel.......................................................... 85

JOVANA N. BANDIĆImage of the Other in the Novel Fathers And Forefathers by Slobodan Selenić ...................................................................... 97

SNEŽANA S. LAKETAA Review of the Literature on Decasyllable Folk Epics.................................................. 113

LANGUAGE

MIRNA M. VIDAKOVIĆ, ZORA D. TRNINIĆ JANJIĆWeasel Claims in Advertisements in English and Serbian........................................... 127

VESNA B. PILIPOVIĆ, TATJANA LJ. GLUŠACA “Critical Period” in the Use of Language Learning Strategies.................................. 149

OLJA R. MILOŠEVIĆHumanistic Approach in Foreign Language Teaching(Teachers’ Perspectives)..................................................................................................... 167


VIII

PANAGIOTIS G. ASIMOPOULOSThe Morphosyntactic and Lexical Data in Serbian Sport Newspapers....................... 183

LIDIJA S. ORČIČ, ADMIR R. GORČEVIĆМetaphors in Terminological Collocations in Еnglish Language and Their Equivalents in Serbian................................................ 199

ИСИДОРА Д. МИЛИЧВоз9ейсOвие афекOивных факOоров на усвоение ан:лийско:ои русско:о языков в основном оLщем оLразовании................................................ 217

ALEKSANDRA M. RADOVANOVIĆSemantic Status of Future Tense in Serbian– Temporal or Modal Category ........................................................................................ 235

SCIENTIFIC REVIEWS, POLEMICS, COMMENTS, VIEWS

IONUT C. COJOCARU, EMA LJ. MILJKOVIĆRomanian-Yugoslav Relations as Conveyed by Romanian Diplomatic Documents Referring to the Balkan Area (1939) ....................................... 257

Instructions for Authors (Serbian) ................................................................................... 267Instructions for Authors (English) ................................................................................... 277

ПСИХОЛОГИЈА

3

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД159.923.5 ; 159.964.2

DOI:10.5937/ZRFFP47-12555

МИЛОРАД Р. ТОДОРОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА СХВАЋЕНА НА ДИНАМСКИ НАЧИН

САЖЕТАК. Процесу социјализације у психологији неретко се приписује значајкоји она нема, као и оно што је везано за друге процесе. Овде се соција-лизацији оставља само то да је субјектово ступање у друштвено-симбо-лички поредак, где стиче свој идентитет. То ступање у поредак који раз-дваја – ставља на једну страну добро, а на другу лоше – у суштини јепроцес којим се свет снажно означава тако што човекова нагонска при-рода добија друштвене обрисе путем наметнутих норми. Сваки обликасоцијалног понашања, као и великог психичког одступања говори онедостатку одговарајуће интеграције у симболичко. Психологија, каоопшта теорија о психичком и посебно социјална психологија указујуна друштвене и културне услове који имају утицај на изградњу психич-ког. Без динамске психологије која психички живот приказује крозменталну динамику, запоставила би се психолошка етиологија обликапонашања који немају социјалну верификацију. Полазећи од друштве-них и културних услова који граде психичко, она указује на то како сеграде мотиви за сузбијање свих нагонских стремљења, агресије и либи-да. Овладавање нагонима подразумева градњу моралне инстанце (су-перега) која прави разлику и која постоји као стална претња за его, а онопет покушава да прошверцује одређена нагонска стремљења. Када се,још од Фројда, зна да са гледишта ограничавања нагона и моралностиу човеку постоји нагонски део – ид који је потпуно неморалан, его који

1 [email protected]

Ра9 је резулOаO исOраживања у оквиру научноисOраживачко: @ројекOа ИИИ 47023, Косово и Ме-�охија између национално3 и�ен�и�е�а и евроин�е3рација, који финансира МинисOарсOво @росве-Oе, науке и Oехнолошко: развоја Ре@уLлике СрLије.

Ра9 је @римљен 29. новемLра 2016, а @рихваћен за оLјављивање на сасOанку Ре9акције ЗLорникао9ржаном 1. марOа 2017.


4 МИЛОРАД Р. ТОДОРОВИЋ

се мучи да буде моралан и суперего који може да буде хиперморалан ида тако постане окрутан (Freud, 2006а, стр. 120), може се видети како јесоцијализација укључена и у добро и у лоше у човеку. Успех у одбраничовека од ероса и танатоса, с једне стране, и у одбрани једних нагона оддругих, с друге стране, одредиће облике понашања којима доминирајуагресија, насиље, криминал, инцест и многи други облици перверзије инеурозе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: социјализација, обуздавање нагона, интеграција у симболичко, наста-нак субјекта, динамска психологија, Име Оца.

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ИЗМЕЂУ РЕДУНДАНТНОСТИИ НЕАДЕКВАТНОСТИ

Појмом социјализације неке о9 социјалних 9исци@лина (социоло-:ија, социјална @сихоло:ија, анOро@оло:ија) хOеле су 9а укажу начињеницу 9а је човек социјално Lиће и 9а је он 9оминанOно на-сOао у о9ређеним социјалним условима који су :а оLликовали @освојим мерилима. То је већ о@шOе месOо и ње:ово исOицање није@оказаOељ Oеоријски засновано: разумевања 4сихичко3 које Oе-шко 9а @осOоји уколико не и9е @реко @сихичко: а@араOа и ње:о-вих механизама. Ка9 :о9 се :овори о човеку, за@раво се :овори озLиру ње:ових кулOурних искусOава, како је :оворио Донал9 Ви-никоO (Winnicott, 1999, сOр. 119),2 или о начину на који се о9вијалаинOе:рација, о9носно сOрукOурација. По9влачећи Oу нес@орнучињеницу, @ро:лашавањем @роцеса социјализације механизмомнасOанка личносOи ушло се за@раво у саму из:ра9њу сOрукOуре,шOо је немо:уће изје9начиOи с @роцесом социјализације ниOи је@ак @роцес социјализације оLјашњава или из:рађује. За @сихоло-:ију Lи OреLало 9а @осOоји само о9ређено ја у нас�ајању, које сеOрансформише у зависносOи о9 Oо:а шOа се 9ешава на различи-Oим развојним линијама.

О9 само: @ојма социјалан/�руш�вен, кул�уран, цивилизован – ко-јим се желело акценOоваOи све оно шOо има везе са инOеракцијомвише осоLа у којој се осOварује уOицај је9но: човека на 9ру:о: –

2 Тешко је :овориOи о @сихоло:ији као науци о 4сихичком уколико она не Oу-мачи менOалне феномене као резулOаO ин�еракције @римиOивних физич-ких @оOреLа – које имају корен у Lиолошкој сOрукOури човека насOалојOоком ње:ове исOорије – и уOицаја сре9ине на Oе @оOреLе (Todorović, 2014,сOр. 109).


МИЛОРАД Р. ТОДОРОВИЋ 5

@решло се на крајње уо@шOено о9ређење социјализације као @ро-цеса којим се с�иче о3роман фон� знања, навика и веш�ина, развијајучес�о веома сложене осо7ине и с4осо7нос�и и с�ичу сви квали�е�икојима се суш�ински разликује о� свих �ру3их живих 7ића (Rot, 1994,сOр. 66). О9 овакво: @омало не@рецизно: о9ређења Oешко је @ри-хваOиOи и ње:ову са9ржинску сOрану. Наиме, у Oом „сOицању“све:а и сваче:а, шOо наво9но @ре9узима свако 9рушOво, налази сеи Oеоријски с@оран сOав Николе РоOа 9а се социјализацијом форми-ра љу�ска је�инка (Rot, 1994, сOр. 67), о9носно целовиOа или OоOал-на личносO.3 Изје9начиOи социјализацију са „сOицањем“ лично-сOи, о9носно @роцесом сOрукOурације, Oеоријски је с@орно. Те-шко је и замислиOи како 9а разумемо намеру 9рушOва уформирању о9ређених оLлика @онашања као шOо су о�ређена зна-ња и веш�ине, 3овор и језик, с�авови и мишљења, вре�нос�и и о�ређенеформе афек�ивно3 4онашања, о�ређени начини морално3 4онашања(Rot, 1994, сOр. 66), ка9а се Oи ас@екOи @оказују као минус функци-је или минус с@осоLносOи. У оваквом не@рецизном сOаву Oешкоје схваOиOи 9а ли је социјализација механизам (из:ра9ње лич-носOи), инс�румен� (којим се формирају @оје9ине осоLине), @о-Oом (инOер@ерсонални) о�нос (9еловање 9ру:их осоLа и инсOиOу-ција у којима се усвајају о9ређени оLлици @онашања) или кон-�екс� сOицања искусOва (у којем се о9вија Oакозвано социјалноучење). Да ли су @сихички Lолесни љу9и чије је окружење Lило„@росечно 9оLро“ @роизво9 социјализације? Да ли се за Бројеро-ву (Breuer) и Фрој9ову @ацијенOкињу БерOу Па@енхајм (BerthaPappenheim), чувену Ану О. (са озLиљним сим@Oомима као шOо сухалуцинације, језичке и моOоричке смеOње, @о9војена личносO),која је, зLо: сво: 9рушOвено: 9еловања, @осOала славна фи:ура уисOорији женско: @окреOа, може рећи 9а је несоцијализованаосоLа? Или, рецимо, 9а ли је нешOо шOо не @раOи велика социјал-на сOи:ма, као шOо је не@реки9но Oражење нових љуLавних оLје-каOа ко9 о9расло: суLјекOа, а шOо није у скла9у са су4ере3ом, ре-зулOаO социјализације? Да ли се у Oим случајевима који немају@озиOивну социјализацијску верификацију ра9и о социјализова-ном или о несоцијализованом @онашању?

3 Тешко је разумеOи о@се9нуOосO мно:их @сихоло:а, у:лавном оних за које не@осOоји несвесно @сихичко, и9ејом �о�алне личнос�и, о9носно оLје9ињава-јуће целине која може LиOи само чисO @риви9. ИскусOво свако: човека :ово-ри како је живоO нешOо шOо се креће и мења, шOо @онишOава сваку и9еју оцелини. ЗLо: Oо:а је Лакан и9еју оLје9ињавајуће целине ви9ео као скан9ало-зну лаж (Lacan, 1988, сOр. 223; 1983, сOр. 183).



О9ређење социјализације у О7ухва�ном речнику 4сихолошких и4сихоанали�ичких 4ојмова (Horace & Ave English, 1972, сOр. 504), као@роцеса којим се с�иче осе�љивос� на социјалну с�имулацију (на-рочи�о 4ри�иске и о7авезе 3ру4но3 живо�а) чиме се на:лашава ас-@екO 4ос�ајања социјално3 7ића, социјално3 о7риса у личнос�и, 9алекоје @рихваOљивије о9ређење ово: више социолошко: конце@Oа о9оно: који се јавља у социјалној @сихоло:ији, или у о@шOој Oео-рији @сихичко: живоOа @римењеној на услове социјалне сре9и-не. Бу9ући 9а је увођење Lиолошко: ор:анизма, како се љу9скаје9инка јавља искључиво на @очеOку живоOа, у социјални иликулOурни @росOор, о9 че:а заси:урно зависи о@сOанак и @оје9ин-ца и 9рушOва, у @сихоло:ији @о9ве9ено @о9 Oермине су7лимацијаи неу�рализација, а у анOро@оло:ији @о9 Oермин акул�урализаци-ја, чини се 9а је у@оOреLа Oермина социјализација у @сихоло:ијире9ун9анOна. Зна се 9а је Фрој9 корисOио реч су7лимација 9а ука-же на @уO 9о месOа :9е је кулOурно искусOво @унозначно, али мо-ж9а није, како каже ВиникоO, оOишао 9овољно 9алеко 9а нам оO-крије :9е је Oачно кулOурно искусOво у 9уху (Winnicott, 1999,сOр. 115).

Осе�љивос� на социјалне с�имулусе и @онашање у скла9ус њима – које у@ућује човека на усклађивање сво: @онашања с @о-нашањем 9ру:их осоLа у :ру@и – већ је укључено у @ојам (социјал-но3) карак�ера. Разви�ак 7иолошке је�инке у личнос�, шOо социјал-ни @сихолози смаOрају је9ним о9 9ва ефек�а социјализације, Oо-лико је ком@ликован @роцес, као целоку@на @сихоло:ија, 9аовако изречен @ре9сOавља више 9еклараOиван или и9еолошкисOав који мало значи, Lу9ући 9а не :овори о механизмима из-:ра9ње, јер је и сам схваћен као механизам. У @роцесу социјали-зације, најчешће ре9укованом на 9ирекOне инOеракције љу9иили социјалне инOеракције, најчешће се мисли на @озиOивнеефекOе који из Oо:а @роизилазе; иако је јасно 9а се не формирајусамо 9рушOвено-релеванOни оLлици @онашања, већ и целоку@нале@еза @аOоло:ије, шOо није Lлиско @ојмовима 7и�и социјализо-ван, 7и�и 4рила3ођен норми, �о4риноси�и �а функционисање �руш�ване 7у�е 4ро7лема�ично. Лако је @ро:ласиOи високореализованомсоцијализацијом мно:а „9оLра“ која се Oраже за живоO у 9ру-шOву, као шOо су 9ужносO, @ожрOвовање, Oру9 за 9оLро 9ру:их.МеђуOим, ни о9Lацивање закона и @равила 9оLро: вла9ања немора LиOи с оне сOране 9рушOвено:, о9носно не мора се смаOраOинесоцијализацијским ефекOом. АнOи:она која о9Lацује КреонOо-ву заLрану 9а јој се LраO Полиник сахрани, шOо је @роOивљење



норми и није sensu stricto из ре:исOра „9оLро:“, чини високомора-лан чин којим је ризиковала своју 9рушOвену е:зисOенцију, @р-косећи 9рушOвено-симLоличкој моћи (вла9ара). У @сихоOера@иј-ском ра9у чесOо се срећу случајеви чија жу9ња не Oражи оноликоколико се Oражи о9 АнOи:оне, шOо може 9овесOи у @иOање вре9-носни ас@екO социјализованосOи.

ОД БИОЛОШКОГ ДО КУЛТУРНОГ: УСПЕШНОСТ И НЕУСПЕШНОСТ ПРЕЛАЗА

Из:ра9ња личносOи увек је узајамно 9ејсOво Lиолошких факOораза које се у @сихоло:ији корисOи израз сазревања и, факOора сре-9ине, којима је @римерен израз развоја. Процес социјализације оOом са�ејс�ву не само 9а мало шOа може рећи, већ и Oо ’@сихоло-шко’ ви9и као ’анOиOезу’ Lиолошко:, шOо само @о сеLи искључујео7јек� социјализовања. Који се 9ео човекове 4риро�е уво9и у кул-�урно, шOа OреLа 9а @осOане цивилизовано, шOа Lи OреLало @о9-разумеваOи @о9 @ојмом социјализације – Oешко је сресOи све Oо уономе шOо се @о9разумева @о9 социјализацијом. А у@раво Lи@сихоло:ија, као о@шOа Oеорија @сихичко: живоOа, @олазећи о9Oо:а 9а је љу9ско Lиће ор3анизам-у-кул�ури, морала имаOи у ви9у9а је човек ор:анизам који @осOаје суLјекO. Није Oешко схваOиOи9а сушOинско @иOање :ласи – Како се Oо о9вија?

Својим не@рецизним о9ређењем и не9иференцираношћу Oер-мин социјализација @реOен9ује 9а оLјасни све шOо се 9ешава у лич-носOи, 9а укаже какав је и колики осOаOак @риро9но: (ор:анизма)који није хOео или није мо:ао из с@ецифичних разло:а ући у нор-му, али не и како ње:ова Lиолошка сOрукOура @осOаје (@сихоло-шки) суLјекO који више или мање ус@ешно функционише у ’соци-јалном’. Није с@орно 9а је све у човеку, @очев о9 власOиOо: имена,на9имка, навика и језика на неки начин @овезано са 9ру:им, саинOеракцијом, али @роLлем се јавља у разумевању како Oо ’с@о-љашње’ @осOаје ’унуOрашње’. Све 9о Oо: моменOа мо:ли Lисморећи 9а се социјална @сихоло:ија, за@раво, @ре@лиће са социоло-:ијом, не Lежећи о9 Oо:а 9а корисOи њен @ојмовни инсOруменOа-риј. ШOа о9 с@ољашње: свеOа у унуOрашњем @росOору (свеOу)сOвара оно шOо се назива @ерверзијом или како је наше Oело којесе @ре9сOавља као ро9но и сексуално @рожеOо @ожу9ом 9ру:о:?Имамо ли у ви9у 9а су 9ру:и им@ланOирани у нас, @очевши о9



ране 9ечје симLиозе с мајком, он9а @сихоло:ија мора @очињаOио9 @римарносOи заво9љиво: 9ру:о:. Уколико не 9ос@евамо 9о9ру:их као 9ру:их Oо је заOо шOо за@очињемо о9 9ру:их, каже фи-лозоф Бернхар9 Вал9енфелс (Waldenfels, 2010, сOр. 95), на начин9инамске @сихоло:ије.

Клиничко Oера@ијско искусOво и Oеорија развојне @сихо@аOо-ло:ије указују на Oо 9а су @рви о9носи кључни за о9ржавање Lио-лошке равноOеже и, самим Oим, Oи @рви о9носи 9еOеOа @ремаоLјекOу (мајци) о9 основно: су значаја за @сихоло:ију, Lу9ући 9аOу @очиње сOрукOурација, Lез оLзира на Oо шOо је о9нос 9еOеOа имајке, о9носно Lри:а за 9ецу, @ре9оминанOно Lиолошки @роцес.Свако ’@сихичко’ @роисOекло је из Lиолошко: и Lез Lиолошко:нема @сихичко:. Развој ’@сихичко:’ из Lиолошко: @о9разумева@овећану независносO о9 околине, Oако шOо се реакције које су се@рвоLиOно 9о:ађале у о9носу са вањским свеOом све више @реме-шOају у унуOрашњосO ор:анизма, како су Oо @оказали @осле Фрој-9а и Жак Лакан, Мелани Клајн, Хајнц ХарOман, Донал9 ВиникоO иХајнц КохуO. И Oу, у унуOрашњем свеOу, @очиње 9а се о9вија нова9инамика @о9 уOицајем моћне на:онске сOрукOуре која OреLа 9а9оLије кулOурне о9ре9нице. Динамска @сихоло:ија насOоји схва-OиOи како @ориви, Lу9ући 9а нема @ре@реке сOимулусима за уну-Oрашње узLуђење, лако ремеOе Lиолошке функције ор:анизма инека9а лако уво9е, 9о Oа9а @рила:ођено @онашање, у неци-вилизовано или @аOолошко. Донекле је, на @рви @о:ле9, @ара9ок-сално шOо Lлизак о9нос унуOрашње: свеOа и @орива омо:ућаваLољу с@осоLносO човека 9а се а9а@Oира, Lу9ући 9а ње:ово виђењеоLјекOивне сOварносOи не мора зависиOи о9 @роменљиве сна:е@орива. ШOо је ор:анизам независнији, расOе и ње:ова незави-сносO о9 уOицаја не@осре9не околине. А9а@OиLилна с@осоLносOчовека @овећана је мо:ућношћу 9а се @овуче из вањско: свеOа, 9аразмисли и 9а се у ње:а враOи још с@осоLнији. МеђузависносO ор-:анизма и сре9ине @римарно је о9ређена о9носом мајке и 9еOе-Oа, и Oо независно о9 @рила:ођавања. Социјализација Lи се, у су-шOини, морала @окла@аOи с конце@цијом узајамно3 усклађивања(@о9ешавања) и размаOрања о9ржавања равноOеже кроз разли-чиOе @осOу@ке усклађивања. Дакако, Oом @рила:ођавању мораслужиOи нека инсOанца (е3о) која се из:рађује, а сама а9а@Oацијамора служиOи узајамном усклађивању (@о9ешавању). Процесиусклађивања о9вијају се у различиOим @равцима и Oичу се ра-зличиOих моменаOа. Хајнц ХарOман (Heinz Hartmann, 1958,сOр. 34) @омиње чеOири @роцеса усклађивања:



1) равноOежу између @оје9инца и околине;

2) равноOежу на:онских @орива;

3) сOрукOуралну равноOежу 9ушевних инсOанци;

4) саму синOеOичку функцију, као а@араO равноOеже.

Чак и ка9а Lи @олазио о9 сва чеOири моменOа, @роцес соција-лизације који социјална @сихоло:ија 9еле:ира као Lазични@ринци@ развоја личносOи не Lи Lио с@реман 9а о9:овори о ко-јим се механизмима – као о ценOралним месOима функционисањаи из:ра9ње @сихичко: – ра9и у оквиру свако: @оје9иначно. Наи-ме, Oермин социјализација насOоји 9а у своја кола у@ре:не мно:ошири конце@O о9носа ро9иOељ–9еOе, о7јек�не релације. Ка9а се усоцијалној @сихоло:ији :овори о фак�орима социјализације, не@рави се никаква разлика између начела реалнос�и, нарочиOо увези са фазама развоја изван којих нема :овора о начелима којасу заувек о9ре9ила квалиOеO сOрукOурације, а Oај квалиOеO, о@еO,:овори о квалиOеOу @римања и уношења с@ољашње реалносOи.

Сле9ећи филозофију социјализације, с оLзиром на ’социјал-носO’ љу9ско: Lића који се ви9и као исхо9 @роцеса социјализаци-је, Oакав уOицај 9ру:их може LиOи само је9носмеран. И у Oом @р-вом за@очињању „сOрасOвене везаносOи“, а он9а и у о9вајању,:уLиOком и искључивањем важно: 9ру:о: нужно се им@лициOноо9носимо @рема сеLи самима, шOо је @ознаOо као :ра9ња селфа.Колико је Oо сложена и:ра и какве су све њене @осле9ице на @ро-цес сOрукOурирања Oешко је разумеOи изван ошOећења, @реломаи на@рснућа, о којима је Фрој9 :оворио као о најLољем @уOу зас@ознају ’@сихичко:’ (Freud, 2006L, сOр. 369). Само @реко @аOоло-шких из9ања селфа може се ви9еOи како наше социјално Oеловише или мање @ри@а9а, @реко наизменичне Lлизине и 9аљинеу о9носу на 9ру:е, слично као шOо наше @риро9но Oело @роOичекроз конOинуирану скалу Lлизине и 9аљине. МеђуOелесносO ка-зује 9а су власOиOо и сOрано @ре@леOени је9но у 9ру:ом, 9а се сва-ко о9 нас у@ушOа у @ре@лиOање 9рушOвених о9носа (Waldenfels,2010, сOр. 96). Психоло:ија се, 9акако, на Oаквој формулацији неможе за9ржаOи; она увек мора LиOи на @озицијама социјално3 син-кре�изма, у@ућујући на механизме ње:ово: о9вијања. Нема :оOо-вих ин9иви9уа, @осOоји само @роцес ин9иви9уирања који, @ресве:а, нашој Oелесној моOивацији намеће о:раничења @осOизања@уно: за9овољсOва. Оно шOо о@ажамо, осећамо, чинимо или ка-жемо, како каже Вал9енфелс, @ре@леOено је са оним шOо 9ру:и



о@ажају, осећају, чине или кажу (Waldenfels, 2010, сOр. 96) и @рои-зилази, како је Oо Лакан исOакао, из @римарно: о:раничења којајезик @осOавља свим Lићима која :оворе (Lacan, 1983, сOр. 106,301). То сOвара расце@ суLјекOа на симLолички и9енOиOеO и Oело(фрој9овски на:он) које :а о9ржава, о9акле @роизлази Лаканов„@рекрижени“ суLјекO. Није реч о о :ра9њи неауOенOичносOи,шOо Lи се мож9а мо:ло ви9еOи као не:аOив „социјализованосOи“,већ о о@шOој @оза9ини за оно шOо ми чинимо и за оно шOо 9о-@ушOамо у власOиOо име. Процесом социјализације суLјекO јеоOуђен самим улажењем у језик. То шOо @рисOу@ у симLоличкосOвара у суLјекOу расце@ :овори 9а оOуђење @ре9сOавља сOрукOу-рални услов суLјекOивносOи per se. Значај Oо:а мож9а се најLољеможе ви9еOи из чињенице 9а расце@ суLјекOивносOи сOвара @ол-ну @о9елу и у9ељује симLолички ро9.

СОЦИЈАЛИЗОВАНОСТ И ОТУЂЕЊЕ „ГОВОРБИЋА“4

ПосOулирајући 9инамику заокреOа о9 Lиоло:ије-као-су9Lине касOварању суLјекOа-у-језику, @сихоло:ија 9ово9и у @иOање мо9елконсOрукције @о којем 9рушOвено је9носOрано 9елује на @риро9-но и уOискује му своје @арамеOре и значења. Иако @осOоје сиOуа-ције 9ирекOно: у@лива 9рушOвено: у @сихичко, с @оO@уно је9но-смерним уOицајем, немо:уће је свесOи ’@риро9но’ на нешOо чемуне9осOаје оLележје 9рушOвено: како Lи нешOо означавало, LилосазнаOо или како Lи сOекло вре9носO. Није 9овољно Oвр9иOи,каже Џу9иO БаOлер (Judith Butler), 9а су љу9ски суLјекOи консOру-исани; консOруисање човека је, наиме, 9иференцијална о@ераци-ја која @роизво9и више или мање „љу9ско“, нељу9ско, љу9скинезамисливо (Butler, 2001, сOр. 17).

У разумевању :ра9ње сOрукOуре @сихоло:ија нема мо:ућносOи9а крене 9ру:им @уOем, већ с је9не сOране исOицањем значајаоно:а шOо @ружа сре9ина и, с 9ру:е сOране, исOицањем чињени-це 9а @риро9а има исOорију и Oо не само 9рушOвену. Психоло:ијане исOиче значај уOицајâ сре9ине само, како ВиникоO каже, зара9насOојања @оLољшања Oих сре9инских услова у љу9ским о9ре9-ницама и у о9ре9ницама љу9ско: расOења (Winnicott, 1999,сOр. 85), већ и зара9 њихово: 9овођења у везу са условима насOан-

4 ОзначиOељ „:оворLиће“ Лакан је сковао 9а укаже на основни расце@ у суLјекOу /(Lacan, 1988,сOр. 242). ГоворLиће увек указује на нешOо 9ру:о, а не оно шOо хоће 9а каже.



ка суLјекOа. Свакако је значајно 9а се, @ознајући еOиоло:ију, ре-цимо, меланхолија која лежи у маOеринском на@ушOању или за-немаривању може ре9уковаOи указивањем на с@речавање на@у-шOања, занемаривања или @оказивањем мајчинске @аOње.МеђуOим, значајније је сазнање 9а ли Oаква сре�ина у ви9у мајкекоја о9Lацује и оно: шOо она чини 9еOеOу, чак и ка9а не @осOојиразликовање између селфа и 9ру:о: (мајке), звали Oо или несоцијализацијом, с@а9а у @роцес сOрукOурације која је више илимање ус@ела социјализација? У сусреOу са Oаквом мајком (и свимњеним социјализујућим насOојањима) 9еOе сOвара Oрајно насOо-јање 9а ком@ензује Oај :уLиOак који @реOи 9а захваOи :уLиOак(њихово:) Lића – Lића као Oакво:, како Lи рекла Јулија КрисOева(Kristeva, 1994, сOр. 11). На Oај начин меланхоличне и све 9ру:енеуроOске осоLе као 9а „@о@рављају“ мањкавосOи, неа9екваOне„сре9инске функције“ и сре9инске @рилике, за@раво, мајчинулошосO. Можемо ли 9инамику меланхолије, заOвореносOи у @о-OишOеносO и не@ресOане изложеносOи им@лозивном рас@оложе-њу, која се заOвара и @осOе@ено уLија кроз не@реки9ну озлоје-ђеносO и на@а9е Oу:е, зваOи социјализацијом? Меланхоличнисим@Oом, као и Lило који сим@Oом, насOоји решиOи @осOојећи не-решив @роLлем који изазива неусклађеносO @риро9е и закона.Болесници који се 9рже меланхолије, као и хисOерије, изLе:авају@аOријархални симLолички @оре9ак, о9носно шOиOе се о9 ње:а,чак и Oако шOо „лошу мајку“ асимилују у сеLе.

Свако @озиционирање социјализације изван 9инамске OеоријерезулOираће немо:ућношћу разумевања начина на који су 9ру-шOвено-кулOурни моменOи @рисуOни у еOиоло:ији @аOоло:ије.Није с@орно 9а су и неLрижна и 9е@ресивна мајка, као и мајкакоја злоу@оOреLљава укључене у социјализацијску @раксу. ЗLо:Oо:а, Oакође, не може LиOи с@орно 9а исхо9ишну @аOоло:ију Oре-Lа уврсOиOи у социјализацијску @раксу. То шOо, @реко механиза-ма у конце@Oу социјализације, нису 9ове9ени у везу сви @равци9рушOвено: и @сихичко: онемо:ућава 9а се ви9и @овезаносO @си-хичко: з9равља и LолесOи и 9а се @аOоло:ија схваOи изван 9аOекулOуре. ’ДрушOвено’ @роизво9и Lе9у @сихичко: само у наиз:ле9је9носмерном @роцесу @о Oи@у: лош у�ицај – лош 4роизво�. ОношOо лишава ’@сихичко’ ње:ових нормаOивних механизама и на-:она није „чисOо“ 9рушOвено не:о ње:ова унуOрашња, фанOаз-маOска оLра9а која не може арOикулисаOи жељу суLјекOа кроз ис-кусOво :ранице. То, 9акако, не умањује значај ’9рушOвено:’ у:ра9њи ’@сихичко:’. Не може се замислиOи @сихичко, какво: :о9



9а је квалиOеOа, у које није унеOо 9рушOвено и које није резулOаOзакона и ре@ресије коју с@рово9и. Психоло:ију која @осеLно ак-ценOуализира социјализацијске ефекOе морају 9а инOересују9рушOвени и кулOурни конOексOи у којима се, уз 9оLре социјали-зацијске ефекOе „развијају“ меланхолија, хисOерија и @ерверзија.Ако се неко @онаша у скла9у са акулOурацијом, условно реченонормално, не значи 9а је изLе:ао @аOолошку основу @онашања.

Да Lи се о Oоме во9ило рачуна OреLало Lи 9а исOорија ин9иви-9уалне LеLе Lу9е @исана у о9ре9ницама сре9инских услова којиили излазе у сусреO @оOреLама зависносOи или @ро@ушOају 9а имсе о9азову (Winnicott, 1999, сOр. 89). То значи 9а је Oешко разумеOи@сихоло:ију ин9иви9уе и 9инамику @роцеса развоја и о9LрамLе-не ор:анизације Lез укључења им@улса и на:она који су 9ове9е-ни у везу са факOорима сре9ине у @ојмове ин9иви9уе. УосOалом,@ојам социјализованосOи не указује ни на шOа више 9о на разли-ку између @риро9но: човека и цивилизовано: човека. Тај ’@ри-ро9ни човек’ који је @рижељкивао мајку и сесOре, уве9ен је у @о-ро9ични и 9рушOвени ре9 @реко, како је Oо исOакао Кло9 Ле-ви-СOрос (Claude Lévi-Stross), ро9оскврнућа, инцесOа (OаLуаинцесOа). Тиме је за@раво насOао @релаз из сOања @риро9е (сло-Lо9е на:она) у сOање кулOуре (свесне 9исци@лине и ре@ресије на-:онско: живоOа). То је је9ини @уO којим је 9ивљак мо:ао @осOаOичлан 9рушOва. Док у @риро9ном сOању нема @равила за @арење, усOању кулOуре @арење је @о9ложно сOро:им @равилима која :о-воре 9а оно није 9озвољено у уском @оро9ичном кру:у. Таква за-Lрана, @о Леви-СOросу, 9овела је 9о Oо:а 9а се LраOу заLрањена се-сOра мо:ла ну9иOи некоме изван @оро9ично: кру:а, чиме је OаLуинцесOа @осOао @равило ексо:амије (Oо јесO, искључивање женеиз уже: @оро9ично: кру:а), шOо сOвара мрежу сOрукOуралних/@оро9ичних о9носа (Lévi-Stross, 1977, сOр. 57–63).

Како је 9о сOварања @оро9ичних о9носа, месOа :9е се о9вија со-цијализација 9ошло OаLуом инцесOа, није Oешко схваOиOи 9а јеЕ9и@ов ком@лекс5 означио о9ређену врсOу з:лоLне @рекреOницеу арOикулацији Oих о9носа, али и начина „уOицаја“ у смислу уво-ђења у социјални живоO. Фрој9 (Freud, 2006L, сOр. 247) је @оказаокако је оLликовање су4ере3а или моралне свесOи @оLе9а на9 Е9и-@ом, о9носно ње:ова 9есексуализација. Дакако 9а је Oо @озиOи-

5 (Софоклов) Е9и@ омо:ућио је Фрој9у (2006b, сOр. 247) 9а укаже на Oо 9а је@римарни за9аOак очинске фи:уре заLрана инцесOуозно: с@оја са мајком.У Oој фи:ури на@рављен је с@ој жеље која је заLрањена и оно:а ко, као закон,заLрањује инцесO олакшавајући @роцес о9вајања сина о9 ње:ово: извора.



ван исхо9 увођења у кулOурни живоO који @оказује а9екваOну9рушOвену условљеносO. МеђуOим, у@раво у Oој Oачки насOаје мо-:ућносO @реокреOа у са9изам, Oо јесO на9моћ су4ере3а који се @ре-ма е3у @онаша са9исOички. Лако Lи Lило, на @ример, @ро:ласиOинеус@ех социјализације ко9 свих мазохисOичких оLлика @онаша-ња који су @осле9ица реакOивације Е9и@а, о9носно „ресексуали-зација“ моралне свесOи. Мно:о је Oеже разумеOи о9акле за@раво@очиње @сихолошко Oумачење и како социјализованосO @релазиу несоцијализованосO, шOо се чесOо 9ешава у свако9невном жи-воOу.

Изван9инамско @риказивање социјализације има @роLлем 9а@окаже како @релазак из „@риро9е“ у „кулOуру“ није 9ирекOан икако се не може оLјасниOи унуOар конOинуиране еволуцијске ли-није. НешOо мора @осре9оваOи између Oо:а 9во:а. Психоло:ија LиOреLало 9а Oо „између“ са:ле9а у @ерио9у који @реOхо9и језику икоји је везан за @очеOне кораке развоја, јер Oи @ерио9и имају нај-значајније месOо у целоку@ној из:ра9њи личносOи. Социјализа-ција Lи морала рећи које мајчинске Lри:е у разним Oи@овимакулOуре у раном 9оLу о9ређују о9LрамLене оLрасце и 9ају назна-ке за @оOоњу суLлимацију. То су високо9иференцирани @роцесикоји 9елују у о9носу на ову мајку и на ово 9еOе. ОLразац мајке која9ржи своју LеLу у наручју заси:урно више уOиче на развој лично-сOи не:о мно:и каснији уOицаји ис@ољени са намером 9а @о-сOи:ну ефекOе. Психолошка Oеорија @рила:ођавања, која :оворио ус@ешносOи увођења @риро9но: Lића у кулOурно @о9ручје,мора кренуOи о9 @иOања колико мајка @ружа 9еOеOу мо:ућносO9а осеOи 9а је 9ојка само 9еOе или, @ак, 9а се већ Oу сOвори јаз из-међу ор:анизма и суLјекOа. Дојка је увек симLол 7ивања или, какоOо ВиникоO @рецизно каже: мајка или има 9ојку која јесOе, Oако 9аLеLа може 9а Lу9е он9а ка9а LеLа и мајка још нису раз9војене уLеLином ру9имеOарном уму или је, @ак, мајка немоћна 9а учиниовај 9о@ринос и Oа9а се LеLа развија Lез с@осоLносOи 9а Lу9е илис оLо:аљеном с@осоLношћу 9а Lу9е (Winnicott, 1999, сOр. 101). Осе-ћај 4ос�ојања формиран је Oу као је9но унуOра које може 9а Lу9еса9ржилац, 9а се сOекне с@осоLносO служења механизмима @ро-јекције и инOројекције и 9а се о9носи @рема свеOу у о9ре9ницамаинOројекције и @ројекције.

Осећај Lазично: @оверења који се Oу формира омо:ућава �исци-4линовање које сузLија човекову @риро9ну не@окорносO. СузLија-њем на:онско: за9овољења @уOем @оOчињавања законима чове-чансOва 9еца се наво9е на сусреO са со@сOвеним о:раничењем,



као @ре9условом за о9мицање о9 сOе:а @риро9них на:она. Ово@реузимање со@сOвене жеље, које се заснива на сOраху о9 касOра-ције, о9вија се захваљујући изје9начавању оца и закона, о9носносимLоличком оLављању очинсOва. Социјализација је мо:ућасамо ка9а су и син и оOац искусили исOу заLрану и о:раничењекроз касOрацију којом је @осOављена :раница инцесOуозном ужи-вању у мајци. И је9ан и 9ру:и су, захваљујући жељи као љу9скојсушOини, Lили @рекршиоци и искусили заLрану @реOњом ка-сOрације. ЗаоLилажењем закона, кршењем нормаOивних захOеваЕ9и@ово: ком@лекса, улазило се у @росOор @ерверзне сексуално-сOи или неурозе. Тај улазак учинила је норма, а не @риро9а.6

Мало слоLо9није мо:ло Lи се рећи 9а је социјализација @роцескојим се, @релазећи о9 сOраха о9 касOрације, 9олази 9о сOраха о9савесOи у коме он Oраје и 9аље. Из:рађен е:о и9еал о9 које: зави-си морално @онашање није нико 9ру:и 9о више Lиће које је нека9@реOило касOрацијом.

РазмаOраOи морални и 9рушOвено условљен живоO у о9ре9ни-цама 4онашања и у о9ре9ницама условних рефлекса и условљавања,како Oо ра9и Lихевиорална @сихоло:ија зLо: своје @овршносOи исужавања, јако је заморно. Је9носOавносO, за:аранOована кроз Oајје9носмерни уOицај, за:аранOована је с оне сOране OајновиOосOии сложеносOи 9уше. БихевиорисOи који размишљају у о9ре9ни-цама с@ољашње реалносOи :уLе из ви9а „унуOрашњи“ живоO укојем је све шOо 9олази из с@ољно: свеOа на9о:рађено фанOа-змаOским о9ре9ицама, које му нереOко 9ају слику која са ор:ина-лом има мало Oо:а заје9ничко:. С 9ру:е сOране, чини се 9а ни@сихоанализа није исOакла уOицај кулOуре на најLољи начин, јерје Фрој9ов сOав @рема кулOури, мо:ло Lи се рећи сле9ећи Винико-Oа, Lио амLиваленOан (Winnicott, 1999, сOр. 127). ДоLра сOрана@сихоаналиOичко: :ле9ишOа рефлекOује се у Oоме шOо је с@оља-шњу реалносO и конOакO @оје9инца са с@ољашњом реалношћуви9ела у о9ре9ницама о7јек�но3 о�носа. У@раво су оLјекOни о9но-си исOакли 9а је и с@ољашња реалносO, као и на:онска сOрана која@ружа залеђину за оLјекOни о9нос фиксирани ко9 @оје9инца. Ва-ријације се о9вијају у скла9у са фазом развоја и слоLо9ом 9а сеслужи на:онима. СOу@ањ зреле инOе:рације 9осOи:нуO је уколи-

6 За Oера@еуOа ово је само Oеоријска чињеница која му омо:ућава 9а разоO-крије значај норме, ни као 9оLре ни као лоше, у суLјекOовој исOорији. Нека9аје она заоLиђена, нека9а @рихваћена уз велику цену, а нека9 9оLро инOе:ри-сана у сOрукOуру. Сваки исхо9 манифесOује се у с@ецифичном @онашањуили сим@Oому.



ко се ус@осOави кохезивни селф у којем се @о9разумева је9но ’уну-Oра’ и је9но ’с@оља’, као и :ранична мемLрана. ФакOори о9 којихOо зависи, које ВиникоO ви9и као оно шOо је фиксирано су: насле-ђе, ор:анизација личносOи, инOројекOивни факOори сре9ине и@ројекOивни лични факOори (Winnicott, 1999, сOр. 128).

Процес социјализације, насу@роO Oоме, не во9и рачуна ни о фа-зама развоја, ни о о9носу :енезе и сOрукOуре, ни о сазревању(Lиолошкој 9аOосOи) ниOи о @роцесу @рила:ођавања. Да социјал-на @сихоло:ија не 9аје Oакво значење @роцесу социјализације,како Oо ви9имо ко9 Џејмса Ван9ер Зан9ена (James Vander Zanden,1987, сOр. 106), Николе РоOа (1987, сOр. 66) или Мла9ена Звонаре-вића (1985, сOр. 78), мож9а Oо не Lи Lило ни нужно. У Oом случају,морала Lи свесOи своју уло:у на у@ућивање суLјекOа на основни@ринци@ 9рушOвено: живоOа – укључење у хијерархијске о9носекојима се :ра9и 9рушOвена условљеносO. Хијерархијски о9носикоји вла9ају међу љу9има @осOоје зара9 Oо:а шOо је 9рушOво,иако @осле9ња Lрана, и@ак само крхка Lаријера @ре9 силама@риро9е.7 БиOи @роOив њих, као и @роOив LирокраOије или Oра:а-ња за сексуалним слоLо9ама, @риLлижава човека са9омазохизмуили слоLо9и која је човеку не@о9ношљива. У:роженосO слоLо9оми жу9ња за слоLо9ом увек су само исхо9 @роцеса у који су Lилиу@леOени OраумаOични резови „@оOискивања“ и LорLа за моћ.

Говор о социјализацији увек @олази о9 Oо:а 9а у @очеOку Lеше@риро9а о9 које се човек морао и мора LраниOи. ПошOо је (љу9-ска) @риро9а о@асносO, 9рушOво је као вешOачка Oворевина мора-ло насOаOи зара9 о9Lране о9 ње. То шOо Lи човек Lез 9рушOва Lио,како каже Камилe Паља (Cammille Paglia), @лен Lуре на варвар-ском мору @риро9е (2002, сOр. 1), :овори о великом уOицају 9ру-шOвене сре9ине на човека.8 Фрој9 (2006L, сOр. 392, 418; 1970,сOр. 307) је Oвр9ио 9а @осOојање цивилизације 9у:ујемо @роцесусуLлимације9 која сирове на:оне @реOвара у 9рушOвено о9оLренеакOивносOи: умеOничко сOварање, на @ример. О9 само: @очеOка9рушOво се мора ви9еOи као сила која о7уз�ава @риро9у (и ероO-ску и а:ресивну) кроз консOрукцију 9рушOвено @рихваOљивихформи. А:ресија која @оOиче из @риро9е, а у човеку је увек може-мо ви9еOи у Ничеовој вољи за моћи, заје9но са сексом који јес�е

7 Пе9офилија, инцесO као и 9ру:и оLлици реализације на:она смрOи Oо најLо-ље :оворе.

8 Психоло:ија ника9а не Lи смела у@асOи у замку о@ре9ељивања између 9ру-шOвено: и @сихичко: зара9 9авања @ре9носOи Lило 9рушOвеном, Lило @си-хичком.



моћ, ника9а неће олакшаOи сOварање социјализовано: суLјекOа.Колико је @риро9а захOеван :ос@о9ар којем се Oешко су@роOсOа-виOи, :овори нам и @о9аOак колико се Oо:а у кулOури 9ешава @ро-Oивно нашим најLољим намерама или законским заLранама.А:ресија, насиље, криминал, инцесO, @ерверзије – као не:аOивнасOрана социјализације – нису @осле9ица социјално: ускраћива-ња (сиромашно окружење, лош о9:ој или слично), већ саме @ри-ро9е коју 9рушOво и 9рушOвена конOрола није мо:ла оLуз9аOи.ИсOо као шOо су, рецимо, умеOничка 9ела – ус@ешна и високо це-њена сOрана социјализације – @окушај 9а се @оново у@ише из:у-Lљени оLјекаO.

ИМЕ ОЦА ИЛИ БАЗИЧНА ЗАБРАНА КОЈА УВОДИ ПРИРОДУ У КУЛТУРУ

„Из:уLљени оLјекаO“ у 9рушOвеној условљеносOи и у неусловље-носOи @рисуOан је на сличан начин, али разликују се механизмиLорLе @роOив ње:а. У Oој LорLи увек је @рисуOна @риро9а која,ово:а @уOа у случају исхо9ишне неусловљеносOи из несвесно:,:уLи LорLу све више оLраћајући @ажњу на @риро9у. Да Lи се мо-:ло разумеOи Oо враћање @риро9и или чежња за њом, нужно LиLило знаOи како ор:анизам @осOаје суLјекO. Најкраћи о9:овор мо-:ао Lи LиOи: о:раничењем о@се:а 9осOу@них оLлика уживања.Није Oешко @реO@осOавиOи 9а заLрану не намеће нико 9ру:и 9о,оно шOо Лакан @реузима о9 Фрој9а, и9еја Оца (са великим О, заOошOо је Oа фи:ура сOрукOурна @озиција, а не конкреOни оOац којисе Lави својом 9ецом). Име Оца налази се насу@роO нео:раничено:о@се:а свих оLлика уживања10 (Lacan, 1983, сOр. 60, 61, 292, 304).Деца, како су Oо @оказали и Фрој9 и Лакан, хоће све (укључујућии своје мајке) шOо је с оне сOране Lило које слоLо9е. ОOац, о9носно

9 СуLлимација се, наво9и Жижек, оLично изје9начава с 9есексуализацијом,Oо јесO са измешOањем лиLи9не каOексе с „@росOо:“ оLјекOа на „уз9и:нуOу“,„кулOивирану“ форму за9овољсOва, OоLоже како Lи се за9овољио неки еле-менOарни на:он (Žižek, 2013, сOр. 174). ЗаOо се у @сихоло:ији сексуалносO иероOика увек морају @осмаOраOи као веома сложено @ре@лиOање @риро9е икулOуре. И, још значајније, сам на:он не OреLа @осмаOраOи као чисOо Lиоло-шку 9имензију, већ као @сихичко: @ре9сOавника инсOинкOа.

10 Је9ан о9 најOежих усу9а за сина је @асиван оOац (и а:ресивна мајка) који не-ће @осOавиOи заLране ње:овој жу9њи и неће разLиOи асоцијално симLиоO-ско (9ија9но) је9инсOво мајке и 9еOеOа.



и9еја оца, Име Оца је 9рушOвени чинилац којем 9еца морају нау-чиOи 9а се @окоравају. ОOац својим „не“ о9:овара на већину жу9-њи 9еце и, нарочиOо, на жу9њу за мајком. До9уше, улазак у си-сOем @равила који @очињу Oим „не“ увек захOева жрOву. Чини се9а сва о:раничења @олазе о9 је9но:, @осOављено: свим Lићимакоја :оворе о9 сOране језика, уOолико шOо се на:ону ускраћује@уно за9овољсOво. Ако @осOоји нешOо као крајњи ефекаO соција-лизације, о9носно 9еловања заLрана, норми и о9рицања, он9а јеOо Лаканов расце@љени суLјекO који оLележава о9нос 9елања@рема жељи која :а насOањује (Lacan, 1992).

То је је9ини @уO којим се инOернализује кулOура, у@исана уозначиOељске @раксе које нас окружују о9 OренуOка ка9 9ођемона свеO. Или, 9ру:ачије речено, Oо је @уO којим се @реOварамо у су-7јек�е Oоком @роцеса учења језика, шOо значи 9а @осOајемо с@осоL-ни 9а означавамо, чиме је оLезLеђена велика 9оLиO за човека. Је-зик оLезLеђује човеку 9а Oражи, умесOо 9а Lес@омоћно :есOику-лира или @лаче, шOо :а чини најзначајнијим сре9сOвомконсOрукције суLјекOа. О9 9ру:их љу9и учимо 9а инOернализује-мо 9ру:осO означиOеља, зLо: че:а је језик који све Oо омо:ућаване@о@рављиво Дру:и.11 Док Oражимо оно шOо желимо, нужно @о-зајмљујемо Oермине о9 Дру:о:. НарочиOо је важно имаOи Oо уви9у ко9 схваOања @олне разлике, као 9рушOвене консOрукције@ола. СимLолички закон који ре:улише љу9ску @олносO @реO@о-сOавља Oемељно о9рицање: везаносOи за исOи @ол. Ту се @ојављу-је, као најзначајнији услов социјализацијско: учинка, сим7оличкакас�рација.12 СOрукOурална функција симLоличке заLране, којуима „сOварни“ оOац, Oера нас 9а изLе:немо Oо схваOање као изва-на намеOнуOу „инOернализацију“ 9рушOвених норми. С@оља-шња моћ није на@росOо инOернализирана не:о се :уLи и несOајесOварајући услове 9а се Oај :уLиOак инOернализира у ви9у „:ласасавесOи“, шOо је 9ефиниOивни „9оказ“ 9рушOвене условљеносOи,као шOо је на@ре9 и исOакнуOо.

Тим „унуOрашњим :ласом“ унуOрашњи закон 9елује ка9а севањски закон не @ојави, ни зLо: че:а 9ру:о: не:о 9а Lи на9окна-9ио ње:ову о9суOносO. Само ка9а ослоLађање о9 с@ољашње: @ри-

11 Дру:и са великим Д не означава 9ру:и (оLјекO), већ месOо о9акле оно :оворичиме се указује на Oо 9а суLјекO не @осOоји из сеLе.

12 Оно шOо Лакан назива сим7оличком кас�рацијом јесOе лишавање, :есOо9узимања (:уLиOка крајње: и а@солуOно: – инцес�уозно3 – оLјекOажеље) које је @о сеLи 9авање, @ро9укOивно, :енеришуће, које оOвараи @о9ржава @росOор жеље и смисла.



Oиска норми, оOелоOворено: у 9рушOвеној условљеносOи, 9ове9е9о @оOчињавања Lезусловном унуOрашњем зову савесOи, соција-лизованосO се може смаOраOи извршеном. СушOина @рича о со-цијализацији је :енеза о9носа између „с@ољашњих“ 9рушOвенихнорми и унуOрашње: морално: закона. Мож9а је нишOа не о@ису-је Oолико 9оLро као случај хисOерије, :9е ви9имо @реокреO немо-:ућносOи за9овољења жеље у жељу 9а се сама за9ржи неза9ово-љеном. ХисOерични суLјекO не@реки9но @ро@иOује своју соција-лизацијску @озицију: ШOа сам ја за Дру:о:? ЗашOо сам ја оно шOоДру:и каже 9а јесам? Ко9 @ерверзно: суLјекOа социјализацијскиефекOи реализовали су се на су@роOан начин. ПерверOиOи @рак-Oицирају оно шOо хисOерици @оOајно сањају.

Психоло:ија која је усмерена на феноменолошко @оље Oешкоможе схваOиOи како у исOој Oачки „верификације социјализова-носOи“ налазе и „9оLри“ и „лоши“ ас@екOи суLјекOа. У@раво заOошOо 9рушOвене о9ре9Lе мо:у имаOи о@рав9ање у оLјекOивним@оOреLама 9рушOвене кое:зисOенције, мо:ућа је мирна кое:зи-сOенција са унуOрашњим моралним законом. И@ак, сиOуација јесасвим 9ру:ачија са моралним законом који је Lезуслован и су-@роOсOавља се Lило каквом о@рав9ању или из:овору. Нису реOкислучајеви који се, 9о9уше, мо:у ре:исOроваOи у:лавном у кли-ничким условима, ка9а неки суLјекO изналази с@ољашње 9ру-шOвене норме 9а Lи изLе:ао не@о9ношљиви @риOисак морално:закона. То шOо из:рађена сOрукOура @о9разумева вла9ање @о за-хOевима морално: закона, не значи 9а ће се @оOра:а за с@оља-шњим :ос@о9арем @ро:ласиOи мањком социјализацијских ефе-каOа. На@еOосO коју чесOо срећемо између с@ољашњих норми иунуOрашње: закона који изазива суLверзивне учинке, неће се@ро:ласиOи мањком социјализованосOи. Морални мазохисO оку-@ирани су мислима о@Oуживања о9 сOране осоLа за које су 9уLо-ко везани, а које 9оносе немало за9овољсOво. Њихово за9овољ-сOво @олази о9 замишљања Lу9уће: @ризора у којем ће Oај воље-ни 9ру:и који :а је не знајући @овре9ио, 9уLоко зажалиOи зLо:своје нео@рав9ане о@OужLе. Иако није лако оOкриOи на којој је ра-звојној Oачки насOала основа за овакво реа:овање, није OешкосхваOиOи 9а је у @иOању излажење на крај са суLјекOовом жељомса нормом.



СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА КАО ПРОИЗВОДЊА РАСЦЕПЉЕНОГ СУБЈЕКТА

Увек се мора имаOи у ви9у 9а су норме кулOурно @роизве9ене и,у мери у којој захOевају 9исци@лину, 9акако @ре9сOављају о9ре-ђен оLлик Oлачења. Величање ин9иви9уализма и слоLо9е је, уз@оOцрOавање значаја социјализације, конOра9икOорносO у сеLи.Како је 9рушOвени @оре9ак @о 9ефиницији ре@ресија, Oо је ре@ре-сија човекова су9Lина. Она се сасOоји у нужносOи @оOискивања ио9рицања (искључивања) мно:их својих са9ржаја. Немо:уће је,колики :о9 9а је „:уLиOак“ и о9рицање, @оO@уно се о9рећи @ри-ро9е, као шOо је немо:уће @оO@уно је реализоваOи. Не @осOојинулOи сOу@ањ за9овољсOва, колико :о9 9а је суLлимација ус@е-шна извршена. У и:ри @оOискивања коју изво9и суLјекO и искљу-чивања, на чему @очива конзисOенOносO суLјекOово: и9енOиOеOа,човек се @реOвара у оно о9 че:а је Lио @ринуђен 9а о9усOане. Пол-на разлика која @очива на искључивању сOрасOвене везаносOи узИс�ос� (уз ро9иOеља исOо:а @ола), најLољи је @ример значаја Oихмеханизама. ХеOеросексуални и9енOиOеO мо:ућ је Oек након @ре-вла9авања Oо: :уLиOка механизмом који је Фрој9 оOкрио ко9 ме-ланхолије: и9енOификација са из:уLљеним оLјекOом (у овом слу-чају – са оLјекOом исOо: @ола) (Freud, 1996, сOр. 131). О9Lијање 9асе @омири са Oим :уLиOком, зLо: че:а се и 9аље 9ржи из:уLљено:оLјекOа, во9и хомосексуалном исхо9у.

ГуLиOак је најранија и Oрајна реалносO која се мора искусиOизара9 уласка у кулOуру. То шOо на @очеOку живоOа не @осOојисвесO о разлици између свеOа (9ру:их) и сеLе (селфа) не значи 9аинфанO није „жрOва норми“ у 9исци@линовању. Мла9 љу9скиор:анизам Lива на различиOе начине @о9вр:нуO норми, о9војено9 околине и оLавезан 9а своје захOеве формулише у Oерминимаразлике већ @рисуOне у језику, колико :о9 Oо оOуђујуће Lило. Тусе неизLежно :уLе жеље које се не укла@ају сасвим у означиOеље,који Lи OреLало 9а их 9ефинишу. То из:уLљено Лакан (1988L,сOр. 66) је назвао реалним које није реалносO, за коју нам кулOуракаже 9а сOварно јесOе, а као Oакво има о:роман уOицај на исхо9есоцијализације. Како је Oо реално – Lиће изван означавања, које сене може знаOи, јер за ње:а нема означиOеља у свеOу имена којесуLјекO насељава, уOицај му је најзначајнији у озLиљним @аOоло-:ијама.



То реално, као оно шOо није симLолизовано, шOо је искљученоиз симLоличко:, на неки начин ра9икална је реализација норме.Ра9и се о @риOиску који @о9разумева значајно о9рицање, Lу9ући9а свако ко @оказује или :овори некоме како нешOо OреLа ра9иOи9емонсOрира моћ на9 њим. Није Oо @иOање ни жеље, ни намере,не:о нужносOи само: 9рушOвено: живоOа. Свако @реношење зна-ња укључује @о9учавање, шOо ће рећи 9а учење увек @о9разумева@окоравање које у човеку сOвара оно несвесно, шOо :а чини суL-јекOом. Чак и ка9 увођење у кулOурне норме из:ле9а и9еално, ни-ка9а не може LиOи @оO@уно, у@раво зLо: @осOојања несвесно: умакоји @ре9сOавља измену коју врши кулOура, намеOање цивилиза-ције на:ону. То @о9ручје несвесно: ума, Лаканово реално, @оOи-снуOо које нема начина 9а сеLе учини @ре@ознаOљивим у нашојсвесOи, враћа се 9а узнемирава и @реки9а наше Lављење сOварно-шћу за коју замишљамо 9а нам је @ознаOа. Социјализован човекне може изLећи унуOрашњи немир и неза9овољсOво зLо: сOварикакве јесу. Нес@осоLно 9а се корисOи @осOојећим језиком, из:у-Lљено реално @роизво9и ефекOе који се осећају у разним оLлици-ма @сихичко:, @осеLно у озLиљним LолесOима. НужносO соција-лизованосOи више је не:о Lило шOа 9ру:о о9:оворна за човекову@аOњу и сим@Oоме. Бу9ући 9а је о@шOи ефекаO из:уLљено: (реал-но3) неза9овољсOво које се не може с@ецификоваOи, неизLежан јејаз између ор:анизма и суLјекOа у којем се сOвара жу9ња и којаније, како је Oо рекао Лакан, ни за чим шOо се може именоваOи,Lу9ући 9а је несвесна, није 9ео свесносOи коју омо:ућава језик.И@ак, Oа жу9ња сOрукOурна је @осле9ица јаза који означава :уLи-Oак (реално) и самим Oим је сOање које се не@реки9но оLнавља.

Нужно се ов9е @рисеOиOи Фрој9ових речи 9а, Lаш заOо шOо сенеурозе у сушOини не у9аљују о9 норме њихово @роучавање оLе-ћава @ружање 9ра:оцених @рило:а за Lоље у@ознавање Oих нор-ми. При Oоме ће се мож9а оOкриOи и „слаLе Oачке“ је9не нормал-не ор:анизације (Freud, 2006L, сOр. 488). И Oо у@раво оне која је 9о-Lро социјализована. Чак и ка9а је социјализацијом из:рађенооруђе – морални закон – које омо:ућава суLјекOу 9а ре:улишесвоју жељу и осOвари хармоничну 9рушOвену кое:зисOенцију, онможе насOавиOи 9а жели @уOем е:о-сим@Oома. Ти сим@Oоми ско-ро су неизLежни у случају закона, у 9имензији су4ере3а као „ира-ционално:“ @риOиска, силе која кажњава у:лавном несразмерноакOуелној о9:оворносOи. Бу9ући 9а су4ере3о оличава немо:ућ им-@ераOив уживања, суLјекO се у ње:овим очима увек осећа кри-вим. ЗнаOно Lољу сиOуацију имамо ко9 9ру:о: оLлика закона,



симLоличко: е:о-и9еала који насOу@а у својој @омириOељскојфункцији и који је :аранO 9рушOвено: савеза. Зауз9авајући е:о-исOичку @озицију суLјекOа, е:о-и9еал омо:ућава хармоничну9рушOвену кое:зисOенцију.

ЛИТЕРАТУРА Butler, J. (2001). Tela koja nešto znače. O diskurzivnim granicama „pola“. Beograd:Samizdat B92.

Hartmann, H. (1958). Ego Psychology and the Problem of Adaptation. New YorkInternational Universities Press.

English, H., & English, A. (1972). Obuhvatni rečnik psiholoških i psihoanalitičkihpojmova. Beograd: Savremena administracija.

Kristeva, J. (1994). Crno sunce. Depresija i melanholija. Novi Sad: Svetovi.

Freud, S. (1970b). Iz kulture i umetnosti. Novi Sad: Matica srpska.

Freud, S. (1996). Metapsihologija. Beograd: Mond.

Freud, S. (2006a). Kompletan uvod u psihoanalizu. Podgorica: Nova knjiga.

Freud, S. (2006b). Ego i id. U: S. Freud (ur.), Psihologija mase i analiza ega,(str. 125). Beograd: Fedon.

Lacan, J. (1983). Spisi. Beograd: Prosveta.

Lacan, J. (1988). O strukturi kao inmikstovanju drugosti, što je pretpostavkasvakog subjekta. U: E. Donato i R. Macksey (ur.), Strukturalistička kontroverza,(str. 219–228). Beograd: Prosveta.

Lacan, J. (1988b). Freud’s Pa